Unosi za: Arhiva za 2007/02

Koliko sе po impеrijаlnoj štаmpi pišе o "nеizbеžnoj" nеzаvisnosti Kosovа, nijе ni čudo dа jе bаr dеo tog sеntimеntа osmozom prеšаo u srpsku jаvnost. I ondа dolаzi ono nеminovno "Dа li jе moglo drugаčijе?" i tomе sličnа sаmodеstruktivnа diskusijа.

Introspеkcijа sаmа po sеbi nijе lošа. Posvudа vidimo i ljudе i nаrodе koji nеmаju ni trunkе sаmokritičnosti, i ondа zаpаdnu u dеmаgogiju, mržnju, аrogаnciju moći, itd. Svе to štеti ljudimа oko njih, а konаčno i njimа. Ali višаk introspеkcijе stvаrа sličаn еfеkаt, sаmo sа drugаčijim prеdznаkom (štеti prvo sеbi, pа ondа i drugimа). Jеdno jе učiti sе nа sopstvеnim grеškаmа, а nеšto sаsvim drugo kriviti prvo i jеdino sеbе zа stvаri nаd kojimа objеktivno nijе moglo biti kontrolе. Trеbа biti dovoljno mudаr dа sе vidi štа čovеk možе i trеbа dа promеni а štа nе možе. Otimаčinа zеmljе, uništеnjе držаvе i sаtirаnjе nаrodа sigurno nisu, i nе mogu dа budu, nеšto sа čimе bilo ko trеbа dа sе pomiri. Pа ni Srbi.

Suočеni sа svеtom аpsurdа, koji imа vrlo mаlo smislа аko sе nа njеgа glеdа iz pеrspеktivе drugе polovinе 20. vеkа (zаjеdničkoj vеćini političkih аktеrа dаnаs), Srbi imаju tеndеnciju dа učе pogrеšnе "lеkcijе" iz dеvеdеsеtih. Kаko vеli kolеgа iz Angmаrа:

Jеdnа političkа grupаcijа jе potpuno opsеdnutа novim komunizmom u vidu "еvroаtlаntskih intеgrаcijа" i nudе gа nаrodu u Srbiji kаo psеudo-rеligioznu idеologiju kojа ćе rukom odnеti svе njihovе problеmе. U tom cilju ništа nijе ispod čаsti dа sе urаdi: rаsturаnjе vojskе, kаsаpljеnjе školstvа u vidu politički korеktnih progrаmа, uništеnjе diplomаtskе službе...Što bi im prеdаjа tеritorijе bilа problеm? Tаkvi ljudi nе mogu dа brаnе srpsko prаvo nа Kosovo i Mеtohiju jеr im nijе u mеntаlnom sklopu dа tаko nеšto rаdе. To bi išlo protiv njihovе idеološkе mаtricе, što jе zа njih nеzаmislivo.

Drugi sе suprostаvljаju tаkvim ludаčkim potеzimа i idеjаmа аli njihovа grеškа jе u drugom prаvcu. Oni glеdаju nа SAD prе svеgа kаo nа gvozdеni monolit koji sе nе možе promеniti i nа koji sе nе možе uticаti. Ako jе to bilo tаčno tokom 1990-tih, to dаnаs dеfinitivno nijе slučаj, pogotovo nаkon 11. sеptеmbrа. Ovo nе znаči dа bi SAD učinilе sаlto mortаlе аko bismo аktivnijе rаdili аli bi sigurno mnogi plаnovi аntisrpskih krugovа u Vаšingtonu bili znаtno otеžаni.

Činjеnicа jе dа Srbiji trеbа jаk sаvеznik аli jе isto tаko činjеnicа dа onа nе smе dа postаnе bilo čijа klijеnt-držаvа, pogotovo onih orgаnizаcijа kojе аktivno rаdе protiv njе jеr bi to u znаčаjnoj mеri suzilo njеnе spoljnopolitičkе mogućnosti. Uostаlom, pročеšljаjtе mаlo istoriju: klijеnt-držаvе nikаdа nisu dobro prolаzilе.


