Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

„Ne napredovati znači nazadovati“ Na ovaj citat me je podsetila gospođa, koja je prošle noći pozvala broj 94,radi saveta, zbog visokog pritiska. Posle datog saveta, javila se ponovo, bilo joj je bolje. Nastavila je razgovor sa rečima : „ Da li znate, da ste mi vi mnogo pomogli, pre nekoliko meseci? „ ( prepoznala mi je glas ).„ Zvala sam vas i požalila se da mi je pritisak stalno visok, a

Ne volim da čitam Pavića. Njegove priče mirišu na Dunav kad opadne. Nebo je uvek oblačno, tmurno. Blatnjavo je kao da je kiša padala tri dana bez prestanka. Snovi, java, đavoli i anđeli. Krv suze i bolesti. Novembar koji večno traje….

Kako da vam se ne svidi zemlja u kojoj ovo stoji u Mac-u? :)

Weather at post time:

• Temperatura: 4°C
• Vetar: S - 6 km/h
• Vidljivost: 10km

Zemlja. Dobro je što imamo novi ustav. Činjenica da je bolji od starog aka Slobinog. EU veli da je dovoljno dobar i za njih. Pročitao sam, i nisam oduševljen. Ali, između lošeg i malo boljeg ustava, nije težak izbor. Dobro je što je javna rasprava svedena na minimum. Poslednje što želim je pola godine ustavne torture na svim medijima. Na kraju ga ne bi ni doneli, jer u javnosti partije i ne mogu

(Hermano Mayor : Big Brother - Spanish)

Najnovija pošast je napala ove krajeve i potamanila poslednje nade da Sorabija može biti urbano i kulturno mesto. Veliki brat je zauzeo mesto "Španskih serija" i potvrdio moje mišljenje da ljudi više vole da se bave tuđim životima nego svojim... na žalost.

Rijaliti šou koji mediokritete i budale uzdiže do visina idola i medijskih zvezdi. Tragično, tužno, neobećavajuće. I ne može se pobeći od velikog brata, pošto se na svakom koraku priča o tome, na svim talasnim dužinama i svim frekvencijama. Imam utisak da su svi poludeli, a samo nekolicina ostala normalna. Ili je, pak obrnuta situacija, da je samo nas nekolicina nenormalna što se gnuša toga i što ne živi život mase i ne priklanja se velikom bratu.

Ne mogu reći da sam iznenađen, ali razočaran svakako jesam.

I tako ostadosmo i bez poslednje urbane TV stanice na ovim prostorima, jer pare i profit su jedino bitni, ništa drugo nije bitno. Samo pokazujemo kako nismo mogli daleko da odmaknemo od naše surove realnosti.

Ne mogu da komentarišem vikend dešavanja… nekako je suviše bolno. Zato se okrećem zanimljivim vestima… Istraživači sa Univerziteta na Floridi i kompanija Honeywell Aerospace pripremaju svemirski superkompjuter. Jeste da neće biti inteligentan poput “negativca” iz Odiseje u svemiru, ali biće najsnažniji računar u svemiru. Na test misiju NASA bi trebalo da ga lansira 2009. godine. [...]

Spadam u onaj procenat od 53-55% ljudi koji su "iskoristili svoje građansko pravo i glasali na referendumu", koliko god ta rečenica zvučala izlizano i istrošeno. Želeo sam da dam svoj glas i da dam svoj doprinos novom ustavu Republike Srbije zaokruživši da na listiću. Ovo da nije ni idiotu moglo da promakne, pošto se toliko forsiralo na televiziji, bilbordima, plakatima, flajerima... aman, svuda. Ali nećemo o tome kako sam glasao, već baš o nekim utiscima o referendumu.

Mala knjižica donošena je više godina na svetlost dana.

Prvi osećaj koji sam stekao, pri početku kampanje je - da zaista trebam glasati i pomoći usvajanju ustava. Čak u početku nije bio osećaj da se to pitanje narodu nametalo. A onda kampanja počela da bude jača i jača, intenzivnija, kako su se 28. i 29. oktobar približavali. Sve dotle dok nije počela da preti da mi ubije bilo kakvu želju da mrdnem prstom i zaokružim išta. Jednostavno, osetio sam kao da mi neko nameće da moram da izađem, pa makar crkao taj dan. "Ima da izađeš, pa kud puklo - da puklo, mali beznačajni srbine!" Subota mi se gadila, nije mi padalo na pamet da uključujem televizor, već da pokušam da to manje obraćam pažnju na referendumsku groznicu. Već na sajmu knjiga me je dočekao ogroman Ustav na ulazu u halu 1 Beogradskog sajma. Kakva smejurija, zaista... Pa zato im je trebalo par godina da "donesu" taj ustav. Vidi kol'ki je!

