Unosi za: Arhiva za 2007/05

Serijal "ljubav je...(love is)" nastao krajem 60-ih kada je autorka Kim Casali nacrtala prvu sličicu sa dvoje detencadi u vidu ljubavne poruke svom budućem suprugu Robertu... Ostalo je istorija...
pa tako danas ljubav može biti i special e-mail attachment a sutra će biti nešto drugo...Subscribe in a reader
Goran Anicic je ponovo pokrenuo svoj e-zine - "Personal Magazin". Svojevremeno, po mom misljenju, ovo je bio jedan od najkvalitetnijih online casopisa u Srbiji (namenjen osvrtu na nove tehnologije). U svom osvrtu na ovaj e-magazin, Goran je napomenuo da ovaj projekat postoji vec 11 godina (!), i da je na sopstvenoj adresi od 2000. g.

Interesantno je videti kako je logican razvoj sopstvenih e-magazina tokom 90-tih godina, sada prerastao u razvoj sopstvenih blogova. Sam izgled nove verzije magazina je uradjen po blog-alike principu. Po mom misljenju, narocito u Goranovom slucaju, obzirom da postoji veoma poseceni blog "Svakodnevnica", "Personalni magazin" bi trebalo da ima i izgled online magazina, jer ovako mislim da ce izgledati kao da Goran radi dva bloga.

Strategija online magazina kao bloga u pocetnoj fazi moze se videti na primeru Projekata rumunske firme Winmarkt na nasem trzistu, o kojoj sam svojevremeno ovde pisao. U ovom slucaju, kreiran je prvo blog (blogovi) koji ce kasnije prerasti u graficku formu magazina. Ovo je dobra strategija, jer su blogovi generalno vidljiviji od klasicnih sajtova.

U zavisnosti od cilja kreiranja online magazina, ako se radi o projektu koji bi trebalo da samostalno donosi sredstva od advertajzinga, mislim da je i dalje bolje imati graficku formu online casopisa, jer ozbiljnije deluje, narocito za potencijalne oglasivace.

Želeo sam da je odvedem u Veneciju, toliko ju je volela. Želeo sam da je vodim daleko, što dalje od svakodnevice, problema, posla, briga... Želeo sam da zaboravi sve to, bar na kratko, da se prepusti svojim snovima, da se smeje... volim kada se smeje. Želeo sam da bude srećna.

Sedeli smo u stanu i gledali neki film.

A želeo sam da je vodim...

-------------------------------------------

Herman Hesse - BITI SREĆAN
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Napad goblina je uzrokovao da ne mogu da podesim da stare adrese feedova redirektuju na nove te bih vas molio da kao primarni feed za ovaj blog koristite:

http://feeds.feedburner.com/ilija/area51

Hvala i izvinjavam se na cimanju.

Joe Dassin

Kucamo na vrata zaboravljenih asova (KNZVA) predstavlja novu sekciju na mom blogu posvećenu onima koji su pomalo zaboravljeni, ili o njima čak i nije bilo previše reči kod nas, a svakako zaslužuju da im se posveti koji red. I prvi u ovoj sekciji biće muzičar Joe Dassin.

Joe Dassin je američki muzičar koji je uglavnom pevao na francuskom, i tokom 70ih bio na
vrhuncu popularnosti. Na njegovu muziku sam naleteo u periodu kada sam prvi put odgledao Something’s gotta give, i bio oduševljen velikim brojem pesama na francuskom u soundtracku. To se naravno pretvorilo u ozbiljnu potragu francuske muzike iz perioda 60ih i 70ih, i prvi koji mi je zapao za oči jeste Joe sa svojom pesmom A toi.

Posle toga sam otkrio još neke pesme koje su mi prirasle za srce, pre svega Et si tu n’existais pas, koja mu je ako se ne varam i najveći hit.

i L’Été Indien

Pored pesama na francuskom, pevao je na još 5 jezika (engleski, italijanski, španski, nemački, grčki). Preminuo je od srčanog udara 1980. godine.

Molitva

Hvala Vojkanu i JHM koji su me uputili na ovu montažu iz Blica.

ps. Napominjem da ne pišem o politici i da ovo postavljam sa aspekta vrlo zanimljive montaže.

