Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

VELIKI BRAT reality show prviputkodnas je prsooo…

Totalno.

Uvođenjem gospođe Ajvaruše u kuću VELIKOG brata, show se totalno smorio. Samo što je voštani čovek u belom odelu, dva kišobrana i koferom u ruci, raspevanih usana, sa suzama u očima napokon izbačen, u kuću je puštena seljanka povratnica iz pečalbe osrednjih, matorijih godina i glasom babe kreštalice, sa najodvratnijim paprikarskim, zlatnim šeširom i šokirala ukućane... A posebno Nišli’ku Maju Čenko koja se u momentu zabezeknula!. Pojavio se osmeh na licu Ivana Najsmornijeg i neverovatna zbunjenost ali na onaj pozitivan način, razumeš, koja se razvukla u kez Karla Nevidljivog. Brena... ne znam kako je reagovala ali Marko Prsosam je puk’o. Blentavi Crnogorac je refleksno krenuo da maltretira novopridošlu ukućanku i žarko je želio da je prebije ali se ova odbranila najprizemnijim ničim izazvanim psovkama onim seljačkim, Mudžah Edin se stavio u odbranu žene paprikare a Nišli’ka je skapirala Crnogorca GlumimMikijaočajno Blentavog. Eto šta se desilo.

Jadranka MenjamženuGrandshownaPinku se ’’rasplakala od sreće’’ kad je videla zlatnu ostavu i zlatne zidove i zlatni krevet sa zlatnom posteljinom, pidžamama, pantalonama i suknjom boje... zlata, samo za nju. Osetila se poput ’’devojčice’’(dno dna) i zaboravila je srpski. Nju ne razumeš dok priča. Ona je ’’mećala’’, ’’mećavala’’, ’’šta su to fanfare’’, najgorašpanskaserija glumila, prsla i plakala u krevetu. Maja Ovogtrenutkasamodlepilaimoraćunaoperacijuzbogumnjak je htela da prospe Marku Paomupeškirividlismomudupe sav onaj odvratni ajvar na glavu i ne znam zašto nije. Ne mogu dalje da prepričavam događaje koji su usledili nakon što su Babu Domaćicuzavojsku proglasili za precednicu svoje seljačke države i države svih njenih seljaka. Bude se uz najodvratnije mučanje krava i goveda i ovaca i zavijanje selskih džukela, kuća im najverovatnije smrdi na paprike i ajvar, mesište, gurabije, gnjetave zaboravio sam šta sam hteo da napišem. Baba ih nominuje i nikad ne umukne, isposvađali se ko babi liže dupe...

I mislim ne mogu ja to sranje više da gledam...



Napomena

TEXT SADRŽI EKSPLICITAN REČNIK I POVREMENO PROSTAČKO IZRAŽAVANJE



P.S.

Moj jaran Dj-Dule kome je danas rođendan (proverite na njegovom blogu) i ja mu ga čestitao ne znam dal ima vremena da gubi vreme uz ovakvu smorinu od televizije u nas i dal to prate u Republici Srpskoj.ba. Njemu preporučujem da nekako uhvati i pogleda Švedskog BIG BROTHERA i šta oni rade da osvoje tolke pare.

Seminar u Nišu je prošao u jednoj divnoj drugarskoj atmosferi, šta više da kažem nego da smo svi mi jedna velika srećna (onlajn) porodica. Aleksandar i Vito su učinili zaista lavovski posao da nas sve okupe na jednom mjestu i tradicionalno nišlijski ugoste. Među najboljim momentima konferenciju su oni vezani za Nišku mehanu, a Nišlije obožavaju da iznesu toliko ovala roštilja, koliko mi gosti prosto ne možemo da pojedemo. Ono što je mene posebno obradovalo jeste da je ovaj događaj najzad, četiri godine nakon ES Leta, uspio da na jednom mjestu okupi veliki broj ljudi koji godinama učestvuju na onlajn forumima DPT i ES. Vidio sam neke ljude koje nisam vidio godinama, ali i upoznao i veliki broj novih lica. Druženje, to je ono čemu u stvari i služe primarno konferencije.

Što se tiče samih predavanja, sa sa sigurnošću mogu reći da se u Nišu okupila trenutno najjača moguća postava ljudi koji imaju šta da kažu o modernim Web tehnologijama i srodnim temama. Samim tim učesnici su mogli zaista puna dva dana da uživaju, lišeni bilo kakvih troškova kotizacije. Ovdje bih vas uputio na utiske koje su zapisali Dinke i Dragan, kao i na diskusije na DPT, ES i DZ forumima.

