Bila jednom davno grupa ljudi, više drugara nego sve drugo, okupljenih oko jedne zajedničke ideje - da naprave savršen informacioni sistem, ni manje ni više nego BAS savršen! Ko zna išta na tu temu, zna takodje da je u krajnjem fleksibilnost najvažnija vrlina ili mana, zavisno sa koje strane reke se gleda. A oni su najviše napadali baš tu vrlinu/manu: rešili da IS bude apsolutno felksibilan i bog, toliko da ga u početku ni nema kada se instališe na nekom/novom serveru. Kako? Pa tako što ne postoje klasične relacijone tabele, postoji samo "sistem" za opis (informacionog) sistema, samo forme za popunjavanje bilo opisa bilo upita - u počeku ništa a na kraju sve... :) Znate onaj izraelski Magic paket za baze, e otprilike tako nešto - al' 100 puta bolje naravno, ish! ;)
Ali da počnem od početka...
Svoje vaskrsnuće isti treba da zahvale jednom ambicioznom i nadasve 'in' direktoru (imao on i sam kući računar, što je za tu sortu ljudi neshvatljivo čudo), elem koji je imao petlju da oformi tim od šest ljudi u punoj umnoj snazi i da im daa sve moguće resurse koji se mogu dati: prvo vreme (nije bilo praktično roka), a i svu ostalu logističku podršku: hardver po-želji, kurseve koje-god, seminare gde-god, nagradjivanje na dizanje dva prsta... Kao u bajci, jel' da? :)
I, pokupljeni oni tako, na svoj lični izbor oko sebe samih ko da čini tim (čak!), krenuše u projekat sličan avanturi, punom snagom i sa sasvim novim i svežim idejama. Sastav je činila moja malenkost naravno (izvinjenje ostalima što nabrajanje počinjem od sebe, to je zbog sinteze u sledećoj zagradi), njegov naj drugar iz firme čiji su programerski počeci bili na HP digitronu (obojica ovejani i oprobani Clipper programeri; u ono vreme se praktično na drugom i nisu programirale baze za džabe pare, Oracle je bio u drugoj galaksiji), zatim jedan nadasve rečit i elokventan lik koga su kasnije samoizabrali da im bude šef, baš zbog super žvake koja je u svakoj mogućoj prilici bila nepresušna reka od koje bride uši, pa jedan zaista-zaista uporan, savestan i vredan tip, pravi neumorni fajter i pčela-radilica (bivši vaterpolista, odate je valda povukao te osobine), pa onda mladi kadara sa FON-a (koga je isti završio uz posao!) koji im je bio lični bukvar relacijonog modela ali usput i živi telefonski imenik, toliko je imao jaku memoriju (akumulator iz FAP-a je bio upaljač na kremen prema njegovoj, bio pobednik i u nekom kvizu Miće Orlovića, al' se na kraju posvadjao sa istim oko isplate nagrada), i na kraju jedan zadužen za servisiranje usputnih zahteva od strane im okruženja tipa Word, Excel i ostalo (koji se na kraju ipak pokazao kao čist promašaj: više je smetao i zanovetao nego što je bilo vajde od njega - dakle prava šlep "prikolica", živi flaster-hanzaplast). Imena vam ništa neće značiti, pa zato respektivno gornjem redosledu samo da ih nabrojim prvim slovom: M, N, J, A, Z i :( B.
U prvo vreme su bili živo čudo u firmi: dolazili kad' im se prohte, bez ikakvih tekućih obaveza (sem onog zadnjeg B), stalno nešto kakili i pričali što niko živ ne razume, išli na kurseve i seminare po raznim banjama i morima. Recimo dobijaju kola sa sve šoferom za seminar u Kotoru od 5-6 dana - ahh taj Kotor uproleće... ili kombijem trknu do Sarajeva na neki kao sajam gradjevine a tamo zateknu 10 štandova od "sajma", pa šta'će-ku'će jadni, ostatak vremena provedu na obližnjoj planini, znate onoj olimpijskoj... Bili i pojedinačno i grupno (sa sve mecenom direktorom!) na kursu Novell-a u Kotoru, a uveče trknu recimo do Portoroža - ahh taj Portorož ujesen... Pravu sliku o svemu ćete dobiti kada vam kažem da se sve to dešavalo u doba one čuvene ludačke inflacije iz Slobine epohe (seme mu se zatrlo da-bog-da)... Sav se narod oko njih pati i stiska, a oni ne haju, k'o da imaju Rokfelera u familiji, pardon timu...