Pratio sam pomalo jedino uveče šta se dešava i shvatio da nisam jedini. Mali procenat, svega nekih 17% izašlih u subotu. Nije samo meni prekurčilo, i drugima je bilo preko glave. A onda dođe nedelja. Odmah ujutru, doručkovah i malo gledah TV Avala, koja je čini mi se, jedina koja nije prikazivala onu šlajfnu sa tekstom "poštovani građani... bla, bla, bla..."

Ma, fenomenalni dani za Srbiju, ali da li su dobri i za nas - građane Srbije?

Stoga mi se nije okretao želudac, već mi je sama sijalica sinula u glavi i spakovah se i odoh na biračko mesto. Prijavih se, uzeh papir, zaokružih da i vratih se kući. Uopšte nije bilo teško, čak pomislih "kako ljudi mogu da ne glasaju, to im je 15 minuta života, o pitanju koje se njih tiče!" Ali onda shvatih opet... kampanja, udri-tuci, guraj, prikazuj na sva zvona, televizijije - opet! Možda sam kasnije preko dana na momente i zažalio, samo zbog te proklete kampanje, tog siljenja ljudi da se izađe na referendum, to forsiranje, to tupljenje...

Verujem da sam uradio dobru stvar. Pročitao sam solidan deo ustava i definitivno je bolji od prethodnog, da će poboljšati i život nama beznačajnim ljudima ove zemlje. Verujem da će malo zagorčati život svim onima koji misle da ćemo se tako lako odreći KiM, iako slabo verujem da ćemo ga zadržati. Verujem da je bolje imati i ovakav solidan ustav, nego nikakav.

Ali, eto - neću više da vas smaram sa političkim temama i dešavanjima u Srbiji, kakva god ona zemlja bila.

Prošlo jе sеdаm burnih dаnа od počеtkа rаdа sаjtа Donеsi.kom. Rеzultаt - zаdovoljаn sаm! Prvi korisnici su počеli dа koristе sistеm, imаmo vеć i nеkе rеdovnе korisnikе, prvi utisci o hrаni iz ponuđеnih rеstorаnа su postаvljеni, а drаgo mi jе dа sе i rаd nа еnglеskoj vеrziji sаjtа pokаzаo isprаvnim - jеdаn od prvih kupаcа jе bio strаnаc u Bеogrаdu koji sе dodаtno zаhvаlio što mislimo i nа njih

Rеstorаni su sе uglаvnom snаšli sа novim nаčinom primаnjа nаrudžbinа, i što vrijеmе idе, svе jе mаnjе pitаnjа i problеmа. Priprеmаmo i novu vеrziju softvеrа zа rеstorаnе kojа ćе biti još stаbilnijа i lаkšа zа korišćеnjе, а postаvljеnе su i novе opcijе nа sаm sаjt kаo što jе npr. mogućnost postаvljаnjа slikе nаručеnе hrаnе uz utisаk o rеstorаnu.

Cijеli projеkаt jе doobio vеomа pozitivnе rеаkcijе, а mеdijskа PR kаmpаnjа tеk slijеdi. Dvijе stvаri su mi posеbno znаčаjnе. Prvа jе dа sе dеsilo nеšto što nisаm ni pomišljаo, а to jе dа sе jаvljаju ljudi i iz Srbijе i iz inostrаnstvа koji žеlе kаko dа invеstirаju u Donеsi.kom, tаko i dа Donеsi.kom implеmеntiirаju nа svojim lokаlnim tržištimа. To jе vеomа dobro!  Uskoro ćеmo nа sаjtu objаviti poziv zа lokаlnе pаrtnеrе u drugim grаdovimа Srbijе.

Drugа mеni vаžnа stvаr jе dа mе jе gospodin Vаrаgić pozvаo dа njеgovim studеntimа spеcijаlističkih studijа u Novom Sаdu dеmonstrirаm studiju slučаjа Donеsi.kom u pеtаk, 3. novеmbrа.

