Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Evo da i ja pokrenem svoj blog. Pitaćete se što ga ranije nisam pokrenuo s obzirom da volim da pišem (lista mojih članaka), a Internetom se bavim od 1990 te godine (mnogo pre weba). Pa evo da konačno spojim te svoje dve glavne pasije na ovom blogu kompanije VEZA. Uzgred, VEZA je pokrenuta kao agencija za konsalting u oblasti IT-a pa i odatle sledi da je blog neophodan.

Da vam ipak priznam da je verovatno glavni razlog pokretanja ovog bloga posledica spoznaje da svoje blogove imaju i Philip Kotler (76 godina starosti) a i Jerry Weisman na čijem sam predavanju skoro bio, pa kad samu mu na pres konferenciji postavio neko pitanje, a on mi odgovori da o tome mogu da pročitam na njegovom blogu. Uzgred i Jerry je čikica od svojih šezdesetak godina.

Kako da počnem? Setih se jednog dela autorskog teksta koji mi nije bio objavljen jer se ružno obraćao o Telekom-u Srbija, koji je svakako naj značajniji oglašavač u zemlji Srbiji (čitaj: niko ne sme po medijima da pisne nešto loše o njima). Pa eto prilike da svoj blog započnem nečim što nigde drugde po medijima u Srbiji ne bih mogao. Evo tog čuvenog izgubljenog pasusa, koji sledi kao sledeći post.

Miodrag Kostić

Jutros krenuo na posao, ušao u krcat bus, našao malo mesta na sredini zgloba, uhvatio se za jedinu šipku koja mi je bila dostupna i to je to, nema mrdanja.

Na sledećoj stanici uđu muž i žena i ona se nekako ugura pored mene, tako da joj je glava bila blizu mog lakta. Da je ne bih udario, ja iskrenem ruku u prilično neugodan položaj, jer sam ja jedna od onih budala koji misle na ljude oko sebe. Međutim i pored toga, prilikom kočenja, žena je par puta udarila glavom moj lakat, ali ne jako.

E, onda kreće u akciju njen muž koji me jako fino i kulturno zamoli da sklonim svoj lakat na drugo mesto, kako ne bih udarao njegovu ženu u glavu. Ja "nju" udaram??? Pre će biti da ona mene udara glavom, ali nije ni bitno. Od nekulturne reakcije ga je spasilo samo to što sam u principu suzdržan i kulturan, a i on je bio fin, a ne drzak. Lepo sam mu odgovorio da nemam gde da pomerim ruku, što je i bilo jako očigledno svakoj osobi koja ima IQ bar 80. Na to će on meni: "Pa ne znam, bilo gde." (i dalje finim tonom i sa isposničkom facom)

Par sekundi sam pokušavao da shvatim da li je čovek glup ili samo bezobrazan na fin način. Tu mi je suzdržanost malko popustila, pa sam mu ukratko objasnio da to ne funkcioniše tako, tj. da se ne sklanjaju drugi ljudi kako bi njemu/njoj obezbedili prostor, već da to sami sebi treba da obezbede.

I dalje nisam siguran da li se ovakve stvari dešavaju iz ljudske gluposti ili bezobrazluka. Mada, i jedno i drugo je baš loše, s' obzirom na količinu i učestalost toga.

From last code release, I implemented writing XHTML files to a subdir of ouput directory, passed from command line. I also added my own XSLT style that is importing Shaun's from gnome-doc-utils and tweak some things. (like extension with lang included for Apache MultiView, generating index XML file etc, but there are many more tweakings to be done, as aim is that generated docs looks like libgo mockups)

I also implemented creating document index chunk (XML file per language with localized title and abstract from a document) and done some work on making lists of recently updated documents (per language and per channel). As before, you can download code snapshoot from here.

Next, I need to work on setting up a system for localization of static templates for indexes, Python code for arranging categories/subcategories/documents and implement XHTML index files output (by merging content with localized templates).

On the sidenote, my summer vacation in Sarti - Greece will be over on Tuesday when I will go home to Belgrade. Past 20 days in here were really great and I even made some new (girl)friends. Weather was nice and I swim much better (and longer) now then before.

But, regular internet access in Belgrade will help me to submit patches for localization of many documents that have errors in DocBook tags - like using instead , forgetting to close tags and so on... and I am very impatient to have faster computer with bigger screen to work on libgo.

I had only little time to work on libgo today, but I did implement actual calling of xml2po and xsltproc. Next, I plan to work on doc indexes and XSLT styles.

Download code snapshoot here.

Please look at:
http://live.gnome.org/GnomeWeb/Library
http://live.gnome.org/GnomeWeb/Library/Annotations

And most interesting for the last:
http://live.gnome.org/GnomeWeb/Library/Implementation

I am working hard to do first unstable release in next few days. For the inpatients, here is a yesterday's snapshoot.

Few days ago I started working on Python code for library.gnome.org (or libgo as lgo is already used for live.gnome.org) and today I finished design specs. (I have some code too as I like to start coding early, but it can't process single doc complete by its own so it is not useful yet).

