Unosi za: Arhiva za 2007/08

Očekivao sam da ćemo, nakon što se desila tragedija kod Negotina, prisustvovati opštoj histeriji i raspravi na temu društvene odgovornosti za to što se dogodilo i šta možemo svi mi da uradimo da izmenimo to i takvo društvo.

Problem je bio u tome što nije bilo ničega posebno zanimljivog vezanog za ubicu - niti je bio na ratištu, niti je bio izbeglica, niti je bio posebno siromašan, što znači da nije prošao kroz neku traumu na koju bi se mogla svaliti krivica. Ali, danas sam na radiju čuo nekoliko argumenata zašto je ipak krivo društvo, to jest svi mi. Pod jedan, zato što su komšije znale da je lud i znali su da ima oružje a ipak nisu reagovali (izgovor lekara koji su ga pregledali i nisu javili policiji), a pod dva, zato što postoji atmosfera u kojoj ljudi nerado priznaju da su njihovi bližnji mentalno poremećeni, pa se zato to sve krije i zataškava i može da rezultuje ovakvim ektremnim događajem (opravdavanje njegove žene, koja je i sama žrtva). Takođe, kritikuje se i već poznati krivac - naš poremećeni sistem vrednosti. Priča otprilike glasi da su svi u tom selu znali da je on ludak koji bije svoju ženu, ali budući da svi to rade, niko nije smatrao da je to nešto posebno strašno, to jest, ti ljudi imaju veoma poremećen sistem vrednosti.

Da se razumemo odmah, sve je to verovatno tačno. Ali, to ni u kom slučaju ne smanjuje odgovornost ubice i njegove supruge na čije insistiranje i odgovornost je on i pušten iz bolnice. Možda je delimično odgovorno društvo i naš poremećeni sistem vrednosti, ali se na sudu neće suditi društvu, nego ubici. Svi mi ostali živimo u istom tom poremećenom sistemu vrednosti, pa ne uzimamo puške i ne ubijamo prolaznike. To ne može biti olakšavajuća okolnost za ubicu.

Firma SezamPro je omogućila naplatu svojih usluga online za korisnike VISA/Mastercard preko sajta prodavnica.sezampro.yu. Na žalost, kako se radi o uslugama koje plaćaju postojeći korisnici SezamPro-a, ne može se videti sam shop spolja. Ovaj shop će se koristiti i za naplatu usluga novoformirane firme SezamHosting.

Videće se da li će tokom jeseni i SezamPro biti jedna od firmi koja će ponuditi implementaciju shop rešenja za krajnje korisnike koji bi trebalo da ima mogućnost naplate VISA/Mastercard (naplata Dina kartice online neće biti problem ni za jednu firmu).

Ovaj podatak samo govori u prilog tome da možda neće biti toliko problematično kreirati naplatu na e-prodavnicama, obzirom na uslove Banke Intesa, jedino što će se veoma verovatno to dešavati preko posrednika (preko firmi koje ispunjavaju Intesine uslove), bar dok se ne pojave konkurentna rešenja online naplate, u odnosu na ponudu banke Intesa.

Share This

Nije samo Srbija izašla sa strategijom podsticaja rađanja, nego se čak i Economist brine o tome u svetskim okvirima. Čiji tačno je problem smanjenje populacije? Vlada Srbije u brojnijem stanovništvu vidi "nacionalni interes". Economist ima drugu ideju -- manje mladog stanovništva znači problem finansiranja pay-as-you-go penzionih sistema, koji su ustvari ništa drugo nego Ponzi šeme ili piramide poput banaka Jezde i Dafine. Da bi se piramide održale treba podsticati rast stanovništva.

Čudno je kako Economistu ne padne na pamet da prizna da su ti penzioni sistemi bili greška od početka. Oni naravno mogu da funkcionišu samo dok stanovništvo raste, ali ne i kada počne da opada. Umesto da se bavi korenom problema Economist upada još dublje u statizam. To je primer kako intervencija uvek izaziva još intervencije i kako se ekonomska intervencija na kraju širi i na mešanje u privatni život i lične slobode.

Vlada Srbija sa druge strane nije ni razmišljala o penzijama, nego je prosto nekako umislila da što nas je više, to bolje -- piši strategiju!
- Savetnici za održivi razvoj su glumac Zoran Cvijanović i Srđa Popović koji je napisao da je gostujući predavač na četiri fakulteta u inostranstvu. Veoma sumnjivo.
- Ima i na italijanskom.

Primećujem. A možda ću i da opljujem.

U svetu postoje osobe koje onako dokono i vrlo pristojno NIT SMRDE NIT MIRIŠU. Fin svet, moglo bi se reći.
Postoje i one „kako god nastrano“ orjentisane. Te (osobe) su mi donekle i razumljivije. Jeste da su mi njihovi ciljevi mutni, al bar ih imaju. Donekle. S njima ako si u govnima, uvek znaš da si u govnima. S nadrkanima znaš da su nadrkani. Zauzmi si stav i djelaj. Al ovi „mlaki“!!!

A postoje i lonca poklopci. I uši od lonaca. I krpa za lonce. Ima svega stvarno.
Ne treba biti doca socijalnih nauka, da bi se to primetilo.
I sve njih u istu kotaricu. Na far away from me. Ne što smrdi, rekoh već, oni nit smrde nit mirišu, nego što s njima NI ZA GLAVU NI ZA REP.