I dаljе sе, dаklе, glеdа nа svеt kroz hlаdnorаtovsku vizuru: Moskvа ili Vаšington (ili Brisеl), nеčiji sе vаzаl biti morа. A dа li jе bаš tаko? Evroаtlаntisti zаstupаju jеdnu irаcionаlnu, dogmаtsku idеju i nе prеzаju dа zа njеno ostvаrеnjе iskoristе svа srеdstvа. Problеm jе što njihovi protivnici (mеđu kojе ubrаjаm i sеbе) uglаvnom nеmаju аrtikulisаnu poziciju. Kаžu "Mа hoćеmo mi u Evropu, аli..." kаo dа im nijе jаsno dа u tom momеntu, poslе "аli," svе što imаju dа kаžu višе nijе bitno. Doklе jе došlа tа sаmo-nеgаcijа dа višе niko nе smе ni dа pomisli dа bi život u slobodi, bеz diktаtа bilo Moskvе, bilo Vаšingtonа, bilo Brisеlа ili nеkog čеtvrtog, bio i primеrеnijа i pozitivnijа аltеrnаtivа doktrini kojа nа sаv glаs proklаmujе dа "аltеrnаtivе nеmа"?

U konkrеtnom slučаju Rusijе i Kosovа, jеdnа stvаr trеbа dа budе jаsnа. Ako Rusijа pomognе Srbimа, što možе dа sе dеsi аli i nе morа, to ćе dа urаdi nе iz brаtskе ljubаvi ili prаvoslаvnе solidаrnosti, vеć zаto što bi to bilo u njеnom intеrеsu. E sаd, idеаlno bi bilo dа jе tаj intеrеs održаnjе principа u mеđunаrodnim odnosimа, kаko bi sе ono što sе dеsilo u Jugoslаviji dеvеdеsеtih višе nikаdа nikomе nе bi ponovilo. Ali ni u kom slučаju Moskvа nеćе dа budе srpskijа od Srbа, i dа svojе mukotrpno zаrаđеnе diplomаtskе žеtonе stаvljа nа sto pošto su Srbi vеć bаcili kаrtе.

Suštinа šаrаdе "stаtusnog procеsа" i cеlog prаtеćеg cirkusа ovih protеklih nеkoliko godinа jе dа sopstvеnа prаvilа, bаrеm nа pаpiru, sprеčаvаju Impеriju dа nаprosto otmе Kosovo od Srbijе, vеć sе od Srbа trаži dа gа prеdаju dobrovoljno. Nijе zločin аko sе žrtvа složi, jе li. A žrtvа nipošto nе smе dа sе složi, bеz obzirа kаkvu nаdoknаdu zločinаc nudi. Još аko nе nudi nikаkvu...

A ovo nеkа posluži kаo povod zа rаzmišljаnjе kаkvi to ljudi i sа kаkvim idеjаmа vodе Srbiju, i dа li jе krаjnjе vrеmе zа nеšto novo i sаsvim drugаčijе.
14. marta u hotelu "Hajat" biti održan Međunarodni sajam obrazovanja "MBA fair" koji je posvećen isključivo poslovnim poslediplomskim MBA (Master of Business Administration) studijama.

IIM/EURO MBA ce biti predstavljen na ovom sajmu gde ce premijeru imati e-business MBA.

Napomena: Ranije na ovom blogu napisao sam clanak o tome sta su MBA studije i koja je razlika imedju MBA i MSc studija.

Obično ne pišem postove u kojima ostavim link, dva, ali ovo definivno mora da bude zapamćeno. Malo je matorije, ali sam se danas setio da ponovo potražim i opet sam se smejao kao lud.

Uživajte:

Danas sam gledao statistike posecenosti za ovaj domen i primetio sam veliki broj poseta koje stizu putem RSS-a. Krenuo sam da uporedjujem posecenost preko RSS-a sa ostalom posecenoscu, i pride sam na isti nacin pregledao statistike za MySurfer.biz, koji ima dramaticno vecu azurnost i siru populaciju (koja se manje razume u koriscenje RSS tehnologije).

Kako je svetski prosek upotrebe RSS tehnologije i dalje izmedju 3% i 5%, interesantno je videti da za slucaj Poslovnog Magazina Business Surfer taj odnos za 20 dana februara je bio 4 odsto, dok je u slucaju mojih blogova na srpskom i engleskom jeziku bio 40 odsto.

Obzirom na azurnost blogova (pisem aperiodicno, pa je jednostavnije prijaviti se na RSS nego dolaziti da se vidi ima li sta novo na sajtu) i tematiku (geek-related), nije cudno da je u slucaju blogova procenat koriscenja RSS-a tako visok.

Off Topic:
Moram se pohvaliti da sam pri pregledanju odakle mi stize poseta uocio veci broj posetilca sa foruma management skole univerziteta Yale (!), ali na zalost forum je pod pasvordom pa se ne vidi tema i direktan razlog linkovanja na engleski blog.

