Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Svet polako ludi za virtualnim svetom Second Life. Kompanije kupuju virtualno zemljište, pojedinci su počeli da zarađuju i ozbiljnije pare, političke partije prave kampanje, ambasade otvaraju konzulate..

Nestlé je čak platio autorska prava za korištenje ovog pravog sociološkog fenomena u svojoj novoj TV reklami za svoj proizvod, KITKAT..

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala
Plugin by Taragana

Prvi dan naseg putovanja na Istok, moja saputnica (a.k.a. consigliero del diablo) i ja krenusmo pravo ka najblistavijem dragulju Sultanahmeta i celog Zlatnog Roga - Aja Sofiji. I tako nakon višečasovnog trošenja vekovima starog mermera i upijanja hrišćansko-muslimanskih uticaja, moja sapatnica i ja odlučismo da pronadjemo utočište u nekoj od mnogobrojnih obližnjih kafedžinica i odmorimo umorne tabane. I tako krecuci se kaldrmisanim ulicama starog grada naidjosmo na jedno mesto koje mi je ostalo u secanju sa prošlog putovanja u tu daleku zemlju ali u koje tom prilikom ne uđoh, te rekoh consiglere-u "hajmo ovede kahvu popit, vidi kakvo divno mesto".

Udjosmo unutra i doceka nas nas domacin, efendi Majk. Ponudi nam kahfe i sitnih kolaca. Uz to obasu nas predivnom muzikom i jos ugodnijom unutrašnjošću svoje neskromne mehane.

Kada je Majk započeo razgovor sa nama već smo znale da u njemu ima nečeg posebnog. Taj prodoran pogled i godine iskustva navode te da mu veruješ i da bez pitanja prihvatiš poziv u njegov svet. Kada smo popile kahfu, Majk nas pozva da nam pokaže svoju bašču. Popesmo se za njim, uskim, kružnim stepenicama i stigosmo u predivan vrt - mali prostorno ali veliki izobiljem hedonizma koji štrči iz svake biljke i detalja koji u njemu nađoše mesta.

Nakon što nam je prikazao svoj dragulj prepun ruža, kamenih česama, ptičijih kaveza i ko zna još kakvih đakonija, efendi Majk nas pozva da posetimo njegov muzej.

Kaže, sve što je tu je sa istoka i on to prikuplja već trideset leta, od Kazakstana i Uzbekistana do sitnih uličica na Kapali Čaršiji. Kada posle par minuta dođosmo do daha od silnog oduševljenja neočekivanim blagom na koje naiđsmo, naš domaćin nas ponudi da sednemom sa njim na divan i budemo njegovi gosti, te kako red nalaže popijemo sa njim nešto po našem izboru. Naš izbor pade na čaj, mada bejasmo upozoreni da se ne radi o običnom čaju od jabuke koji piju turisti, već o pravom čaju koji efendi Majk i slični njemu piju. Verovatno neželevši sebe da percipiramo kao turiste ili pak zbog opijenosti tim mestom, mi rekosmo - čaj će biti sasvim uredu, te sedosmo na divan. I tako smo otpočeli naš razgovor sa našim domaćinom, koji je išao od priča o njegovom budućem zetu koji je kao i mi iz Srbistana pa do korisnih saveta kako izbeći nasrtljive trgovce koji te jure po čaršiji. I kako je vreme odmicalo, moj consiglero i ja smo se osećali sve lagodnije i sve ušuškanije u toj pećini prekrivenoj znanim i neznanim predmetima od poda do krova, dok u jednom trenutku mudri konsiglero ne zapazi "Ana, hanumo, ma da nema u ovom čaju neke gudre?!".

wikipedia - Samizdat (ruski: samizdat) je samostalno izdavanje knjiga koje su, najčešće, zabranjene od strane države ili nepoželjne od strane izdavačkih kuća. Termin samizdat je postao naročito poznat za vreme Sovjetskog Saveza, kada je ušao i u druge (neslovenske) jezike u smislu tajnog štampanja, kopiranja i širenja zabranjene literature. Samostalni izdavač je izrađivao svega nekoliko [...]