Meni je posebno drago da je seminar, iako ne primarno planirano, prošao u atmosferi promocije startup poslovanja. Predavanje Igora Bogićevića i mene su originalno jedina bila posvećana startupima, ali je super stvar što su na neki način izazvala lančanu reakciju, tako da su se istoj tematici (sa svoje tačke gledišta) pridružili i Vladimir Živaljević, Ilija Studen, Dragan Varagić, kao i još neki ljudi. Mislim da je Živaljević svojom prezentacijom i reakcijom na moju priču o startupima pokazao koliki je laf i zašto je kompanija koju on vodi danas tamo gdje jeste. Samim tim bilo je jako zanimljivo vidjeti da imamo slično konceptovane prezentacije, iako nas dijeli decenija i kusur iskustva u poslovanju i rezultatima. Čak, zanimljivo je reći da je i nesrećnik iz Microsofta učinio sjajnu stvar za priču o startupima, tako što je obrukao kompaniju u kojoj radi i time dao odličan primjer koga sve zapošljavaju giganti i kako funkcionišu stvari u velikim kompanijama. Od predavanja koje sam čuo, posebno mi je bilo inspirativno predavanje Mileta Kostića o brendingu. Što se tiče mog predavanja, baš mi je žao što ne postoji ni zvučni ni video zapis, svakako slajdove možete preuzeti odavde. Na slajdovima ima jako malo riječi, ali biće vam nadam se zanimljivo da vidite čisto tok misli.

U fotofinišu drugog dana, moj prijatelj Nikola «Armani» Denić se postarao da nas provede kroz niški noćni život i time stavio šlag na tortu ovog par excellence događaja. Vidimo se dogodine!

Ažurirano: Zahvaljujući Pajaji evo i linka ka video zapisu mog predavanja u trajanju od 32 sekunde. (AVI, 18.1 MB). Zoran Knežević je klip okačio na Google Video i upravo u sklopu istog citiram njegove riječi o kalibru ljudi koji pokreću startup.

Danas je na Tehnopolisu objavljen pregled novog izdanja Slakwarea. Tekst možete pogledati ovde.

Nezvanični treninzi
Timovi mogu da koriste samo dva automobila tokom bilo kog treninga. Nominovani treći vozač, zajedno sa prva dva vozača može koristiti ove automobile tokom treninga. Dva nezvanična treninga, koji se održavaju petkom, produžavaju se sa 60 na 90 minuta.

Gume
Jedini proizvođač guma (Bridgestone), obavezan je da svim timovima dostavlja istu količinu guma tokom kalendarske godine. Proizvođač može da isporučuje dve specifikacije tokom jednog događaja. Broj setova guma za suvu stazu, za svakog vozača, povećava se sa 7 na 14 po događaju. Maksimalno 4 seta mogu se koristiti tokom prvog dana, a ostalih 10 tokom preostalog dela događaja.

Motori
Pravilo - jedan motor za dve trke – od sada se odnosi samo na drugi i treći dan vikenda. Timovi su obavezni da motore koje su homologirali i koristili tokom poslednja dva vikenda u 2006. – koriste u sledeće četiri godine (2007, 2008, 2009, 2010.).

Safety Car
Kada SC izađe na stazu, vozačima nije dozvoljen odlazak boks dok se svi ne poređaju iza SC. Pre nego što se SC vrati u boks, svi vozači zaostali za krug, koji se nalaze između vozača koji su sa vodećim u istom krugu, moraju proći sve te vozače, SC i zauzeti mesto na začelju kolone.

Sudije
Sudijama se daje mogućnost izricanja kazni u pogledu starnih pozicija.

SAD
Teško da se iko mogao nadati, da će Šumaher biti ozbiljan konkurent za titulu, pa čak i on sam! Međutim u Indianapolisu počinje veliki preokret, kao da je drugim delom sezone bio započet nov šampionat. Na Indiju se realno i očekivala pobeda kombinacije Ferrari-Bridgestone, s obzirom na probleme koje je Michelin imao 2005. na ovoj stazi. Šumahera je na startu obišao Masa, ali je posle prvog kruga pit stopova sve došlo na svoje mesto i Nemac je zabeležio pobedu. Alonso je sa druge strane bio neprimetan, završivši na petom mestu i to posle odustajanja Ralfa Šumahera u završnoj fazi trke. Ipak, ovo je značilo smanjenje razlike na još uvek velikih 19 poena.