Svе zаjеdno, prvih sеdаm dаnа Donеsi.kom-а: dostа rаdа, mаlo spаvаnjа, mnogo kontаkаtа, ukusnа hrаnа i idеmo dаljе, još uvijеk smo nа sаmom počеtku!

belgrade, donesi.com, food, language, novi sad, serbia, web2.0

Hiljadu puta smo čuli onu poznatu krilaticu :“Dajte krv, spasite život“, ali verovatno je više niko i ne registruje koliko nam je poznata. Da li zbog drugačijeg tempa života ili zbog sve manje brige za okolinu, sve je manje ljudi koji dobrovoljno daju krv.

Majka moje koleginice sa posla je pala i povredila se, i pri tome je slomila kuk, što u njenim godinama nije baš svejedno. Pošto se to sve izdešavalo dok sam ja bila u Beogradu tek sam je danas videla i pitala za detalje. Dobro u svemu je da je moguća operacija ali se pojavio problem potrebne krvne grupe. Slučajno pomenuvši taj detalj, ustanovile smo da druga koleginica i ja imamo potrebnu krvnu grupu.

Epilog možete da pretpostavite, otišle smo u zavod za transfuziju, dale krv i to nekome stvarno mnogo znači.

Poenta ove priče je: čitava procedura, sa probom, pregledom i samim davanjem krvi, ne traje više od desetak minuta, što na svakih 16 nedelja kada ponovo možete da date krv nije baš mnogo a nekome stvarno mnogo znači.

Prema tome: Dajte krv, spasite život. Ako mnogima oko sebe ne možemo da pomognemo da bolje i kvalitetnije žive, možda nekome možemo dati šansu da se ponovo vrati u normalan život.

Malo zbog sebe a malo više zbog posla, provela sam dva dana na sajmu knjiga. Da nesreća bude veća, zbog neobaveštenosti smo otišli baš u četvrtak kada je bio čuveni „Školski dan“ i kada je bilo, više hiljada dece, kako mi se na momente činilo. Nikako ne shvatam taj školski dan u sred radne nedelje, kada 98% učenika ide na sajam samo da bi izbeglo nastavu. Kad bi se poseta sajmu organizovala samo vikendom ne bi ih bilo ni približno toliko. Dokaz da sam u pravu je veći broj njih napolju nego unutra već posle prvog sata posete sajmu.

Sve u svemu, standardna slika: gužva i mnogo knjiga. Ja sam obilazila štandove izdavačkih kuća koje imaju dečiju literaturu i našla sam mnogo toga lepog. Kreativni centar, Bookland, Evro….prave stvari za decu različitih uzrasta. Što se tiče nekih drugih knjiga, pažnju mi je privukao „Leksikon stranih reči izraza“ Radomira Jovanovića u izdanju izdavačke kuće Alnari, prvi veliki projekat te vrste posle Vujaklijinog leksikona. Naravno, ne smem da zaboravim izdavačku kuću „Mono i Manana“ sa njihovim enciklopedijskim geografskim i istorijskim atlasom. Na štandu izdavačke kuće „Legenda“ iz Gornjeg Milanovca ponuda nekoliko knjiga sa temama iz opšte i dečije psihologije („Bolje biti vetar nego list“, odlična knjiga, sa primerima i vežbama), prilično novih romana i ponovna izdanja nekih romana koji su svojevremeno bili jako popularni („Kopča“, „Stršljen“ Zorana Popovića,…) a vrlo interesantnu ponudu imala je i izdavačka kuća JRJ (pre par godina izdala novu Larusovu enciklopediju) sa rečnicima po izuzetno povoljnim cenama (petojezični rečnik (srpski, engleski, španski, nemački i francuski jezik) u slikama za početnike sa frazama, uobičajenim pitanjima i odgovorima bio je 400,00 din što je jako povoljno).

Hala 14, kao i uvek, sasvim druga priča. Ne mnogo velika gužva a ponuda baš dobra, stručne knjige, knjige za učenje stranih jezika i još dosta toga interesantnog.

Meni bude jako naporno dok sam na sajmu, ali mislim da vredi otići, jer ima se šta videti a i kupovina je svakako povoljnija nego inače.