Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

SREĆNA VAM NOVA 2007. GODINA! Eto, i tu frаnšizu sаm odrаdio, а sаd dа pomеnеm dа sе dvoumim u cilju srеđivаnjа ovih mojih zаpisа, i to u smislu dа li dа ih portujеm nа WordPress ili dа ostаnеm nа bBlog-u, pitаnjе jе sаd?! Rаzlog? Pа, WordPress imа višе dostupnih tеmа nеgo što imа bBlog, а ovа mojа [...]

Jedna stvar vezana za praznike me užasno nervira: pirotehnika. Razumem da to ljudima predstavlja zadovoljstvo da dižu stvari u vazduh i da prave buku, ali preteraše ga. Sedim s otvorenim prozorom (ako ga zatvorim umreću od vrućine) i imam osećaj kao da je napolju rat.

Mogu da zamislim kako će tutnjati večeras

Huh, Miloš me je stavio u nezgodnu poziciju i prosledio mi MEME koji praktično leti kroz našu blog zajednicu, tako da ču probati na brzaka da napišem 5 stvari koje niste znali o meni iako je vec 31. decembar, mislim da je to fer je sam sa velikim interesovanjem čitao šta drugi pišu. Plus većina blogora koje pratim, čitam i poštujem su već dobili MEME, no evo isti prosleđujem i Nikoli Vaviću. 1. Prva stvar koja možda na prvi pogled nije očigledna je da veoma dobro pamtim ljude i događaje, i da ništa i nikome [...]

Dragi svi, Prijatelji, neprijatelji, porodico, poznanici, neznanci, Srećna vam Nova 2007. godina ! Iskreno vam želim puno zdravlja, sreće i uspeha. Dule...

Slika govori više od 1000 reči. Evo statistike posećenosti ovog bloga za celu 2006. Kako kaže Dinketova statistika, jedan je od čitanijih u Srbiji. Hvala svima!

Svima sve najlepše u Novoj 2007

Bio sam pre neki dan kući sa devojkom i pokazivao joj moje stvari iz mladosti. Kopao sam po starim diskovima i naletim na kompilaciju "Future: A Journey Through Electronic Underground". Sećam se da je kompilacija dobra, voleo sam da je slušam. Diskovi su stari dobri bugarski pirati, u kutiji dva diska, omot koji izgleda kao na slici i toliko o njima. Pade mi na pamet da večeras procunjam malo po

Ovaj meme se baš širi kao lavina. Skoro svi domaći blogeri koje pratim su odradili svoj domaći i odgovorili na izazov. Pošto sam prozvan na dva mesta (Dragan i Bluesman) moram i ja da se oglasim da ne bih bio party-breaker.

OK, 5 stvari koje (možda) niste znali o meni:

Ne umem da vozim ništa kompleksnije od bicikla. Ranije sam još i govorio kako ću polagati, ali sam sad digao ruke i od toga. Jednostavno me vožnja i sve u vezi nje smara, a pošto nema potrebe za autom u svakodnevnom životu na tome se sve i završava.

Nisam siguran da li umem da plivam. Možda znam pošto sam u par navrata “plivao” na moru, ali veliko je pitanje da li bih preživeo lokalni bazen. Brčkanje mi je sve samo ne uživanje - više volim da se zabijem negde u hlad (uz knjigu ili “čašicu razgovora”).

Kada slušam muziku ne slušam tekstove. Bitna mi je atmosfera, a šta “oni tamo pevaju” me uglavnom ne interesuje. Jedna od retkih stranih stvari koju znam od početka do kraja je Tenacious D - Tribute.

Nikada nisam bio u inostranstvu, ali mi je san da posetim New York i kupim stan na Manhattan-u (vidi 5). Polako radim na tome.

Negde sam pročitao sledeću izjavu: “Skromnost je vrlina samo ako nemaš ni jednu drugu” i slažem se sa time. Apsolutno poštujem ljude koji svoju životnu filozofiju baziraju na skromnosti i jednostavnosti življenja, ali to jednostavno nije moj fazon. Velike stvari ti se jednostavno ne dešavaju ako su ti ciljevi skromni i prosti.

