Unosi za: Arhiva za 2006/12

SREĆNA VAM NOVA 2007. GODINA! Eto, i tu frаnšizu sаm odrаdio, а sаd dа pomеnеm dа sе dvoumim u cilju srеđivаnjа ovih mojih zаpisа, i to u smislu dа li dа ih portujеm nа WordPress ili dа ostаnеm nа bBlog-u, pitаnjе jе sаd?! Rаzlog? Pа, WordPress imа višе dostupnih tеmа nеgo što imа bBlog, а ovа mojа [...]

Jedna stvar vezana za praznike me užasno nervira: pirotehnika. Razumem da to ljudima predstavlja zadovoljstvo da dižu stvari u vazduh i da prave buku, ali preteraše ga. Sedim s otvorenim prozorom (ako ga zatvorim umreću od vrućine) i imam osećaj kao da je napolju rat.

Mogu da zamislim kako će tutnjati večeras )

Svima sve najlepše u Novoj 2007 -)

Srećna Nova Godina! :-)

Ovaj meme se baš širi kao lavina. Skoro svi domaći blogeri koje pratim su odradili svoj domaći i odgovorili na izazov. Pošto sam prozvan na dva mesta (Dragan i Bluesman) moram i ja da se oglasim da ne bih bio party-breaker.

OK, 5 stvari koje (možda) niste znali o meni:

  • Ne umem da vozim ništa kompleksnije od bicikla. Ranije sam još i govorio kako ću polagati, ali sam sad digao ruke i od toga. Jednostavno me vožnja i sve u vezi nje smara, a pošto nema potrebe za autom u svakodnevnom životu na tome se sve i završava.
  • Nisam siguran da li umem da plivam. Možda znam pošto sam u par navrata “plivao” na moru, ali veliko je pitanje da li bih preživeo lokalni bazen. Brčkanje mi je sve samo ne uživanje - više volim da se zabijem negde u hlad (uz knjigu ili “čašicu razgovora”).
  • Kada slušam muziku ne slušam tekstove. Bitna mi je atmosfera, a šta “oni tamo pevaju” me uglavnom ne interesuje. Jedna od retkih stranih stvari koju znam od početka do kraja je Tenacious D - Tribute.
  • Nikada nisam bio u inostranstvu, ali mi je san da posetim New York i kupim stan na Manhattan-u (vidi 5). Polako radim na tome.
  • Negde sam pročitao sledeću izjavu: “Skromnost je vrlina samo ako nemaš ni jednu drugu” i slažem se sa time. Apsolutno poštujem ljude koji svoju životnu filozofiju baziraju na skromnosti i jednostavnosti življenja, ali to jednostavno nije moj fazon. Velike stvari ti se jednostavno ne dešavaju ako su ti ciljevi skromni i prosti.
  • Silovanje po pismuSve više i više primećujem oko sebe (dopisujem se sa njima, dobijam komentare koje ne objavljujem) porast nekakvog ostrašćenog ćiriličnog pokreta, čiji pripadnici kao svoj životni cilj imaju nametanje ćirilice svima oko sebe (o Ustavu koji je latinicu izbrisao i nesnosnom DSS-u ne želim ni da govorim - ipak idu praznici i ne treba ih kvariti).

    Obično to sve ignorišem, fino otpišem i idem dalje.

    No, privatno pismo (PISANO LATINICOM) koje sam dobio je prevršilo “ignoriši meru” i morao sam da uradim nešto. Evo tog pisma delom ovde:

    Naslov: Diskriminacija na ES-u!

    Poštovani,

    Kako nije ispoštovan zahtev da se poseticioma javno prikažu, izraženi lični politički diskrminiatorski stavovi vlasnika “EliteSecurity” sajta Gojka Vujovica, većeg dela administratorskog kruga i jednog broja moderatora, koji kreiraju pravila i odnos prema posetiocima ES-a, u skoroj diskusiji o omogućavanju korišćenja ćirilice na sajtu, ovim putem pokušavam da Vam ukažem na vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca, koje relativno dugo traje ali koje do sada nije iskazano tako otvoreno.

