Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ova godina završava se sa raskrinkavanjem mita o jednostavnosti. Prošlo je trideset godina od osnivanja Applea, deset od povratka Jobsa, pet godina od iPoda. 37signals se proslavio, a Google se obogatio praktikujući simplicity. I tu zaplet staje. Priznajem, griješio sam. I kad sam govorio «interfejs je softver», i onda kad sam pisao da «jednostavniji proizvodi donose više para», čak i onda kad sam se kleo da «manje je više». Čitava interfejs dizajnerska scena je bila omamljena jednim snom o jednostavnosti.

A kako i ne bi kada tipičan dizajner radni dan provede ispred svog Maca (a ovi što nemaju Mac maštaju i tweekuju PC da im bude k’o Mac, što je još grđe po mentalno zdravlje), na homepage joj je podešen Google, a za obavljanje posla koristi Basecamp. To su bili ideali koji su nas inspirisali i kojima smo stremeli. Što je najgore tu uličnu energiju kao u Coca Cola reklamama su osjetili i naši klijenti i šefovi, pa su nas u početku tiho i slatkorječivo priupitivali, a jel’ može to malo više da liči na iPod i da bude prosto kao Google? A nama pak milo&drago oko srca što ćemo klijente da usmjerimo prema ljepoti jednostavnog, kako da ne. Evo odmah. Ali pretty woman se pretvorila u debelu kravu i preko noći najveća mora u životu dizajnera postaju Apple i Google. U poslednjih godinu i više dana, bez obzira koji tip sajta ili aplikacije da radim, na top listi klijentovih muzičkih želja su Apple i Google. Kako nekome objasniti da servis sa nekretninama ne možeš da napraviš po ugledu na Google, pogotovo kad je tu milion opcija i statističkih detalja?

Za Apple iPod je tek posebna priča. Kad ne može da nađe već neku oku primamljivu zamjerku, zahvaljujući uspješnoj primjeni tehnike pudlice, klijent se okreće sada već poznatoj replici: «Pa znaš dobro je to, ali učini da bude malo više kao iPod. Evo, zamisli oca jetrve moje zaove kako bi on koristio taj softver»... Kako da ne, nema problema. A u formi unutrašnjeg monologa nastavljate: «Evo vam kontakt podaci pa zovite Jonathana Ivea da vam on to uradi u zadanom roku i sa ovim budžetom, pa da čuješ gdje bi te poslao…»

37signals su tek istinski ispirači mozga. Prošao sam sve faze u životu fana ove firme, a na kraju ukapirao da je najbolja primjena Getting Real filozofije u praksi da 80% stvari radite suprotno od tamo predloženog.

Na Webu je jednostavnost postala precjenjena u momentu kad je postala trendy pojava. Kad su svi krenuli da pričaju o jednostavnom i proizvode nazovi-jednostavne aplikacije i interfejse. Ono što su zaboravili jeste činjenica da je simplicity vještina rezervisana samo za prave (zen) majstore. Čar minimalnog dizajna upravo leži u pravoj mjeri, i često je u pitanju dugotrajan i mukotrpan proces pojednostavljivanja dizajna na idealni broj linija. Do trenutka kada nema šta ni da se doda, niti oduzme. Ovdje se ističu faktori kao što su: poznavanje medija i ciljne grupacije, iskustvo, vješto korištenje dostupnih alata, vrijeme i najzad strpljenje. U kontekstu jednostannosti i Web proizvoda, Joel Spolsky je odlično pojasnio stanje stvari. U slučaju Applea, Google i 37signals, jednostavnost proizvoda je tek dobar temelj. Tek na to dolazi izgradnja konzumerske religije i širenje jevanđelja od strane vjernog fan kluba. Samim tim ove tri spadaju u onih 20% firmi kojima jednostavnost pravi posao. Preostalih 80% moraju stvari da izvedu mnogo komplikovanije. Kao što Cameron Moll reče u «9 vještina»: u vrhunskom dizajnu manje i više koegzistiraju.

Šta je na prodaju? Nije mi jasno uopšte... I da li je to jednina ili množina, opet mi nije jasno...

Kako očekivati da deca u Srbiji nauče dobro srpski jezik, kada su sa svih strana bombardovani mešavinom čirilice, latinice, engleskim, ali i španskim, portugalskim... A kako to tek očekivati od njih kada ni stariji nemaju pojma taj isti jezik... O pravopisu srpskog jezika bolje da i ne govorimo, tu je stvarno katastrofična situacija.

A kakva je situacija, dovoljno ilustruje fotografija koju sam pre par dana uslikao vrlo blizu firme u kojoj radim.

Pravi biser. Ovo treba poslati na Srbovanje.