Sve više i više primećujem oko sebe (dopisujem se sa njima, dobijam komentare koje ne objavljujem) porast nekakvog ostrašćenog ćiriličnog pokreta, čiji pripadnici kao svoj životni cilj imaju nametanje ćirilice svima oko sebe (o Ustavu koji je latinicu izbrisao i nesnosnom DSS-u ne želim ni da govorim - ipak idu praznici i ne treba ih kvariti).

Obično to sve ignorišem, fino otpišem i idem dalje.

No, privatno pismo (PISANO LATINICOM) koje sam dobio je prevršilo “ignoriši meru” i morao sam da uradim nešto. Evo tog pisma delom ovde:

Naslov: Diskriminacija na ES-u!

Poštovani,

Kako nije ispoštovan zahtev da se poseticioma javno prikažu, izraženi lični politički diskrminiatorski stavovi vlasnika “EliteSecurity” sajta Gojka Vujovica, većeg dela administratorskog kruga i jednog broja moderatora, koji kreiraju pravila i odnos prema posetiocima ES-a, u skoroj diskusiji o omogućavanju korišćenja ćirilice na sajtu, ovim putem pokušavam da Vam ukažem na vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca, koje relativno dugo traje ali koje do sada nije iskazano tako otvoreno.

“Vid diskriminacije i šikaniranje srpskih posetilaca” se odnosi na odluku VLASNIKA sajta da na sajtu ne uvede podršku za ćirilicu. Odnosno, da zanemari tako glasne zahteve pobornike ćirilice da sve što je srpsko na ćirilici mora biti. Još jednom, “diskriminacijom” smatraju ne zabranu nečega što već postoji već to što neko na svom sajtu ej! neće da uvede jer se njima baš hoće

Sve dok nas postoji stari dobri titovski običaj “javno je, znači naše je” i dok se ne shvati da se demokratski proces ne odnosi na privatno vlasništvo, teško da će (nam) biti bolje.

…
Naime, predloženo je da se uvede mogućnost pisanja i čitanja poruka na ćirilici, koji nikako ne bi bio nametnut ostalim članovima koji ne bi zeleli da čitaju na ćirilicnom pismu, štaviše takvi članovi bi za postojanje ćirilične verzije znali samo po jednoj jedinoj reči u nekom od uglova početne stranice - “ćirilica”. Takođe implementaciju tog predloga su vec bili prihvatili da realizuju, nekoliko clana, koja ne samo da sa tehnicke strane ne bi dodatno opteretila ES sistem, vec bi ga čak učinila i efikasnijim.

Uh, dobro je, za trenutak sam se pobojao da mi mi neko nametnuo ćirilicu na ES-u

Nije važno KAKO se nešto piše no ŠTA je napisano - ako imaš nešto pametno da kažeš, ako će to povećati kvalitet (diskusije, sajta, kućnog saveta, ulice, grada, zemlje) potpuno je nebitno na kom si to pismu rekao. Ja čitam ćirilicu, latinicu, engleski i nikada ne razmišljam KOJIM pismom je napisano već ŠTA je napisano - ljude karakteriše KVALITET a ne PISMO.

Predlog je međutim odbijen. Razlozi nisu tehničke prirode, vec lični politički i nacionalno diskrimintorski prema srpskim posetiocima ES sajta. Mada su se i neki administratori načelno složili oko ideje, neki nisu imali volje a drugi kako sami kazu, energije da ubeđuju vlasnika ES-a da pristane na to, iako, podsećam još jednom, za korisnike koji ne bi želeli da vide ćirilicu bilo zato što je ne vole ili je ne znaju (npr. posetioci iz drugih država) ne bi verovatno ni znali za njeno postojanje.

Iz svega što ja znam, razlozi su lični; prosto lični. Sva ova “nacionalna diskriminacija” (dokle više o ugroženim Srbima, zaverama i boju na Kosovu? Dokle?) je potpuna glupost - zar je moguće da neko ne vidi vrlo praktičan razlog: svi oni koji nemaju podršku za ćirilicu ne bi videli sadržaj pisan na ćirilici i time bi se praktično smanjila vrednost sajta?

