Unosi za: Arhiva za 2007/05

Božidar Kalmeta, ministar turizma, pomorstva prometa i veza

Da pitate Božu, on bi zasigurno rekao kako ovo s njime nema nikakve veze, no ja eto nekako povlačim nevidljive crtice i spajam ono što se Jutarnji nije usudio spojiti.

Osim Miočića uhićena su još trojica Zadrana. Sumnjiči ih se da su od poduzetnika tražili 100.000 eura na ime navodnih usluga kojima su Valentiću osiguravali poslove na obnovi kuća na području Cetingrada i okolice na slunjskom području.

Danijel Miočić je dugogodišnji vozač ministra Božidara Kalmete, a optužen je da je reketario poduzetnike u Zadru kako bi im osigurao poslove. Ono što je zanimljivo u cijeloj priči je činjenica kako je Miočić vozač, a vozači nisu baš osobe koje u nekom sustavu mogu utjecati na odluke o tome kome će koji posao biti dodijeljen. Stoga, ili funkcija vozača u uredu Zadarskog gradonačelnika tj. ministra pomorstva prometa i veza ima neke začuđujuće i totalno neočekivane ovlasti, ili pak Miočić ima nekakvu vezu koja mu pomaže da se posao kanalizira u određenom smjeru.

Oduvijek sam tvrdio kako je vrijeme provedeno u automobili idealno za obaviti pojedine razgovore (bili oni telefonski ili osobni).

Misao dana:
The current state of the news media is partially to blame for the public’s general lack of information vital for responsible citizenship in a democracy. The news media has become an aspect of show business, offering merely infotainment. It has evolved into an entity that tends to function as a public relations agency for wealthy and powerful multinational corporations, members of Congress, the current Presidential Administration including the administrations that preceded it. The news media is being utilized as a political tool of suppression and propaganda by those in power, and propaganda is psychological in nature. Full of half-truths and utter misinformation, it’s an arrogant and very commercial strategy that is implemented because it appeals to emotions, fear being the main one relentless talk of national security, personal and community safety, can trigger childhood insecurities and indoctrinated views of authority.

Ekspanzijom kapitalizma počeli smo da delimo svet na top menadžment i one koji to žele da budu. Biznis se svima uvlači pod kožu svi nešto obrću okreću, svako kupuje neke akcije, čitaju se magazini o ekonomiji, piše se o advertajzingu, marketingu i ostalim engleskim rečima, idoli više nisu iz sveta sporta već iz sveta biznisa, bar kod onih koji su zagazili u treću deceniju. Kuda sve ovo vodi? Vodi činjenici da u današnje vreme svaki uspešan čovek ima svoje principe, svoju knjigu ili ovi malo moderniji Internet stranu, odnosno blog. Uspešni postaju još uspešniji a horde sledbenika slepo prate svaki njihov korak. Spomenuo sam principe, da principi, gotovo da možemo reći, pih kakav si ti menadžer nemaš principe… I tako dolazimo do Boba Parsonsa koji je CEO GoDaddy-ja, kompanije koja svoje poslovanje zasniva na Internetu, i jedne od onih firmi koji priušte ceo minut za vreme SuperBowla, a to svi koji se imalo interesuju u advertajzing, znaju da dooobro košta. Bob naravno kao i svi gore spomenuti ima svoje principe i ja sam odlučio da ih ukradem, pošto se, zaboga ti principi plaćaju :), i prokomentarišem iz svog ugla…

