Dotični, nazovimo ga Dr.X, inače specijalista oftamolog, naglašava mogućnost uticaja fizičkog na umetničku projekciju.
"O Van Goghovoj sklonosti žutoj boji postoje razne teorije ali nijedan medicinski izvještaj iz kojeg bi se mogao izvesti konkretan zaključak.
Prva teorija uključuje Paula Gacheta, navodnog lekara i homeopate, koji je slikara lečio ekstraktom biljke Digitalis purpurea koja se i danas koristi u medicini za pojačavanje rada srčanog mišića. Kao dokaz te terapije je Van Goghov portret Paula Gacheta ispred kog se na stolu nalazi upravo spomenuta biljka. Jedan od simptoma predoziranja digitalisom je da pacijenti vide svet kroz žuti filter, sve im je žućkasto. Pа, slikari koji imaju takvih problema u paletu dodaju puno više žute boje da bi dobili željeni efekat."
Meni bi bilo logičnije da dodaje manje žute, pošto i onako vidi više žutog no običan čovek.
"Druga teorija veže se uz absint, žestoko piće - sadrži 55 i 80 % alkohola, a koje je krajem 19. i početkom 20. veka bilo omiljeno u umetničkim krugovima, pa tako nije zaobišlo ni Van Gogha. Absint sadrži hemijski sastav tujon, aromatski spoj sastavom vrlo sličan marihuani. Tujon djeluje tako da osamostaljuje vidne centre, te osoba svet vidi na drugačiji način od uobičajenog."
Budući da je koncentracija tujona u absintu mala, čovek bi morao popiti litre pića kako bi se predozirao , što bi ga pre dovelo do alkoholne kome.
A kako li je mogao u takvom stanju slikati promišljene studije, nikako mi nije jasno.
"SHIZOFRENIJA I DEPRESIJA glasi dijagnoza Dr.X-a
Dr. X se ne slaže s uobičajenim mišljenjem da na Van Goghovim slikama preovladava samo žuta boja, već "plavo-žuta" koja je u načelu boja manije i depresije."
Мene su ubeđivali da je to ljubičasta, dok je kažu, zelena "madžarska", crvena komunistička...žalosno, ali istinito...neki me još uvek ubeđuju...
"Osim boja, na Van Goghovim su slikama bitne i linije koje su pretežno spiralne, vijugave ili isprekidane. Da li je to estetika ili o posledica bolesti i poremećaja, dr. X je pokušao objasniti dvema psihozama."
Što ne pročita knjige?, razumeo bi zašto je Vinsent Gogh analizirao japanske grafike koje su u to doba vršile veliki uticaj na savremene evropske umetnike. Možda bi razumeo njegovu analizu odnosa linija, ritmova.
"Dva stanja, tj. psihoze koje se najčešće povezuju s Van Goghom su shizofrenija i manična depresija. Obe utiču na percepciju stvarnosti i raspoloženje, pa se njihov uticaj posebno dobro vidi u poslednjoj fazi Goghova rada. Iste će godine nastati toliko različite slike da laik ne bi prepoznao da se radi o istom autoru."
U Photoshop-u spojiš "Ctrl+U", skineš "saturnation" i dobiješ njegovu novu "fazu". Lako je i za laika. (Nisi kompjuteraš? Dobro, onda ispereš bojenu majicu nekoliko puta a ne koristiš Veniš.)
"Kod Van Gogha se definitivno radilo o psihozi, zaključio je dr. X. Bila to shizofrenija ili manična depresija, ili oboje, nije važno, nije ni bitno. Verovatno je bio glavni uzrok njegovog psihičkog stanja, sve ostalo se samo nadovezalo, alkohol i droga bili su propratni elementi."
Šta reći ?
Zašto se uopšte primam?
Van Goghovu bolest nemoguće je odvojiti od njegove umetnosti.
Al' ne mogu da ćutim, još će neko da mu poveruje.
E moj dr. X.... nemoj sad da linkujem ovaj post. Pa da ti se smeju.
