Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Sletih u trku niz kružno stepenište lupajući papučama toliko da su sve komšije bile obaveštene o omanjem torpedu u ulazu. Odnosno torpednom izlazu. Pri takvom ateriranju, opšte je poznato da se kauzalnost malo pojebe. Izvinte na izrazu, ali ovde deskriptivniji uleteti ne može. Pošto u takvim olujnim odlascima i  sama glava ostaje bez obzira, dalo se očekivati da ću kući da stignem bez tone sitnica.  Znate one koje vam uooooopšte ne trebaju. Kao što je recimo novčanik. Kupila sam nov, pa mora izgleda da prođe onu elementarnu fazu privikavanja na stvarnost igrajući se sad me ima sad me nema. U istom je sva potrebna dokumentacija koja mora da se pruži čiki ako se brzo vozi, ili se pregazi malo puna, ili naduva koji promil alkohola. U njemu i novci. Al jebeš novce ovo je vreme kartica. U novčaniku. Novom. Tu je i kalendar koji svake godine dobijem od svog čika ginekologa, ne bi li me naterao da se ne blamiram svaki put kad dođem kod njega, te na pitanje o poslednjoj menstruaciji odgovaram sa NE ZNAM. Ali kako ne znaš? Lepo čika doco, ne znam. Ulovim sebe da ko stari svet počinjem da se prisećam svoje neuspele ovulacije vezujući ih za važnije događaje. Jel bilo pre koncerta? Nije. Na koncertu nisam imala. Što jes jes. Nisam. Onda je možda posle…i tako tupo i bez gaća neretko stojim kod njega prebirajući po važnijim datumima. A potrebno je samo popuniti kalendar. U novčaniku. Koji je potrebno ne ostavljati. A tu je i LK. Ako krenu da me hapse, prolazim ko NN lice. To mi već ima trilerski zaplet…i već se zamaštavam.

Foto aparat specijalno pozajmljen za sledeći vodootporni rafting Tara vikend, takođe ostao u glavi bez obzira. Negde na astalu. Cenim. A možda se i varam. I knjiga sa silnim objašnjenjem gde šta i kako na Durmitoru. Ima i malo o Tari, ali živela iznenađenja. Mislila sam čitati do Durmitora, pregledati kartu i Taru preskakati. Al sad neću ni jedno, ni drugo, al bogami ću treće!

Majica, na korpi za prljav veš. Eno je tamo složena. Na dva na tri dela. Omiljena. Zato valjda i ostaje. Preko nje ostao nedeljnik Vreme sa neiščitanim člankom Pančića. Jbg, drugi ukućani morali u WC. Što bi se reklo po narodski, govna nikog ne čekaju.

Beli grudnjak na štriku. Sto puta ponovljeno: Napomeni me molim te da ga ne zaboravim. Bela koša na poso mora katkad, a to je jedan jedini beli da je lep i valja. E sad ne valja. Sad visi. No, sise se nekako drže i bez podrške. Idemo za prugraste materijale. Belo ću od srede.

Do petka.

Od petka ću vala ništa. Gđica Stranger and mua i dragi muški prijatelj (on se čovek lepo ne linkuje), idemo da ostanemo bez daha na raftingu jedno tri dana.  

Bez obzira. I glave svakako.

 

 

Iako na njemu imam oko 250 slika, Flickr više skoro uopšte ne posećujem, pre svega zato što, kao ne-pretplatnik, imam pristup samo poslednjih 200 od njih. Taj servis mi nije bio dovoljno bitan da bih poćeo da plaćam članarinu, a sa druge strane imam Guglov servis Picasaweb koji nudi neograničen broj slika a kvotu na prostor na disku, što mi mnogo više odgovara. Međutim, pre par dana stiže mi poruka od Yahoo-a (koji je sad vlasnik Flickra) da zatvaraju svoj stari sistem Yahoo...

