Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kad se zauzme zamak, mora odma nova vlast da se vidi. Real Alkazar u Sevilji je jedan red gotika, jedan red mavarski stil. Gotika je, po ugledu na Francusku postala, državni stil gradnje u Španskoj kraljevini.

New government, new architectural style... Real Alcazar of Seville, part Gothic part Moorish.

technorati tags:
alcazar • Andalucia • Andalusia • Andaluzija • castle • Espana • Gothic • real • Real Alcazar • royal • Sevilja • Sevilla • Seville • Spain • Spanija

http://en.wikipedia.org/wiki/Ferdinand_III_of_Castile

Park kraljevskog dvorca u Sevilji... voda žubori, miriše šimšir... okolo mandarine i limun... Arapski velikaši se šetaju u svilenim papučama i meditiraju o besmislu života. A Španci? Svaki dan sve bliže i bliže! Di su vam sablje i handžari? Pojela ih dekadencija? Zdravo seljačko ih pregazilo. A nama osta legenda o plemenitim gubitnicima. Isto će posle da pojede i Špance samo kad ogreznu u luksuz i zlato novog sveta jedno dva veka kasnije.

1248. - Ferdinand III od Kastilje je oteo Sevilju Arapima.

Park of Real Alcazar in seville... soft sound of water in fountains and sweet smell of orange blossoms... Moorish warriors in silk slippers meditating about futility of life. And Castilans? Every day closer and closer? Decadence eats from inside.

Legends love noble loosers... or at least we can enjoy this park they've left us.

1248AD - Ferdinand III of Castile has conquered the city of Seville from Arabs.

technorati tags:
Alcazar • Andalucia • Andalusia • Andaluzija • Espana • park • photo • Real Alcazar • Sevilja • Seville • Spain • Spanija • Sveilla

http://en.wikipedia.org/wiki/Alc%C3%A1zar_of_Seville

Sećam se na šta liči dvorac Švedskog guvernera u Turkuu u Finskoj. Sumorna siva zgradurina, s nekakvim malim prozorčićima, večito mračna i memljiva... Tuberkuloza i reuma... a guvernerski apartman... vatra se ložila u uglu sobe, direktno na kamenom podu, bez kamina ili ogništa. I to zdanje je još iz 15. ili 16 veka!

Tek kad čovek zakorači među zidine jednog od arapskih dvoraca, međ fontane i šimšire, vidi koliko je ta civilizacija u srednjem veku bila naprednija od Evropske. Tek nekako posle krstaških ratova zapadna Evropa saznaje šta je merak. Do tada samo go kamen i kuvana govedina bez začina.

I clearly remember the horror of horrors of seeing the living conditions in castle of Swedish governor of Finland in Turku. Cold gray building, with tiny windows, which reeked of tuberculosis and rheumatism. Char marks in the corner of the governors quarters, right there on the floor, not even a proper fireplace. And that was in15th and 16th century!

Only when you step between the walls of medieval Moorish castles, among the fountains and orange trees, you can really grasp how barbaric western Europe was at a time. Luxuries start dripping in, slowly after the crusades. before that only cold stone and bland stew without spices.

technorati tags:
Alcazar • Andalucia • Andalusia • Andaluzija • arabic • art • castle • Espana • islam • moorish • royal • Spain • Spanija

ICANN board je na današnjem zasedanju glasao protiv (9:5) usvajanja .XXX top level domena posle " vrlo pažljivog razmatranja svih argumenata". Lično mislim da je trebal oodobriti oval TLD je bi to vodilo uređenju ovog dela Interneta, boljoj kontroli sumnjivih sadržaja i daleko lakšoj kontroli pristupa adolescenata ovim sadržajima, a sa ovim se slaže i jedna od članica boarda Susan Crawford koja je glasala za prihvatanje .XXX domena (doduše iz nešto drugačijih razloga).

Takođe ne propustite:

Nije da nešto slutim ali vredi pogledati, može biti poučno:

http://www.stock-market-crash.net

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Torre_del_Oro

Torre del Oro - Zlatna Kula - poslednji ostatak Mavarskih zidina koje su nekad okruživale Sevilju.

Torre del Oro - Golden Tower - last remnant of Moorish city walls of Seville.

technorati tags:
Andalucia • Andalucia • Andaluzija • Espana • foto • Guadalquivir • Gvadalkivir • photo • Sevilja • Sevilla • Seville • Spain • Torre del Oro

Cena akcija predstavlja najvažniji parametar poslovanja jednog akcionarskog društva i u razvijenim tržišnim ekonomijama ona predstavlja odraz uspešnosti poslovanja kompanije. S druge strane, cena akcije je bazični pokazatelj i za investitore koji na osnovu cene određuju opravdanost svog ulaganja i buduće investicione odluke.