Za one koji nisu upoznati activeCollab je alat za upravljanje projektima i saradnju među timovima na kome radim već duže vremena. Pripreme za lansiranje verzije 1.0, najznačajnijeg izdanja od lansiranja samog projekta uveliko teku, a zadnjih par nedelja je bilo izuzetno zanimljivo u tom pogledu. Nakon dosta dugo vremena provedenog ispod haube (plugin arhitektura, PHP4 podrška, sila unapređenja u svim apsektima aplikacije itd) stvari polako počinju da liče na nešto (nisu nas lagali, interfejs jeste aplikacije). Za mesec dana, najkasnije dva ćemo imati sistem spreman za testiranje pa smo odlučili da pozovemo zainteresovane grupe da se prijave za beta testiranje putem activeCollab bloga.

Sam poziv na betu je poslužio za više stvari:

  • Da sakupimo listu zainteresovanih organizacija i pojedinaca kako bismo mogli pozvati baš one koji se uklapaju u profile na koje ciljamo.
  • Da vidimo kakvo interesovanje vlada za samom aplikacijom. Dosta dugo je prošlo od lansiranje trenutne verzije pa sam se pobojavao da je interesovanje splaslo. Na moju veliku radost - nije!
  • Da saznamo više o ljudima koji su zainteresovani za activeCollab, a posebno o problemima koje očekuju da će im aplikacija rešiti.
  • Kao teaser sa sve malim screenshotom novog interfejsa (radna verzija). Stranica za prijavu za betu je potpun uljez u sivilu koje vlada na activeCollab sajtu što nije prošlo neprimećeno.

Rezultati? Prvog dana (juče) je bilo 250 prijava, a stvari se ne smiruju ni danas, iako je vikend. Kako mi se čini za koji dan ćemo morati da ubijemo celu stvar kako bismo sačuvali zdrav razum - sve prijave treba pročitati, sortirati, pogledati sajtove zainteresovanih organizacija itd.

No, upoznavanje sa potencijalnim korisnicima i problemima koji ih muče je i više nego zanimljivo i ispunjava te osećanjem da radiš pravu stvar, nešto što može biti od koristi i olakšati im živote (na stranu težnje za profitom i novcem, to dođe samo po sebi ako kreiraš nešto vredno). Obožavam ovaj posao!

Što se same bete tiče lokalna ekipa je pod protekcijom - samo treba da se jave na ilija.studen@gmail.com i dobiće account kada cela stvar krene.

Vidimo se u beti! )

Sa HIVom se danas zivi

Priključite se kampanji „Sa HIV-om se danas živi“ i pridružite nam se u nedelju 20. maja. Na Trgu Republike obeležiće se međunarodni Dan sećanja na preminule od side. Aktivnosti će početi u 18 časova i trajati do 22 časa, a u 20 časova počeće paljenje sveća i nakon toga puštanje balona u vazduh. Građani ce pored mogućnosti da upale sveću u znak sećanja na preminule od side, moći i da napišu poruku podrške osobama koje žive sa HIV-om.

Zajedno ćemo u nedelju upaliti 915 sveća. U Srbiji je od ove opake bolesti preminulo 915 osoba.

U Srbiji je od 1984. godine zvanično registrovano 2088 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1339 (64%) vec obolelo od side, dok je 915 osoba umrlo od side. Dominira grupisanje registrovanih HIV pozitivnih osoba (90%) na teritoriji centralne Srbije, i to uglavnom na području grada Beograda (oko 80%), koji kao i svaka metropola ima više zastupljeno rizično ponašanje, ali i najveći broj testiranja se obavi upravo u Beogradu.

Partnersku kampanju “Sa HIV-om se danas zivi” realizuju Centar E8, UNICEF, UNAIDS, Y-PEER, CIDA, UNDP/HPVPI, JAZAS, Q Club, AID+, GOD, Balkanski projekat za unapredjenje zdravlja mladih na Balkanu, Covekoljublje i UG Kula. Dan secanja na preminule od side obelezice se pored Beograda i u Novom Sadu, Loznici, Pozarevcu i Boru.

Pogledajte slike sa prethodnih obeležavanja Dana sećanja na preminule od side 2005. godine i 2006. godine.

Vidimo se tamo!!!

