Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

davno neviđena frka zadnjih par dana, još 4 dana do premijere. ova rečenica je prečica do trejlera. poprište će biti bioskop 'arena', posle projekcije biće upriličena punk svirka. petak i subota su bili najzagušeniji dani za sada, u subotu sam ujutru u 9h gostovao na radio novom sadu, da bih odatle otišao u 'arenu' da sa drugarima napravim stejdž, posle čega smo išli da polepimo plakate na

Verujem, u životu mnogih postoji mnoštvo detalja u njihovom okruženju, koji su pravi biseri vizuelnog doživljaja. Pre svega mislim na sasvim obične stvari. Dakle nisam izuzetak.

Srećom, uz mene je često digitalni foto aparat, kada mi se pruži prilika da neki tren zabeležim, ne oklevam. Mada ne dosežu vrh fotografskog umeća, umetničkog izraza, nadam se da mogu u dovoljnoj meri oslikati lepotu svakodnevice u kojoj se krećem.

Volim šetnju, pa povremeno zalazim i zagledam:
ulice, spomenike, ljude, njive, reku, oblake...





Sažeto, može se pogledati u kolekciji Sequency

Crosspost sa bureka iz teme koja je uvod + interni pravilnik Web development ~ Hosting ~ Web zarada foruma. Post je napisan kao odgovor na sve cesce pijavice koje se pojavljuju na forumu, uhvate se jedne teme i onda ocekuju da ih neko vuce okolo i crta im svaku mogucu glupost kako da urade.

Moderator: Procitaj uputstvo, sedi nauci, pa onda kreni da radis…

User X misli u sebi: Ti si ovo napravio da se izivljavas, zasto neces da pomognes kad te pitam…

Realnost…

Web portali, forumi, galerije su ozbiljne stvari u koje su neki ljudi ulozili, dane, nedelje, mesece zivota…

Da bi dosli do znanja koje im je potrebno da sednu razvijati tako neki software bile su im potrebne takodje nedelje i meseci, nekad i godine ucenja…

To nije za svakoga….
Za one kojima gornja recenica nije jasna i zele detaljnije pojasnjenje…
To nije za lenje - neodgovorne - neozbiljne.
Kome i to nije jasno, znaci da nije za njega.

Razumem da nemaju svi potrebu da znaju html/css/php/sql/asp/perl/whatever… nekima je dovoljno i ono za sta je napravljen user friendly ili idiot friendly interface.. par klikova i stvar resena… ali.. ako vec hocete da imate nesto posebno, ako hocete da “budzite” i menjate onda cete ili morati da se zadovoljite ogranicenom kolicinom pomoci u vidu “uzmi ovo, zameni ovde, klikni ovde - Radi”, ili da, jeli (oh kako to bolno zvuci) sednete i naucite nesto… to je vas projekt = to je vas problem, a ako uspe to je vas uspeh.

Pitanja koja postavljate se uglavnom resavaju kroz citanje uputstva… zasto to kazem…
1. Dokumentacije proizvoda te vrste.. foruma, portala… su uglavnom vrlo detaljne i obimne… ono sto u njima nema u 99% slucajeva moze se naci na zvanicnom sajtu na forumu ili knowledge bazi ili faq ili kako god da se ta sekcija tamo zove.
2. Opste je poznata cinjenica da je PHP manual najbolje moguce uputstvo i baza resursa za ucenje PHP-a.. a po pravilu i sto se ostalih jezika tice stvar je slicna.

Ono sto nema u upuststvima u novih 99% sanse nacicete googlajuci 10ak minuta sa par razlicitih kombinacija logicnih kljucnih reci…

To je vas posao.. citanje i ucenje je vas posao… na nama je da resimo poneki problem na koji naidjete a koji zaista drugim putem ne mozete lako resiti… na nama je da vas uputimo gde da se informisete na neku temu.. nije na nama da vas ucimo.

I za kraj…. osvrt na jednu stvar koja me je do bola iritirala poslednjih nekoliko godina… korisnik dodje i kada ga posaljes na neki sajt vezano za njegov problem.. tehnicki problem ili oko sajta ili oko racunara … i njegov komentar.. ima li to na srpskom…

Ovako… ja nemam nista protiv da neko ne zna Engleski.. za mnogo zanimanja nije potreban i uglavnom nicemu ne sluzi.. ali ako zelite da se bavite makar i u slobodno vreme racunarima.. pritom ste pismeni i uglavnom ste deca koja ga imaju i u skoli svakih 2 dana… a muzika i filmovi koji vam se serviraju takodje su prakticno iskljucivo na engleskom… naucite… ako necete ugasite kompjuter idite cuvajte ovce, bavite se slikanjem, poezijom, vajanjem, bavite se necim drugim ali za racunare je poznavanje toga podjednako bitno kao i posedovanje same masine.