1. Izložite se riziku - Sigurnost je za kukavice. Moja vizija priče je sledeća, rodiš se, naučiš da hodaš, naučiš da pričaš, pođeš u vrtić, pođeš u osnovnu školu, pođeš u srednju školu, upišeš fakultet i završiš, oženiš se lepom i pristojnom ženom, nađeš posao i možda napreduješ, dobiješ decu (rekurzija), odeš u penziju, umreš. Nisam robot, pokvaren sam čim sam napravljen. Ajde malo da izmenimo ovu priču i da se izložimo riziku. Rodiš se, naučiš da se krećeš napred, naučiš da komuniciraš, budeš glavna baja u vrtiću, završiš školu, upišeš fax i guraš ga deceniju, pri tom odeš na tri prakse, uložiš par soma eura na berzu, stekneš kontakte, nažeš posao, napreduješ, oženiš se par puta, plus vanbračna deca (ovde rekurzija ne važi, jebiga deca puna keša), napreduješ, kupiš BMW u međuvremenu, ne odeš u penziju već radiš kao konsultant sa stalnim boravkom u svom letnjikovcu, živiš na preparatima… Umreš ako do tad nešto ne izmisle. OK rizikovaću…

2. Nikad ne odustaj - ako nešto ne radi iz prvog puta to ne znači da ne radi uopšte. Primenljivo ali ne uvek, i mislim da je ovo pravilo jedno od onih univerzalnih pravila koji svi primenjuju, ako si top menadžer i ako vidiš da nešto ne ide, trebao bi da odustaneš kad vidiš da to može loše delovati po kompaniju. Optimizam je kul ali ne pije baš uvek vodu.

3. Kada želiš da odustaneš, zapravo si jako blizak cilju - povezano sa onim gore, odustajanje nije isključivo loše, mada treba uvek citirati Schwaba - ne možeš da uspeš dok ne probaš, treba probati, ali biti i objektivan. Ovaj princip je isključivo motivatorski. Nešto kao u fazonu prvenstvo se održava svake četvrte godine.

4. Učite na greškama i cenite ih (ovo nije originalan prevod ali recimo da znači nešto ovako) - ovo je toliko ponavljan koncept i empirijski dokazan. Još jedno prepisivanje za čika Boba, ali ok, treba tu da stoji.

5. Fokusirajte se na cilj - kad već čitate knjige o menadžmentu često ćete pročitati SPECIJALIZACIJA SPECIJALIZACIJA I SPECIJALIZACIJA. Kul je imati 10 riba, ali to može da bude jako bolno. Odaberite cilj koji mislite da može da uspe, radite na njemu i uspećete. Citiraću nekog Grka koji je rekao: “Bolje da ništa ne znam, nego da znam sve do pola”. Nedovršeni poslovi demotivišu i iscrpljuju tako da je fokusiranje neophodan zadatak svakog menadžera. Nažalost u mom slučaju debelo neprimenjiv (

6. Ne gledajte previše u budućnost - BMW, letnjikovac i hiperbarična komora su kul, ali njih treba stvoriti, fokusirajte se na sadašnost, rešavajte probleme jedan po jedan i preživećete. Često smo i mi bili unapred prvaci u basketu pa smo gubili od Angole i Nigerije. Mašta nije štetna, ali u ograničenim količinama.

7. Gazite napred - Investirajte u sebe, učite, radite uvek nešto novo, stavljajte pred sebe nove izazove. Autosugestija - svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem ili kako Bob citira Japance - Small daily improvments eventually result in huge advantages. Ovo zna da bude nezgodno, drugari vas stalno prozivaju zbog ispaljivanja, škola malo trpi a i keva vas pamti sa par kilograma manje…

8. Brzo odlučujte - Život je pun pitanja, a odlučivanje od 15 dana može doneti još mnogo istih, donesite odmah odluku jer dobar plan danas je bolji od savršenog plana sutra. Dok se vi premišljate drugi velikim koracima gaze napred.

9. Kvantifikujte napredak - Ko je brži BMW ili Mercedes? Mama kaže Mercedes, tata kaže BMW… I ona priča o mišljenju kao dupetu… Nikad ne znate koliko ste napredovali dok nemate jasne parametre istog, kvantifikujte sve što je moguće pa makar vam se činilo i nebitnim.