I bili oni u tom fazoni bogami baš dugo, godinu-dve dana čak... A jesu li nešto smislili za to vreme trošenja svih mogućih resursa koji su ima padali na pamet? Pa ustvari i jesu - ma naravno da jesu: suviše je bilo mladosti i svezih ideja u njihovim glavama, suviše su bili otvoren sinergetski sistem, suviše im je svega bilo na raspolaganju - i kako onda da se nešto pametno ne rodi, kako? Mora, jednostavno mora... A rodilo se nešto što je onaj M nazvao "Citadella", usamljeni zamak u zemlji Srbiji, zemlji-nedodjiji, sigurno mesto za podatke (a naknadno i neke jedostavnije usputne verzije tipa pasulja - ne metaforički, zaista su "to" zvali PASULJ)...
Ali, u zlo doba, ne lezi vraže, ministarsvo gradjevine im prevuče direktora iz te firme u drugu (na jednom seminaru u Arandjelovcu, dobro ga se sećam i po čuvenoj kafani "Aleksandar"), da tamo bude baš generalni i da smiri nakakav štrajk na sred' Terazija (dodje Slobin ministar gradjevine da ga nagovara, da, da - onaj, onaj...). Naravno, on za sobom povuče i taj/svoj IOK tim (sami sebi su i ime dali: Inicijalno-Organizaciono-Kontrolni). I nastave oni tamo svoju priču naravno, u novom okruženju, sada organizovani kao sektor Informatika. Recimo, pošto je firma imala gradilišta i u Moskvi, dotični je direktor poželeo i da modemski uveže ta gradilišta sa centralom u zemlji - želeo i dobio (u ono vreme se o Internetu u Srbiji čitalo samo u boljim bajkama). Jes' da je ideja bila bez veze i ikakve potrebe, ali je dobio; lično je M išao u Moskvu da 10 dana instalira idiot-procedure na svaki komp svakog im gradilišta, čak sve do Belog jezera su stigli... Nikad' neću da zaboravim ruski "gudok" signala slobodne veze iz telefona koji je bukvalno gukao, sasvim različit od naseg tu-tu, koga nikako nisam umeo da objasnim ni jednom od onih 10 modema švercovanih u sopstvenom koferu... i načina kako sam to ipak rešio sa modemom iz mašine od venčanog mi kuma u rodnom Beogradu - u 01 noću! Kazem mu onako sanjivom da sam u Moskvi, a on meni - Ju kume, pa zar kafana nije već zatvorena, jel' nemaš za taxi...? A da vi znate kakve su ruske telefonske linije samo, joj - ove naše nikada više ne bi kudili ni ružili - a na to plus medjunarodne veze, prava izaponoćna noćna mora... :((( Inače je ekskurzija Moskvi završena posetom nekom u ono vreme tamo vidjenijem političaru, kome su na poklon odneli šahovski komplet radjen od mrvica hleba u logoru Jajinci: lično je sam valda autor, jedan penzos sa dušom u nosu, išao za tu priliku sa nama da isporuči i rukoljubi - a sve zarad lobiranja za gradjevinske tendere po Moskvi, koja je valda jedno večito veliko gradilište, raj u meraja za bratsku državu pod sankcijama...
A onda krenu problemiiii...
Naravno, u pitanju su bili čuveni "medjuljudski odnosi" (čitaj zavist) izmedju njih i svih ostalih starosedelaca u novoj firmi. Ali ne daju se oni smesti ni omesti: navalili još većom žestinom, iako su morali da odgovore sad' još i gomili tekućih obaveza (onaj M je bio baš zastranio sa teoretskim radom ;) kod kuće: dolazio samo na konsultacije i kad' se delila plata). Cetvrti po redu, dakle A, je dobio u zadatak da sve to do sada o čemu su godinama kakili i kakili, pretoči u koristan kood, Clipper-om naravno, a sve da legne na Novell mrezu, multiuser-ski opet naravo. I uradi to on, taj A, to bogami svojski (uz dodavanje nekih svojih za neverovati ideja oko praktične izvedbe: sve je ustvari bilo u jednoj jedinoj tabeli, tzv. "pletenici" koja je obezbedjivala beskonačni odos jedan prema više), pored svih gnjavatorskih obaveza koje su ga smarale: bio je direktor Informatike u to vreme, jer je onaj treći A morao da ode za pomoćnika generalnog, logističke podrške radi celom timu.