Da li se samo jednom ljubi?

Sećate li se pesme „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“? Pre pedesetak godina ta je poruka poprimila obeležje pravog mita o ljubavi. Naši roditelji su pevali tu pesmu, igrali uz nju i zaljubljivali se, ne primećujući kako ih hipnotiše. Tako se neprimetno uvukla u njihov sklop verovanja, da su, ne znajući, počeli i da je žive. Posledice su za mnoge bile kobne.

piše: Vesna Špalj, prof.izvor web portal Ogledalce, oglasi za ženski svet

„Ako poverujemo da se samo jednom ljubi, odnosno da imamo pravo samo na jedan ljubavni izbor u životu, šta će biti posledica tog verovanja? Strah od moguće greške i razočarenja, sumnjičavost, kritičnost i nepoverenje, nesposobnost da se prihvate i prožive i prijatne i neprijatne emocije vezane za ljubavno iskustvo. Šta ako zavolim pogrešnu osobu? Što ako prokockam jedinu šansu? Moram otvoriti „četvore oči“ da mi se to ne dogodi. tako, postajemo kontrolisani i kritični. Čim primetimo nečije znakove naklonosti, odmah ćemo toj osobi početi da tražimo mane. Bolje da odmah otkrijemo sve što ne valja, pre nego što “poklonimo svoje srce”. Bolje da pobegnemo na vreme i sačuvamo svoju „kartu za ljubav“. A kad nešto grčevito tražimo, onda to i pronađemo. Nećemo biti svesni koliko lepih ljudskih osobina nismo registrovali i koliko nam je zanimljivih, emocijama bogatih iskustava promaklo jer to nismo tražili. Tražićemo i naći razloge za beg od bliskosti. I tako ćemo svoj život pretvoriti u čekanje „prave ljubavi“ i „idealnog partnera“.A kako uopšte da otkrijemo koliko je neko pravi za nas ako ne dopustimo zajednička iskustva u najrazličitijim situacijama? Na prvi se pogled možemo jedino zaljubiti, ali ne i zavoleti. Zaljubiti se znači projektovati svoju bajku o princu ili princezi na neku nama privlačnu osobu, koju zapravo ne poznajemo. Ona nas privuče svojim izgledom, nekom osobinom ili veštinom, a mi joj pripišemo sve što želimo da ima. Kako vreme prolazi, nastupa faza trežnjenja. Shvatamo da osoba u koju smo zaljubljeni nije onakva kakva nam se činila na početku.Dopustimo li sebi da je upoznamo, otkrićemo njene stvarne kvalitete. Možda oni nisu kao u našoj bajci, ali to ne znači da su loši. Dopuštajući osobi da nam se predstavi, možda nas osvoji na neočekivan način. Tada će nam, možda, nešto drugo postati važno, nešto za šta do tada nismo ni znali da postoji. Ako se to dogodi, naša će zaljubljenost preći u ljubav. Prihvatićemo osobu i barem 70% njenih ponašanja. Ostalih 30% biće područje zajedničkog učenja, prilagođavanja, usklađivanja i ličnog razvoja.Ako otkrijemo da osoba u koju smo se zaljubili nema osobine koje su nam važne, ako sa njom nemamo o čemu da razgovaramo, ako nemamo zajedničkih interesa i dodirnih tačaka, ako su nam vrednosni sistemi različiti, ako se međusobno ne razumemo i ne podržavamo, tada ćemo znati da je vreme za rastanak. Biće potrebno vreme da prebolimo i neće biti prijatno, ali kada odbolujemo, ponovno ćemo biti spremni za nov početak - samo što ćemo posle takvog iskustva mnogo brže prepoznati ono što stvarno cenimo i volimo. Zaljubljivanje i odljubljivanje proces je sopstvenog rasta i formiranja kriterijuma. To je put ka emocionalnoj zrelosti. Za ljude koji veruju da imaju pravo na samo jedan pokušaj, sve što je potrebno da se ljudi zbliže oni već smatraju pokušajem. Kada bi sa nekim provodili vreme, delili aktivnosti, iskustva i emocije, to bi već bila veza. I tako sebe dovode u paradoksalnu poziciju: započnu li bliskiji odnos sa nekom osobom, možda će potrošiti jedinu „kartu za ljubav“ na pogrešnu osobu, a ako ne, kako će saznati da li je ta osoba prava ili pogrešna? To je kao da pokušavate da plivate, a da se ne pokvasite. Rezultat je odgađanje i čekanje onoga pravog, a ti „idealni“ baš ne „rastu“ često. Što su bliže kraju reproduktivnog razdoblja i što im više otkucava „biološki sat“, to i potraga postaje paničnija. Posle pedesete polako odustaju, objašnjavajući sami sebi da bi “pristati na nekog ko nije idealan”, nakon toliko čekanja, značilo izneveriti samoga sebe. A nisu svesni da su sami sebe izneverili i izdali onda kada su sebi oduzeli pravo na greške i učenje kroz zaljubljivanje i odljubljivanje. Jer kako mi učimo o ljubavi? Ljubeći! Nekad zaboli, nekad se razočaramo, ali smo svaki put kad odbolujemo, zreliji i sposobniji razlikovati ljubav od iluzije.”