I wanted design as modular as possible and I think that it is very flexible and can support today and tomorrow docs requirements. Maybe I need to do some similar encapsulation for doc indexes (category pages etc) but I still haven't took a look at that.

As before with mockup/UI design (Look at previous blog post) I want to hear and I am willing to respond on every comment you have. For example, many of you requested annotations sharing, and a way to use annotation for small doc editing. So, I updated annotation feature requirements and you can find out more info about it in this message to gnome-web-list.

For other SoCers, I wish you all happy coding. I am currently on a familly holiday in Greece and Summer of Code is a way more insteresting than swimming and getting sun burns on a beach :) If I only have regular internet access here...

Please take also a look at this page on my personal wiki, dedicated to Library.Gnome.Org development.

Prvi dan EXIT-a sam posetio samo iz razloga ostvarenja dečačkog sna - da vidim i čujem The Cult uživo. Još iz srednjoškolskih dana su mi jedan od najomiljenijih bendova.

Iako je Cult najavljen tek za 00:30, došao sam na tvrđavu oko 9 stai da prošetam i vidim šta još ima zanimljivo. Prvo mesto na kom sam se zadržao je bio rege stejdž, gde su me oduševili razbacani panjevi i totalno opuštena atmosfera, uz projekciju "Rockers"-a na video bimu. Ko voli rege i gledao je "Rockers"-e zna o kakvom filingu pričam, da ne objašnjavam.

Sledeći je na redu bio Fusion stejdž, gde je sa zakašnjenjem trebala da nastupi Suzanne Vega. Prijatna atmosfera, ne prevelika gužva, akustično muziciranje i pesme Vege su mi baš prijali. Nedostajalo mi je samo nešto, pa da se osećam savršeno. Najsimpatičnije mi je bilo odbijanje pevačice uz osmeh, da otpeva svoja dva najveća hita pre bisa, dok posle svake pesme pita "Šta bi ste sad želeli da čujete?". Klasična klupska svirka, samo ne u klubu.

Potom malo šetnje, pa na glavni stejdž gde su već uveliko pržili Franz Ferdinand. Hteo sam da čujem kakvi su ti momci i zašto se digla u svetu tolika prašina oko njih. Nikada ih ranije nisam čuo, a ono što sam čuo mi se svidelo. Ne preterano, ali je odlično zvučalo. Kasnije sam čuo da se njihov živi nastup mnogo razlikuje od studijskih snimaka. Čuo sma neke pesme sa albuma i zaključio da su mi dosadni i neinspirativni. Liče na nešto što sam već mnogo puta čuo do sad.
A onda su na scenu izašli Ian, Duffy i ostatak benda The Cult i meni priredili jako dobar provod i uživanje. Pravi Rock! Moram da priznam da sam bio prilično skeptičan prema njihovom živom nastupu, s' obzirom da mi se nisu svideli njihovi Live snimci do kojih sam dolazio tokom godina. Bio sam jako prijatno iznenađen. To je upravo taj zvuk kako bi oni i trebalo da zvuče. Ianov glas je baš onakakv kakvog ga se sećam, Duffy je veći šmeker nego dok je bio mlad i onaj Gibson mu leži ko da je za njega pravljen. Ianovi pokušaji interakcije sa publikom su uglavnom loše prolazili i bio sam razočaran nama, tj. shvatio sam da smo mnogo toga propustili tokom svih godina izolacije i da ne umemo da se ponašamo u ovakvim situacijama. Čovek mora da počne da nas proziva i maltene vređa, da bi izazvao neku reakciju. Tužno.

Posle toga lagani odlazak, praćeni zvukom sa Dance stejdža, koji se prostirao kroz ceo Novi Sad. Ukupno sam poneo pozitivan utisak i organizacijom i zvukom i ostalim stvarima, ali to je bilo to, više od jednog dana na EXIT-u bi mi bilo mnogo, u stvari, verovatno bi se smorio.

Ostvario sam dečački san i uživao pri tom. Mislim da je to jedino što je bitno.

Mislio sаm dа jе nеslаnа fudbаlskа šаlа Olijа Rеnа bilа kаp kojа jе prеlilа čаšu srpskе tolеrаncijе impеrijаlističkih ponižеnjа, аli čini sе prijе dа jе to bilа "prеsudа" srеbrеničkom kаbаdаhiji Nаsеru Oriću. Tim povodom jе čаk i Boris Tаdić, "poslovično dаlеko tolеrаntniji i sа višе rаzumеvаnjа zа svе tuđе intеrеsе (а nаročito onе vеlikih silа) u rеgionu, а sprаm srpskih intеrеsа i osеćаnjа" (Mаlbаški) izrаzio nеvjеricu dа zvjеrstvа nаd Srbimа očito zаslužuju mаnju kаznu od krаđе u sаmoposluzi.