Stvarka dakle legne na Novell-ov hard u formi onog PASULJ-a i počne zaista da radi - al' u onom svom inicijalnom obliku, kao kad' se dete rodi: čista prazna "tabula raza" koja tek treba da se ispiše nečim. Trebalo je dakle opisati funkcionalni sistem firme u kojoj rade, pretočiti ga u procedure i upite. I tu je zapelo: falio im onaj glavni da ukori i zapovedi svima, onaj koji ih je doveo u novu firmu: njega su nadobudni sindikalci i jataci, i par (razočaranih?) žena pride, jednostavno i bukvalno išutirali iz firme (priča se da su mu počupali i kravatu oko vrata dok su ga izbacivali), mada ga se sad' sa setom svi oni sećaju (i treba, ako im). Možda je i baš eksces kriv što je dotični zbrisao za Rusiju, u Moskvu gde bi, i eno ga tamo sad', pliva u parama veslajući kao privatni gradjevinski preduzetnik. A naravno da je na njegovo mesto došao njegov antipod od direktora: dotični ni pet para nije davao za tamo neku Informatiku, više mu je bilo stalo da mulja sa lovom (gradjevina je to!) nego da se zmajava sa tamo nekim kompjuterima i mrezama ( IOK-ovci su startu umrežili svih 9 spratova firme sa oko valda 100-inak računara). A podrška? Koja bre podrška? Zašta? Za one tamo uobražene lezileboviće što samo pričaju bajke? Sta su dosad' napravili? Ništa! Ma kakvi, taman posla - imamo mi prečih stvari od informacionih sistema... Od kojih je najvažnija bila kako svima uredno udeliti po 4000 din na crno, naravno - i čistačicama i inženjerima ...
Da, beše i jedan finalni promotivni skup, dobro ga se sećam, koji je ustvari trebao da bude ipak objava stupanja na scenu novog IS-a. Očekivao se onaj novi generalni kao politička podrška svemu - samo očekivao ali ne i došao: sat ipo smo ga svi čekali dok se sala polako praznila. Tim svojim namernim gestom nedolaska je ustvari uradio čedomorstvo: ubio je u začetku upravo rodjeni IS ... i time je stvar konačno bila pokopana, zaista konačno i neopozivo... :(((
Epilog: M-u su uvalili da radi prozaične plate (užasno glupavo u odnosu na ono pre), N je prešao u drugu sektor i počeo da se bavi čistom gradjevinskom praksom (eno ga sad' ima sopstvenu firmu sa svojim kumom u Francuskoj, izvoze odavde sve što je od stakla i kovanog gvoždja), A je zbrisao za Rusiju sa komplet familijom, jer ovde kao nije mogao da otplati stan (ma folirao se, oduvek su mu bila slaba tačka ti duševni Rusi), A je otišao u GDS (sa još jednim koji je naknadno došao u tim, nekim G, živom vatrom i talenatom za sve oko računara), Z je ispario u neku izolatersku firmu i tamo postao glavni (sad' ni neznam gde je), a onaj B, ono levo smetalo i mutivoda (koji je čak umeo da mazne koji CD drajv i po koju memoriju), je takodje otišao u drugu firmu (jadna ta firma)... Kada je odlazio, pri predavanju hardvera koji je bio kod njega, reče na kraju tekućem direktoru (ne onom A) - "Ma mnogo sam ti i dao...", lično sam čuo svojim ušima... :)
A koji sam ja od njih što ovo piskaram u 4 ujutru? Pogodili ste, ja sam onaj M, onaj što su mu uvalili plate i autor onog prethodnog posta "apsurd bez horizonta"...
I zašto sam ja sve ovo ispiskarao? Pa povod-varnica je bilo ono što se trenutno dešava na našoj "političkoj sceni", svo ono muljanje oko čuvenog Bagzija koga će vidim na kraju da prime i u Akademiju nauka, i još legendarnijeg Legije kome će - siguran sam 100% - Srbi na kraju 22 veka da dignu bogomolju i proglase ga svecem, nema veze što će svi zajedno stajati pod jednom jedinom (suvom) šljivom... zato pišem, moram... zaista moram... Mnogo mi ovo vreme počelo da liči na ono od pre, ono mutno vuneno Slobino... Natežemo se prvo oko ustava godinama a onda ga za dva dana "donesemo na svet", šta je bitno šta u njemu piše, bitno je samo da je Kosovo konačno naše, makar i samo na ustavnom papiru, nije šala ej... a zastavu nove države postavlja hazmajstor skupštine verući se po simsu k'o majmun... Onaj genijalni maloumnik štrajkuje gladju u Hagu, a njegovi ga prvog stavljaju na izbornu listu... Pančevo više ne trebaju da bombarduju, potrovaće se oni tamo i sami, bez brige - kolektivni suicid, taman za Ginisa... ...? ... ma bre - 'ajd' da se mi komplet kandidujemo kao država za tu knjigu čuda...
P.S. Sreća što se M, dakle ja, nije ipak manuo programiranja, odoleo je, ostao je da sam za sebe rešava neke nove stvari, neke njegove nove ideje... koje, za razliku od pre, treba da mu donesu mnogo mnogo mooogoo para... kuc, kuc (u mahagoni)...