Francuska
U Francuskoj se očekivao odgovor Michelin-a, ali ga nije bilo. Šumaher je pobedio sa pol pozicije, mada je Ferrari propustio priliku da zabeleži dvostruku pobedu. Čini se da je Masa bio dovoljno brz za drugo mesto, ali je na kraju ipak Fernando bio taj. Posle ova trke je polako postajalo jasno da je Bridgestone najzad napravio pomak i pretekao Michelin po performansama.

Nemačka
U Nemačkoj, pred Šumaherovim navijačima, Ferrari je ostvario dvostruku pobedu, dok je Alonso bio tek peti. Definitivno je postalo jasno da se Šumi vratio i da će to kraja sezone biti mnogo dima. Alonsova predost se smanjila na 11 poena.

Mađarska
Prava drama počinje od mađarskog Grand Prixa. Zbog incidenata koje su pravili na stazi tokom nezvaničnih treninga, kažnjeni su i Alonso i Šumaher, dodavanjem 2 sekunde na ostvareno vreme u kvalifikacijama. Ovo ih je dovelo na 15. odnosno 12. startno mesto. Zatim je u nedelju, prvi put u 21-godišnjoj istoriji ovog Grand Prixa pala kiša. Zahvaljujući Michelin-ovim gumama, ali prvenstveno svom umeću, Alonso ubrzo izbija na vodeću poziciju i već u 25. krugu obilazi Šumahera za čitav krug. Zahvaljuji Safety Car-u koji izlazi na stazu već u sledećem krugu, posle sudara Raikonena i Liucija, Nemac se vraća u isti krug sa Alonsom. Šumaher je bio jedini vozač na Bridgestone gumama koji je bio pri vrhu, a nalazio se od 4. do 6. mesta. Posle drugog pit stopa, Alonso odustaje zbog problema sa maticom zadnjeg desnog točka, a sigurna pobeda se pretvara u poraz kada Šumaher koristi povoljan rasplet situacije u momentima kada je staza počela da se suši i izbija na drugo mesto. Međutim, Šumaher ostaje na intermidijat pneumaticima, zbog čega se nejgova prednost ispred De La Rosa brzo smanjivala. Šumaher je grčevito branio poziciju protiv De La Rose i kasnije Hajdfelda, ali na kraju odustaje usled loma ogibljenja, kao posledica kontakta sa pomenutim vozačima. Posle diskvalifikacije Kubice, Šumaher ipak završava na 8. mestu. Dženson Baton ostvaruje dugo čekanu prvu pobedu u karijeri.

Turska
Ferrari je imao gotovo sigurnu dvostruku pobedu u Turskoj, ali se sve preokrenulo u trenutku kada je izašao Safety Car, zbog okretanja Liucija. Oba Ferrari-jeva vozača odlaze u boks u tom trenutku, a Šumaher koji je bio iza Mase gubi dragoceno vreme i pada iza Alonsa. Ništa se nije promenilo ni posle drugog kruga pit stopova, a Šumaher ni pored velikih napora da pretekne Alonsa, u tome nije uspeo. Prvu pobedu u karijeri zabeležio je Felipe Masa.

Italija
U Monci je Alonso kažnjen zbog navodnog ometanja Mase u kvalifikacijama. Najblaže rečeno, bila je ovo vrlo problematična odluka. Kimi se nalazio na pol poziciji, Šumaher je bio drugi, njih dvojica su zamenili pozicije posle prvog pit stopa, a takav poredak je ostao do kraja. Alonso je startovao kao deseti, ali se probio do treće pozicije, gde bi u najgorem slučaju i završio trku, da nije bilo kvara motora u 43. krugu. U trenutku se sve preokrenulo, razlika od 25 poena posle Kanade, svela se na samo 2 boda, tri trke pre kraja.