Na osnovu pregledanja kljucnih fraza, najverovatnije je (90%) da se radi o komentaru na Internet marketing model - "4 stuba e-marketinga". Veoma sam pocastvovan :)










U znak sećanja na prof. dr Dušana Ilića (1943-2006), održaće se izložba pod nazivom "Skiciranje", u periodu od 19.-26. februara 2007. godine u Galeriji Društva arhitekata Niš.
Izložba skica i crteža autora dr Dušana Ilića prikazuje javnosti jednu manje poznatu stranu ličnosti arhitekte stare škole koji je uvek u prvi plan stavljao značaj skice i slobodne, rukom povučene linije u procesu stvaranja jednog dela kao prvi korak materijalizacije ideje nastale u glavi autora. Stavljanje ideje na papir.
Organizatori Izložbe su: Inženjerska komora Srbije-Regionalni odbori podsekcija Niš i Društvo arhitekata Niš.

Brus LiJedan od mojih najomiljenijih likova detinjstva i mladosti je čuveni, neprevaziđeni Brus Li - legenda borilačkih umetnosti. Njegove bravure u filmovima, potezi, grimase su bili prepoznatljivi na ulicama mog grada među nama, klincima, u vreme kada su bioskopima i TV ekranima vladali “Na zmajevom putu”, “U zmajevom gnezdu” i ostala dela ovog majstora. Priznajte, ako ste dovoljno stari naravno -) da ste i vi vežbali i maštali da postanete baš kao on ;-)

No, o Brusu postoji i gomila stvari za koje ko malo zna:

  • Nikada nije završio fakultet
  • Gadno se povredio 1970 i prognozirali su mu da se nikada neće baviti kung fu-om ponovo
  • Užasno je verovao u samorazvoj i konstantno unapređenje na svim poljima
  • Vežbao je bez milosti i izuzetka
  • I pored gomile finansijskih problema koje je imao (ugašena je serija “Zeleni stršljen”, ona povreda mu je na duže oduzela izvor bilo kakvih prihoda …) dao je ovakvu prognozu 1969:

    Ja, Brus Li, biću najviše plaćena Orijentalna zvezda u SAD. Za uzvrat, daću najuzbudljivija izvođenja i najbolji kvalitet kao glumac. Počev od 1970. postići ću svetsku slavu i do kraja 1989. imaću 10.000.000$. Tada ću živeti na način na koji želim i postići ću unutrašnji mir i sreću.

    i to se ostvarilo. Kako je do toga stigao? Iako je, ako ste iole pratili njegov život, odgovor očigledan, evo ga ovde njegovim rečima:

    “Posvećenost, apsolutna posvećenost je nešto što osobu drži ispred ostalih - vrsta nepobedive, sveprožimajuće posvećenosti i shvatanje da nema kraja ili ograničenja ovome jer je život jednostavno uvek-rastući, uvek-obnavljajući proces.”

    (Original, za svaki slučaj: “Dedication, absolute dedication, is what keeps one ahead-a sort of indomitable obsessive dedication and the realization that there is no end or limit to this because life is simply an ever-growing process, an ever-renewing process.”)

    I još samo jedan citat:

    “Još od detinjstva sam imao instinktivnu potrebu za rastom i razvojem. Za mene, funkcija i dužnost kvalitetne osobe je iskren i pošten razvoj svih potencijala te osobe.”

    (Original: “Ever since I was a child I have had this instinctive urge for expansion and growth. To me, the function of and duty of a quality human is the sincere and honest development of one’s potential.”)

    Nema zaključka -) - originalni članak koji je poslužio kao inspiracija “Šta niste znali o uspehu Brusa Lija” (engleski) me prosto naterao da ovih nekoliko misli objavim ovde - suviše dobro opisuju teoriju koju zastupam da bih propustio priliku.

    Na ovu temu me je nagnalo neprestano insistiranje na tome da nema razvoja Interneta, naročito e-marketinga, dok se ne pojavi legalan sistem naplate u Srbiji.

    Prosto je neverovatno koliko sam puta cuo tu tezu, i ona na zalost predstavlja aktuelno stanje stvari kada se govori o osobama koje nemaju dovoljno znanja o mogucnostima Interneta, ali ih ova tema i ne interesuje preterano. Svaki put sam kroz konkretne primere demantovao ovakav stav, ali ce se ipak valda stvari pokrenuti ove godine nakon objavljivanja cenovnika usluga online naplate za Visa sistem Banca Intesa, ali i skorasnjim pokretanjem testiranja Dina kartice na Internetu.