Sasvim slučajno naiđoh na ovo :)

Direktan uticaj na kretanje cene hartija od vrednosti imaju informacije koje su vezane za preduzeće koje ih je emitovalo. Iskusni investitori prate i analiziraju sve informacije koje imaju bilo kakve veze sa onim u šta su uložili ili planiraju da ulože.
Za efikasno funkcionisanje finansijskog sistema neophodna je široka dostupnost informacija.

Pored tačnih i netačnih, kompletnih i nekompletnih, pozitivnih i negativnih, postoje i privilegovane informacije. Pod ovim pojmom se, prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, podrazumeva „svaka informacija o tačno određenim činjenicama koje se odnose na jednog ili više izdavalaca, kupca odnosno prodavca hartija od vrednosti, koje nisu dostupne javnosti, a mogu uticati direktno ili indirektno na  izdavaoca, trgovinu HoV, koja bi, da je javo objavljena verovatno, imala značajni uticaj na cenu HoV“.

Sa druge strane na tržištu HoV formulisana su dva načela poslovanja: načelo jednakog položaja investitora i načelo zaštite investitora od zloupotrebe privilegovanih informacija. U Zakonu je precizirano da niko ne može da kupuje, prodaje ili da drugi način raspolaže HoV korišćenjem privilegovanih informacija. Takođe, zabranjeno je i saopštavanje ovih informacija drugim licima, kao i preporučivanje trgovine HoV na osnovu ovih informacija. Zabrana korišćenja privilegovanih informacija odnosi se i na lica koja ih u obavljanju svojih poslova, svoje funkcije ili profesije sasnaju. Ova lica su dužna da ove informacije  čuvaju kao poslovnu tajnu, a moram skrenuti pažnju da je odavanje privilegovane informacije, odnosno poslovne tajne predviđeno kao krivično delo.

Kao primer uticaja informacija na kretanje vrednosti akcija na berzi imali smo prilike da vidimo u slučaju Agrobanke (AGBN). Naime, štura novinska vest o mogućem preuzimanju ove bankarske ustanove od strane Moskovske banke značajno je podigla cenu akcije, dok je kasnijim širenjem ove informacije cena svakodnevnim skakanjem dišla do nivoa od 50.000 dinara. Moskovska banka je kasnije odustala od preuzimanja uz obrazloženje da je cena po akciji previše porasla!
Informacija da će beogradska telekomunikaciona kompanija Telefonija (TLFN) isplaćivati dividendu sigurno je jedan od razloga snažnog skoka ove akcije u prethodnih mesec dana.
Isto tako, verovanje investitora u dobre finansijske rezultate AIK banke (AIKB - koji su se kasnije pokazali kao tačni) svakodnevno je pomeralo istorijski maksimalnu cenu.

Na isti način samo u kontra smeru na cenu akcija utiču i negativne informacije. Informacije se moraju pratiti, ali i proveravati jer su često nepotpune i mogu imati “bumerang“ efekat na vaše investicije.

I zvanično Dell će pod slogano “Dell Vas je čuo!” započeti prodaju računara sa preinstaliranim distribucijama GNU Linux operativnog sistema. Nakon što je 70 procenata od 100,000 korisnika dalo pozitvan glas u Linux anketi kompanija je danas i zvanično obelodanila svoju odluku. Detalji računarskih konfiguracija i distribucija (u igri su openSuSE, Ubuntu i Fedora) koje će biti preinstalirane uslediće u narednom periodu.

Dell je po broju prodatih PC računara drugi proizvođač na tržištu a na odluku je verovatno uticala i činjenica da je na tržištu prenosnih računara koje poslednjih godina beleži veliki rast Dell nedavno lidersku poziciju ustupio kompaniji HP.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U današnjem vremenu hyper konkurencije potrebno svaka firma, da bi bila iole konkurentna, mora uspostaviti osnovni sistem unapređenja kako nebi previše zaostala. Taj sistem bi trebao pošivati na sljedećih 10 preporuka.