    “Vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca” se odnosi na odluku VLASNIKA sajta da na sajtu ne uvede podršku za ćirilicu. Odnosno, da zanemari tako glasne zahteve pobornike ćirilice da sve što je srpsko na ćirilici mora biti. Još jednom, “diskriminacijom” smatraju ne zabranu nečega što već postoji već to što neko na svom sajtu ej! neće da uvede jer se njima baš hoće -|

    Sve dok nas postoji stari dobri titovski običaj “javno je, znači naše je” i dok se ne shvati da se demokratski proces ne odnosi na privatno vlasništvo, teško da će (nam) biti bolje.


    Naime, predloženo je da se uvede mogućnost pisanja i čitanja poruka na ćirilici, koji nikako ne bi bio nametnut ostalim članovima koji ne bi zeleli da čitaju na ćirilicnom pismu, štaviše takvi članovi bi za postojanje ćirilične verzije znali samo po jednoj jedinoj reči u nekom od uglova početne stranice - “ćirilica”. Takođe implementaciju tog predloga su vec bili prihvatili da realizuju, nekoliko clana, koja ne samo da sa tehnicke strane ne bi dodatno opteretila ES sistem, vec bi ga čak učinila i efikasnijim.

    Uh, dobro je, za trenutak sam se pobojao da mi mi neko nametnuo ćirilicu na ES-u -|

    Nije važno KAKO se nešto piše no ŠTA je napisano - ako imaš nešto pametno da kažeš, ako će to povećati kvalitet (diskusije, sajta, kućnog saveta, ulice, grada, zemlje) potpuno je nebitno na kom si to pismu rekao. Ja čitam ćirilicu, latinicu, engleski i nikada ne razmišljam KOJIM pismom je napisano već ŠTA je napisano - ljude karakteriše KVALITET a ne PISMO.

    Predlog je međutim odbijen. Razlozi nisu tehničke prirode, vec lični politički i nacionalno diskrimintorski prema srpskim posetiocima ES sajta. Mada su se i neki administratori načelno složili oko ideje, neki nisu imali volje a drugi kako sami kazu, energije da ubeđuju vlasnika ES-a da pristane na to, iako, podsećam još jednom, za korisnike koji ne bi želeli da vide ćirilicu bilo zato što je ne vole ili je ne znaju (npr. posetioci iz drugih država) ne bi verovatno ni znali za njeno postojanje.

    Iz svega što ja znam, razlozi su lični; prosto lični. Sva ova “nacionalna diskriminacija” (dokle više o ugroženim Srbima, zaverama i boju na Kosovu? Dokle?) je potpuna glupost - zar je moguće da neko ne vidi vrlo praktičan razlog: svi oni koji nemaju podršku za ćirilicu ne bi videli sadržaj pisan na ćirilici i time bi se praktično smanjila vrednost sajta?


    Još jednom, ako Vas se sve ovo lično ne tiče, primite moje iskreno izvinjenje sto ste do ovde čitali. U suprotnom, predlažem Vam da razmotrite sledece ne samo alternativne vec i po mnogim sadržajima i odnosu prema posetiocima kvalitetnije forume od ovog, jer kako izgleda ovaj forum je na žalost, usled mešanja ličnog političkog stava “rukovodstva” sa računarstvom, izgubio svoju izvornu funkciju:

    Svoje forume i sajtove koje posećujem biram sam, hvala. “Lični politički stav” pre ima sve veze sa ovakvim pismom a ne sa legitimnom odlukom vlasnika sajta šta će raditi sa svojim sajtom - IT forum je prvenstveno mesto za razmenu znanja i informacija.

    Meni je ćirilica manje čitljiva i manje pregledna na ekranu - no, opet, to je stvar ukusa i ne treba ga naturati drugima. Ako može na ćirilici, a vama to baš znači, super, pišite na ćirilici. Ako ne može, da li zbog toga treba pokrenuti krstaški ili Kosovski boj? Da li računarska informacija drugačije zvuči i znači na ćirilici? Zar nije vreme da naučimo da su kvalitet i rezultati našeg rada ono što je važno, a ne kako to zapisujemo?

