Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ili: Kako Žena, Majka i Supruga stvara svoj lični i neponovljivi Brodvej

U moru stereotipa o ženama, sigurno najvišu poziciju drži onaj da žena ne može da bude u isto vreme osoba sa karijerom i majka. Ovaj stereotip održavaju u životu uplašeni muškarci isto koliko i neostvarene žene. Međutim, postoji jedna mala tajna koju znaju samo ispunjene žene i poneki njihovi pametni muškarci: nekim ženama je važnije da budu uspešne majke nego da budu žene od karijere.

Neke žene između poziva da dobiju posao snova i poziva svog deteta da mu se promeni pelena, biraju vrednost jedne čiste dečije guze. I to pravo, i tu želju, nijedan stereotip ne može da im otme. One su prosto, biološki i fiziološki iznad toga. (more…)

1. Vrhunski proizvod bez dokumentacije -> Loš proizvod

Salve kritika se mogu naći na domaćem webu povodom jučerašnjeg koncerta RHCP. Te kratko je trajao, te nisu svirali hitove i slično. Tu nema ničeg novog, RHCP svaki put imaju slični repertoar, svaki njihov koncert traje manje od 90 minuta. Međutim PR, i ono čuveno Truth well told, kao i dezinformisanost većine ljudi učinili su da bude ovoliko nezadovoljstva oko koncerta. Da su kojim slučajem bili već na koncertu, posedovali informacije o tome kako izgledaju i koliko traju koncerti RHCP-a, verujem da ne bi bilo onoliko flaša.

2. Vrhunski proizvod bez adekvatnog pakovanja -> Loš proizvod

Ma koliko Indjija bila egzotična destinacija, i koliko se trudili da se jačaju i drugi delovi Srbije, mislim da se trebalo upitati, kojim putevima će se vratiti 10.000 automobila i za koliko, tj da li postoji infrastruktura koja to može da podrži. Nije baš prijatno iskustvo kada tražite svoj automobil sat vremena, jer ne postoje obeleženi sektori na parkingu, a zatim provedete još 2 sata da izađete sa istog. Sve ovo stvara novu salvu nezadovoljstva što ukombinovano sa gore-navedenim nedostatkom informacija predstavlja killer combo. Treba napomenuti da je parking koštao 500 din (nešto više od 6 eur).

3. Interakcija

U svojim predavanjima i pisanju o blogu, naglašavam interakciju kao najvažniji element istog. Ovo se posebno naglašava u situaciji externih korporativnih blogova. Interakcija doprinosi povećanju lojalnosti korisnika, i što je ona veća to je i proizvod cenjeniji. Customer experience u mnogome zavisi od načina ustupanja određenog proizvoda, u ovom slučaju bez emocija i hladan, gde je 110.000 ljudi uskraćeno makar za osnovnu interakciju.

4. Korisnik je u prvom planu

Ja zaista volim da mi sajtovi budu pink žute boje, ali pitanje da li ja od toga mogu da živim. Bez obzira koliko ja dobar bio u tome naći će se neko ko će moje rešenje odbiti i time oskrnaviti dugo sticani kredibilitet. Pepersi su upravo to uradili u Srbiji, odsvirali su 5 pesama koje samo oni vole, smorili ljude, koji verovatno nikad više neće otići na njihov koncert ukoliko ga budu održavali.

ps. šalio sam se za pink žutu

5. Suština vs tehnologija

Ma koliko imali kvalitetan web sajt, postrojenje ili neko drugo tehnološko rešenje ukoliko niste u stanju da iznesete sa istim kvalitetan proizvod nećete imati ni zadovoljne korisnike. Oni vam mogu pomoći da privučete nekoliko kupaca, ali buzz efekat nezadovoljstva koji nastane pri istom vam može totalno uništiti poslovanje. Tehnički gledano ovo je bio jedan od najboljih koncerata u mom životu, zvuk i bina su bili fenomenalni ali izostalo je ono što su svi tražili - življi nastup i interakciju što je rezultiralo već čime je rezultiralo.