10. Držite sve pod kontrolom - vi ste menadžer i vi UPRAVLJATE. Čim zapostavite neki deo videćete da kasnije nastaju problemi. Ovo stvarno super zvuči ali raditi sa ljudima i krompirima nije isto, uvek postoje neki detalji koji se slučajno previde, i ma koliko se vi trudili mogu da iskrsnu greške. Nasuprot tome uvek postoje optimističke izjave tipa Rizik postoji samo onde gde menadžer ne zna šta radi. Ovde viša sila ne postoji. I, ovo mi je previše optimistički, držite što više stvari pod kontrolom i molite se Bogu mi je nekako optimističnije.

11. Pratite konkurenciju, ali se posvetite više pažnje onome što radite - Komšijina trava je uvek zelenija… O ovome se pričalo i verovatno još jedan univerzalan princip koji se i ne poštuje baš puno.

12. Ne dozvolite da vas neko sputava - na ovo ću mu poručiti da dođe u Srbiju. Ma koliko se vi trudili da uradite nešto ovde će uvek nešto biti što će vas načepiti. Get used or die tryin što bih ja rekao. Često spominjemo taj Telekom i monopol nad telekomunikacijama. Svi žele da se izbore protiv toga ali pitanje je koliko je to u ovom trenutku zaista moguće. Možda je ovo pravilo kul u Americi, ali ovde… Ne znam možda sam i ja previše pesimističan.

13. Ne očekujte da če život uvek biti fer - nemam neki komentar na sve ovo, pričao sam o ljudskom faktoru, pričao sam o sputavanju, jednostavno ma koliko vi hteli da upravljate sa svim stvarima oko vas to je quite impossible tako da…

14. Sami rešavajte svoje probleme - lepo je kada neko stoji iza vas i dezinfikuje prostor, ali teško da to može tako doveka. Spomenuo sam i učenje na greškama, upravo to. Sam si zasrao, sam i počisti, što te ne ubije ojača te.

15. Ne uzimajte život za ozbiljno - Van Wilderovski ) Iskulirajte malo, super je imati BMW, letnjikovac i hiperbaričnu komoru ali treba malo i uživati u životu, gde dolazimo do onih nekoliko brakova i vanbračne dece. Uzgred ovo je jedini princip koji je primenjiv kod mene.

16. Uvek postoji razlog za smeh - citiraću slavuja iz Mrčajevaca:

Smej se,smej, uvek se smej, najvise volim osmeh tvoj, ljubavi moja,zivote moj osmehom mi dusu grejes, najlepsa si kad se smejes…

Smeh pokreće, budi, vraća u život, konzumirajte ga, opija i stvara zavisnost, ali nikako nije štetan.

ps. Autor ovog teksta ništa nije napravio pametno u životu, sedi većinu svog vremena za računarom i TVom, uči u pauzi lige šampiona, i veruje da je život reka…

Pedja D'Boy je (ne)svesno ušao u legendu srpskog Big Brother-reality show-a time što je pred svima izvadio "budalu" i stavio ga na sto. Time je otvorio krupnu debatu među podeljenim gledalištem koje osuđuje odnosno podržava ovaj čin. Naravno da je Pedja jedini 57-godišnjak koji je mogao tako nešto da izvede ali kako je to neko primetio, možda je on ipak veći od balkanskog Big Brother-a gde je većina gledalaca under age. Da je to uradio npr u Švedskoj, ne bi se podigla tolika prašina a ovde kod nas, ukućani se glupiraju tako što se ljubu po klonjama ili samo tako sede zaključani u klonji po dva'es' minuta i ne rade ništa, što je takođe debilizam svoje vrste. Jeste on bio razbiven od alkohola ali opet... šta reći...nema on tamo ekipu koja može da ga prati...Subscribe in a reader

Jučerašnji dan mi je bio najteži dan u životu.

Juče sam učinio nešto što sam mislio da nikada neću učiniti.

A danas... i do kraja života ću nositi u grudima tu težinu.

:(

Ako stе kolеkcionаr filmovа (jа tu dođеm kаo kolеkcionаr počеtnik), ondа vеrovаtno klаsifikujеtе filmovе, priprеmаtе i sklаdištitе „zа budućа pokolеnjа“. No, čеsto uz filmovе stižu lošе urаđеni prеvodi (čitаj: titlovi nа srpskom).