1. Slušanje - Krucijalno ne samo za unapređenje nego i za kreiranje kvalitetne usluge je osluškivanje tržišta. Cilj praćenja tržišta je konstantno učenje o očekivanjima i precepciji Vaših trenutnih ali i potencijalnih kupaca. Ako dobro slušate, znaćete šta vaši kupci stvarno žele.

2. Pouzdanost - Kako su usluge samo po sebi osjetljive, prioritet mora biti pouzdanost usluge kao najvažnija dimenzija kvaliteta.

3. Iznenaditi kupce - Iako je pouzdanost osnovna dimenzija kada kada su usluge u pitanju moramo obratiti pažnju na to da se pouzdanost očekuje i od nas i od konkurencije. Zato se treba potruditi da se na vrijednost usluge doda element koji kupac priželjkuje ali direktno ne očekuje. Recimo to može biti stil, ljubaznost, kompetentnost, brzina usluge ...

4. Imati osnovu - Uslužne firme moraju uraditi ono što se od njih očekuje, moraju slušati kupce, držati obećanja, imati dobru cijenu, informisati kupce i biti odlučni u nastojanjma da kupcu isporuče vrijednost.

5. Dizajn usluga - Razviti holistički pristup uslugama, a istovremeno voditi računa o mnogim detaljima koji čine te usluge.

6. Popravljanje - Ako nam je interes da zadovoljimo kupce moramo da im omogućimo i ih podupiremo da nam iznose eventualne probleme na koje nailaze pri saradnji sa nama te da razvijemo sistem za efikasno rješavanje tih problema.

7. Prateće liderstvo - Kvalitet potiče i od podsticanja liderstva na nivou cijele organizacije. Od odličnog dizajna sistema usluga, od efikasne upotrebe informacija i tehnologije, od uspostavljanja korporativne kulture.

8. Timski rad - Timski rad unapređuje notivisanost i sposobnos zaposlenih te omogućava velikim organizacijama da usluge pružaju brižno i pažljivo.

9. Istraživanje među zaposlenima - Sprovodite istraživanja među zaposlenima da bi ste otkrili zašto se problemi javljaju i šta kompanija treba da učini da ih predvidi i reši.

10. Pravednost - Uslužne kompanije se posebno moraju truditi da budu pravedne i da tu pravednost pokazuju kako prema kupcima tako i prema zaposlenima.

Pre par meseci sam pisao o tome kako ova država naplaćuje carinu na američku poštarinu, a post Dejana Restaka na blogu B92 pokazuje da je stanje još gore od toga i da ova država ima haračlije kao zakonodavce. Ovu izjavu treba zapamtiti i dotičnoj spodobi - Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine - zauvek zabraniti da se nalazi na bilo kakvoj upravljačkoj funkciji:

Nadam se da u budućnosti neće biti moguće da bilo koja strana kompanija šalje fizičkom licu na adresu bilo koju isporuku i da na taj način dolazi do izvrgavanja, izbegavanja plaćanja poreza i carina, već da će biti dozvoljeno da samo fizičko lice odnosno da rodbina i prijatelji iz inostranstva šalju i ne plaćaju carinu i porez.

Restakov post je sjajan, obavezno ga pročitati, kao i komentare. Direktno pokazuje ono što sam spominjao u svom postu a to je da država namešta posao špediterskim firmama koje onda mogu da deru kao sumanute.

Stvari koje kupim preko Neta ću i dalje naručivati preko Interneta, na adresu u Londonu. Njima ću rado dati pare za transport, jer em je razumna cena (overnight delivery u okviru UK 4 funte) em stigne na vreme i kada treba. Ovdašnja lopovska banda moje pare neće videti.

Dodatni primeri

Nije ovo usamljen primer na kome se vidi želja države da u svetloj tradiciji komunjarske vlasti 90-tih oporezuje maksimalno sve koji iole imaju.