1. Vrhunski proizvod bez dokumentacije -> Loš proizvod

Salve kritika se mogu naći na domaćem webu povodom jučerašnjeg koncerta RHCP. Te kratko je trajao, te nisu svirali hitove i slično. Tu nema ničeg novog, RHCP svaki put imaju slični repertoar, svaki njihov koncert traje manje od 90 minuta. Međutim PR, i ono čuveno Truth well told, kao i dezinformisanost većine ljudi učinili su da bude ovoliko nezadovoljstva oko koncerta. Da su kojim slučajem bili već na koncertu, posedovali informacije o tome kako izgledaju i koliko traju koncerti RHCP-a, verujem da ne bi bilo onoliko flaša.

2. Vrhunski proizvod bez adekvatnog pakovanja -> Loš proizvod

Ma koliko Indjija bila egzotična destinacija, i koliko se trudili da se jačaju i drugi delovi Srbije, mislim da se trebalo upitati, kojim putevima će se vratiti 10.000 automobila i za koliko, tj da li postoji infrastruktura koja to može da podrži. Nije baš prijatno iskustvo kada tražite svoj automobil sat vremena, jer ne postoje obeleženi sektori na parkingu, a zatim provedete još 2 sata da izađete sa istog. Sve ovo stvara novu salvu nezadovoljstva što ukombinovano sa gore-navedenim nedostatkom informacija predstavlja killer combo. Treba napomenuti da je parking koštao 500 din (nešto više od 6 eur).

3. Interakcija

U svojim predavanjima i pisanju o blogu, naglašavam interakciju kao najvažniji element istog. Ovo se posebno naglašava u situaciji externih korporativnih blogova. Interakcija doprinosi povećanju lojalnosti korisnika, i što je ona veća to je i proizvod cenjeniji. Customer experience u mnogome zavisi od načina ustupanja određenog proizvoda, u ovom slučaju bez emocija i hladan, gde je 110.000 ljudi uskraćeno makar za osnovnu interakciju.

4. Korisnik je u prvom planu

Ja zaista volim da mi sajtovi budu pink žute boje, ali pitanje da li ja od toga mogu da živim. Bez obzira koliko ja dobar bio u tome naći će se neko ko će moje rešenje odbiti i time oskrnaviti dugo sticani kredibilitet. Pepersi su upravo to uradili u Srbiji, odsvirali su 5 pesama koje samo oni vole, smorili ljude, koji verovatno nikad više neće otići na njihov koncert ukoliko ga budu održavali.

ps. šalio sam se za pink žutu

5. Suština vs tehnologija

Ma koliko imali kvalitetan web sajt, postrojenje ili neko drugo tehnološko rešenje ukoliko niste u stanju da iznesete sa istim kvalitetan proizvod nećete imati ni zadovoljne korisnike. Oni vam mogu pomoći da privučete nekoliko kupaca, ali buzz efekat nezadovoljstva koji nastane pri istom vam može totalno uništiti poslovanje. Tehnički gledano ovo je bio jedan od najboljih koncerata u mom životu, zvuk i bina su bili fenomenalni ali izostalo je ono što su svi tražili - življi nastup i interakciju što je rezultiralo već čime je rezultiralo.

Pod pritiskom fudbalskih saveza Bolivije, Kolumbije, Ekvadora i Perua čije se reprezentacije ovih dana “bore” za titulu najboljeg na južnoameričkom kontinentu FIFA je izmenila sopstvenu odluku o zabrani odigravanja međunarodnih utkmica na visinama preko 2,500 metara i novu granicu povisila na 3,000 metara. Ovakvom odlukom omogućeno je fudbalskim reprezentacijama Kolumbije i Ekvadora da igraju u svojim prestonicama dok su iznad nove visinske granice ostale Bolivija (La Paz 3,650m) i Peru (Kusko 3,400m).

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Do nedavno nisam bio u situaciji da upoznam tzv. fanove neke od grupa ili pojedinaca, o kojima sa citao ili gledao na TV-u. Ispostavilo se da je moja veoma dobra prijateljica (znamo se preko 30! godina) vec vise od godinu dana ekstremni fan grupe Il Divo.

