Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Komеntаri čitаlаcа mogu dа budu izuzеtno pozitivаn аspеkt vođеnjа blogа, аli isto tаko i vеomа nеgаtivаn. Nеkoliko nеprijаtnih iskustаvа sа vulgаrnim i dеstruktivnim "komеntаtorimа," koji su umjеsto rаsprаvе o stаvovimа iznеsеnim nа ovom blogu pribjеgli izrаzimа nаcionаlnе i vjеrskе mržnjе, ubijеdilo mе dа pristup komеntаrimа ogrаničim sаmo nа korisnikе Blogеrа. Dа li timе ogrаničаvаm slobodu izrаžаvаnjа? Apsolutno - аli sаmo ovdе. Ovаj blog jе mojе vlаsništvo, i nе pаdа mi nа pаmеt dа dopuštаm ljudimа koji mrzе i mеnе i mojе dа sе nа njеmu iživljаvаju. Ako hoćе, nеkа nаprаvе svoj blog. Širok im Intеrnеt.

Svаko ko sе rеgistrujе kаo korisnik Blogеrа možе slobodno dа ostаvi komеntаr nа bilo koji člаnаk ovdе. Brisаću ih jеdino аko su vulgаrni ili spаm. Pritom tаkođе nе nаmjеrаvаm dа ulаzim u polеmikе prеko komеntаrа. Ako nеšto imаm dа kаžеm, rеći ću to nа glаvnoj strаnici.

Ujеdno sе i izvinjаvаm nа nеdostаtku novih sаdržаjа u posljеdnjе vrijеmе. To nе znаči dа ih nеćе biti, i to vrlo skoro.

Gledam neki source scripta koji sam skinuo i ne mogu da se načudim. Projektuje “programer” mysql tabelu ovako: create table users (id BIGINT unsigned not null auto_increment, .... ); Ja stvarno ne razumem za šta će mu BIGINT tu, pa to je oko 18-milijardi-milijardi (ne znam ni da izgovorim taj broj, ali se piše sa 20 cifara, [...]

Iako naslov zvuči malo apokaliptično, ne radi se ni o čemu (posebno) strašnom.

Ovo je samo članak / tužbalica na temu jedine televizije koja je do skora zavređivala trošenje dela ono malo mog slobodnog vremena ispred magične kutije TV-a.

B92 ima posebno mesto u mom medijskom prostoru - od radija koga praktično slušam od samog nastanka, preko web sajta pa sve do televizije: oštra, odsečna, uvek sveža i nikad ulizivačka… Forumi na sajtu kao i komentari vesti su bili mesto gde se slobodno i necenzurisano moglo izneti mišljenje, kritika, drugačije viđenje od “zvanične” politike B92 kuće.

Do sada.

Promena modela finansiranja (fin način da kažem: ukidanje nekomercijalnih izvora prihoda kao što su donacije) je očigledno dovela do oštrog zaokreta odnosno teške komercijalizacije same televizije.

Meridijan 92 … pardon, B92 je do te mere zatrpan blokovima reklama da se neretko dešava da zaboravim šta sam gledao kada reklami dođe kraj; ne znam šta piše u novom zakonu o radio-difuziji, ali ako su onakvi Pinkoliki blokovi reklama dozvoljeni, mogu slobodno taj zakon da stave tamo gde … da zavrljače u kantu.

Forumi su teško cenzurisani kao i komentari - probajte da ostavite komentar u suprotnosti sa glavnim tokom na B92 - mislite da će biti objavljen?

Čak i omiljeno Dizanje @ Radio B92 sve više beskrajni monolog/dijalog voditelja sa tek ponekom pesmom umesto vrcave i žive emisije, sa motivom da vas probudi, razdrma i donese prvi jutarnji osmeh na lice.

I kao vrhunac: “Veliki brat” - znam ja da treba smisliti biznis plan koji će plaćati plate, bonuse i sve to - ali da li je moralo kroz ovakve pre svega degradirajuće emisije? Baš me briga da li će me neko smatrati elitistom, čistuncem, (dodati po želji: ________) ali takvoj emisiji koja vapi za Pinkom nije mesto na TV B92. A ako jeste, onda meni nije mesto u klubu gledalaca te televizije.

Sreća te je History Channel (još uvek) bez reklama …

(slika preuzeta sa sajta http://be92.mojblog.co.yu i nadam se da ne zameraju Svratite i do ovog sajta na gornju temu …)

Update: nekako se Dinketov članak baš uklapa pa stavljam link do njega - http://www.dinke.net/blog/2006/09/27/mali-batica/sr/

Iako se trudim da ne mešam sekcije blog i programi, ova vest mi izgleda prevelika da bih je propustio

Picasa, vrlo dobar program za manipulaciju slikama je dobio verziju koja može da postavi vaše slike direktno na web, jednim klikom: Picasa Web Albums

Iako je neprikosnoveni “vladar” on-line foto albuma Flickr, i Picasa Web albumi imaju svoju prednost - kada već sređujete vaše slike na računaru sa Picasa programom, jednim klikom ih možete postaviti na Web i učiniti dostupnim svima koje one zanimaju - postupak je po meni jednostavniji i prirodniji od pripreme i slanja slika na Flickr. Takođe, interesantne slike sa Picasa albuma možete direktno uvesti kod sebe na računar, preko Picase.