komentar:

Ja sam siguran da je fraza „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka...“ samo još jedan urbani mit. Evo npr. Ja. Nikada nisam imao problem da se zaljubim, sama ta činjenica da je ona izabrala baš mene, meni je dovoljna da se potpuno razoružam i predam. Imam dar da odmah vidim mnogo više od šminke i spoljašnosti i prodrem vrlo brzo u suštinu. Znam da sam se zaljubio onog trenutka kad tu osobu vidim kao dete (ustvari spoznam njen inner child), esenciju svakog bića, iskrenu, čistu i neiskvarenu. Deca formiraju karakter do četvrte, pete godine, onda počinje trovanje, ubace nas u mašinu, zatim nas život šutira u stomak, padneš, ustaješ, opet padaš, ustaješ... život ostavlja ožiljke, ljubav boli, vreme leči... To su životne činjenice ali ne bih menjao svoje ožiljke ni za šta, oni su me naučili životu.
Tek nedavno sam doživeo samospoznaju, prihvatio sam i suočio se sa svojim kompleksima, shvatio da nisam baš sasvim normalan, priznao svoje greške... Ja imam drugi problem, u ljubavi sam suviše odan, moje ljubavi traju i kad se završe. Žene obožavam i idealizujem i kada nisu savršene, volim život. Šta sam hteo da kažem…hoću još dva života i ljubavi dvesta. Ljubav se ne troši, Do what you want, feel what you feel as long as it’s real.

Kao roditelji, imamo posebnu dužnost da kod deteta razvijamo osećanje sigurnosti i poverenja u sopstvene sposobnosti.
Deca koja se osećaju sigurna u sebe, biće uspešnija u školi, stvaraće bolje odnose s drugima i spremno će se okušati na raznim poljima. Generalno, može se reći da su takva deca sposobnija da se nose s različitim životnim situacijama...

Večeras su pogledi na gnuab.org i glibc-bsd.alioth.debian.org izmamili blagi osmeh na mom licu. debian-K14-hurd-i386-mini.iso i debian-20061213-kfreebsd-i386-install.iso su sišli na moj hard disk, pa će novogodišnje smaranje ovoga puta biti u senci Debiana bez Linuxa. Da, sveža Nexenta je takodje na listi čekanja :) Nadam se da će ...

Prenosim isečke iz zaista sjajnog teksta "A Cost Analysis of Windows Vista Content Protection", čiji je autor Peter Gutmann. Sam tekst je zanimljivo pisan, obiluje referencama i konkretnim opisom problema pa se moze svašta i naučiti.

Windows Vista uključuje pozamašne izmene osnovnih delova operativnog sistema kako bi bila obezbeđena zaštita od kopiranja za tzv. "prvoklasni sadržaj", obično HD zapisi sa Blu-Ray i HD-DVD izvora. Ova zaštita za sobom nosi nezanemarive troskove gledano u performansama i stabilnosti sistema, zahteva veću tehničku podrsku, a pri tome poskupljuje hardver i softver.

... Razmotrimo lekara koji koristi PC za kontrolu skenera dok sluša pesme/film sa računara (CDROM uređaji u računarima na radnom mestu svoj život neižbezno provedu puštajući audio ili MP3 diskove kako bi oterali ostalu buku). Ako je bilo kakav "prvoklasni sadrzaj" prisutan, zaštita u Vista-i će blago izmeniti sliku, što moze ugroziti živote iako je razvojem tehnologije medicina upravo to želela da eliminiše. Najstrašnije je da ne postoji lak način da se ovo zaobiđe - Vista će bez najave izmeniti sadržaj koji se prikazuje u nekim situacijama (a skoro nemoguće ih je unapared predvideti) zarad ugrađenog sistema zaštite.