U poslednje vreme sam imao vise puta priliku da slusam te price o putovanjima na koncerte, pracenje grupe po turneji i sl., a ono sto je u ovom slucaju interesantno jeste da Internet u celoj ovoj prici predstavlja znacajan deo aktivnosti savremenog fana jedne muzicke grupe.



U slucaju grupe Il Divo, sve pocinje na zvanicnom forumu ove grupe za SRbiju i Ex-YU. Dovoljno je samo obezbediti pare za karte do odredjenog grada gde se odrzava koncert, a lako je pronaci fana iz tog grada koji ce obezbediti smestaj. Dovoljno je reci da u internacionalnoj sekciji ovog foruma pomenuti Srbija i Ex-yu deo je medju pet najaktivnijih.

Moja drugarica svaki svoj radni dan pocinje odlaskom na ovaj forum, da bi videla novosti, a zatim ide besomicno skidanje video i audio materijala doticne grupe, sa konstantnim primesama velike kolicine skinutih slika njenih "mezimaca".

Kada se pogleda malo po domacem Internetu, moze se videti da ne postoji specijalizovan sajt za ovaj tip fanova, da postoji nekoliko postova na posecenijim forumima, i eto dobre poslovne ideje za one koje interesuje da malo zarade od fun-related price. Ciljna grupa su uglavnom zene u dobu izmedju 30 i 45 godina (moze i ispod i iznad), situirane, sto znaci da money is not a problem, ako imate sta kvalitetno da ponudite za "smirivanje apetita" na temu fun grupe.

Prica o najposecenijim sajtovima u Srbiji mogla bi da se ozbiljno revidira ako se uzme u obzir na koje sve sajtove ovakvog tipa nasi sugradjani odlaze da bi aktivno participirali (samo ih treba pronaci).

Mislim da ovo može da se podvede pod case-study: kako spektakl pretvoriti u haos i razočarenje.

Verovao sam da Ješić i njegova ekipa mogu ovo da izvedu, uprkos tome što je logika nagoveštavala da je ovo preveliki zalogaj za tako mali grad, sa infrastrukturom u razvoju. Dolazak na koncert je manje-više opravdavao očekivanja. Krenuli smo iz Beograda oko 5, a parkirali se oko pola 7. Gužve su bile na izlazu iz Beograda (30-40min), kod onih semafora oko Metroa, nakon toga se pičilo lepo do naplatne rampe, gde je čekanje bilo nekih 20-30min.

Na odvajanju za Inđiju je sve bilo fino obeleženo, do parkinga se išlo novo urađenim putem, dve trake, prošli za 10min. Druge dve trake su bile za VIP. Na ulazu u parking ti naplate 500din i čitava serija momaka je sprovodila kola i pakovala ih jedna po jedna. Sve je delovalo super: kola su pakovana jedna pored drugog u dva reda, pa onda red prazno da može da se izađe. Bilo je više takvih kolona sa redovima i “ulicama” između.

Ovde je napravljena prva greška: nije bilo ama baš nikakvih oznaka po tim redovima i kolonama. Mi smo stali gde su nas smestili, ali posle nekoliko pređenih metara sam se zapitao kako ću kasnije pronaći to mesto. Ama baš nikakve oznake. Ja sam se orijentisao po štandu sa pljeskavicama i ivici arene i nadao se da pljeskavičari neće da to raspakuju i odu pre kraja koncerta.

Koliko je to bilo loše, videlo se pri izlasku. Kiša je počela da pada u momentu izlaska. Tu se video drugi veliki problem: parking nije osvetljen. Neverovatno! Nema oznaka redova, nema svetla, a 10.000 automobila i ti sad treba da po pljusku i mraku pronađeš svoj auto. Organizacijski propust decenije…bar bi bio, da nije bilo ovog sledećeg.