Jučer navečer, vozeći se trajektom na otok Brač bio sam se spreman okladiti u skupu večeru kako se Milan Bandić neće kandidirati za predsjednika SDPa, nekoliko minuta prije nego što je oklada skoro pala, proširila se vijest kako je Bandić prihvatio kandidaturu i ovaj neočekivani potez zagrebačkog gradonačelnika odjednom baca sasvim novi pogled na kampanju za upražnjeno mjesto predsjednika SDPa.

Mediji s pravom vrlo detaljno promatraju proces izbora SDPovog predsjednika pa ste tako u raznim novinama mogli svašta pročitati o dosadašnjim kandidatima. Neki su se navodno okoristili stranačkom infrastrukturom unatoč dogovoru da se to ne čini, neki trguju nepostojećim mandatima, pozicijama na listama i naručenim novinskim člancima, neki pak obilaze okolo i lobiraju po lokalnim organizacijama, neki u tišini dogovaraju svoj nastup na drugolipanjskoj konvenciji, a za barem jednog se nije niti očekivalo da uopće uđe u trku poznavajući njegov moto da se ne ulazi u trku koju nije moguće dobiti…

Politika je jedna od temeljnih vještina koja okuplja ljude oko zajedničke ideje i da bi bili dobri političar morate uložiti i zadnje atome svoje snage i vještine, no još bitnije da bi bili uspješni morate biti i strastveni. Strast je jedan od najnižih i gotovo životinjskih instikata pa stoga nije ni čudo da su političke borbe grube i vrlo često brutalne. Znamo koje je najstarije zanimanje na svijetu, baš kao što znamo što politika jest…

No postoji problem, pitanje politike je ono koje na ovaj ili onaj način određuje živote svih nas, i borba gore spomenutih kandidata će na ovaj ili onaj način utjecati i na nas same, neovisno o tome kojoj političkoj opciji pripadali. Pitanje novog predsjednika SDPa nije samo pitanje utaživanja ambicije pojedinaca, nego i pitanje koje će zasigurno odrediti uspjeh SDPa na predstojećim izborima, a novi predsjednik može pokrenuti cijelu lančanu reakciju političkih promjena u našem društvu koje će se opet, neovisno o tome tko pobjedni na jesenskim izborima direktno manifestirati na zemlji u kojoj živimo.

Pitanje pobjednika na drugolipanjskoj konferenciji je dakle pitanje ne samo ove četvorice kandidata i njihove profesionalne budućnosti, nego je u neku ruku i pitanje sudbine SDPa ali i Hrvatske. Nisam siguran da li su kandidati svjesni svoje društvene odgovornosti ili su u cijelosti zaokupljeni svojim kratkoročnim ciljem. To me iskreno i ne zanima.

Ono što me zanima je da 1613 delegata koji će drugoga lipnja morati zaokružiti neko ime nikako iz vida ne izgube Hrvatsku, jer ono što će se događati na zagrebačkom velesajmu je daleko veće od kandidata samih, pa čak i stranke za čiju se čelnu poziciju natječu.

Ako se slažete sa mnom i stvari postavite na taj način, može biti da ćete promijeniti mišljenje o tome tko je doista vaš favorit. Ako ste SDPov delegat i kojim čudom ste nabasali na ovu stranicu nemojte izgubiti tu sliku iz vida.

http://www.youtube.com/watch?v=yy2D0WPR_RY

Misao dana:
Razmisli. Sjeti se!

Danas video (u Novom Sadu) flajer za stvarno interesantnu mesaru "Na ćošku" - "Kupite ispeceno, upakovano i isporuceno meso, po ceni svezeg mesa!"

Obzirom da u NS ima na stotine mesara, od kojih se prakticno skoro ni jedna "fundamentalno" ne razlikuje od ostalih (ima ih nekoliko u kojima odmah mogu da se kupe pljeskavice i ostali "marifetluci" iz hamburgerija), ovaj potez je stvarno nesto kao osvezenje sa aspekta drugacije ponude od stotine istih.

Kako se mesara nalazi na uglu Trga 27. marta i Kola Srpskih sestara (Grbavica) - nije mi bas usput i nikada ne bih otisao tamo da kupim meso (imam u okolini vise od 10 mesara), ovako cu sigurno odatle naruciti pecenje, kada nemamo rucak i mrzi nas da pravimo...

Stavrno dobra ideja, iko nije nova, ali u Novom Sadu nisam video ovakvu uslugu u mesarama (ima usluznag pecenja koje se posebno naplacuje i ne nosi se na kucnu adresu).
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37