Ministri danas odlučuju o sudbini RTB Bor

Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će na današnjem sastanku resorni ministri razgovarati o privatizaciji Rudarsko -topioničarskog basena Bor. Ćelić očekuje da će se razgovarati o ekološkoj strategiji za Bor i Majdanpek. Prošle nedelje je odložena konačna odluku o nastavku privatizacije RTB dok se ne napravi strategija očuvanja životne sredine u Boru i Majdanpeku. “Imajući u vidu trenutno stanje životne sredine u Boru i Majdanpeku, Odbor za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB smatra da je očuvanja i poboljšanja životne sredine jedno od najvažnijih pitanja za borski region, a samim tim i za proces privatizacije RTB Bor grupe”, saopštila je Agencija za privatizaciju. Agencija je 25. aprila ove godine raskinula ugovor o prodaji RTB-a rumunskom Kupromu, jer ni u dodatnom roku nije dobila garanciju za plaćanje ugovorene cene. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić nakon toga je saopštio da će Vlada ući u pregovore sa drugoplasiranim na tenderu, konzorcijumom londonskog investicionog fonda ORN Ist pointa Zorana Drakulića, ali je ubrzo po objavljivanju te odluke, Ministarstvu i Vladi Srbije stiglo pismo zainteresovanosti ruske kompanije Bejzik element, finansijskog magnata Olega Deripaske, u kome se državni vrh podseća da je tender zvanično proglašen neuspešnim, zbog čega očekuju nove uslove za prodaju RTB Bor. Zbog ogromnog uticaja koji Deripaska ima na Kremlj, upućeni su ubeđeni da će sastanak ministara pre svega odgovoriti na pitanje da li će biti novi tender ili će ipak Drakulić ući u pregovore sa Vladom.

R. D. i Beta

Malo sam pratio posećenost sajtova na poslu i onda sam se zainteresovao za takvu vrstu servisa i upitao se zašto i moj blog nebi mogao da ima neku vrstu statistike. Na netu sam pronašao jedan odličan online servis za praćenje posećenosti koji nudi lite i premium accoute, ja sam naravno uzeo ovaj lite jer je free. Servis se zove sitemeter i bavi se statistikom posećenosti. Ono što ovaj servis nudi za besplatan account je stvarno perfektno i mislim da su se stvarno potrudili oko svega što postoji na ovom servisu. Praćenje se ne zasniva samo na brojanju i praćenju poseta već ima mogućnost praćenja Operativnih Sistema, Browsera, Domena, Regiona pa čak i rezolucije monitora sa koje je posetilac posetio vašu prezentaciju.

Ovde ću na blogu postaviti stanje posećenosti do danas, znači do 22. juna, a redovno ću osvežavati ovu informaciju svakog meseca.

VISITS

• Total 112
• Average Per Day 8
• Average Visit Length 2:22
• Last Hour 1
• Today 9
• This Week 53

PAGE VIEWS

• Total 204
• Average Per Day 12
• Average Per Visit 1.5
• Last Hour 1
• Today 13
• This Week 81

Takodje sam napravio statistiku posećenosti po operativnim sistemima i browserima koja će se nadam se dinamično sama menjati, ako ovaj widgete ispravno radi.

Posećenost po Operativnim sistemima
Posećenost po Browser-ima

Da se ne bi mučili oko svega ovoga na blog sam postavio sitemeter banner tako da u bilo koje vreme možete posetiti i pogledati statistiku. Ovo je za sada najbolji servis koji sam uspeo da pronađem na internetu a ako budem našao neki bolji obavezno ću se predati njemu.

Predstavljam vam tri stvari koje su mi zapale za oko poslednje nedelje. Radi se od tri mrežne kartice, dve su LAN PCI 10/100/1000 Mrežne karte kompanije KillerNic a trća je Wireless PCMCIA Kartica kompanije Linksys. Prve dve sam izabrao zato što su nesvakidašnje, odnosno prvi put vidim ovako nešto tako da sam rešio to da podelim i sa vama, treća kartica je lično meni posebna i igra meni veliku ulogu u mom svakidašnjem korišćenju računara.

