Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ovo je Bor na početku trećeg milenijuma i svaka sličnost sa nekim gradićem iz zone sumraka je slučajna. Kada neko od političara u tom Boru kaže „stručnost ispred svega“ ili tako nekako on misli da su najstručniji ljudi baš u njegovoj stranci i da je normalno da baš oni budu: direktor medicinskog [...]

Jedna od bajatih skica,

ovog puta je poslužla kako osnova za fotomanipulaciju.

Ne tako davno, obrađivao sam tematiku “sport”.

Atletika je čini mi se nekako najpogodnija, kraljica sporta. Možda. Ali ispade eto skica.
Hmm..kad malo bolje razmislim, mogao bih ovo naslikati.

Sasvim je moguće.

Duž mokre ulice, isecao sam oštar vazduh na kriške širokog koraka. Iza prvog ugla, već omamljen od hladnog vetra, zurim u modro nebo. Zimsko je veče čudesno, pogotovo u kombinaciji mirisa domaće stoke i vlažne zemlje. Aromatična idila sela.

Uokvirena slika zvezdanog beskraja kovitlacima dima iz odžaka okačena nad glavom izmolila je još jedan dug zamagljen pogled u plavo.

Premeštajući se sa jedne na drugu nogu, usamljen na betonskom platou, nestrpljivo iščekujem poslednji autobus. Neprijatnost koju je donela prohladna noć. Naviru misli.

„Zrak se prelama u vodi, kao ulaz u dvorac iz priče. Uz tihu vodu, pod niskim nebom, pesak skuplja sunce. Zaronjen u miris rascvetalih vrba, uporan kao trava, ležem na mulj. Slušam. Kroz ponavljanje trenutka, kao eho vekova uhvatim akorde nečeg što traje, postoji, kao voda.

Nisam se mučio da to steknem.

Još jedno leto. Ništa mi i ne treba. Samo da me puste svi redom. U vodu. U leto. Da zaronim sve do peska. Do mulja koji miriše na detinjstvo čak i kad se samo setim, do crnih školjki.

Ta tišina dole je drugačija. Nije prazna. Bruji.
A kad izronim, čujem ti smeh. I još mirišu vrbe.“

Odlično, pomislih. Otišao sam dalje od početka a već sam stigao do kraja. Čemu više reči. Ovo je gotova slika.

Zadrhtao sam trgnuvši se iznenađen. Zvuk kočnica i kompresora koji otvara jedna ogromna vrata, sa svom teatralnošću razotkriva duboki stepenik, pa još jedan koji usmerava pogled na gore, na ozbiljnog i rekao bih nestrpljivog vozača. Srećom pa je kondukter upadljivo veseo piskavo zakreštao: Horgoš-Kanjiža!

Nekoliko đaka poput preplašenih pilića,iskočilo je iz autobusa a zatim je odpijukalo u nepoznatom pravcu u potrazi za svojim kokošinjcem.

Udobno smešten na sedište, nazirem tamo, u daljini, svetlost grada.
Oslikati knjigu ili čitati sliku.
Pitam se…

Kako b92 javlja u svojim vestima, “Američka agencija AP nedavno je objavila analizu u kojoj ocenjuje da je Srbija postala ekonomski tigar Balkana”.

Danas je 03. januar, ali većina u Srbiji i dalje praznuje. Na tv-u i dalje ide novogodišnji program, na ulicama tek pokoji automobil, otvorene su samo prodavnice, a preduzeća uglavnom praznuju, neki do 09-tog, a neki i do 15-tog.

Tigar ili Trut? Zaključite sami!

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrči neko ozeblo, tude, dete
i zagrli me.

Miloš Crnjanski

Dan je bio sasvim običan, baš kao i neki drugi, kada mislimo da se ne dogada ništa što se već nije dogodilo.Utonuvši u misli, zatečen, upiljio sam se u svoje parče neba nad glavom. Divno, zar ne? Sasvim je jasno da su stihovi Crnjanskog primereni trenutku.

Posle duže vremena sam se malo igrao sa Corelom, i kao plod te igra nastala je ova ikonica za rss... Pa svi vi koji volite ovo dugme na vašoj strani... Uživajte

Zašto morski konjić?

Ne umem objasniti,

jednostavno privlači.

Za “marketing” ću smisliti neku zanimljivu priču.

Ukoliko je formulacija “igra slučaja” u redu,
onda je pomalo čudnovato da o ovom nežnom stvorenju saznajem detalje koji bude želju da ga bolje upoznam.

   

   

Kao i svaki sujetni dizajner dugo sam smatrao da sajt treba da bude isključivo statičan, bez dodavanja novog sadržaja, osim u slučaju da se menja dizajn naravno... Međutim, ono što je neminovno je da se bez dinamičkih strana ne može normalno živeti u poslednje vreme... I tako već nekih 5 godina učim PHP krajnje neuspešno, obično stanem na 24 strani ogromne knjige, i to obično kod onog dela osnove PHPa. Mnogi su mi sugerisali kojekakve online tutoriale i slično ali a-a, neće Milisav pa Boga zovi...
Ali ipak se pojavilo nešto što bi i dovoljno lenjom korisniku PCja "utuvilo" PHP u glavu. Reč je o dodatku Sveta Kompjutera na 26 strana pod imenom Dodavanje dinamike i izašao je uz prethodni broj SK-a. Kroz proste i razumljive primere napisaćete prvu funkciju u JavaScriptu, ručno napisati i SQL bazu, i za kraj sve to lepo povezati sa PHPom... Za nepun dan...

