Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Postoji nekoliko najvažnijih događaja u životu. Dan rođenja, dan kada prohodaš, dan polaska u školu, dan kada si prvi put … , meni su se desila dva u istom danu. Ne, nisam prohodao, školu sam odavno završio, prvog puta se više i ne sećam… moj sin je naučio da vozi bicikl na 2 [...]

Kakvi carevi ovi Finci. Ajde što su poslali ove hard rokere na Pesmu Evrovizije nego ih i obuku u demonske kostime, pa se pola Evrope primi i glasa sa njih. U potpunosti skidam kapu - odavno nisam video ovakvu sprdačinu sa celim konceptom takmičenja a pritom su zahvaljujući tome što glasaju ljudi a ne neki tamo žiri, ovi likovi pobedili. Fenomenalno, potpuno sam oduševljen.

Potpuno je degutantno kakav treš od pesama se pojavljuje tamo a da ne pričam o scenskim nastupima. Mislim da su one snajke iz beše valjda Andore što su nastupale u gaćicama i korsetu bile prilično iznervirane pobedničkim kostimima.

Juče se u Pančevu u sred dana na 50-ak metara od firme u kojoj radim desilo ubistvo.
Kako smo saznali, ubijen je mladić 23-24 godine kome je suđeno zbog toga što je u saobraćajnoj nesreći kolima ubio drugu osobu na biciklu (i po neproverenim informacijama, prvo pobegao sa mesta zločina, a posle se vratio i pokušao da prepravi isto pre dolaska policije). Kako kažu, tok suđenja mu je obećavao samo uslovnu kaznu. Ocu ubijene osobe se to baš i nije svidelo, pa je uzeo pravdu (odnosno pištolj) u svoje ruke i presudio mu. Mirno je sačekao policiju i predao se.

Zamislivši se na tu temu, pomislio sam kako bih i ja verovatno postupio isto u takvoj situaciji. Još neki ljudi su konstatovali isto, dok su neki pokazali razumevanje prema tom činu. Malo loša tema za razmišljanje. Niko ne može sa sigurnošću da zna kako bi se ponašao u takvoj situaciji i nadam se da neće ni saznati, ali smatram da bi dosta ljudi reagovala isto.

Neki su potegli pitanje da li je lik bio stvarno kriv ili ne... mislim da to sada više stvarno nije ni bitno. Niti se može nešto promeniti, niti može uticati na bilo šta.

Stil mi je jadan, teme su mi razvodnjene, želim nešto da kažem, a ne znam kako! izgleda da jednostavno nisam za ovo. Bolje da se držim pisanja sarkastičnih komentara i onih tekstova o modernim tehnologijama. to mi bar ide.
Kakogod.

S vremenom sam bas u skripcu. Sinoc sam se vratio sa Elektrijade (Ohrid) i jos nisam stigao da se naspavam ko covek. Na dan polaska Liverpul je osvojio FA kup, posle boljeg izvodjenja penala. Stiven je ponovo, po ko zna koji put, iscupao stvar. To me je kostalo crvene koju sam stavio na njih u regularnom, al sta je tu je. Dobro je da su oni to uzeli, a ja cu se za pare vec nekako snaci.
Saljem vam jednu slicicu sa parolom: "To Srbine!!!" :)

Dušаn Smolović (26), studеnt bеogrаdskog univеrzitеtа, uputio sе pjеškе put roditеljskе kućе u Mojkovcu, gdjе 21. mаjа nаmjеrаvа dа glаsа protiv otcjеpljеnjа Crnе Gorе. Put od nеkih 400 kilomеtаrа Smolović nаmjеrаvа dа prеđе zа dеsеt dаnа.

Kаko jе rеkаo Glаsu Jаvnosti:

Idеm dа kаžеm "nе," а rаzlozi su svimа jаsni - i istorijski i еkonomski, аli i moji, lični. Mаjkа mi jе iz Srbijе, polа mi rodbinе živi ovdе, brаt tu studirа, đеvojkа mi jе iz Srbijе. Jеdаn mi jе đеd sаhrаnjеn ovdе, jеdаn u Crnoj Gori... Moji su sе upoznаli nа studijаmа u Bеogrаdu, ovdе sаm i rođеn. A jа nеđu dа sjutrа budеm strаnаc tu gdе sаm rođеn.

Eto kаko sе ponаšа nеko čijа su ubjеđеnjа iskrеnа. A nаjgorljiviji sаdаšnji pobornici nеzаvisnе Crnе Gorе, sаmozvаni "Dukljаni" koji poriču svаku vеzu sа srpstvom nе sаmo sеbе (nа štа imаju prаvo, аko vеć hoćе) nеgo vаskolikog življа Crnе Gorе, Brdа i Primorjа, nеkаdа su bili fаnаtični komunisti, pа ondа sаmoproglаšеni srpski nаcionаlisti - а u stvаri uvijеk oportunisti i(li) plаćеnici.