Kao i Flickr, Picasa Web albumi postoje u osnovnoj besplatnoj, kao i komercijalnoj verziji. Kod komercijalne verzije, Picasa meri stvarno zauzet prostor, Flickr količinu prenetih slika; kod besplatnog Flickra takođe postoji i ograničenje da se vide samo poslednjih 200 slika, ako ih imate više od 200.

Da ne zaboravim i začkoljice: Picasa Web albumi su u beti (još uvek testna faza), pa je sistem pozivnica u pitanju - prijavite se i čekate da vas pozovu - što se pre prijavite, to će vas pre pozvati.

Ako se odlučite za komercijalnu verziju, to ćete malko sačekati - plaćanje je preko Google Checkout sistema koji za sada pokriva samo SAD.

Evo kratkog poređenja Picasa Web albuma i Flickr-a:

Picasa (bespl.) Picasa (25$/god) Flick (besp.) Flickr (25$/god) 250 Mb prostora 6 Gb prostora 20 Mbuploada/mes 2Gb uploada/mes

Pored ove stvarno super opcije, ova nova verzija Picase je dobila mogućnost povezivanja sa Google Earth sistemom - način da tačno markirate na kugli zemaljskoj gde ste snimili fotografije - Geotagging, zatim mogućnost kreiranja filma od sekvenci fotografija kao i kreiranje super screen saver-a (

Revolucija! U mađarskoj revolucija. Ne, nije 1989,... digli ljudi revoluciju što ih premijer laže. Mo’š misliti… premijer laže? Jaka stvar. Pa koji bre političar ne laže. Evo nas laže ko stigne. I kada saznamo da neko ne laže, mi se strašno unervozimo. To bre nije normalno, gde si video političara da ne laže. Ove što ne lažu, [...]

Čitam ponekad u Blicu one strane gde ljudi traže pomoć obično za decu kojima je potrebna operacija pa prikupljaju dobrovoljne priloge, i ponekad i sam pošaljem koliko mogu, (ali to nije ono što hoću da kažem ), međutim pre neki dan čitam o još jednom takvom detetu gde su ispod stavili spisak dobrotvora, [...]

Mimo svih običaja, proslava 15 godina od mature generacije školske ‘90/’91 bila je 16. septembra u restoranu “Aleksandar”.

Obzirom da nikad, na žalost, nismo bili neka druželjubiva generacija (nisu svi bili čak ni na maturskoj večeri sada već daleke ‘91 godine), na ovogodišnjoj proslavi bilo nas je svega 35, Što je nešto malo preko trećine broja učenika koji su te godine završili Gimnaziju, kao prva generacija te škole posle tzv. Šuvarke.

Ko doš’o - dobrodoš’o a ostali kako god hoće ili misle da treba. Mi smo mislili da treba baš ovako.

Žao mi je samo zbog nekih ljudi koji su stvarno želeli da dođu ali su ih neke druge društvene obaveze u tome sprečile. Kako god, videćemo se, ako ne ranije, za pet godina, možda na nekom drugom mestu ali isto ovako lepo raspoloženi.

Najbolji način na koji sam naleteo da instalirate IE7 Release Candidate 1 u standalone mode-u. Brzo i jednostavno, pa ako imate potrebu za zasebnom instalacijom i ne želite da “pregazite” IE6 a opet želite da vidite kako se sajt ponaša u verziji 7, pogledajte ovo rešenje.

U okviru programa 41. smotre jugoslovenske umetnosti (da, da, još uvek se tako zove…) „Mermer i zvuci“, 12. septembra 2006. godine, Narodno pozorište iz Beograda je gostovalo sa predstavom „Laža i paralaža“ .

        Predstavu je režirao Jug Radivojević a glavne uloge su igrali Milan Gutović i Nataša Ninković.

 

        Na radost poštovalaca pozorišne i umetnosti uopšte, sala dvorane „Park“ bila je ispunjena skoro do poslednjeg mesta. Ruku na srce, sva mesta i nije moguće zauzeti jer je najmanje 10% stolica polomljeno ili uništeno dovoljno da na njih ne može da se sedne, ali je ipak bilo puno.

 

        Glumci su u potpunosti opravdali brojnost i očekivanja publike, pa je to bilo jedno lepo veče uz smeh. Sterija je ukazao na naše mane i različite sposobnosti koje se ne menjaju vremenom.

 

        Prijatno iznenađenje za mene lično je bila Nataša Ninković, koju sam prvi put gledala u pozorišnoj predstavi. Stekla sam utisak da je baš dobra glumica kojoj se na licu vidi svaka promena zahtevana ulogom, za razliku od mnogih TV serija ili filmovima u kojima mi je delovala prilično hladno i odsutno.

 

        Još jednom, bravo. I gostima a i publici.

Tags: photoblog, rakovac