Počeću od prve, naime radi se o kartici koja mi je prvenstveno privukla pažnju zbog svog izgleda. Lep, veliki hladnjak u obliku slova K daje čoveku na prvi pogled pomisao da se radi o grafičkoj karti, malo sam sam pogledao po netu i uverio se da se stvarno radi o mrežnoj kartici. Dakle kompanija KillerNic se bavi projektovanjem i proizvodnjom LAN kartica, malo neobičnih po svemu, ali naravno tu je i ona druga strana, performanse. Kartica Killer Nic je kartica koja podržava gigabitni internet, što i nije neka velika prednost u odnosu na današnje kartice. Ono što ovu karticu odvaja od drugih je pre svega izgled i veličina. Najvažnija karakteristika je da ova kartica ima Network Unit Processor brzine 400MHz i RAM memoriju 64MB DDR PC2100. Na njihovom sajtu kažu da njihova nova tehnologija LLR (Lag and Latency Reduction) poboljšava protok i jedan deo saobraćaja upućuje na NPU (Network Processor Unit) i tako rasterećuje glavni CPU. Ovo je u praksi važno samo za Gamere jer se u praksi kod njih najviše traži što manji Lag. Od priključaka ova kartica ima jedan RJ-45 i jedan USB port. Cena ove kartice je astronomskih 285 dolara, tako da je bizarno kupovati ovako nešto u normalne svrhe.

Killer Nic

Druga kartica, ujedno i nešto slabiji model se razlikuje jedino po izgledu i po tome što umesto procesora od 400MHz ima CPU od 333MHz. U čemu li je razlika pitam se... Za ovu karticu nisam uspeo da nađem cenu ali mislim da se ne razlikuje bitnije od cene prethodne.

Killer K1

Linksys Wireless-G Notebook Network Card je kartica koja je od skora postala sastavni deo mog laptopa. Ako dosada niste čuli za Linksys, mogu vam reći da je Linksys "ćerka" kompanije Cisco Systems. O kvalitetu kartice nemam reči, od samog starta, odn od instalacije drajvera, pratećih programa nije bilo nikakvih problema. Aplikacija koja stiže uz karticu je odlično urađena, laka za snalaženje i puna naprednih podešavanja. Oznaka kartice je WPC54GX, a podržava dva standarda 802.11b i 802.11g, takođe ima pojačanje od 20dB za 802.11b i 14dB za 802.11g standard, što joj daje veliki domet. Takođe je u karticu ugrađena SRX (Speed and Range eXpansion) što joj dodatno poboljšava performanse.
Linksys Wireless-G Notebook Adapter

U praksi se pokazala perfektno, bez prekida, sukoba sa ostalim hardverom, jednostavno kartica je fenomenalna. Moja ocena od 1 do 10 je 8,9 bez razmišljanja. Samo ova kartica ima jednu manu koja sve nas interesuje a to je cena. Cena ove kartice na domaćem tržištu je astronomskih 195€, dok sam naprimer na internetu našo da se prodaje za 90$. Još jedna velika šteta je to što je ova kartica privremeno kod mene (otprilike ću je koristiti oko dva meseca). Niste valjda mislili da bih dao za wireless karticu, bez obzira koliko je ona dobra 190 i kusur evra. Kada budem rešio da kupim nešto ovako naravno zatražiću pomoć firme :)

druga polovina septembra donosi brojna zadovoljstva od strane diskografske kuce Arts & Crafts, ne samo da Kevin Drew objavljuje svoj debitantski solo album, vec svega nedelju dana kasnije i nas omiljeni montrealski sastav Stars stize do svoje nove cetvrte po redu ploce... ploca obecavajuceg naslova 'In Our Bedroom After The War' je nastala u gotovo idealnim uslovima. ona sadrzi citavih trinaest

Via Such a blog otkrivam ovaj simpatičan reklamni spot za prezervative kompanije Trojan. Ono što mi se nije svidelo je to da je spot cenzurisan od strane američkih televizijskih kanala Fox et CBS (kako baš kod njih?:).