Ono što mеnе strаšno iritirа jе kаd vidim prеvod bеz nаših slovа (znаtе ono: č, ć, š, đ i ž). Zаto čеsto posеgnеm zа rеpozitorijumimа prеvodа nа kojimа sе možе pronаći (skoro) svе od iglе do lokomotivе. Mеđutim, ono što mе еkstrа iznеrvirа, kаdа jе rеč o tim rеpozitorijumimа, jеstе bеzobrаzluk ljudi koji postаvljаju tе prеvodе. Tаčnijе, iznеrvirаju mе oni koji nаvеdu dа jе prеvod nа srpskom jеziku, а kаd sе poglеdа budе sаmo iskopirаni hrvаtski prеvod.

Dа sе rаzumеmo, nеmаm ništа protiv hrvаtskih prеvodа, vеć imаm protiv tih bilmеzа koji nаpišu zа hrvаtski prеvod dа jе srpski. I, štа ondа? I ondа ili čеkаm dа nеko urаdi prilаgođаvаnjе prеvodа ili novi (od nulе), ili sеdnеm pа gа urаdim sаm. (more…)

Kulturni dodatak Politike je u subotnjem broju objavio clanak koji je napisala Vladislava Gordic-Petkovic, pod naslovom "Viruelna kritika". Vladislava je inace osoba koja se bavi savremenom srpskom i inom knjizevnoscu (tretira se kao jedan od najboljih poznavalaca aktuelne knjizevnosti u Srbiji), i veoma je verzirana sa upotrebnom Interneta (narocito sa apekta knjizevnosti). Upoznao sam je dok sam pisao za novine Danas, i imam veoma vepo misljenje o njenom radu koji pratim vise godina.

Pomenuti clanak je nastao na osnovu teksta u New York Times-u "Are Book Reviewers Out of Print?", koji je definitivno dovoljno interesantan da su ga i neki blogeri preneli na svojim blogovima.

Razlog zasto pisem na ovu temu i zasto sam na pocetku objasnio ko je Vladislava Gordic-Petkovic je sama tema clanka - polako smanjivanje kulturnih dodataka u americkim stampanim novinama (ukljucujuci i NY Times). Clanak se bavi kompenzacionom pojavom velikog broja knjizevnih kritika po razlicitim blogovima, koji je "manje elitisticki i vise demokratski; manje apologetski, vise polemicki". Pad prodaje stampanih medija i manja zarada od oglasavanja, logicki je dovela do suzavanja stampanih izdanja, a jedna od prvih zrtava je knjizevna kritika.

Cela prica je interesantna zbog apela americkog udruzenja novinara, koje je pocelo sa peticijama za zadrzavanje knjizevnih kritika u novinama, jer izmedju stalog "institucija stampanih medija podrazumeva mnogo vecu odgovornost prema citaocu nego sto ima obican bloger", kako navodi Richard Ford, jedan od 120 pisaca koji su potpisali peticiju za ostanak na poslu Tereze Weaver, urednice literarnog dela novina Atlanta Journal. Naravno, isti Mr. Ford nikada nije video literarni blog, ali zna sta je najbolje za citaoca (sto pise u samom clanku u NY Times-u).

U tome i jeste cela stvar - osobe koje ne razumeju najbolje prirodu Interneta najvise se i zale na njega, jer ne mogu da prihvate ciljenicu koliko su se vremena promenila u poslednjih 15 godina, upravo zbog Interneta.

Sa aspekta knjizevne kritike, ona nije nestala, neo je promenila svoj oblik. Ono sto je najbitnije, i dalje postoji mogucnost kreiranja "elitistickih" mesta za kritike, jedino sto je potrebno postati dovoljno kredibilan, ili napraviti kredibilan online izvor inforisanja da bi se doslo do velike citanosti o kojej se u pomenutom clanku pise. Problem je upravo u tome sto se sada mora prihvatati konkretna polemika koja veoma lako dolazi kod interaktivnog medija, za razliku od stampanih medija, gde kada je polemika na kritiku i postojala, nije lako dolazila do javnosti. To nije lako ali je izvodljivo.

