Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

(Hermano Mayor : Big Brother - Spanish)

Najnovija pošast je napala ove krajeve i potamanila poslednje nade da Sorabija može biti urbano i kulturno mesto. Veliki brat je zauzeo mesto "Španskih serija" i potvrdio moje mišljenje da ljudi više vole da se bave tuđim životima nego svojim... na žalost.

Rijaliti šou koji mediokritete i budale uzdiže do visina idola i medijskih zvezdi. Tragično, tužno, neobećavajuće. I ne može se pobeći od velikog brata, pošto se na svakom koraku priča o tome, na svim talasnim dužinama i svim frekvencijama. Imam utisak da su svi poludeli, a samo nekolicina ostala normalna. Ili je, pak obrnuta situacija, da je samo nas nekolicina nenormalna što se gnuša toga i što ne živi život mase i ne priklanja se velikom bratu.

Ne mogu reći da sam iznenađen, ali razočaran svakako jesam.

I tako ostadosmo i bez poslednje urbane TV stanice na ovim prostorima, jer pare i profit su jedino bitni, ništa drugo nije bitno. Samo pokazujemo kako nismo mogli daleko da odmaknemo od naše surove realnosti.

Hiljadu puta smo čuli onu poznatu krilaticu :“Dajte krv, spasite život“, ali verovatno je više niko i ne registruje koliko nam je poznata. Da li zbog drugačijeg tempa života ili zbog sve manje brige za okolinu, sve je manje ljudi koji dobrovoljno daju krv.

Majka moje koleginice sa posla je pala i povredila se, i pri tome je slomila kuk, što u njenim godinama nije baš svejedno. Pošto se to sve izdešavalo dok sam ja bila u Beogradu tek sam je danas videla i pitala za detalje. Dobro u svemu je da je moguća operacija ali se pojavio problem potrebne krvne grupe. Slučajno pomenuvši taj detalj, ustanovile smo da druga koleginica i ja imamo potrebnu krvnu grupu.

Epilog možete da pretpostavite, otišle smo u zavod za transfuziju, dale krv i to nekome stvarno mnogo znači.

Poenta ove priče je: čitava procedura, sa probom, pregledom i samim davanjem krvi, ne traje više od desetak minuta, što na svakih 16 nedelja kada ponovo možete da date krv nije baš mnogo a nekome stvarno mnogo znači.

Prema tome: Dajte krv, spasite život. Ako mnogima oko sebe ne možemo da pomognemo da bolje i kvalitetnije žive, možda nekome možemo dati šansu da se ponovo vrati u normalan život.

Malo zbog sebe a malo više zbog posla, provela sam dva dana na sajmu knjiga. Da nesreća bude veća, zbog neobaveštenosti smo otišli baš u četvrtak kada je bio čuveni „Školski dan“ i kada je bilo, više hiljada dece, kako mi se na momente činilo. Nikako ne shvatam taj školski dan u sred radne nedelje, kada 98% učenika ide na sajam samo da bi izbeglo nastavu. Kad bi se poseta sajmu organizovala samo vikendom ne bi ih bilo ni približno toliko. Dokaz da sam u pravu je veći broj njih napolju nego unutra već posle prvog sata posete sajmu.

Sve u svemu, standardna slika: gužva i mnogo knjiga. Ja sam obilazila štandove izdavačkih kuća koje imaju dečiju literaturu i našla sam mnogo toga lepog. Kreativni centar, Bookland, Evro….prave stvari za decu različitih uzrasta. Što se tiče nekih drugih knjiga, pažnju mi je privukao „Leksikon stranih reči izraza“ Radomira Jovanovića u izdanju izdavačke kuće Alnari, prvi veliki projekat te vrste posle Vujaklijinog leksikona. Naravno, ne smem da zaboravim izdavačku kuću „Mono i Manana“ sa njihovim enciklopedijskim geografskim i istorijskim atlasom. Na štandu izdavačke kuće „Legenda“ iz Gornjeg Milanovca ponuda nekoliko knjiga sa temama iz opšte i dečije psihologije („Bolje biti vetar nego list“, odlična knjiga, sa primerima i vežbama), prilično novih romana i ponovna izdanja nekih romana koji su svojevremeno bili jako popularni („Kopča“, „Stršljen“ Zorana Popovića,…) a vrlo interesantnu ponudu imala je i izdavačka kuća JRJ (pre par godina izdala novu Larusovu enciklopediju) sa rečnicima po izuzetno povoljnim cenama (petojezični rečnik (srpski, engleski, španski, nemački i francuski jezik) u slikama za početnike sa frazama, uobičajenim pitanjima i odgovorima bio je 400,00 din što je jako povoljno).

Hala 14, kao i uvek, sasvim druga priča. Ne mnogo velika gužva a ponuda baš dobra, stručne knjige, knjige za učenje stranih jezika i još dosta toga interesantnog.

Meni bude jako naporno dok sam na sajmu, ali mislim da vredi otići, jer ima se šta videti a i kupovina je svakako povoljnija nego inače.

“Vaše čuveno poštenje, uvijek ste bili puni tih sranja o poštenju. Vi gospodine kapetane, jer ti misliš da je jedina kuća, koju smo mi njima zapalili ili oni nama zpalili, pošteno zarađena, jeste kurac moj! Da je pošteno zarađena ne bi ih tako lako palili jedni drugima. Dok vam je ćopavi Zagorac trpao u dupe američke dolare znali ste da kenjate o bratstvu i jedinstvu da se smješkate jedni drugima. A onda je došlo vrijeme da svodite račune. Nema problema, samo što ih niste ranije svodili, nego ste se 50 godina izdrkavali ovdje, 50 godina karali najbolje pičke, vozali najbolja auta, a sad kad vam se kita više ne diže, e hajde sad malo da se bavimo poštenjem. E pa iskenjam se ja na svo vaše poštenje i na svu tu vašu poštenu generaciju”

Nikola Kojo
Lepa Sela - Lepo gore

Želeo bih da kreiramo listu 5 najlošijih internet prezentacija firmi, tj. preduzeća u Novom Sadu ili okolini. Kao prvu na listi bih stavio prezentaciju izdavačke kuće Mali Princ iz Novog Sada, koja postoji već 5 godina. Njihova internet prezentacija se nalazi na adresi http://www.maliprincns.co.yu, (ne radi bez www). 1. http://www.maliprincns.co.yu 2. http://www.zmajevedecjeigre.org.yu 3. http://www.nspromet.co.yu/ 4. http://www.tft.co.yu 5. http://www.putnikpromet.co.yu/ Predlozi? Update (5. novembar 2006): 5 prosecnih novosadskih prezentacija. [...]

Svakom OS-u (operativnom sistemu) treba resetovanje kad tad, pošto se svakom desi da se eventualno zbuni. Evo kako se to radi ako posedujete smart telefon Nokia E60. Postoji dva koraka koja možete da uradite i da telefon proradi. Meni lično se dešavalo da telefon bez ikakvog razloga prijavljuje da je memorija puna, i da bi trebao da ugasim koju aplikaciju (ako dugo držite pritisnuti dugme Menu otvoriče Vam se nešto kao lista aplikacija, kao kad [...]

Ne razumem se baš u poreklo reči, ali pretpostavljam da je u korenu reči kafić i kafana sama kafa. To su mesta gde se nekada ispijala kafa, zar ne? A i danas je uglavnom tako, mada se pored nje ispija još koješta. Pa zašto je onda, kog đavola, na 90% tih mesta kafa odvratna, skoro da ne može da se popije? Zar je tako teško napraviti dobar espreso ? Zar je tako skupo služiti dobru kafu, održavati