    A za sve ćiriličare - ako toliko volite pismo da sve drugo pretpostavljte tome, zašto ne otvorite forum na ćirilici, pokrenete teme i dokažete da ćirilica jeste pretpostavka kvaliteta? Evo, poklanjam domen po izboru pa ću čak i hostovati ceo sajt - vi se samo pobrinite za publiku i kvalitetan sadržaj.

    (za sve brižnike koji bi da kritikuju objavljivanje privatnog pisma: bio sam obziran pa nisam objavio autora a sva pisma koja dobijem smatram mojima i mogu da sa njima radim štа god hoću).

    (za sve ostale - svečano obećavam da ću na ovom članku objaviti sve komentare, bez ikakve cenzure, ma koliko neprimereni bili)

    Da li se samo jednom ljubi?

    Sećate li se pesme „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“? Pre pedesetak godina ta je poruka poprimila obeležje pravog mita o ljubavi. Naši roditelji su pevali tu pesmu, igrali uz nju i zaljubljivali se, ne primećujući kako ih hipnotiše. Tako se neprimetno uvukla u njihov sklop verovanja, da su, ne znajući, počeli i da je žive. Posledice su za mnoge bile kobne.

    piše: Vesna Špalj, prof.izvor web portal Ogledalce, oglasi za ženski svet

    „Ako poverujemo da se samo jednom ljubi, odnosno da imamo pravo samo na jedan ljubavni izbor u životu, šta će biti posledica tog verovanja? Strah od moguće greške i razočarenja, sumnjičavost, kritičnost i nepoverenje, nesposobnost da se prihvate i prožive i prijatne i neprijatne emocije vezane za ljubavno iskustvo. Šta ako zavolim pogrešnu osobu? Što ako prokockam jedinu šansu? Moram otvoriti „četvore oči“ da mi se to ne dogodi. tako, postajemo kontrolisani i kritični. Čim primetimo nečije znakove naklonosti, odmah ćemo toj osobi početi da tražimo mane. Bolje da odmah otkrijemo sve što ne valja, pre nego što “poklonimo svoje srce”. Bolje da pobegnemo na vreme i sačuvamo svoju „kartu za ljubav“. A kad nešto grčevito tražimo, onda to i pronađemo. Nećemo biti svesni koliko lepih ljudskih osobina nismo registrovali i koliko nam je zanimljivih, emocijama bogatih iskustava promaklo jer to nismo tražili. Tražićemo i naći razloge za beg od bliskosti. I tako ćemo svoj život pretvoriti u čekanje „prave ljubavi“ i „idealnog partnera“.A kako uopšte da otkrijemo koliko je neko pravi za nas ako ne dopustimo zajednička iskustva u najrazličitijim situacijama? Na prvi se pogled možemo jedino zaljubiti, ali ne i zavoleti. Zaljubiti se znači projektovati svoju bajku o princu ili princezi na neku nama privlačnu osobu, koju zapravo ne poznajemo. Ona nas privuče svojim izgledom, nekom osobinom ili veštinom, a mi joj pripišemo sve što želimo da ima. Kako vreme prolazi, nastupa faza trežnjenja. Shvatamo da osoba u koju smo zaljubljeni nije onakva kakva nam se činila na početku.Dopustimo li sebi da je upoznamo, otkrićemo njene stvarne kvalitete. Možda oni nisu kao u našoj bajci, ali to ne znači da su loši. Dopuštajući osobi da nam se predstavi, možda nas osvoji na neočekivan način. Tada će nam, možda, nešto drugo postati važno, nešto za šta do tada nismo ni znali da postoji. Ako se to dogodi, naša će zaljubljenost preći u ljubav. Prihvatićemo osobu i barem 70% njenih ponašanja. Ostalih 30% biće područje zajedničkog učenja, prilagođavanja, usklađivanja i ličnog razvoja.Ako otkrijemo da osoba u koju smo se zaljubili nema osobine koje su nam važne, ako sa njom nemamo o čemu da razgovaramo, ako nemamo zajedničkih interesa i dodirnih tačaka, ako su nam vrednosni sistemi različiti, ako se međusobno ne razumemo i ne podržavamo, tada ćemo znati da je vreme za rastanak. Biće potrebno vreme da prebolimo i neće biti prijatno, ali kada odbolujemo, ponovno ćemo biti spremni za nov početak - samo što ćemo posle takvog iskustva mnogo brže prepoznati ono što stvarno cenimo i volimo. Zaljubljivanje i odljubljivanje proces je sopstvenog rasta i formiranja kriterijuma. To je put ka emocionalnoj zrelosti. Za ljude koji veruju da imaju pravo na samo jedan pokušaj, sve što je potrebno da se ljudi zbliže oni već smatraju pokušajem. Kada bi sa nekim provodili vreme, delili aktivnosti, iskustva i emocije, to bi već bila veza. I tako sebe dovode u paradoksalnu poziciju: započnu li bliskiji odnos sa nekom osobom, možda će potrošiti jedinu „kartu za ljubav“ na pogrešnu osobu, a ako ne, kako će saznati da li je ta osoba prava ili pogrešna? To je kao da pokušavate da plivate, a da se ne pokvasite. Rezultat je odgađanje i čekanje onoga pravog, a ti „idealni“ baš ne „rastu“ često. Što su bliže kraju reproduktivnog razdoblja i što im više otkucava „biološki sat“, to i potraga postaje paničnija. Posle pedesete polako odustaju, objašnjavajući sami sebi da bi “pristati na nekog ko nije idealan”, nakon toliko čekanja, značilo izneveriti samoga sebe. A nisu svesni da su sami sebe izneverili i izdali onda kada su sebi oduzeli pravo na greške i učenje kroz zaljubljivanje i odljubljivanje. Jer kako mi učimo o ljubavi? Ljubeći! Nekad zaboli, nekad se razočaramo, ali smo svaki put kad odbolujemo, zreliji i sposobniji razlikovati ljubav od iluzije.”