Primer: tehnička vlada - koja ne sme da donosi odluke o Kosovu ali sme da drpa po džepovima - donela uredbu po kojoj se na sve monitore sa DVI ulazom naplaćuje 15% carine. Navodno je to zbog usklađivanja sa evropskim propisima. Nije nego - sve smo mi pa deo Evropske Unije te moramo da trčimo da uvodimo njihove propise. I počeli smo od taksi, naravno. Stepen bezobzirnosti je toliki da mi je muka i da navodim gde bi prvo trebalo da se usklađujemo sa EU propisima.

Primer: putarina Beograd-Niš je 620din u jednom pravcu. To je nešto manje od 8E, 7 i nešto. U Mađarskoj, za iste pare mogu na bilo kom autoputu da se vozim u periodu od 4 dana. Da ne pričam o tome da Beograd-Subotica ispadne 500din, a put je dobrim delom krš.

Vekovima je oblast Savoie (Savoa, Savoj, Savoy, kako god...) bila samostalna i pored jugoistočnog dela današnje Francuske obuhvatala je deo Švajcarske i deo Italije, pa ne čudi primetan lokal-patriotizam. Prva stvar na koju nam skreću pažnju je utvrdjenje na nekadašnjoj granici. Naša destinacija je jedan podrum u dolini Combe de Savoie, vinarskoj regiji iz koje se godišnje širom sveta izveze preko 20 miliona čokota vrhunskih plemenitih vrsta vinove loze: Aligote, Altesse, Jacquere, Chardonnay, Velteliner, Mondeuse, Mondeuse blanche, Gamay, Pinot noir...

 

Sumrak je, ipak, dovoljno je svetla da se na par trenutaka prepustim pogledu: vinogradi i Alpi, tu, iznad.

Nakon dobrodošlice, dobijamo prve informacije o regionu - vinova loza se ovde gaji od pamtiveka, tradicije i običaji su duboko povezani sa proizvodnjom vina, uživancija. 

A Combe de Savoie je zaista kao stvoren za vinogradarstvo. Na južnim padinama masiva Bauges (sa najvišim krečnjačkim vrhom u Evropi, preko 2400m.n.v.) uslovi za gajenje su idealni. 

Strpljivo, g.Philippe Grisard (desno) objašnjava neke izazove gajenja vinove loze.

Smirenost, i tiho zadovoljstvo primetni su na njegovom licu, kriza koja pogadja francusku vinarsku industriju i problemi zbog liberalizovanog uvoza nisu njegova briga. On tvrdi da je odgovor veoma jednostavan - kvalitet. Nakon upoznavanja sa tipičnim vrstama vinove loze koje se uzgajaju preko 150 godina u porodici Grisard vreme je da se upoznaju tajne testiranja vina.

 Za početak, da ne bude zabune, osnove držanja čaše.

 Slede uputstva za posmatranje vina, tragova koji ostaju na zidovima čaše, pene...

A onda, usta. Uputstva pre prvog gutljaja, et voila, Malvoisie.

Priča o karakterizaciji vina uz drugo vino koje testiramo, Roussette. Uprkos svim naporima, ne uspevam da osetim mango i liči, ipak prija.

Vreme je da sidjemo u podrum u kome u hrastovini skoro godinu dana provodi dobar deo godišnje proizvodnje. Tu testiramo treće belo vino, opet je u pitanju Roussette, samo za razliku od prethodnog ovo vino je odležalo godinu dana u buretu. Razlika je fascinantna! Tek uz krajnju koncentraciju uspevam da prepoznam karakter vina i da ga povežem sa prethodnim.

Na pitanje koje je najstarije vino koje podrum ima, stiže spremno odgovor - 1904. Ipak, to niej i najbolje vino koje podrum poseduje, najbolje je iz 1973 (zaboravio sam koje vino je u pitanju).

Detalji iz podruma: flaše u kojima se vino čuva po nekoliko decenija; neibežni grb oblasti Savoie

 

Potrebna mi je pauza, izlazim na svež vazduh. Primećujem, visoko u planini, raskošno osvetljen zamak. Raspitujem se i saznajem da je u pitanju Chateau de Miolans, zamak star više od 500 godina, u kom je bio utamničen Marquis de Sade.