Niko od vas ne ocekuje da govorite engleski ko maternji i da vam je izgovor savrsen.. nikoga nije ni briga kakav vam je izgovor i koliko ga dobro znate.. ali ako uz recnik niste u stanju prosecan tekst iz novina ili uputstvo razumeti lepo batalite kompjuter… ili naucite.. sto ce vam jako tesko pasti…
*A sto se komaraca tice… ekstremno koristan tekst ovde

U putu do galerije, na Trgu Mladenaca: Da sam sad pijan, zaprosio bih te. Što pijan... pa nisam ja valjda toliko ružna? Inače... heh... genetički inženjering i biotehnologija :))))

WHAT A WONDERFUL WORLD
Louis Armstrong
(George Weiss / Bob Thiele)



I see trees of green, red roses too...
I see them bloom, for me and you...
And I think to myself, what a wonderful world

I see skies of blue and clouds of white
The bright blessed day, the dark sacred night...
And I think to myself, what a wonderful world

The colours of the rainbow, so pretty in the sky...
Are also on the faces of people going by.
I see friends shakin' hands, sayin' "How do you do?"
They're really saying "I love you"

I hear babies cryin', I watch them grow...
They'll learn much more than I'll ever know...
And I think to myself, what a wonderful world...

Yes, I think to myself, what a wonderful world...

U jednom od prethodnih postova sam pisao o tome da želim da kupim novi laptop. Probao sam navedeni IBM X 60 koji mi je bio top-pick i odustao od njega. Mašinica je odlična, stvarno ga preporučujem svima koji žele ultraportabl, ali jednostavno, suviše mu je malena tastatura da bi na njemu moglo da se ozbiljno radi više sati dnevno. Pošto je Apple, na moju veliku žalost, prestao da pravi 12" laptope

I mene je interesovalo, pa sam kratko analizirao strukturu informacija na početnoj strani B92. Iskoristio sam istu metodologiju koji je moj prijatelj Zoka koristio pri analizi interfejsa Momenta. Na slici 1 sam prvo eliminisao reklame (plava boja) i B92 servise (narandžasta boja). Ostale su konkretne vijesti, navigacija i elementi identiteta sajta. Da bi čitavu stvar pojednostavio, na slici 2 sam razvrstao boksove sa vijestima da bih prikazao suštini—koje to tačno najnovije vijesti iz Srbije sadrži B92.

Stara kineska izreka kaže da slika vrijedi više od hiljadu riječi.

Na ovu temu su me direktno inspirisala predavanja Vladimira Živaljevića (PPS, 4.8MB) i Mileta Kostića (PPS, 1.8MB) sa seminaru u Nišu. Mi koji pišemo o startup tematici, dosta smo pod uticajem američkih autora. Ja lično u prvom redu respektujem Grahama, Kawasakija i djelomično Frieda. Karakteristično je da niko od njih u svojim tekstovima ne pridaje značaj važnosti partnerskih odnosa za rane startupe. Takođe radio sam prethodnih mjeseci i za jedan startup iz Silicijumske doline koji u odnosu na ustaljeni trend uopšte ne plasira nikakav buzz na Internetu, nego svoj poslovni model bazira na partnerstvima sa jakim igračima. Takođe biznis model Momenta za evropsko tržište je isto baziran na partnerskim odnosima.

Jedan od odgovora na pitanje zašto aktuelni američki autori danas slabo spominju partnerstva možda leži u dot-comu gdje su strateška partnerstva obilježana kao jedna od bitnih karakteristika Nove ekonomije. Sjećam se da sam prije par godina čitao jedan domaći naslov posvećen Novoj ekonomiji, pisan tokom zlatne faze dot-coma, gdje se partnerstva jako mnogo favoriziju. Krahom dot-coma silna partnerstva su se pokazala kao promašaj. Mile Kostić, čije ja kompanija VEZA strateški saveznik Biznisbloga, kaže da se kredibilitet zasniva na autoritetu. Ali kad se radi o startupu, ne radi se o vašem krediblitetu, jer ga niste još izgradili kod posjetilaca; već na autoritetu na koga ćete se pozvati. Tu je upravo bitan faktor vašeg brenda i doživljaja vaših kupaca – ko su vam partneri, strateški saveznici, s kim sarađujete, šta ste dosada uradili?