Novа Srpskа Političkа Misаo prеnosi nеkoliko člаnаkа nа ovu tеmu, od kojih izdvаjаm odličnu аnаlizu gorеspomеnutog Nikolе Mаlbаškog, Hаškа fаrsа (sа osvrtom nа "srpsku pаrаnoju") i komеntаr Zorаnа Đirjаkovićа u NIN-u, Ubijаjtе dok stе mlаdi .

Tаkođе prеporučujеm komеntаr Žеljkа Vukovićа, Srbijа bеz grаnicа, jеdаn od nаjboljih prikаzа sаdаšnjеg stаnjа srpskе držаvе.

Ako jе suditi po ovim člаncimа, izglеdа dа ljudimа polаko počinjе dа bivа jаsno štа sе dеšаvа i ko štа komе rаdi. Čim prijе postаnu svjеsni stvаrnе situаcijе, tim prijе možе dа počnе pronаlаžеnjе izlаzа. A to svаkаko nе mogu dа rаdе isti ljudi koji su do problеmа i dovеli, niti zа to mogu dа sе koristе istа srеdstvа, bаr nе аko sе očеkujе drugаčiji rеzultаt od ovog sаdаšnjеg.

Godinama već smo verni tradiciji da letnji odmor provodimo na Crnogorskom primorju, u mestu Pržno, koje će poznavaoci ovog dela obale prepoznati kao mestašce koje je prvo do Miločera i u kome se nalazi hotel „Maestral“.

Isto tako, godinama već, smo gosti u kući porodice Kažanegra (http://www.villakatarina.cg.yu/) u kojoj se osećamo kao kod svoje kuće. Kuća se nalazi blizu plaže, nova je i prelepa a i pogled sa jedne od terasa mnogo govori.

Omiljeni period za odmor nam je početak septembra, ali pretrpani raznim školskim obavezama, poslednjih godina odlazimo tamo prvog dana školskog raspusta i ostajemo koliko god nam slobodni dani to dozvoljavaju

Jun je svake godine sve topliji i topliji, ili mi se bar tako čini, tako da žurimo da odemo na plažu što ranije, da bi smo tamo proveli što više vremena pre nego što nam, oko podne, bude vreme za sakrivanje od vrelih zraka Sunca.

Pre podne, najčešće, provodimo na ne-hotelskom delu plaže u Pržnu, jer je tada tamo relativno mirno i voda je čista. Ruku na srce, veći deo pre podneva provodimo ispod tende kafea „Nika“ uz neko osvežavajuće piće ili čašicu „travarice“, lozovače u koju je potopljeno nekoliko različitih trava pa je oni kojima prija zovu i lekom

Kamenovo je velika plaža u blizini na koju idemo posle podne, gde osim u moru koje je posle šest sati sigurno čisto, osveženje nalazimo i u plažnom baru „PASARELA“ (da ne zaboravim da kažem da imaju odlične sendviče i pizze) a od skoro i u restoranu „PJADELA“ gde su i kuvana jela, riba ili jela sa roštilja jako ukusni i tako izbegavam dosadno smišljanje i spremanje obroka.

Promene radi, ove godine smo jedan dan proveli u Ulcinju. Bili smo na Velikoj plaži, i to na delu koji se zove Kopakabana. Svuda su isti suncobrani od trske i drvene ležaljke, ne tako udobne ali najbolje rešenje za nestvarno sitan pesak kojega ima svuda. Koliko sam videla, pored dečijeg igrališta, golova za mali fudbal, mreže za odbojku, restorana (brze hrane, kuvanih jela i jela iz menija, pa ko šta voli…) tu je i pedijatar i naravno spasioci, koji se stvarno tako i ponašaju (nisu samo manekeni kao na nekim drugim plažama…). Zbog jakog vetra i struja u moru, budno motre obalu i plivače, pa prateći jačinu vetra menjaju zastavice (zelena, žuta, crvena) kojima obaveštavaju da li je bezbedno plivati. Ceo dan je bio interesantan, jedino me je malo nerviralo to što treba jako dugo da se hoda u moru dok se ne dođe do neke dubine u kojoj može lepo da se pliva, jer priobalni deo jako blago ponire. Ali zato šetnja kroz talase prija, jer je struja toliko jaka da sjajno masira mišiće nogu.

Sve u svemu, bilo nam je lepo, kao i svake godine. Lepo smo se proveli i u Ulcinju, ali je meni najlepši deo obale ipak onaj od Svetog Stefana do Kamenova, a i stvarno izgleda lepo, zar ne?

Ne mogu rečima opisati koliko popizdim kada vidim ove današnje klinke sa "uguranim" farmerkama u one bokserske duboke patike. Pa kad se to tako lepo raširi, izgleda kao da ima zglob poput Musemića, Šestića ili nekog drugog fudbalera, a to mi nije ni najmanje privlačno, čak naprotiv. I nije mi jasno zašto to rade, ko im je rekao da je to lepo i ko ih je prevario da se to bilo kome može svideti?

Jedna od retkih stvari koja me više od toga nervira, je kada muškarac obuje sandale na čarape!!! Pa još ako su sandale braon, a čarape plave, dođe mi da ga izujem i bacim sve u reku.