…
Još jednom, ako Vas se sve ovo lično ne tiče, primite moje iskreno izvinjenje sto ste do ovde čitali. U suprotnom, predlažem Vam da razmotrite sledece ne samo alternativne vec i po mnogim sadržajima i odnosu prema posetiocima kvalitetnije forume od ovog, jer kako izgleda ovaj forum je na žalost, usled mešanja ličnog političkog stava “rukovodstva” sa računarstvom, izgubio svoju izvornu funkciju:

Svoje forume i sajtove koje posećujem biram sam, hvala. “Lični politički stav” pre ima sve veze sa ovakvim pismom a ne sa legitimnom odlukom vlasnika sajta šta će raditi sa svojim sajtom - IT forum je prvenstveno mesto za razmenu znanja i informacija.

Meni je ćirilica manje čitljiva i manje pregledna na ekranu - no, opet, to je stvar ukusa i ne treba ga naturati drugima. Ako može na ćirilici, a vama to baš znači, super, pišite na ćirilici. Ako ne može, da li zbog toga treba pokrenuti krstaški ili Kosovski boj? Da li računarska informacija drugačije zvuči i znači na ćirilici? Zar nije vreme da naučimo da su kvalitet i rezultati našeg rada ono što je važno, a ne kako to zapisujemo?

A za sve ćiriličare - ako toliko volite pismo da sve drugo pretpostavljte tome, zašto ne otvorite forum na ćirilici, pokrenete teme i dokažete da ćirilica jeste pretpostavka kvaliteta? Evo, poklanjam domen po izboru pa ću čak i hostovati ceo sajt - vi se samo pobrinite za publiku i kvalitetan sadržaj.

(za sve brižnike koji bi da kritikuju objavljivanje privatnog pisma: bio sam obziran pa nisam objavio autora a sva pisma koja dobijem smatram mojima i mogu da sa njima radim štа god hoću).

(za sve ostale - svečano obećavam da ću na ovom članku objaviti sve komentare, bez ikakve cenzure, ma koliko neprimereni bili)

Da li se samo jednom ljubi?

Sećate li se pesme „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“? Pre pedesetak godina ta je poruka poprimila obeležje pravog mita o ljubavi. Naši roditelji su pevali tu pesmu, igrali uz nju i zaljubljivali se, ne primećujući kako ih hipnotiše. Tako se neprimetno uvukla u njihov sklop verovanja, da su, ne znajući, počeli i da je žive. Posledice su za mnoge bile kobne.