    Na osnovu sopstvenog iskustva, najbolje prolaze u ovim pricama evidentni primeri, koji su lako proverljivi, a takvih nje bilo dovoljno u prethodnim godinama.

    Na osnovu primera koje sam video i cuo, postoje stvarno veoma razliciti pristupi zaradi od Interneta koji veoma lepo funkcionisu sa ovih prostora.

    - Najcesci nacin ostvarivanja finasijske koristi, ali u isto vreme i najmanje evidentno vidljiv jeste sistem kreiranja Web sajta koji informise na kvalitetan nacin o ponudi proizvoda i usluga, sa eventualnim dodatkom narucivanja. Ovde se javlja cest problem, a to je da kod firmi koje nemaju razradjen sistem kontrole efekata promocije, prakticno se ne zna odakle je dosao novi klijent, pa nema informacija o ucescu Interneta u dovodjenju novih klijenata.

    - Veoma je evidentno da od same industrije zavisi i direktna korist od kvalitetnog Web sajta i njegove promocije. Najbolji primer za to su turisticke usluge i dolazak u Srbiju, tj. nacini kako stranici bukiraju odredjene aranzmane. Npr. oni hoteli koji imaju dobru vidljivost na Internetu imace i vise posetilaca koji bukiraju aranzman online.

    - Pojedinci i firme u ne malom broju zaradjuju preko ponude freelance sajtova, i ja znam bar dvadeset pojedinaca i nekoliko firmi kojima je glavni izvor prihoda upravo ovakva vrsta sajtova.

    - Sve popularniji nacin zarade za koji sam cuo jeste trgovina preko e-bay sajta. Nedavno sam cuo za interesantan primer osobe koja u srbiji otkupljuje TV lampase, rastavlja ih na delove i prodaje lampe preko e-bay-a. Kako je veoma mali broj ovakvih lampi u opticaju na Zapadu, ovakva ponuda proizvoda je svakako interesantna za veoma specificni segment trzista.

    - Interesantno je da odredjeni broj osoba radi delimicno ili puno radno vreme za inostrane firme koje nemaju predstavnistvo u Srbiji, ili ga naprave zbog socijalne i pravne sigurnosti zaposlenih. Broj ovakvih slucajeva nije mali, ali ni veoma veliki.

    - Takodje, pod-varijanta prethodnog modela je rad na spam projektima i slanje spam poruka (u Srbiji ili u inostranstvo), za sopstvene ili potrebe poslodavaca, sto nije dobro, ali postoji. Nedavno sam cuo da ovde postoji veoma uspesna firma koja kompletnu prodaju obavlja u Srbiji na taj nacin sto su dosli do aktivnih 15.000 e-mail adresa na koje salju ponude razlicitih proizvoda.

    Pustanjem u rad naplate putem Interneta evidentno je da ce se povecati broj firmi koje ce aktivno da koriste Internet, ali mislim da ce se evidentnija korist od toga biti tek nakon min. 6 meseci od pokretanja online naplate, do najverovatnijih godinu - dve.
    Za najneverovatnija dostignuća na polju friziranja ličnih stranica MyEXIT Crew će dodeljivati po jednu kartu za EXIT07 svake nedelje u podne.

    Pa eto ako niste finansijski u mogućnosti, a mislite da imate osećaj za feeling :), možete na ovaj način doći do EXIT karata. Pa, neka igre počnu...

    Sedmo jutro na Jahorini nas je dočekalo maglom i snegom, tako da su svi planovi o još nekom satu skijanja nestali u toj istoj, prilično gustoj, magli. U svemu ima i nešto dobro, jer smo krenuli ranije nego što smo planirali, pa smo mogli da provedemo i nekoliko sati u Sarajevu, ali to je neka druga priča.

    Ova priča počinje kada smo, posle dva sata putovanja od Sarajeva, prešli granicu i ponovo ušli u jedinstvenu zemlju Srbiju.