***

Možemo mi sad tu oplesti analizu: te motivacioni činilac ovaj, faktor onaj, tukla nekog tetka kad je bio mali, ili ga još uvek bije, piškenje u krevet, ili ne znam kako socialno nerešena pitanja iz peska…ali jedno je fakat.
Na onu stvar mi idu ljudi koji na sve imaju sve da kažu.
Prosto, njihova jadna dušica uvek prati SVE korake, uvek prati sve postove, uvek prati sve uzdahe, tuđe nesuđene orgazme, uključeni su u zbrinjavanje kučića sa ulice, sapatnici su nerešenih bračnih pitanja lezbejskog para iz Indonezije, ne spavaju zarad nemira u Iraku, razumeju se u atomsko naoružanje, odlični medija analitičari, sexolozi, poznaju književnost da ti se prdne…i to sve uvek u nekoliko izjava. Ko da napraviš programski aparatić pa svima enter:
Ma da razumem. Tako je i meni bilo. Divno. Ah. Bravo. Good for you. Navijam za tebe. I moj prijatelj ima isti problem. (Bez napomene kako prijatelj rešio isti!!!). Lepo je vreme!!! Pa sve do raznoraznih smajli rečnika. Ne znam samo kako im se nikad ne omakne da odapnu u etar ono što stvarno rade: Ljubim te u dupe, majstore! Zar ne vidiš, zar ne vidiš, zar ne vidiš. Ma vidi me, vidi me, ma viiiiiiiiidi me!!! Ma jebem ti mater ti jebem vidi me!

Pošto nisam univerzalno socijalno biće, ne mogu sa svima, do ovih primećivanja ne dođoh na ulici, nego na blogu. Forumu. Šta god. Raznoraznim socijalnim komunama gde „rade“ interesi. Ko što rekoh motivacionim faktima se neću baviti. (Imam i ja faktore.)

A ni iskrenošću međuljudskih odnosa.
Primetila sam to na nekoliko komuna, blog odeljenskih zajednica, i dva foruma (jer više ne pratim, s tim da su forumi malo sturčniji, te izostaju ti SVEZNAJUĆI), gde jedno te isto „ime“ krstari svuda. Aj da je jedno ime, pa bih nekako taj procenat svarila i kao socijalno prihvatljiv. Virusčina! Worm. Čist. Što bi rekla/odnosno otpevala Beth Orton:

“Worms don’t dance they havn’t got the balls”.

Pa jel moguće da se stvarno na sve uvek ima nešto reći? Zar je moguće da se šlihtarski mehanizam „nedostatka ne znam ti ja čega“ toliko uglibio? Ne go Bog ličnog i kritIčkog stava…

…prpa da te sagovornik na krtiku ne „oduva“?

 

“Chickens dont fly but they have got the wings
No matter how hard they try
They bump into things
They’re all running around
But their heads on the ground
They got a wish bone where their back bone should’ve grown.”

Telephone Retro

Danas sam popodne proveo sa jednim starim drugom koji me podsetio na vreme freeserversa i mojih prvih sajtova. Nisam ja baš neki experienced web designer, prvi kompjuter sam dobio 2000. (11.marta u 22h) a prvi sajt sam recimo napravio neke 2001. godine kada su se već događala čuda na internetu. Tad mi je novac za server još uvek bio ogroman, tako da sam se koristio surogatima poput navedenog freeserversa, ili kasnije domaćeg dzaba.coma. Ipak, prvi sajt mi nije sačuvan, postavio sam ga na server na kojem je u to vreme bio sajt Ivanjice, koji btw više ne postoji, ali je na serveru dzaba.coma delimično sačuvana moja druga verzija sajta.

Uspeo sam da iskopam nekako gledajući u sors tri strane (nažalost ne i Index koji je bio skroz svemirski, sastojao se od jedne image mape koje nema više na serveru) About me, Mentions i Links. Ni one nisu cele ali opet, lepo je videti kako je sve to izgledalo na početku. I da smoriće vas popup prozori…

Ono što me je posebno zaintrigiralo jeste sadržaj na tim stranama, pre svega vezano za činjenice koje su se izmenile za ovih 6 godina, što ipak predstavlja više od četvrtine mog života. Većinu najboljih drugara iz tog perioda nisam video zavidan period, neke nisam ni čuo par meseci, što je i donekle podnošljivo ako uporedimo sa stranom mentions, koju sam posvetio prijateljima koji su mi u tom periodu dosta pomogli. Većinu njih nisam video više od 3 godine od kako sam se preselio u Beograd, a i ove koji su tu jako retko kontaktiram osim recimo ako ih nemam na nekom messengeru.

Surovost ili realnost, ili zajedno, ne znam ali izgleda da one priče o stalnosti društva i pravim prijateljima važe samo ukoliko životne okolnosti odluče tako. Svi ovi poslovi, i novi način života možda nas ne čine asocijalnim, ali nas svakako udaljuju od nekih veoma bliskih ljudi sa kojima nismo u tom trenutku posredno povezani nekim poslom ili zajedničkom aktivnošću.

…ili je možda ipak posao i sve obaveze idealan pokušaj izgovora, i način da podsvesno opravdamo svoju nemarnost. Baš kao što je Dragan pre neki dan tweetovao


Note to self: Don’t be an asshole like you always are and remember to call you friends every once in a while. Fuck your work.

Baš tako…

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37