Kina
Još jedna uzbudljiva trka viđena je u Kini. Vlažna staza na početku, prouzrokovala je da Šumaher zaostane za Alonsom oko 25 sekundi. Međutim, kako je staza počela da se suši Šumaher je bio sve bliži i posle prvog pit stopa probija se sa šestog na treće mesto. Upravo je prvi pit stop odlučio pobednika. Šumaher i Fizikela nisu menjači svoje gume za kišu, ali Alonso jeste prednje i to je izazvalo njegov pad u nastavku trke. Prvo ga obilaze i Fizikela i Šumaher, a kod drugog pit stopa, Alonso ostaje 20 sekundi u boksu zbog čega je pao na četvrto mesto. Ipak, Španac uspeva da se vrati u trku, pretiče Barikela i Fizikelu i čak sustiže Šumahera, ali još jedna sigurna pobeda je izgubeljena. Dve trke pre kraja rezultat je bio nerešen.

Japan
Devet trka bilo je potrebno Alonsu da stekne 25 poena prednosti, a samo sedam Šumaheru da to anulira. Činilo se da je Ferrari bliži titulama, a kvalifikacije i veći deo trke su to potvrđivali. Međutim, ono što se gotovo ne pamti kada je u pitanju Šumaher, dogodilo se kada je najmanje bilo potrebno. Motor, Šumaherovom Ferrari-ju je eksplodirao u 36. krugu, u momentu kada je Nemac vodio ispred Alonsa. Umesto da na poslednju trku putuje sa dva poena prednosti, Nemac se iznenada našao u bezizlaznoj poziciji, sa malim izgledima da se u poslednjoj trci ipak domogne osme titule.

Ovo je bio kratak pregled sezone, kao uvod u poslednji ovosezonski vikend, koji počinje sutra u Brazilu.

Upotrebna vrednost grožđa može se smatrati činjenicom koja je stalno potvrđivana tokom minulih milenijuma. Ne govorim ovde samo o vinima, "piću bogova", već i o sarmicama zavijanim u listove loze, brojnim rakijama i obaveznom jesenjem grožđu na trpezi. Naravno Srbi ne bi bili srbi kad na sve što su prethodne civilizacije stvorile i ostavile u amanet ne bi dali zadnju reč - srpsku i ćiriličnu!

U skladu sa ovom srpskom "tradicijom", u današnjem broju Glasa javnosti, objavljena je reportaža o "Najvišoj srpkinji na Svetu" (celom). Ništa sporno reklo bi se - od tolike ženske čeljadi srpskog roda i podrijetla neka mora da bude i "najvisočija" - međutim ovo srpsko čeljade je "specijalno" po još nečemu osim po visini koju "sa lakoćom nosi u svojih 16 leta". Kako u antrfileu reportaže tvrdi izveštač Glasa, imenovan kao D. Ignjatović, čeljade je "rođeno uz pomoć lista čudotvorne loze Svetog Simeona, koju su njeni roditelji dobili iz Hilandara" a uz to i "majka Smilja otkriva detalje u vezi s rođenjem ćerke - Zoka je Hilandarka. Muž Sava i ja smo dobili list loze Svetog Simeona iz Hilandara. Sledili smo uputstva koja idu uz list i dobili naslednicu...".

Dalje, vrlo pažljivo, čitanje reportaže nije mi otkrilo detalje pomenutog recepta kome je glavni sastojak "čudotvorni" list što me nije sprečilo da sam smislim nekoliko načina na koje se list loze može upotrebiti u "poslu oko dece".

PRE - kao u bajci o čudotvornom pasulju - supružnici list zakopaju u dvorište, malo mantraju nad svežom humkom, i iz lista preko noći iznikne ogromna loza sa sve ogromnim hamburgom, levo crvenim desno belim. Sad se supružnici po ceo celcat dan pod tom lozom izležavaju, znalački izbegavajući da ih koje zrno grozda ne pogodi, u tom izbegavanju preskaču ili naskaču jedno na drugo, već prema potrebi. Po ceo dan preskaču, naskaču, jedu i jedu se ... "rezultat" ne može da izostane ...

ZA VREME - srpska sirotinja raja oduvek je bila dosetljiva kad sebi treba da priušti ono za čega para nema. Tako i naši čudotvorni supružnici - zafalio nakurnjak pa se dosetili lista. Al ne lezi Sveti Simeone, nakurnjak je nakurnjak a list loze, pa makar i čudotvoran, porozan ...

U TOKU - pazi sad ako već pričamo o najvišoj srpkinji onda je ona i kao srpkinjica bila iznad ostale dece. Pade mi na pamet da su možda imali muke na porođaju, mislim se mnogo je 2 metra i 10 centimetara, te je loza poslužila ne bi li se beba, kojekude, na ovaj svet sama privukla ...