Testiranje se nastavlja: još jednom smo u prilici da testiramo vino i istančanost čula mirisa i ukusa, probamo crna vina Pinot noir, Mondeuse, prvo mlado, a zatim nakon godinu dana u buretu i dodatnih par godina starenja. Uz crna vina nam služe kobasice domaće proizvodnje. Uz stariji Mondeuse kobasicu sa mesom divlje svinje. Potpuno bez garda, ispitujem mogućnost da se vino kupi i na veliku radost pazarim par boca, po sećanju. Tu je negde i kraj posete ovom izuzetnom podrumu, ekipa je nestrpljiva jer nas u restoranu u brdima oblasti Chartreuse, nekih 30km zapadno, čeka tradicionalna večera i poslednja dva vina koja ćemo piti te noći. Pozdravljam se sa g.Grisardom i ponovo mu se zahvaljujem na iskustvu koje ću, sasvim sigurno, dugo pamtiti.  

Građanima Bora predstoji izgleda u predstojećem periodu neizvesnost po pitanju privatizacije RTB-a. “Kuprom” se nije pomakao sa mesta po pitanju isplate svojih kupoprodajnih obaveza, vlada daje oprešne izjave po kojima je moguće izvući više različitih zaključaka a gradjani u nedoumici sve to posmatraju i sve su više zainteresovani za ishod ove igre. S pravom nadam se.

„Meril Linč” i Dojče banka, nisu po svemu sudeći dovoljne garancije u ovom postupku privatizacije i iz dosadašnjeg toka događaja sledi da “Kuprum” izgleda nema taj novac.
Prema Uredbi o prodaji kapitala imovine javnim tenderom, naime, ukoliko dođe do potpisivanja kupoprodajnog ugovora sa prvoplasiranim učesnikom, a kasnije ugovor bude raskinut iz bilo kojih razloga, pristupa se ponovnom raspisivanju tendera ili proglašavanjem stečaja, ukoliko je to preduzeće u dugovima. Samo u slučaju da država ne potpiše ugovor sa prvoplasiranim ponuđačem mogu se započeti pregovori sa drugoplasiranim učesnikom. S obzirom na to da su dugovi RTB „Bor” ogromni i da će se, u slučaju poništenja postupka, dalje povećavati, veliko je pitanje da li će uopšte moći da ide ponovo na tender ili je stečaj jedina opcija.

Dr Zoran Popov (ekonomski stručnjak) upozorava da, ukoliko sadašnji pokušaj privatizacije propadne, najveći ceh snose - Borani.

- Dugovi RTB-a su ogromni, a njihov precizan iznos do sada nije bilo moguće ni utvrditi. S druge strane, država i društvo nemaju bilo kakav interes, niti su u mogućnosti da finansijski održavaju RTB „Bor” kao društveno preduzeće - kaže Popov.

On još ukazuje da je privatizacija RTB „Bor” putem prodaje imovine postala moguća samo zbog toga što je cena bakra na svetskom tržištu naglo porasla i da se to nije desilo, privatizacija RTB-a bi se morala obaviti kroz stečaj.

Dugovi RTB-a, prema podacima s kraja 2006. godine, procenjuju na preko 500, pa čak i preko 700 miliona evra. Dug preduzeća samo prema tri domaća poverioca u državnom vlasništvu kao što su Fond za razvoj, banke u likvidaciji i EPS, veći je od 246 miliona evra. Dugovi inostranim komercijalnim poveriocima iznose preko 77 miliona evra.

Iz svega ovoga navedenog gradjanima Bora predstoji burno proleće sa neizvesnim ishodom, jer ukoliko RTB bude privatizovan kroz stečaj Bor će se naći na samoj ivici ponora.Tenderska prodaja imovine jeste najpovoljnije rešenje, za državu Srbiju, lokalnu samoupravu pogotovo za zaposlene radnike jer se ostvaruje najviša prodajna cena, i kupac preuzima i obavezu da obezbedi zaposlenje maksimalnom broju radnika.

Prodajom imovine iz stečaja verovatno bi se ostvarila niža cena, a najveći broj radnika bi ostao bez posla.