Baš me interesuje zašto..? Zato što smo mi muškarci predstavljeni kao svinje ili je nešto drugo u pitanju…

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala
Plugin by Taragana

Malo jedan čudni tekst, no tema mi se čini zanimljivom, a kako sam bio direktni sudionik diskusije čisto i da je dokumentiram. Naime, danas je Boris Tadić, predsjednik Srbije u Vijeću Europe održao kraći govor o značenju i razvitku demokracije te je potom gotovo sat vremena odgovarao na pitanja polaznika ljetnog sveučilišta (njih otprilike 600 iz 15 zemalja europe).

Jedno od zanimljivijih priča iz očiglednih razloga je i priča o Kosovu koja sada ulazi u svoje finale jer dok su pljuštala pitanja po Tadiću, istovremeno se u americi odvija diskusija između Putina i Busha koja će sasvim sigurno odrediti ili barem značajno utjecati na sudbinu Kosova. Priča koju nam je ispričao Boris Tadić je samo jedna strana medalje i sasvim sigurno treba saslušati i drugu stranu, no moj je dojam kako je Tadić uspio stvoriti dojam iskrenosti te je barem mene (napominjem da nisam čuo drugu stranu priče) uvjeriti kako Kosovo mora ostati dio Srbije.

Atmosfera nije nužno bila u cijelosti naklonjena Tadiću budući da su u dvorani bili predstavnici iz Albanije i Kosova, te su u nekoliko navrata jasnim negodovanjem ali i vrlo direktnim pitanjima pokušali razbiti Tadićevu argumentaciju (do razine da je osiguranje već krenulo smirivati Kosovare, a predsjedavajući Vijeća Europe je u jednome trenutku morao podsjetiti Tadića da je demokracija i slušanje i odgovaranje na neugodna pitanja).

U svakom slučaju, tih sat i pol vremena je bilo vrlo dobro utrošeno vrijeme jer smo na djelu vidjeli (po mom mišljenju) sjajnog političara koji je barem s one zanatske strane uspio odraditi predavanje i grillanje iznimno dobro; pritom ne gubeći niti u jednome času nit, bez da se vidno uzrujao na neugodna pitanja ili da je izbjegao odgovor (uz jedan jedini izuzetak).

I još samo da opišem njegovu argumentaciju koja je zanimljiva. Naime, njegova temeljna postavka je da je funkcija predsjednika Srbije između ostaloga da osigura integritet i suverenitet njegove zemlje, te da je prirodno da se bori za svaki pedalj zemlje koja mu zemljopisno pripada, a Kosovo je sastavni dio Srbije već stoljećima. Nadalje, on tvrdi kako bi otcjepljenje Kosova čija se opravdanost argumentira potencijalnim nasiljem koje će se desiti ako priznanje izostane - postaviti značajni presedan u drugim sličnim situacijama kojih ima širom svijeta u izobilju. Naveo je nekoliko primjera od kojih se neki nalaze u okolici Crnoga mora gdje zemlje imaju identične ili vrlo slične situacije koje mogu biti značajno pogođene primjerom nasilnog izuzimanja Kosova od Srbije. Za razliku od Kosova koje je pak samo politički problem, zemlje crnoga mora nalaze se na važnoj energetskoj ruti i takav razvoj događaja bi značajno utjecao na energetsku sliku europe jer bi se time kreirala značajna nestabilnost u regiji na duži vremenski rok.

Nadalje, u slučaju da međunarodna zajednica izdvoji Kosovo, koja je moguća racionalizacija da se i primjerice Republika Srpska po tom istom mehanizmu ne pripoji Srbiji ili postane u cijelosti samostalna država? A ako se to desi i dođe do dezintegracije BIH onda smo svi ponovno na pozicijama na kojima smo bili prije petnaest godina (ako govorimo o političkoj stabilnosti regije).