Sa druge strane, pored cesto pominjanih blogova, postoje sajtovi kao sto je Amazon.com gde milioni kupaca odredjuju sta ce kupiti i na osnovu kritika koje se na ovom sajtu procitaju.

Obzirom da je kod nas knjzevna kritika u velikim problemima (veoma mali broj kvalitetnih knjizevnih kriticara), lek koji za to preporucujem je upravo kreiranje sopstvenih blogova za iste kriticare, da bi se na osnovu suda javnosti usmerili u kom pravcu i na koji nacin da rade svoj posao, koji jeste vazan, ali u ovom vremenu i mnogo zahtevniji nego ranije - potrebna je realna vrednost kriticara.

U svakom slucaju, cudi me da Vladislava u svom clanku nija dala svoj sud o celoj tematici direktno, vec kroz nekoliko poslednih komentara na sam tekst u NY Times-u.

Priča o našem jubito ministru Ivici Kirinu neočekivano je eskalirala u petak, kada su saborski zastupnici SDPa izišli iz sabora nakon što se ministar unutarnjih poslova nije pojavio i objasnio svoju izjavu koju je dao u četvrtak na posljednjem danu NATOove vježbe IDASSA 2007 koja je održana u okolici Zadra.

Razlog zbog kojeg je SDP odšetao iz sabornice je slijedeća Kirinova rečenica:

Meni je to s Jubitom u početku bilo simpatično jer sam mislio da su to napravili mladi alternativci i buntovnici, a onda smo preko servera saznali da je to plasirano od naših političkih protivnika iz SDP-a. Neka budu sigurni da to nije ništa što ćemo sve mi iznijeti na vidjelo u našoj kampanji.

Odmah u petak pao je usmeni demantij, da bi jučer bio odaslan i službeni u kojem Ivica Kirin ponovno demantira samoga sebe. No, neki od novinara koji su bili pristutni u Zadru i dalje tvrde jednako, pa tako novinski članak slobodne dalmacije kaže:

Novinarka Jutarnjeg lista Nikolina Radić, jedna od troje predstavnika medija koji su zabilježili ovaj dio ministrova posjet Zadru, tvrdi da su njegove izjave apsolutno vjerno prenesene.

http://www.youtube.com/watch?v=ppx-iilOQkc

Cijela frka se naravno digla oko Kirinove tvrdnje kako je za jubito uratke odgovoran SDP, jer on navodno “zna” tko je te isječke plasirao, a kaže i da novinari to znaju (ali iz nekog razloga ne objavljuju), a nakon demantija je nejasno da li se Kirin pokušao napraviti važan jer je putem servera otkrio tko je to učinio ili pak privatnim ili čak stranačkim kanalima? Kirinov demantij me strašno podsjeća na situaciju koju smo oko nove godine imali sa Stipe Mesićem koji je nakon objave svog pro_ustaškog govora doslovce pitao: “Hoćete li vjerovati meni ili ovoj video traci”? I dok ste možda povjerovali Mesiću, nisam siguran hoćete li istu razinu povjerenja dati i Ivici Kirinu!

S pozicije Ivice Kirina (ali i HDZa općenito), naravno da je najbolje da video uratke plasira SDP - SDP je suprotna strana hrvatskog političkog spektra, politički rival HDZu na dnevnoj osnovi i najbolje bi bilo da su to napravili SDPovci, jer je valjda u tome slučaju Kirinova glupost valjda manja nego što se čini pregledavajući te video isječke.

No ja imam jednu drugu dvojbu. Ako ulovite lopova u krađi - primjerice 6mil USD iz Brodosplita, ili pak javno razotkrijete situaciju oko skupocjene ceste oko Zadra - da li je ta informacija manje vrijedna, manje istinita tj. da li su ljudi uključeni u te rabote manje lopovi samo zato što ih je u medije prokazao SDP, a oni sami pripadaju HDZu?