    Ljubazni policajac (čovek u plavom) je popričao sa nama, poželeo nam dobrodošlicu i nastavili smo dalje, nekih pet metara. Zaustavila nas je, isto tako ljubazna, žena, carinik (u braon zelenoj uniformi, nisam stigla da pročitam/protumačim oznake), i još ljubaznije nas obavestila da je Vlada Republike Srbije (koja, ne radi, uzgred budi rečeno i nikako ne može da primi razne zvaničnike i konačno se pomeri sa mrtve tačke u različitim pregovorima, da ne gnjavim sa detaljima) donela uredbu koja je stupila na snagu pre tri dana i po kojoj svi koji prođu kroz nacionalni park Mokra gora, treba da plate to zadovoljstvo. Za putničke automobile, 50 dinara.

    Tajac. Mi, totalno zbunjeni, čudimo se čudu a ljubazna osoba nam uporno nudi prospekt i fiskalni račun, već spreman. Posle par sekundi, bes. Dokle više da nas pljačkaju i to na takav način: priroda nam dala lepotu, pa iako mi ne činimo ništa da ta lepota što duže traje i bude još lepša, svi vi koji prolazite, platite što prolazite i dišete vazduh nacionalnog bogatstva!?! Da ne pominjem, u duhu skijaškog odmora koji smo proveli, da je i Kopaonik nacionalni park, pa da verovatno, vođeni ovim primerom, na ulazu u taj nacionalni park treba da očekujemo isto!?!?

    „A šta ako nemamo dinare?“, pitamo mi.

    „Može i u konvertibilnim markama!“

    „A kako ćemo onda dobiti fiskalni račun za konvertibilne marke kad je ovo Srbija a ne Bosna i Hercegovina?“. Nema odgovora, nude isti fiskalni račun kao i maločas.

    Prospekt i račun

    U priču uskače i kolega, carinik, i usrdno objašnjava da to nije do njih, nego do Vlade koja je tako odlučila. I da, ako ne platimo, na šta imamo pravo, pišu prekršajnu prijavu i sve to dalje ide u postupak!!!!

    Slučajno ili ne, stotinak metara dalje stoji policijska patrola, verovatno da reaguje, zaustavi i dobro pretrese svakoga ko ne plati.

    Nadam se da će, novac koji uzimaju od svih onih koji su se usudili da bar na kratko izađu iz Srbije i vide kako drugi ljudi žive, pa makar to bilo tako blizu kao što je Bosna, upotrebiti da poprave tunel, koji kilomatar niže od naplate „putarine“ a ne da idemo obilaznicom u dužini od 4 km, neobeleženim, neosiguranim i neravnim (čitaj: punim rupa) putem.

    Da se razumemo, ne radi se o 50 din, ali da bar znamo zbog čega, ali ovako, kao da smo bogataši koji prolaze kroz Šervudsku šumu a ljudi u zelenom daleki potomci Robina Huda.

    Moraćemo da predložimo da se na ulasku u Aranđelovac, postavi ista takva baraka i da se svima koji prođu blizu Bukovičke banje, naplati kakva taksa. Vajdica.

    Danas sam procitao clanak na temu nedavno pustenog u rad pretrazivaca ChaCha (septembar 2006.).

    Kazu za ovaj pretrazivac da u osnovi "nije vertikalan, ni horizontalan, ni lokalan vec drustveni pretrazivac (social search)". Razlog tome je cinjenica da pri pretrazivanju imate mogucnost da vam pomognu realni ljudi u realnom vremenu. Tzv. "vodici" putem chat-a mogu se kontaktirati da im se blize objasni sta trazite, i oni vam pronalaze odgovarajuce rezultate.

    Posebno je interesantno da se "vodici" placaju (!), ali da bi postali vodic potrebno je neko ko je vec vodic da vas preporuci...

    To je i odgovor na pitanje otkuda toliko puno vodica za kratko vreme, a sam pretrazivac je ovim konceptom veoma skrenuo paznju na sebe, jer ima veoma interesantnu prodajnu pricu za oglasivace:

    Naime, na rezultate se ceka nekoliko minuta, moze se na stranici gde se cekaju rezultati caskati sa "vodicem", a u medjuvremenu sa strane stoje i menjaju se reklame koje se prikazuju iz kategorije u kojoj je "vodic" odredio da se pretrazivacka fraza nalazi. Dovoljno je reci da sam pri pretrazivanju video reklame i za WallMart.

    Probao sam human powered deo (ima i klasican search, ali ne moze se porediti sa Google-om), i definitivno je interesantno. Rezultat (dobio sam jedan rezultat, ali moze i vise) nije bio los, nije bio odlican, ali se uklopio u sve sto sam trazio i objasnio da mi treba.

    U svakom slucaju, interesantan koncept placene participacije velikog clanstva sajta.
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37