Ovo je teški sažetak koji pišem iz glave, no argumentacija mi se čini solidna i vrijedna razmatranja. Nemam nekog osobitog sentimenta prema Srbiji i prva reakcija mi je da im to Kosovo treba uzeti, ako ništa drugo onda kao kaznu za devedesete godine - no kada pogledam argumente ovako posložene, pitam se da li je to ispravan način rješavanja problema? Nije da moje mišljenje i stav ima bilo kakvu težinu u međunarodnim odnosima, ili da će imalo utjecati na finalno rješenje problema Kosova, no ponavljam pitanje; Da li bi otcjepljenjem Kosova stabilizirali možda Kosovo, no istovremeno sasvim sigurno srušili stabilnost Srbije (a bez stabilnosti Srbije nema stabilnosti u regiji, to je nadam se svima jasno), a potencijalno stvorili i presedan koji se poput lančane reakcije može preseliti na cijeli niz drugih slučajeva u svijet.

Misao dana:
Room for improvement is the largest room in the world.

Dragaša sam upoznao Oktobra 2005 u Majdanpeku kada je bio kod predstavnika jednog od Majdanpečkih sindikata,Radeta Petkovića,posle tog sreo sam ga još par puta kada je dolazio u Bor povodom situacije oko “privatizacije” RTB-a , iliti velike pljačke i prevare koja je trebala da se dogodi…..

Dragaš se više borio i trudio da nama Boranima ukaže kakva se prevara i pljačka sprema oko RTB-a ,nego mi Borani, koji živimo ovde i čije egzistencije direktno zavise od sudbine RTB-a Bor,čak šta više,ima dosta Borana koji se zalažu za pljačkaški kurs vlade Srbije,koja se od tada malo “pretumbala”…stare “bingo loptice” su zamenjene “novim” što je naravno isto,samo imaju novi broj na “dresu” Vlade Srbije,a o tim stvarima će više reči biti u drugim reubrikama….

Pre nego što vam dam na uvid Dragaševu biografiju ,kao i neke njegove tekstove gde opisuje našu surovu realnost,samo ću da kažem to,da je on ,po meni,primer čoveka kakvi bi trebali da budu naši elitni ljudi,predvodnici nekog budućeg boljeg našeg društva,društva gde će intelektualci koji su u establišmentu vladajuće strukture biti uzor: lične “žrtve” nad opštim dobrom, časti,moralnosti,poštenja i stručnosti…