POSLE - srpska sirotinja koju nečovečno izrabljuju Slovenija i Hrvatska nema ni pelena ni preobuke za decu. Slično kao u priči PRE samo što ovaj put koriste i ogromne listove loze da njima povijaju ogromnu bebu. Beba sere, baba se češlja (viljuškom naravno), a loza nebu pod oblake ...

Nego, ajd' sad pošteno - šta Vama prvo pada napamet? Nešto od gore navedenog, ili ste možda pomislili na Jovu travaru iz Novoga Sada, sram Vas bilo da Vas bilo?

Seminar u Nišu je prošao u jednoj divnoj drugarskoj atmosferi, šta više da kažem nego da smo svi mi jedna velika srećna (onlajn) porodica. Aleksandar i Vito su učinili zaista lavovski posao da nas sve okupe na jednom mjestu i tradicionalno nišlijski ugoste. Među najboljim momentima konferenciju su oni vezani za Nišku mehanu, a Nišlije obožavaju da iznesu toliko ovala roštilja, koliko mi gosti prosto ne možemo da pojedemo. Ono što je mene posebno obradovalo jeste da je ovaj događaj najzad, četiri godine nakon ES Leta, uspio da na jednom mjestu okupi veliki broj ljudi koji godinama učestvuju na onlajn forumima DPT i ES. Vidio sam neke ljude koje nisam vidio godinama, ali i upoznao i veliki broj novih lica. Druženje, to je ono čemu u stvari i služe primarno konferencije.

Što se tiče samih predavanja, sa sa sigurnošću mogu reći da se u Nišu okupila trenutno najjača moguća postava ljudi koji imaju šta da kažu o modernim Web tehnologijama i srodnim temama. Samim tim učesnici su mogli zaista puna dva dana da uživaju, lišeni bilo kakvih troškova kotizacije. Ovdje bih vas uputio na utiske koje su zapisali Dinke i Dragan, kao i na diskusije na DPT, ES i DZ forumima.

Meni je posebno drago da je seminar, iako ne primarno planirano, prošao u atmosferi promocije startup poslovanja. Predavanje Igora Bogićevića i mene su originalno jedina bila posvećana startupima, ali je super stvar što su na neki način izazvala lančanu reakciju, tako da su se istoj tematici (sa svoje tačke gledišta) pridružili i Vladimir Živaljević, Ilija Studen, Dragan Varagić, kao i još neki ljudi. Mislim da je Živaljević svojom prezentacijom i reakcijom na moju priču o startupima pokazao koliki je laf i zašto je kompanija koju on vodi danas tamo gdje jeste. Samim tim bilo je jako zanimljivo vidjeti da imamo slično konceptovane prezentacije, iako nas dijeli decenija i kusur iskustva u poslovanju i rezultatima. Čak, zanimljivo je reći da je i nesrećnik iz Microsofta učinio sjajnu stvar za priču o startupima, tako što je obrukao kompaniju u kojoj radi i time dao odličan primjer koga sve zapošljavaju giganti i kako funkcionišu stvari u velikim kompanijama. Od predavanja koje sam čuo, posebno mi je bilo inspirativno predavanje Mileta Kostića o brendingu. Što se tiče mog predavanja, baš mi je žao što ne postoji ni zvučni ni video zapis, svakako slajdove možete preuzeti odavde. Na slajdovima ima jako malo riječi, ali biće vam nadam se zanimljivo da vidite čisto tok misli.

U fotofinišu drugog dana, moj prijatelj Nikola «Armani» Denić se postarao da nas provede kroz niški noćni život i time stavio šlag na tortu ovog par excellence događaja. Vidimo se dogodine!

E, pa nema više. Ova televizija je prevršila svaku meru i izgubila kod mnogih ljudi "kredit". Uključujući i mene.

Od svih domaćih televizija koje se mogu videti na našim uređajima, više nema nijedne koju mogu sa zadovoljstvom da gledam. Ona jedna, jedina, koja je imala svoj šmek i program koji su ljudi pomno pratili i sa uživanjem, u poslednjih mesec dana pretvorila se u sve što nije televizija. Doprinos tome ponajviše ima debilni rijaliti šov "Big Bradr", ali i još debilnije emisije i voditelji kakvi su Luna Lu, Glamurama, a na kraju šlag na tortu učine i voditelji vesti, za koje sam ranije mislio da su besprekorni. Srozao se B92 na nivo televizije, kakva je i ona "narodna" ružičasta. Isto sranje, drugo pakovanje - i jedno i drugo su ekstremi samo u suprotnim smerovima.