piše: Vesna Špalj, prof.izvor web portal Ogledalce, oglasi za ženski svet

„Ako poverujemo da se samo jednom ljubi, odnosno da imamo pravo samo na jedan ljubavni izbor u životu, šta će biti posledica tog verovanja? Strah od moguće greške i razočarenja, sumnjičavost, kritičnost i nepoverenje, nesposobnost da se prihvate i prožive i prijatne i neprijatne emocije vezane za ljubavno iskustvo. Šta ako zavolim pogrešnu osobu? Što ako prokockam jedinu šansu? Moram otvoriti „četvore oči“ da mi se to ne dogodi. tako, postajemo kontrolisani i kritični. Čim primetimo nečije znakove naklonosti, odmah ćemo toj osobi početi da tražimo mane. Bolje da odmah otkrijemo sve što ne valja, pre nego što “poklonimo svoje srce”. Bolje da pobegnemo na vreme i sačuvamo svoju „kartu za ljubav“. A kad nešto grčevito tražimo, onda to i pronađemo. Nećemo biti svesni koliko lepih ljudskih osobina nismo registrovali i koliko nam je zanimljivih, emocijama bogatih iskustava promaklo jer to nismo tražili. Tražićemo i naći razloge za beg od bliskosti. I tako ćemo svoj život pretvoriti u čekanje „prave ljubavi“ i „idealnog partnera“.A kako uopšte da otkrijemo koliko je neko pravi za nas ako ne dopustimo zajednička iskustva u najrazličitijim situacijama? Na prvi se pogled možemo jedino zaljubiti, ali ne i zavoleti. Zaljubiti se znači projektovati svoju bajku o princu ili princezi na neku nama privlačnu osobu, koju zapravo ne poznajemo. Ona nas privuče svojim izgledom, nekom osobinom ili veštinom, a mi joj pripišemo sve što želimo da ima. Kako vreme prolazi, nastupa faza trežnjenja. Shvatamo da osoba u koju smo zaljubljeni nije onakva kakva nam se činila na početku.Dopustimo li sebi da je upoznamo, otkrićemo njene stvarne kvalitete. Možda oni nisu kao u našoj bajci, ali to ne znači da su loši. Dopuštajući osobi da nam se predstavi, možda nas osvoji na neočekivan način. Tada će nam, možda, nešto drugo postati važno, nešto za šta do tada nismo ni znali da postoji. Ako se to dogodi, naša će zaljubljenost preći u ljubav. Prihvatićemo osobu i barem 70% njenih ponašanja. Ostalih 30% biće područje zajedničkog učenja, prilagođavanja, usklađivanja i ličnog razvoja.Ako otkrijemo da osoba u koju smo se zaljubili nema osobine koje su nam važne, ako sa njom nemamo o čemu da razgovaramo, ako nemamo zajedničkih interesa i dodirnih tačaka, ako su nam vrednosni sistemi različiti, ako se međusobno ne razumemo i ne podržavamo, tada ćemo znati da je vreme za rastanak. Biće potrebno vreme da prebolimo i neće biti prijatno, ali kada odbolujemo, ponovno ćemo biti spremni za nov početak - samo što ćemo posle takvog iskustva mnogo brže prepoznati ono što stvarno cenimo i volimo. Zaljubljivanje i odljubljivanje proces je sopstvenog rasta i formiranja kriterijuma. To je put ka emocionalnoj zrelosti. Za ljude koji veruju da imaju pravo na samo jedan pokušaj, sve što je potrebno da se ljudi zbliže oni već smatraju pokušajem. Kada bi sa nekim provodili vreme, delili aktivnosti, iskustva i emocije, to bi već bila veza. I tako sebe dovode u paradoksalnu poziciju: započnu li bliskiji odnos sa nekom osobom, možda će potrošiti jedinu „kartu za ljubav“ na pogrešnu osobu, a ako ne, kako će saznati da li je ta osoba prava ili pogrešna? To je kao da pokušavate da plivate, a da se ne pokvasite. Rezultat je odgađanje i čekanje onoga pravog, a ti „idealni“ baš ne „rastu“ često. Što su bliže kraju reproduktivnog razdoblja i što im više otkucava „biološki sat“, to i potraga postaje paničnija. Posle pedesete polako odustaju, objašnjavajući sami sebi da bi “pristati na nekog ko nije idealan”, nakon toliko čekanja, značilo izneveriti samoga sebe. A nisu svesni da su sami sebe izneverili i izdali onda kada su sebi oduzeli pravo na greške i učenje kroz zaljubljivanje i odljubljivanje. Jer kako mi učimo o ljubavi? Ljubeći! Nekad zaboli, nekad se razočaramo, ali smo svaki put kad odbolujemo, zreliji i sposobniji razlikovati ljubav od iluzije.”

komentar:

Ja sam siguran da je fraza „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“ samo još jedan urbani mit. Evo npr. Ja. Nikada nisam imao problem da se zaljubim, sama ta činjenica da je ona izabrala baš mene, meni je dovoljna da se potpuno razoružam i predam. Imam dar da odmah vidim mnogo više od šminke i spoljašnosti i prodrem vrlo brzo u suštinu. Znam da sam se zaljubio onog trenutka kad tu osobu vidim kao dete (ustvari spoznam njen inner child), esenciju svakog bića, iskrenu, čistu i neiskvarenu. Deca formiraju karakter do četvrte, pete godine, onda počinje trovanje, ubace nas u mašinu, zatim nas život šutira u stomak, padneš, ustaješ, opet padaš, ustaješ... život ostavlja ožiljke, ljubav boli, vreme leči... To su životne činjenice ali ne bih menjao svoje ožiljke ni za šta, oni su me naučili životu.
Tek nedavno sam doživeo samospoznaju, prihvatio sam i suočio se sa svojim kompleksima, shvatio da nisam baš sasvim normalan, priznao svoje greške... Ja imam drugi problem, u ljubavi sam suviše odan, moje ljubavi traju i kad se završe. Žene obožavam i idealizujem i kada nisu savršene, volim život. Šta sam hteo da kažem…hoću još dva života i ljubavi dvesta. Ljubav se ne troši, Do what you want, feel what you feel as long as it’s real.