Biografija

Rođen 15.12.1959. godine u Zemunu.
Ekonomski fakultet smer “Ekonomska teorija” završio 1982. godine u Beogradu.
Bankar od 1984. godine. Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM mesečnog obrta kapitala.
Godine 1987. ukazuje na pogrešnu politiku režima i javno nastupa protiv njega.
Godine 1989. prinuđen je da napusti državnu banku zbog političkih pritisaka.
Godine 1989. učestvuje u formiranju opozicije u Srbiji.
Godine 1990. postaje predsednik prve privatne banke u Istočnoj Evropi - KARIĆ BANKE i za dve godine stvara profitabilnu i modernu instituciju koja tržišno posluje.
Piše i nastupa u srpskoj javnosti zalažući se za uvođenje kapitalizma, berze i tržišne privrede.
Od 1990. godine finansira i pomaže demokratsku opoziciju u Srbiji.
1990. Učestvuje u formiranju Beogradske berze.
1990. Savetuje vladu Ante Markovića oko razvoja finansijskih tržišta i uspostavljanje modernog bankarskog sistema.
Godine 1992.g. napušta KARIĆ BANKU zbog neslaganja sa vlasnicima banke.
Godine 1992.godine, uz pomoć privatnih preduzetnika, sa grupom saradnika osniva CREDIBEL BANKU. Zahvaljujući dobroj postavljenoj strategiji i profesionalnom nastupu Credibel banka stiče veliku popularnost.
Od 1992. godine osniva firme u svim istočnoevropskim zemljama i posreduje u plasmanu kapitala sa razvijenih tržišta.
Bio je konsultant u mnogim istočnoevropskim kompanijama i vladama u procesu tranzicije.
1992. Na poziv predsednika države Dobrice Ćosića napisao ekonomski program za ekspoze premijera Milana Panića. Učestvovao u finansiranju kampanje Milana Panića.
1992. Organizovao u Beogradu obeležavanje 100 godina rođenja Miroslava Krleže.
1992. Osnovao i finansirao alternativnu školu „Credibel škola“ , koja je kasnije postala BOŠ Beograd.
1992. Osnivač i finansijer ginekološke klinike “Devana”.
1992. Osnivač izdavačke kuće TERSIT, koja je izdala nekoliko stotina naslova.
1992/1993. Donator je i osnivač mnogih projekata iz srpske kulture kao što je fond “Borislav Pekić”, fond “Radovana Samardžića” i “Stanislava Vinareva” i učestvovao u finansiranju mnogih nacionalnih projekata iz oblasti nauke i kulture.
1992-1995. Vlasnik više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi.
1995. Pokušao da osnuje za prognane iz Hrvatske farmu-kibuc u selu Saranovo kraj Topole - projekat prekinut nasilno u izgradnji.
1990-1996. Finansirao obnovu mnogih manastira i crkava po Srbiji.
1990-1996. Finansirao mnoge opozicione medije u Srbiji ili direktno učestvovao u njihovom pokretanju.
1990-05.10.2000. Zabranjivan od strane režima kao ideolog kapitalizma, pa je održao bezbroj predavanja i nastupa na tribinama i lokalnim medijima.
Odbija ponude režima da se uključi u politiku.
Početkom 1996. godine, zbog opozicionog delovanja, posle silnih pritisaka, režim uništava Credibel banku.
Aprila 1996. godine osnovao portfolio-menadžersku firmu KONDEL.
U periodu od 1997. - 2001. godine objavljuje nekoliko romana i drama.
Bavi se publicističkim radom i ukazuje na katastrofalne posledice režima po srpsko društvo.
U NATO intervenciji 1999. godine 3 meseca proveo na topovima PVO.
Povratkom sa ratišta, jula 1999. godine sa grupom svojih prijatelja, stručnjaka iz različitih oblasti, sačinio Program za spas Srbije. To je sveobuhvatni predlog političkih i ekonomskih promena koje treba izvršiti u državu.
Posle demokratskih promena, oktobra 2000. godine, na poziv premijera Srbije, obišao u 100 dana privredu Srbije i predložio način rešavanja nagomilanih problema.
2001. U februaru mesecu razišao se sa premijerom Zoranom Đinđićem zbog različitog viđenja koncepta reformi u Srbiji.
2001. Prvi otpočeo kritiku nametnutog neoliberalnog koncepta i ustao protiv sprovođenja šok-terapije, tvrdeći da će taj koncept uništiti srpsku privredu.
2001. Predložio održavanje Okruglog stola o pravcima razvoja društva na kome bi se sučelile različite koncepcije u javnoj raspravi pred građanima Srbije.
2001. Novi režim zabranjuje sve nastupe u državnim medijima.
2001. Objavljuje 05.10. sa grupom autora kritiku neoliberalizma u Srbiji u knjizi „KUDA IDE SRBIJA?“ .
Godine 2003.g. osnovao udruženje privrednika Privredna snaga Srbije - PSS.
Decembra 2003.g. bio je nosilac liste na parlamentarnim izborima Privredna snaga Srbije (PSS) i dijaspora – kao grupa građana osvojili – 14.113 glasova.
Ponudio građanima Srbije Novi ekonomski program i Vladu nacionalnog spasa za pokretanje privrede.
Juna meseca 2004.g. osnovao UMA – Udruženje malih akcionara Srbije. UMA Srbije je od juna 2004 - marta 2007. udružila preko 170.000 akcionara u preko 1100 preduzeća, raskinula je ugovore u više od 320 preduzeća, podigla cene akcija na berzi u više od 300 preduzeća i održala više od 3000 predavanja širom Srbije.
Novembra 2004. godine postao menadžer Opštine Trstenik.
2005. U julu mesecu osnovao EKONOMSKI POKRET - udruženje građana koje ima politički i ekonomski program za spas Srbije i koje se priprema za izbore 2009-2012.
2001-2006. Traje kontinuirana zabrana od strane režima, uprkos tome što zastupa 130.000 akcionara ili ljudi koji su trebali da dobiju akcije ili one čije su akcije preotete.
2006. februara meseca osniva konzorcijum mivela kao udruženje građana za otkup većinskog paketa akcija fabrike vode mivela. To je prvi pokušćaj da hgrađani srbije putem konzorcijuma otkupe strateška preduzeća.
Maj 2007 - ekonomski konsultant Srpske narodne stranke u Crnoj Gori.
Nije član nijedne stranke.
Živi i radi u Beogradu.