Uz uvjet da “Kiro prosviro” nije kompjutorska animacija ili pak to nisu rečenice istrgnute iz konteksta (a čini se da imamo nacionalni konsenzus oko toga) ; da li je Ivica Kirin manje nesposoban samo zato jer su to napravili SDPovci? Ili jeKirin time u stvari malo zagrabio u blato svoje vlastite kaljuže pa se nabacivao time preko plota kako bi i ova druga strana izgledala jednako? Lagano je HDZu s SDPom, SDP je njihov stari neprijatelj s kojime se svađaju već gotovo puna dva desetljeća, SDP je poznati neprijatelj, SDP je stranka s kojom znaju kako razgovarati (iako, nakon posljednjih događanja moraju i oni prilagoditi svoju retoriku u času kada se vidi u kojem će smjeru SDP zaploviti nakon konvencije slijedeće subote).

Ali ja imam jednu drugu, strašnu i za HDZ vjerojatno zastrašujuću ideju - Što ako je bijesprvi samo jedan nezadovoljni hrvatski građanin? Kako će se HDZ prema njemu postaviti?

Svi smo mi Bijesprvi!

Misao dana:
Entirely too much energy of our state police force is [spent] controlling honest citizens, simply because it is something they can succeed in doing.

Naletio sam na blogu Scott Adamsa na tekst o globalnom zagrijavanju i alternativnom pogledu na cijelu priču. Dokumentarac traje sat i petnaest minuta i govori o tome kako globalno zagrijavanje nije sporno, no postoje ljudi koji misle da je Al Gore sve skupa skužio naopačke, te da zbog cikličkog ponašanja planete sve je manje CO2 kojeg oceani mogu apsorbirati, te kako ljudi imaju u stvari minimalni efekt na cijelu priču.

http://video.google.com/videoplay?docid=4499562022478442170

Naravno, nemojte niti ovo uzeti zdravo za gotovo, nego bacite pogled na kritiku gornjeg dokumentarca.

Misao dana:
Suburbia is where the developer bulldozes out the trees, then names the streets after them.

Posle duže vremena sam gledao neku TV seriju na TVu, u pitanju je bila serija “Pozorište u kući”, rimejk čuvene serije iz 70ih ako se ne varam. Tom naleteo sam na scenu u kojoj sam čuo jednu pesmu koju puno volim i ako nije ni blizu iz epohe u kojoj egzistiramo. Pesma imam iz perioda mog boravka u Ivanjici, i gomili pesama koje sam tada skidao svojoj mami, koje pripadaju periodu 70ih. I dok je keva obožavala Kiću Slabinca, i moju interpretaciju “Zbog jedne crne žene” preko telefona, kasnije kada sam se preselio, ova je bila negde moj favorit jer je skroz odisala tim duhom 70ih, i odvodila me u neke hippy vode, kako sam ja zamišljao vreme u kojem je pesma nastala. U pitanju je pesma Dejana Petkovica - Tako mi svega. Nadam se da će Vam se svideti, i da će i vas bar na trenutak vratiti u period moćne Juge, Fiće kao mainstream automobila, kožnih bundi sa krznom i uvertire za muzički zlatne 80te…

Topim se ko sneg kad mi blizu pridjes ti,
kao ptica, letim ja,
zaboravljam na sve,
knjigu, skolu, drugove,
srce samo tebe zna,
a bez sunca jutro nikad ne svice,
i golub ima druga svog,
u meni se ista zelja preplice,
ti i ja… ti i ja…

Cuvar tvoga sna,
tvoja draga igracka,
sve bih bio, tebi ja,
dao bi ti cvet,
nezne pesme pevao,
i zadatke pisao,
jer bez sunca jutro nikad ne svice,
i golub ima druga svog,
u meni se ista zelja preplice,
ti i ja… ti i ja…

Tako mi suza u ocima,
tako mi zvezda u nocima,
tako mi trava u poljima,
VOLIM TE…VOLIM TE JA!!!

Tako ti nestasnog uvojka,
tako ti bacenih lutaka,
tako ti prolecnih sumraka,
VOLIM ME… VOLI ME TI

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37