Nikog, ama baš nikog od redara koji su raspoređivali automobile pre koncerta nije bilo nakon koncerta. Mrak, pljusak, nikakvih oznaka, nikakve organizacije. Ljudi su sami izlazili u one tzv. ulice i onda stali uredno u red, čekajući da dođe njihov red da izađu. Ponavljam - ljudi su stali u red i strpljivo čekali da izađu. I tako smo tu na tom mestu proveli 2h!

Kad god je prestajala kiša sam izlazio da gledam oko sebe. Ništa, ama baš ništa se ne pokreće, sve stoji. Ni na samom putu se ništa ne mrda, sve totalno stoji, niko nema pojma šta se dešava. Onda posle tih 2h i kusur vidim da je kompletna ekipa iza mene, stotine automobila krenelo preko parkinga ka zadnjem kraju. Šta ću, krenem i ja, pomislim tu se otvorio neki izlaz da se isprazni, kada ono prc - prešli 200m i stali. Tu smo proveli još 2h pre nego smo izašli na put.

Šta je bila fora? Neki idiot - da ponovim: idiot - je zabranio povratak ka autoputu onim dvema trakama kojima smo došli, nego je sve automobile upućivao na kružni tok koji je na putu ka Inđiji. Ko nije bio - to znači obilazak svih izlaza iz parkinga, kompletnog parkinga (i VIP i običnog) i onda još malo pa eto okretanja. Pri tom nema nijednog policajca koji tu nešto reguliše i onda imaš autobuse, kombije, dugačke limuzine, raznorazne automobile koji pokušavaju da prođu. Naravno, totalni kolaps.

I onda na B92 čuješ Ješića kako uvređenim glasom priča kako je sve to normalno i da je 80% automobila izašlo i da će eto z koliko 45min da se sve isprazni. I onda to upoređuje sa špicem u Beogradu. Ma nije nego. U špicu jeste pičvajz ali se pomeramo, malo po malo - ovde se ludi čoveče stajalo u istom mestu satima i ništa se ne mrda.

Zasrali ste organizaciju najstrašnije i sve što ste uradili a što je bilo dobro ste načisto usrali. Blaža reč za ovo sinoć nije primerena.
Tek kada je u 4 ujutro došlo iz dupeta u glavu da treba dozvoliti povratak onim trakama ka autoputu, sve se rasčistilo.

Apsolutna nula od organizacije. NULA! Ma minus…svi plusevi su višestruko neutralisani time što sam izašao iz arene u 23:30, a stigao kući u 5:30.

Nastup

Sam koncert…uf bre, stvarno ne znam. Peppersi su bili odsutni, ne naročito zainteresovani za komunikaciju sa publikom. Jedino se Flea nešto zezao, ostali ama baš ništa. Prženje je bilo odlično, ozvučenje sjajno, projekcije izuzetne. Zašto su ovi imali ovakav pristup i da li su bili iznervirani ili ne znam šta - ma baš me briga bre. 100k ljudi je došlo iz nekoliko zemalja da ih gleda - moraju da poštuju tako nešto.

Ne govorim tu o trajanju koncerta, nego o odnosu i komunikaciji sa publikom. E, Flea je rekao zahvalnicu pre zadnje pesme i to je sve, nisu ni pozdravili ljude na kraju, samo su otišli. Znaš ono, kao skupe se ispred, podignu ruke i ćao. Ništa, samo otišli. I onda su ljudi normalno očekivali da bude još kojeg bisa. Sasvim je razumljivo razočarenje i bes kada su umesto njih izašli majstori da razmontiraju opremu.

Em kasne 50 minuta, em završe 15min ranije. E, u tome leži glavni razlog razočarenja: organizatori su masno slagali da će početi u 21h a da je kraj u 23:30. Kada ti umesto obećanih 2:30 daju 1:25, bacanje onih flaša i zvižduci nisu nimalo neobični i neočekivani. RHCP su tu izvukli deblji kraj i dobili koncert zvižduka kakav nisu baš zaslužili, zbog laži organizatora.