Tako da ako ste suviše lenji da biste posvetili neko vreme iščitavanju verskih knjiga iz oblasti PHPa, ako Vas mrzi da tražite tutorijale po bosanskim sajtovima, ako ste još nešto da bi ovaj deo sa ako ste bio kul, onda je ova "skriptica" prava stvar za vas.

Uživajte u kodiranju... Da ne zaboravim

Srećna Nova Godina

Vredan jubilej borskog bioskopa “Zvezda” Za četiri decenije, deset miliona gledalaca Već 31. decembra 1961. godine narod se okupljao za prvu filmsku projekciju, Davičovu “Pesma”. Najpre je bio koktel, družilo se i nazdravljalo. Tek u 23 sata “proradio” je bioskop. U ponoć je bio prekid filma, onda čestitke, osveženje i nastavak predstave. Bila je rasprodata cela sala sa 622 mesta

BOR- “Gradnja bioskopa, velelepne zgrade za to vreme, započeta je kad i hotela “Srbija” u neposrednoj blizini. Već 31. decembra 1961. godine, u 20 časova, narod se okupljao za prvu filmsku projekciju. Prikazivana je Davičova “Pesma”. Najpre je bio koktel, družilo se i nazdravljalo. Tek u 23 sata “proradio” je bioskop. U ponoć dogodio se prekid filma, onda čestitke, osveženje i nastavak predstave. Bila je rasprodata cela sala sa 622 mesta. Veliki dan za tadašnju Jugoslaviju. Bioskop u retko viđenom zdanju, tehnika vrhunska, najbolja garderoba, kožne fotelje, rashladni uređaji …”

Tako o 45-godišnjem bioskopskom jubileju započinje kazivanje sadašnji direktor borskog, već legendarnog bioskopa “Zvezda”, Dragan Stojanović, podsećajući da nikad nije bila “kratka stanka”, uvek, čak i u vreme rata, 1999-te, brujali su projektori, “vrteli” se ljubavni filmovi, komedije, svetski hitovi…

Znalo se: prvo Beograd i Novi Sad dobijaju hitove i hitiće, posle je na redu bio Bor. Trajalo je to godinama i decenijama.

Kada se krenulo, u početku, niklo je Preduzeće za prikazivanje filmova “Rudar”. Dragan priča:

- RTB je podigao zgradu. Rudnik je vlasnik “Zvezde”. Sreća je što nikad nije bilo uplitanja, pa je i danas ostala ista funkcija. Za ovih 40 napornih, a najlepših godina u životu jednog filmskog radnika, kroz ova vrata, prošlo je više od 10 miliona gledalaca. Milijarde kilometara filmske trake, 150 filmova godišnje, nikad s gubitkom, danonoćno radeći. Bioskop je rastao sa direktorima - borcima koji su živeli za ovu salu. Najveći borac bio je Slavče Lalović. Od njega sam naučio da se predam poslu, od Predraga Živkovića usavršio sam organizaciju rada. Koliko je samo Slavče, te 1953, imao muke da me izvuče iz Topionice - upoznaje nas sagovornik.

I dok je druželjubivi Slavče Lalović razvijao, negovao Udruženje filmskih radnika, Predrag se bavio konkretnim poslovima: 1986. renovirao je bioskop, ponovo je zasjala “Zvezda”. Popravljen je krov, uređena sala, stigla nova sedišta, stvoren imidž. Tada je, pa i kasnije, bioskop bio pun, bilo je para, čak se pozajmljivalo i velikom RTB-u. Poslednjih godina je sve drugačije. Opština plati grejanje i to je sve. Bioskop u Boru jedini je otvarao dveri i za pet-šest gledalaca, kada u timočkim opštinama nije bilo takve ustanove..

- Godišnji prosek za ovih 45 godina je izvanredan - 40.000 posetilaca. Nezaboravan je film “Na putu za Katangu”, u režiji Živojina Pavlovića. Sniman je u Boru i okolini i prikazao je život i rad ovog naroda. Zato je i bio izuzetno zanimljiv. Domaći filmovi su 60-tih godina najviše bili u modi. Na primer, “Katangu” je gledalo 19.000 Borana, više nego što je taj film videlo svih ostalih Jugoslovena. Biće upamćena i “Žikina dinastija” sa blizu 40.000 gledalaca. To je i nesumnjivi rekorder-ističe Dragan.

Danas i oni koji imaju 100 dinara za bioskopsku ulaznicu ne dolaze pred veliko platno, mada su gotovo upola jeftiniji od svih ostalih.

- Ne odustajemo od dve, leti i tri dnevne predstave. Jer, borska publika izvanredno poznaje film. Sada se, izgleda, ženski svet ponovo vraća u bioskop. Gledaju se romantične storije. Ipak, deca su najvernija bioskopu . “Zvezda” se u Boru, baš zbog tradicije, nikada neće ugasiti. Dok sam živ tako nešto neću dozvoliti. Spreman sam, kad zatreba, da je preuzmem i privatno održim u životu - kategoričan je dugogodišnji direktor borske “Zvezde”, podsećajući da se sprema za penziju, ali ne i napuštanje starog, dobrog bioskopa.

Autor teksta Brana Filipović a objavio Glas javnosti ….