    komentar:

    Ja sam siguran da je fraza „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“ samo još jedan urbani mit. Evo npr. Ja. Nikada nisam imao problem da se zaljubim, sama ta činjenica da je ona izabrala baš mene, meni je dovoljna da se potpuno razoružam i predam. Imam dar da odmah vidim mnogo više od šminke i spoljašnosti i prodrem vrlo brzo u suštinu. Znam da sam se zaljubio onog trenutka kad tu osobu vidim kao dete (ustvari spoznam njen inner child), esenciju svakog bića, iskrenu, čistu i neiskvarenu. Deca formiraju karakter do četvrte, pete godine, onda počinje trovanje, ubace nas u mašinu, zatim nas život šutira u stomak, padneš, ustaješ, opet padaš, ustaješ... život ostavlja ožiljke, ljubav boli, vreme leči... To su životne činjenice ali ne bih menjao svoje ožiljke ni za šta, oni su me naučili životu.
    Tek nedavno sam doživeo samospoznaju, prihvatio sam i suočio se sa svojim kompleksima, shvatio da nisam baš sasvim normalan, priznao svoje greške... Ja imam drugi problem, u ljubavi sam suviše odan, moje ljubavi traju i kad se završe. Žene obožavam i idealizujem i kada nisu savršene, volim život. Šta sam hteo da kažem…hoću još dva života i ljubavi dvesta. Ljubav se ne troši, Do what you want, feel what you feel as long as it’s real.