Sve je to super što je festivalski nastup i oni tu sviraju 75min i ne znam šta. Totalno me ne zanima - obećano je 2.5h (od čega bih bio zadovoljan i sa 2h) a dobili smo ku*ac nešto duži od 1h. Pa i Franz Ferdinand je na prošlom Exitu imao festivalski nastup pa su rasturili bre (najbolji koncert na kome sam ikada bio). Billy Idol je na istom Exitu takođe svirao duže. Duran Duran su imali fantastičan koncert, vratili su se na 3 bisa, zadnji nakon 10minuta aplaudiranja i buke. Ispoštovali su ljude 110%.

Kažem opet, stvar je u očekivanju - da su rekli da će biti 1.5h, ok to je to. Onda bih samo mogao da pljujem RHCP zbog odvratnog odnosa ka publici. Prvi put sam bio na koncertu na kome pevač benda ne progovori ni jednu jedinu reč ka publici. Nešto je sranjuckao ali ka svojoj ekipi ili ostalima u bendu, nama ni reč. K’o studijski nastup, da ne poveruješ.

Na kraju ipak: tuga i jad.

realnost je iluzija stvorena nedostatkom alkohola.
(jedna misao iz 1999, za vreme bombardovanja)

Više me uopšte ne čudi što nebo staje u baricu, a zemlja u sebe ne staje. U neki komadić sebe. To me je i naučilo da umem da obuhvatim, ali da pristanem pri tom da i sam budem obuhvaćen. To je ta jedina umetnost čija je unutrašnjost okrenuta ka spolja.
Ko nauči da želi, taj će me odmah razumeti. (Mostar, 1974.)

Autor: Saša Trifunović | 27.06.2007 - 09:06

Privatizacija rudarskog basena „Bor“: Deripaska konkuriše Drakuliću

Namera ruske kompanije „Bejzik element“ da se preko svoje firme „Strajkfors“ ponovo uključi u proces kupovine imovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ dovela je do zapleta u privatizaciji borske kompanije, koja zbog zastarele tehnologije ima ozbiljnih problema da nastavi ekonomičnu proizvodnju i održi ekološke standarde.

Pismo o namerama da učestvuje na novom tenderu, ruska kompanija je uputila Agenciji za privatizaciju, a preko medija se oglasila na dan kada je Odbor za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju te kompanije trebalo da odluči da li da nastavi pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu za prodaju RTB-a, konzorcijumom koji čine „Ist point“ i britanski investicioni fond ORN, ili da raspiše novi tender.
- Uvereni smo da će bilo kakvi novi pregovori sa ponuđačima iz prethodnog tenderskog procesa koji je završen biti posmatrani kao direktni pregovori i u suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji - upozorili su iz „Bejzik elementa“. Ova firma, na čijem je čelu ruski milijarder Oleg Deripaska, predstavlja se i kao važan strateški partner RTB-a i Republike Srbije, što se može dovesti i u kontekst rešavanja kosovskog problema.
Interesantno je da je prilikom prve prodaje RTB-a, 5. marta ove godine, Tenderska komisija odbacila ponudu „Strajkforsa“. Komisija je tada saopštila da „Strajkfors“ nije dostavio bankarsku garanciji od tri miliona dolara.

Činjenica da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je izabran za predsednika Odbora za privatizaciju RTB „Bor“, izjavio protekle nedelja da je Vlada Srbije odlučila da započne pregovore sa „Ist pointom“, a da je potom došlo do odlaganja donošenja odluke,govori da u samoj Vladi nema saglasnosti kako rešiti sudbinu RTB-a. Dinkić je juče odbio da novinarima prokomentariše odluku Odbora.
U „Ist pointu“ ovoga puta, za razliku od nekih ranijih situacija, nisu imali komentar na novi razvoj događaja.
Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ borske Topionice bakra Dragan Jankucić smatra da je ekološko pitanje ipak najvažnije u procesu prodaje RTB-a, jer se uglavnom privatizacije svode na neostvarenim obećanjima. On, takođe smatra da se neće odustati od zahteva da se radnicima koji predstavljaju tehnološki višak isplati najmanje 400 evra po godini radnog staža.