U životu, muzika mi mnogo znači. Muzika mi služi za pamćenje. Pomoću muzike pamtim određene događaje ili određeni vremenski period. Muzikom je pisan ceo moj život i od muzike zavisi (ne, nisam profesionalni muzičar).

Kada čujem neku pesmu koju sam nekada voleo, odma se setim i nekog događaja iz nekih prošlih vremena, koga se ne bih setio drugačije. I bude mi jako lepo, ili tužno... nebitno. Bitno da me podseti na nešto šta sam nekad bio i šta sam radio, kako sam živeo.

Ako sam neku pesmu jako voleo ili me podseća na neki jako lep događaj, u stanju sam da je slušam neprestano, danima. Ali ne činim to. Ne činim iz prostog razloga što u tom slučaju sećanje polako bledi i pesma postaje običnija i gubi značaj koji je imala za mene. Jer, ako mi pesma postane obična i sećanje se briše, tako da bespovratno gubim jedan deo svoje prošlosti, jedan deo sebe... pošto sve nas čini naša prošlost i naša sećanja.

Ne želim da izgubim sećanja. Ne želim da zaboravim ko sam i šta sam. Želim da sve pesme koje sam nekada voleo, volim zauvek istom jačinom. Uvek će dolaziti neke nove pesme, ali će uz njih uvek biti tu i one stare da me podsećaju.

Prljavo Kazalište
Heroj ulice

Uvijek sam želio biti heroj
ne kao Džems Bond, prokleti tajni agent
želio sam biti heroj, heroj ulice
bar jedan dan, djevojko, bar jedan sat

Uvijek sam sanjao da je neko drugo vrijeme
ja bih bio Romeo, a ti Džuliet
uvijek sam sanjao da sam ja heroj
koji će promijeniti baš čitavi svijet

Prisiljen da razmišljam
ja shvatio sam sve
nisam rođen da budem heroj
o ne, ne, ne

Znam da smaram sa ovim tekstovima pesama, ali jednostavno želim da neke stvari koje na mene imaju jak uticaj podelim sa vama.

Jedna davna, prethodna tema

Spoljni linkovi: IMDB, zvaničan sajt filma, Wikipedia

Vrlo dobar film.

Nastao po motivima istoimenog stripa Alana Mura, predstavlja distopiju (suprotnost od utopije) - negativnu viziju budućnosti, smeštenu na teritoriji Velike Britanije.

Večna borba zla (fašističke vlade) i dobra (slobode) kroz nekarakterističan lik dobrog anarhiste (V) urađena je dobro, interesantno napeto, uz kvalitetnu ekipu glumaca. Scenario su potpisala braća Vačovski (Matrix).

Na stranu faktografski podaci; film je zaista dobar. Jedino što tokom celog filma imate blagi osećaj da su autori filma (odnosno stripa) stalno virili u Jugoslaviju/Srbiju Slobinog doba

Zoran Živković je meni ostao u sećanju po emisijama koje je pravio na Televiziji Beograd, još kad je samo ta televizija i postojala. U svakoj emisiji pričao bi o određenoj temi, gledali bi smo film, a onda bi razgovarao sa gostima. I do večeras sam povezivala njegov rad sa naučnom fantastikom.

Večeras je bilo književno veče posvećeno radu ovoga (veoma plodnog i jako puno nagrađivanog) pisca, uz prikazivanje pet desetominutnih filmova rađenih u produkciji TV Studio B, sa zajedničkim nazivom “Sakupljač” a po njegovim pričama. Pored autora, gošća je bila i prof. Ljiljana Pešikan-Ljuštanović sa Novosadskog filološkog fakulteta.

Počela sam da čitam jednu od knjiga Z. Živkovića (”Nemoguće priče”, Laguna, Bgd) ali još nisam pročitala sve, pa ne mogu da dam svoj sud o tome. Ipak i ono malo što sam pročitala mi je, uz filmove koje sam videla, i razgovor koji sam čula, razjasnilo da se Zoran Živković u svojim knjgama bavi fantastikom i to onim delom naše stvarnosti koji postaje fantastika samo ako malo pobegne od stvarnosti kakva mi mislimo da treba da bude.

Vrlo interesantno i podstiče na razmišljanje. Direktno, serijal “Sakupljač” me je naterao da malo razmislim od čega bih se rado i lako odrekla zarad nečeg drugog, u trenutku razmišljanja možda jako važnog, ali na duže staze…

Samo bih još dodala da je Zoran Živković 2003. godine dobio “Svetsku nagradu za fantastiku” a da je BBC otkupio prava za njegovu knjigu i da se sprema scenario za film po jednom od njegovih dela, i velika je šteta što ovde nema čitalačku publiku kakvu zaslužuje.