... Najgore je što ne postoji izbor. Proizvođači hardvera će morati ovo da progutaju kako bi proizvodi radili sa Vista-om: "Niko ne zahteva potpisivanje ugovora, ali bez toga prvoklasan sadržaj neće biti moguće reprodukovati". Kao proizvođač hardvera možete ostati sa strane, ako vam ne smeta da vaš uređaj može da prikaže samo zabrljanu sliku lošeg kvaliteta sa šuštećim zvukom kada je prisutan prvoklasni sadržaj, dok vaša konkurencija nema ove (veštački stvorene) probleme. A i kao korisnik nemate izbora. Bilo da koristite Windows Vista-u, XP, 95, GNU/Linux, FreeBSD, OS X, Solaris (na x86), ili skoro bilo koji drugi operativni sistem, Windows-ova zaštita sadržaja će načiniti hardver skupljim, manje pouzdanim, težim za programiranje i podršku, ranjivijim, sa mnogo vise problema nekompatibilnosti. Zato što Windows dominira tržištem, a proizvođači neće praviti više verzija proizvoda, i oni koji ne koriste Windows će plaćati cenu zaštite sadržaja u Windows Vista-i iako nikada neće koristili Windows na njima.

... Da bi cela stvar radila, specifikacije zahtevaju čuvanje detalja kako uređaj radi u tajnosti. Jasno je da svako ko zna dovoljno kako uređaj radi da može napisati drajver za neki ne-Windows sistem, zna dovoljno da prevari zaštitu u Vista-i. Jedini način da ona funkcioniše je da se nikakvi tehnički podaci ne objavljuju osim onog minimalnog potrebnog za novinare i upoređivanje različitih modela.

... "Ovo uvećava cenu planiranja, uvećava vreme razvoja i smanjuje fleksibilnost za OEM prilagođavanja. Troškove snose kupci računara, a mogući je i zastoj u ponudi platformi visokih performansi." -- ATI.

Za više ovakvih tekstova, možete pogledati novosti na http://badvista.fsf.org (kolona sa desne strane).

Ova godina je donela mnogo iznenađenja na polju web sigurnosti. Tehnike napada i odbrane su uznapredovale do nepredvidivih granica. Napadi su toliko sofisticirani da ih je u nekim slučajevima skoro i nemoguće sprečiti.

Veliki security istraživači poput: Robert Auger-a, RSnake-a i Jeremiah Grossman-a, sastavili su listu najvećih web security propusta u ovoj godini:

Web Browser Intranet Hacking / Port Scanning

Internet Explorer 7 "mhtml:" Redirection Information Disclosure

Anti-DNS Pinning

Web Browser History Stealing

Backdooring Media Files (QuickTime, Flash, PDF, Images, Word [2], i MP3's)

Forging HTTP request headers with Flash

Exponential XSS

Encoding Filter Bypass

Web Worms - (MySpace)

Hacking RSS Feeds

Možemo da primetimo da su otkriveni propusti veoma unikatni, zasnovani na eksploataciji na prvi pogled nemogućih resursa. Što znači da u sledećoj godini možemo očekivati više rada na razvijanju novih tehnologija i sigurnosnih sistema zasnovanih na odličnim idejama iz navedenih otkrića.

RedNetCat agencija, je pre neki dan sajtu PreviewGadgets.com u potpunosti promenila outfit. PreviewGadgets koristi jedan od najboljih blog sistema: WordPress.

PreviewGadgets stari dizajn

Predstavljen je i novi logo i vizuelni identitet sajta, sa karakterističnim očima koje prate čitaoca kroz sajt. Do sada je PG koristio WordPress temu sa tri kolone, dok je nova tema razvijena od samog početka, i što je najvažnije u potpunosti je orginalna.

PreviewGadgets 2.0 design

Povećanje posete i veći CTR

Reklame su mnogo bolje integrisane u dizajn, tako da se i CTR za Google reklame povećao ćim je postavljen novi dizajn. Navigacioni blogovi su oučljiviji i nalaze se na boljim lokacijma tako da i povečan broj otvorenih stranica po poseti. Bolji web interfejs će sigurno uticati na vašu posetu, tako je pokazao i ovaj slučaj.

Kada budemo imali podatke, koliko je rediajn uticao na posetu, prodaju na amazonu, google i druge reklame objavićemo ih na CatTalk-u, zvaničnim blogu agencije RedNetCat.

U skorije vreme PG će dobiti nove dodatke koji će unaprediti njegovu funkcionalnost i izgled.

I buđ ima roditelje Ispadoh totalni skot. Gora sam nego neki momci koje sam imala nesreću da upoznam. Gora sam nego neki profesori na faksu. A to znači - strašno loše. Moja nepogrešivost je izuzetno zabrljala i sad treba da se nosi sa time. Šta ti je to na ruci? Opet? Sortirajući loše stvari po opadajućem redu, stigoh i do. Prvog januara, veselog polurođendana i tačno 21,5 godina. I isto toliko

Jedan kolumnista Wireda je objavio svoja predviđanja za 2007. godinu… Najjače je ono u vezi Nokije