Problem dot-coma je bio taj što su partnerstva sklapana prvenstveno radi medija i želje da se svakim novim partnerstvom dobije dodatno na publicitetu. Financijski faktor partnerskog odnosa je bio u drugom planu, ako je uopšte i postojao. Prije par dana sam baš guglao za jednim propalim startupom iz dot-coma i jedini mogući materijal koji je moguće naći na Webu o toj kompaniji su upravo informacije za štampu o partnerstvu sa drugim, često isto propalim startup kompanijama. O proizvodu i vrijednosti istog za krajnjeg kupca, ni traga ni glasa. Vladimir Živaljević je u svom ovogodišnjem konceptu «vetar duva, koga će odneti» rekao odlične stvari o značaju partnerskog odnosa. Za tek osnovani startup, koji se na tržištu povija kao vlas trave na vjetru, je jako bitno da nađe oslonac u jakom partneru. Ipak, za partnerski odnos je karakteristično da funkcioniše po odnosu – ko koga nadmudri. Istorija IT industrije je puna takvih primjera. Microsoft je izgradio imperiju preko IBM-ovih leđa, Steve Jobs je potpuno legalnim partnerstvom pozajmio GUI i miš iz Xeroxovog PARC centra, Yahoo! je postao ono što jeste zahvaljujući partnerskim odnosom sa Netscapeom u ranim danima Weba. Sve ove pobjede koje su izvojevali tada mali nad velikim i moćnim u startu su odraz promišljenog partnerskog odnosa za menadžmentom kompanija koji je bio dovoljno glup, nesmotren i bez odgovarajuće vizije. Kao što Sun Tzu kaže: «Ratovanje je Tao obmane. Stoga, iako si sposoban, neprijatelju pokazuj nesposobnost».

If you need to host your server in some hosting facility, it can be useful to install it in headless regime, for two reasons. One is that you are going to be sure that you will be able to access it using your laptop only; you do not need monitor or keyboard. Second is that, since your server is accessible through net or serial console only, local watchman or cleaner will not mess up something for

Sećate li se priča o vuku, babarogama, vampirima i drekavcima, univerzalnim lekom za dečiji nemir, koji su Vas kao decu zaista vrebali iz svakog mračnog kutka u vašoj blizini. Koliko Vam je vremena trebalo da uveče sklopite oči, da umor od igre pobedi strah za koji danas (nadam se) znate da je bio potpuno iracionalan. Ono što je bitno za ovu priču jeste da je, iako potpuno neosnovan, strah od babaroge za decu stvaran jer njegovo postojanje opravdava autoritet onih koji ga kod dece i stvaraju. Odrastanjem, ko pre ko kasnije, većina taj dečiji strah "pobedi", zameni nekim novim strahovima i/ili, kako se to u svetu odraslih kaže, fobijama. Kada ne bi bilo tako i kao odrasli još uvek bi se plašili vampira koji žele da prime transfuziju od nas i fatalnog boravka u kazanu kakve babaroge.

Gore iznete opservacije odnose se samo na čudovišta iz "dečijeg sveta", u svetu odraslih "čudovišta" čije postojanje opravdavaju/nameću autoriteti su "stvarna" i zasnovana na istim premisama. Jedina razlika u odnosu na "dečiji svet" je obaveza autoriteta da fizički prikaže i obrazloži "neposrednu opasnost" koja vreba od "čudovišta". U skladu sa iznetim, dve nedelje pred opšte izbore za američki Kongres i Senat, "posrnuli" repiblikanci pokreću kampanju "terora". Najnoviji republikanski reklamni spot, pod naslovom "Ulozi", koji će se od ponedeljka vrteti na američkim medijima, prikazuje vođe Al-Kaide koji prete "američkom načinu života", citiate poput "Ubijajte Ameriknce" i "Čekaju Vas još veća zla", dok se u pozadini čuje otkucavanje sata paklene mašine koja na kraju spota eksplodira (čisto da ne bude zabune). Izborni štab Demokratske partije već je okarakterisao ovaj spot kao "zastrašivanje" birača i skrivanjem iza "Rata protiv terora" katastrofalnih rezultata republikasnke vladavine, dok druga strana nevino tvrdi da spot samo prikazuje izazove sa kojima se Amerika suočava u modernom Svetu.

Mnogobrojini analitičari na predstojećim opštim izborim predviđaju poraz republikanaca, najverovatnije, u oba predstavnička doma što bi dodatno oslabilo poziciju američkog Predsednika.