Kako će investitori postupati na finansijskom tržištu zavisi upravo od kretanja cena akcija u poređenju sa njenom pravom odnosno unutrašnjom vrednošću. Ako je procenjena vrednost akcije iznad njene tržišne cene, racionalan investitor će se odlučiti za kupovinu akcija. Ako je procenjena vrednost ispod tržišne cene, akciju bi trebalo prodati pre nego što njena cena padne. Unutrašnja odnosno stvarna vrednost obične akcije jednaka je sadašnjoj vrednosti svih prihoda (bilo da su u pitanju metodi koji uzimaju u obzir dividende, tokove sredstava ili zarade) koji se očekuju od nje u budućnosti.

Ovaj proces kupovine i prodaje određuje tržišnu cenu akcija. Podcenjene akcije su predmet kupovine sve dok ne dostignu nivo svoje stvarne vrednosti. Suprotno, precenjene akcije se prodaju, što dovodi do pada njihove cene. Na perfektnom finansijskom tržištu, cene su uvek identične vrednosti kao rezultat pritiska naloga kupovine, s jedne strane, i prodaje sa druge strane. Međutim, kako perfektno tržište postoji samo u teoriji, vrednost akcija se kontinuirano menja kako se dolazi do novih informacija o poslovanju kompanije i promeni faktora koji su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poslovanjem firme. Ovi faktori koji određuju buduću cenu akcija predmet su obrade brojnih analiza. Grubo posmatrano, mogu se izdvojiti dva pristupa: fundamentalna i tehnička analiza.

Fundamentalna analiza promene cena akcija na finansijskom tržištu objašnjava pod dejstvom faktora koji dolaze iz okruženja preduzeća (političkog, ekonomskog, pravnog… ). Jedna od najranijih postavki fundamentalne analize kretanja cena akcija jeste klasična teorija koja u centar pažnje stavlja zarade koje ostvaruju kompanije. Po ovoj teoriji, bilo koja promena u faktorima koja može uticati na promenu zarade određenog sektora ili kompanije uticaće na cene akcija koje će doživeti promenu i pre nego što se očekivane promene u zaradama i dividendama dese.

Čekanje da se zarade i ostvare predstavlja i suviše sporu reakciju investitora koji želi da maksimizira profit. Drugi pravac fundamentalne analize, koji se u velikoj meri zasniva na psihološkim faktorima, jeste teorija poverenja. Kretanje cena akcija, po ovoj teoriji, određuju pad ili rast poverenja koje investitori imaju prema budućim kretanjima cena akcija, zarada i dividendi. Ako dovoljan broj investitora ima optimističan odnos u vezi sa fundamentalnim uslovima ili u pogledu budućnosti neke individualne kompanije, odlučiće se za kupovinu akcija.

U suprotnoj situaciji, kada je raspoloženje investitora prema nekoj kompaniji pesimistično, oni će zauzimati kratku poziciju prodajući akcije bez obzira na nivo fundamentalnih pokazatelja tih kompanija. Teorija poverenja može izgledati kao podvarijanta klasične teorije ali je njena suština u psihološkom pristupu pre nego u primeni kvantitativnih podataka. Glavna prednost ove teorije nad klasičnim pristupom jeste njeno objašnjenje brojnih spekulacija na tržištu koje klasična teorija nije u stanju da objasni.

I dok pristalice fundamentalne analize stavljaju u centar pažnje uticaje iz političkog i ekonomskog okruženja i psihološke faktore koji kreiraju ponašanje investitora, tehnički analitičari smatraju da se cene menjanju pod presudnim uticajem promena na samom tržištu. Štaviše, ponašanja učesnika u budućnosti izvode se iz njihovog ponašanja u prošlosti. Tehnički analitičari proučavaju samo tržišnu cenu jer se u njoj na kraju odražavaju promene svih fundamentalnih faktora. Dodajući ovoj premisi i postavku da se tržište kreće u naizmeničnim trendovima, ovi analitičari smatraju da je budućnost u stvari puko ponavljanje prošlosti.

Nenad Gujaničić
* tekst je prvobitno objavljen u Ekonomist magazinu

… Dokle će nas izigravati to tvoje ludilo? Dokle će se razmetati tvoja neobuzdana smelost? Nisu li te nimalo dirnuli ni noćna zaštita Palatija, ni gradske straže, ni strah naroda, ni strka svih dobrih, ni lica i pogledi ovih? Ne osećaš li da su otkrivene tvoje namere? Ne vidiš li da je tvoja zavera stisnuta znanjem svih ovih? Za koga od nas misliš da ne zna šta si radio prošle, ili pretprošle noći, gde si bio, koga si sazivao, šta si rešio?*

I, rezimira Ćosić sinoć na Poligrafu: U ovom trenutku imamo uredbu (o privremenom finansiranju) za koju Vlada kaže da je ustavna i zakonita, imamo procenu jednog sudije Ustavnog suda koji kaže da ona nije donešena na ustavni način, imamo Ustavi sud koji ne funkcioniše zbog toga što nema predsednika. Sudije ne mogu da izaberu predsednika jer nema ko da zakaže sednicu, i to je zatvoreni krug iz koga u ovom trenutku ne možemo da izađemo.

Lepo. Velja Ilić, dok s bratom gradi privatnu kardiovaskularnu kliniku u Čačku, (more…)