    Rekao sam da neću da pišem o tom reality show-u dok ne isteraju Ajvarku ali evo i nje u finalu pored ostalih smorova. Znači, svi cool likovi su izašli. Ove što su ostali možete gledati uživo kako blenu u plafon i umiru od dosade ili cmizdre kao nezdravi. Tako npr. baba Grand Show Menjam Ženu lije krokodilske suze (vratite mi decu) iako je deli manje od 5 dana od love. Stvarno ne znam ko čini glasačko telo Velikog Brata ali znam da tu nema nikakve logike. Eto tako je ostao u kući i nadrkani Jaran (koji i nije došao tu zbog para nego zbog šale, šege i pošalice) a izašao Blentavi Crnogorac kao poslednji iole interesantan lik. Ko će sada izaći s lovom? Rainman Ivan? Njega ne bi uspeli da intervjuišu posle show-a jer ne bi umeo da bekne, bio bi zatečen, čovek samo želi da ga ostave na miru, da bude sam i zato se prijavio… Bosanka? Postala je stvarno patetična sa svojim porukama preko mass media, ljubavi svog života Savi koji upravo negde cepa neku Nemicu. Ženo, get real.
    Dudeborka? Osvojila je neke poene s onom bananom ali mislim da to nije dovoljno za pobedu. Saška? Ljudi uopšte ne znaju kako ona izgleda jer ne mogu da skinu pogled s njene zaista savršene guze, ne vadi onu stvar iz usta ali se pretvara u histeričnu luđakinju čim joj neko priđe (seksualno ugrožena, vuče neku traumu iz stvarnog života).
    Moram da završim tamo odakle sam i počeo. Dakle gospođa Španskaserijaonanajgora , jednostavno odvratna žena da ne upotrebim tešku reč. Kome može da prija osoba sa takvim ponašanjem, ona stvarno misli da je najbolja riba tamo. Jednostavno povraćam svaki put kad se ona rasplače jer joj nedostaju deca, briga o stoci i imanju, ali ako je ne daj Bože, neko nominuje...totalno druga priča. Uostalom i ona je mogla svojevoljno da izađe kad je htela... a još nije kasno...

    James Brown
    Mr. Brown is a three-figure hitmaker with 114 total entries on Billboard's R&B singles charts and 94 that made the Hot 100 singles chart. Seventeen of these hits reached number one, a feat topped only by Stevie Wonder and Louis Jordan. He was born in South Carolina during the Great Depression. As a child, he picked cotton, danced for spare change and shined shoes. At 16, he landed in reform school for three years where he met Bobby Byrd, leader of a gospel group and life-long friend. Mr. Brown tried semi-pro boxing and baseball, but a leg injury put him on the path to pursue music as a career. James Brown joined his friend Bobby Byrd in a group that sang gospel in and around Toccoa, Georgia. After seeing Hank Ballard and Fats Domino in a blues revue, Byrd and Brown were lured into the realm of secular music. Naming their band the Flames, they formed a tightly knit ensemble of singers, dancers and multi-instrumentalists. Over the years, while maintaining a grueling touring schedule, James Brown amassed 800 songs in his repertoire. Mr. Brown became an icon of the music industry. With his signature one-three beat, James Brown directly influenced the evolutionary beat of soul music in the Sixties, funk music in the Seventies and rap music in the Eighties. Mr. Brown instilled the essence of R&B with recordings under the King and Federal labels throughout the Sixties. With albums such as "Live at the Apollo", Mr. Brown captured the energy and hysteria generated by his live performances. People who had never seen him in person could hear and feel the excitement of him screaming and hollering until his back was soaking wet. Convinced that such an album would not sell, King Records refused to produce the album. Mr. Brown put up his own money and recorded the performance at the Apollo Theater in 1962. Released nearly a year later, "Live At The Apollo" went to Number Two on Billboard's album chart, an unprecedented feat for a live R&B album. Radio stations played it with a frequency formerly reserved for singles, and attendance at Mr. Brown's concerts mushroomed. As the leader of the James Brown Revue (The J.B.'s), James Brown sweated off up to seven pounds a night through captivating performances. His furious regimen of spins, drops, and shtick such as feigning a heart attack thrilled crowds. The ritual donning of capes and skintight rhythm & blues became part of his personal trademark as a performer. Mr. Brown's transformation of gospel fervor into the taut, explosive intensity of rhythm & blues, combined with precision choreography and dynamic showmanship, defined the direction of black music from the release of his first R&B hit ("Please Please Please") in 1956. In 1965, Brown scored his first Top 10 pop single with "Papa's Got A Brand New Bag," and the hits kept coming one after another for the next decade. The gospel and blues structure of his early records gave way to rhythmic vocals and a complex funk sound. His innovations during this period had a profound influence on popular music styles around the world, including funk, rock, Afro-pop, disco and eventually rap. James Brown's status as "The Godfather of Soul" remains undiminished. He continues to influence new generations of fans who often hear his funk grooves as samples on rap recordings. A charter member of the Rock and Roll Hall of Fame, Mr. Brown added to his collection of accolades when he received a lifetime achievement Grammy Award in 1992. Subscribe in a reader
    (Tanjug)