Dragaševi tekstovi

Pijana država Gasi svetlo Srpske nacionalne laži Cirkus u skupštini

Okupacija Srbije Modernizacija Srbije Finansijski slom

Devizni kurs - organizovana pljačka Tajkunizacija Srbije

Portfolio menadžeri Vaučerska privatizacija Zabranjeni Tabloid

Investicioni fondovi Jesenje gazdeBanditi od zakona

Tajkunizacija Srbije Više od izbora Obesite se, gospodo!

Opsada Sandžaka Konfiskacija imovine Izvlačenje kapitala

Oranje reforme Partijski ustav Streljanje pameti Vojna pljačka

Mafija uvoznika Šminkanje mrtvaca NIP – Nacionalna investiciona prevara

Ekspertska mafija RTB Bor Špekulacije guvernera Mafija konsultanata

Bankarske manipulacije Stečajna mafija

Koji je smisao privatizacije kada preduzeće ode u stečaj?

Šta zaista određuje cenu akcija u Srbiji Ko je prevarant?

Labusov let preko bare Prijateljsko otimanje Ekonomija destrukcije

MMF operiše bez anestezije Ideolog verbalnog legalizma

Pljačka Neoliberali Lešinari Greška Mito Dužničko ropstvo

Optička varka Burazeri socijalizma Zašto propadamo? Laki keš

Treća Srbija Kapitalna prevara Sindikalni voajeri Peti oktobar

Građani bez akcija Nazovi MMF radi samoubistva Braća u krađi

Strateške rasprodaje Kriminalci političari Otimanje Robnih kuća

Narodni kapitalizam Pljačka i privatizacija Privatizacija Slom

Rasprodaja Čikaški momci Stečaj banaka Vidovdanska kletva

Budžet ili ko plaća gubitke? Despotska i malograđanska vlast

Poreske obveznice Mercator Država preduzeće Profiteri tranzicije

Potrošačka torba Održiv razvoj Reforme – prevareni građani

Za sve radnike,odnosno male akcionare , preporučujem sledeći edukativni tekst jednog člana UME

Uputstvo za neupućene - akcionare

Sajt Branka Dragaša: http://www.dragas.biz/

Ekonomski odnosi sa inostranstvom tema su novog dvobroja časopisa “Ekonomska diplomatija”. Glavni i odgovorni urednik prof. dr Miroslav Raičević u uvodniku ističe da pozitivna kretanja u svetskoj privredi i našem neposrednom okruženju otvaraju za Srbiju nove prilike i izazove i da će prilike biti vezane za posredne i neposredne efekte “prelivanja rasta” i povećanu konjunkturu na “širokom internacionalnom privrednom frontu”. Dr Dejan Jovović, naučni savetnik iz Privredne komore Srbije, piše o Sporazumu o slobodnoj trgovini Cefta 2006, ističući da će zahvaljujući njemu ceo region postati znatno atraktivniji za strana ulaganja i da će srpska privreda u tom procesu imati priliku da se takmiči na širem evropskom tržištu i u tome postane još uspešnija, atraktivnija i konkurentnija. Profesor dr Mlađan Kovačević daje analizu ostvarenja u ekonomsko-finansijskim odnosima Srbije sa inostranstvom u prošloj godini.
O novom Zakonu o slobodnim zonama i funkcionisanju slobodnih zona kod nas i u svetu piše Gordana Zivlaković, šef Odseka za carinsko-pravne poslove pravnih lica u Upravi carina, a Nadica Pantović, rukovodilac Grupe za carinsku politiku u Ministarstvu finansija, o Predlogu zakona o carinskoj tarifi i o Međunarodnoj konvenciji o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba.
Časopis donosi i najzanimljivije privredne vesti iz sveta - od Rusije, Nemačke i Kine do susednih zemalja.