Šta reći, kada serije, crtani filmovi i tv program koji su plenili raznovrsnošću, tolerancijom i suočavanjem sa prošlošću i nama samima, jednostavno nestadoše. A da ne pričam da je sve to, ali SVE TO zamenjeno sa 6 (šest, ljudi - ŠEST!) emitovanja živih kućnih homosapienskih ljubimaca iz ovog šova!!! Pa jel' ima to smisla? Ja svakako mislim da nema i da je ovo takvo zaglupljivanje ljudi koji prate ovu televiziju. Srozali su se, samo tako...

Ranije je prvo dugme na daljinskom bio broj 6 - kanal B92. Sada jednostavno više ni ne pratim televiziju, osim odabranih filmova gde mi više ni kanal nije bitan. Serija Enterprise na TV Avala je jedna od retkih koje preko vikenda odgledam sa uživanjem. Biće interesantno videti da li će Fox ili Avala moći da preuzmu primat najbolje televizije umesto B92. Makar u mom slučaju.

Stoga predlažem da svi oni koji su razočarani ponašanjem a naročito programom televizije, koja je nekada kako u mom, tako i u životu većine mladih ljudi važila za najbolju, svoje stavove i razočaranja iskažu na sajtu: Mirror B92. Jedino što je od B92 kvalitetno ostalo je samo njihov web sajt. I program na radiju koji slušam u kolima je odavno zamenjen sa Idea radijom. I to sa zadovoljstvom. Doviđenja B92, i da se ne vidimo više nikada.

Gledam sinoć Galaktiku. Sećanja naviru. Kako je to bila dobra serija kad sam bio klinac... Završi se ista, i šaram po kanalima. Ovamo, onamo, reklame. I na par mesta mi nešto zapara uši: - "... patentom zaštićeni stub vazduha greje..." - "... patentom zaštićena formula leči..." - "... patentom zaštićeni sloj štiti..." Čekaj, majku mu... nešto mi se tu ne uklapa? Moja baba, Bog da joj dušu prosti

Kakvo fantastično veče. Duran Duran, grupa koja je svoje zvezdane trenutke imala u vreme kada sam slušao Gunse i Metallicu, održala je fenomenalan koncert u Hali 1 na Sajmu.

Predgrupa su bili Laki Pingvini, bend koji je prestao da svira pre nego sam se i zanimao za muziku ali sam ipak znao pesme, iako nisam znao da su to baš oni. Izveli su nekoliko hitova, ali je najveće iznenađenje bila operska arija usred njihovog nastupa, koliko da se vidi da pevač nije mala maca. Onda je nastupila prilično iritantna pauza od reda 45minuta tokom koje su ispremeštali svašta po bini. No, svo to čekanje se zaboravilo kada su Duranovci izašli na scenu i krenuli sa nastupom.

Obzirom da nisam neki zagriženi fan, dobar deo pesama nisam znao, ali većinu ipak jesam. Njihov opus je toliki da bez ikakvih problema mogu ceo koncert popuniti samo najvećim hitovima. Odlično sviraju, ozvučenje je bilo dobro (da, i to se može na Sajmu) mada ne i savršeno - vokali su trebali više doći do izražaja (Stingov koncert u Novom Sadu je apsolutni vrh po ovom pitanju).

Totalno sam fasciniran Simonovim pevanjem - neverovatno je koliko energije i dobrog glasa taj čovek ima. Zvonak, čist ton glasa koji je vrlo lepo slušati je najviše došao do izražaja na izvođenju The Chauffeur - ma čudo. Come undone i Ordinary world (hitovi iz vremena kada sam shvatio da ima još neke muzike sem hard rocka i metala) su takođe bili sjajno izvedeni. Gitarska deonica u refrenu ove potonje je toliko jednostavna i prelepa da je svrstavam rame uz rame sa početkom Sweet Child o’ Mine (gde ako ne znate čija je to pesma neću ni da pričam s vama).

I bio bi totalni (muški) greh ne spomenuti backup pevačicu, crnkinju koja izgleda neverovatno - savršeno, ali savršeno telo - a pri tom i odlično peva; bez nje Come undone ne bi ni upola tako dobro zvučala.