    Indijanci preuzeli Hard Rock Cafe

    Indijansko pleme Seminole sa Floride saopštilo je da će za 965 miliona dolara preuzeti poznati ugostiteljski lanac Hard Rock Cafe, koji uključuje i ogromnu kolekciju originalnih predmeta iz istorije rokenrola. Lanac Hard Rock Cafe uključuje 124 kafea, četiri hotela, dva kazino-hotela i dva koncertna prostora koji nose svetski poznato ime Hard Rock, a sve to će preći u ruke plemena Seminole koje broji 3.300 članova, prenela je agencija AP. Zajedno sa ovim objektima, pleme postaje i vlasnik najveće svetske kolekcije od 70.000 predmeta iz istorije rok muzike, uključujući gitaru Flying V Džimija Hendriksa, jedan od Madoninih brushaltera, par cipela na štiklu Eltona Džona i gitare Boba Dilana, Erika Kleptona i Čaka Berija.

    Arktik se topi ubrzano

    Jedan tim naučnika iz SAD i Kanade je došao do zabrinjavajućih dokaza o brzini topljenja arktičkog leda.
    Podaci predstavljeni na jednom naučnom skupu u Američkom geofizičkom savezu u San Francisku ukazuju da bi večiti led na Severnom polu mogao da nestane do 2040. godine.

    "Ljudska prava" i za robote

    U budućnosti bi i roboti ili mašine sa takozvanom veštačkom inteligencijom trebalo da imaju prava kao i ljudi, ocenjuje su u istraživanju britanske vlade. "Ljudska prava" za robote mogla bi postati stvarnost za najdalje 50 godina, tvrdi se u obimnoj analizi budućnosti, čiji rad je vodio glavni naučni savetnik britanske vlade ser Dejvid King. Ta prava bi, kako se navodi, značila i mogućnost da roboti mogu da glasaju na izborima, da plaćaju porez ili da dobiju odštetu ako ih neko udari. U analizi se navodi da će za 50 godina postojati i psi-roboti koji će imati ista prava kao stvarne životinje. Ma kako ova analiza izgledala kao načuna fantastika, autori kažu da je vrlo verovatno da će njene ocene u budućnosti postati realnost.

    Izveštaj protiv Bušove politike u Iraku

    Dva neposredna rezultata izbornog poraza republikanaca bili su zamena ministra odbrane Ramsfelda i ostavka Džona Boltona, ambasadora u UN. Ramsfeldov naslednik je u Senatu direktno priznao da SAD "ne pobeđuju" u Iraku. Svoj dugo očekivani, jednoglasni izveštaj saopštila je Iračka studijska grupa, dvopartijska komisija visokog nivoa sastavljena od deset vrhunskih političara i eksperata za spoljnu politiku. Posle devet meseci rada, ona je predstavila otvorenu, detaljnu i sumornu sliku. Po njenim rečima, "situacija u Iraku je ozbiljna i pogoršava se... Nema garantije za uspeh... Situacija u Bagdadu i nekoliko provincija je strašna... Vlada ne uspeva da adekvatno razvija nacionalno pomirenje, ne pruža ni osnovnu bezbednost, niti obezbeđuje neophodne službe. Nivo nasilja je visok i raste... Mogućnost SAD da utiču na događaje u Iraku se smanjuje. U izveštaju na 142 strane sa 79 specifičnih preporuka upadljivo nedostaju bilo kakve reference o "slobodi", "ratu protiv terora" ili "pobedi". To su godinama bile ključne reči u politici Bušove administracije i one su odbačene bez praktično bilo kakvog komentara. Podjednako očigledan i bez i jedne reči direktne kritike bio je potpuni prezir koji Studijska grupa i posebno bivši državni sekretar Bejker iskazuju prema spoljnoj politici koju su sprovodili predsednik Buš i njegov državni sekretar Kondoliza Rajs.Subscribe in a reader

    Using wave generators, scientists were able to write on water. The Advanced Multiple Organized Experimental Basin—AMOEBA—a circular tank created by researchers can form the roman alphabets and some characters used in Japanese. The device could soon find its way to your nearest amusement park.
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37