Unosi za: Arhiva za 2007/08

Blog 381 Zajednica

Ko malo više prati blogosferu, ne može a da ne primeti blogove sa blog381 zajednice. Možda ne najveći blog servis na ovim prostorima, ali je zajednica koja stoji iza ovog bloga daleko najrazvijenija, bar po akcijama koje organizuje. Gomila zanimljivih memea (sećate li se blogerskog ABC-a?), međusobna gostovanja na blogovima, i forum (iskreno ne znam da li je nastao pre ili posle blog zajednice) koji za sada jedino mesto na ovim prostorima na kojima možete pronaći zanimljive diskusije vezane za pisanje i održavanje bloga i druge akcije nesumnjivo me i podržavaju u ovoj tvrdnji.

Ovom prilikom, na predlog Ivane, koju sam i u prethodnoj blog listi spomenuo, sačinio sam listu od 10 (+1 koji sam zaboravio da stavim) blogova iz ove zajednice koji mi se najviše sviđaju pa ću ih ovom prilikom podeliti i sa vama. Ono što mi se najviše svidelo kod ovih blogova jesu teme koje oni obrađuju a koje su uglavnom drugačije od onih koje svakodnevno viđamo u blogosferi. Pogledajte ih pa sami procenite koliko sam u pravu…

Ivanino blago
Aurora Borealis
Flying Man aka Letač
Lepršava
Mile pile
Jane Doe
Chloe
Srebrnasto paperje
Suske
Tata u pelenama
Lang

I naravno priključite se, da zajedno diskutujemo u mukama blogerskim )

Lepo je videti da je Srbija nekada bila deo Evrope. Još je lepše ako vas tako nešto potpuno iznenadi, kao mene ovaj članak u Wikipediji.

Moram priznati da nikada ranije nisam čuo za Latinsku monetarnu uniju, a posebno za to da je Srbija bila član. Posebno mi je zanimljivo to što se Unija raspala tek 1927. godine, što znači da je preživela I svetski rat.

Iako je Unija očigledno bila loša ideja (jer je na kraju propala), zanimljivo je da su tada dovoljno verovali Srbiji da su nas primili. Ne verujem da bi sada EU prihvatila sličan dil.
Grad Beograd zida stanove za siromašne. Otvoren je konkurs za dodelu 93 stana najsiromašnijim Beograđanima. Praktično jedini uslov je da je osoba živela u Beogradu 5 godina pre prijavljivanja na konkurs. Stan neće dobiti besplatno, ostaće u vlasništvu grada, ali će plaćati samo simboličnu naknadu za korišćenje. U planu je izgradnja 1.200 ovih stanova.

Nemam ništa protiv pomoganja siromašnima ali deljenje stanova nije najbolje rešenje. Prvo, nije posao grada da zida stanove. Drugo, otvara se prostor za korupciju. Javna je tajna da svi projekti koji se finansiraju novcem poreskih obveznika imaju skromne budžete na početku ali ne i na posletku. Treće, američko iskustvo ukazuje da ovavka naselja često imaju problem sa kriminalom. Ustvari se vrši neka vrsta getoizacije siromašnih. Možda će i Srbija za par godina morati da uvede zakon kojim će moći da izbaci stanare ovih naselja u slučaju da su osuđeni za neko krivično delo (one strike and you re'out). Četvrto, u gradu kažu da će bar 100 ljudi aplicirati za svaki stan, što znači da se socijalna pomoć daje kroz svojevrsnu lutriju.

Ukratko, nema razloga da radimo na projektima koji su se pokazali neuspešnim u drugim zemljama. Ukoliko Grad želi da pomogne bilo bi pametnije da uvedu ili povećaju socijalnu pomoć. Ništa više.

Proizvođač Xwave DVD plejera i rikordera

Novi SkyVision DVD plejer

Informacije o Xoro plejerima

Rating: 3 out of 5 stars

Dimenzije plejera su uporedive sa dimenzijama prenosnih računara sa displejima dijagonale 12″. Doduše, displej na ovom modelu ima 9″, što je za jedan inč veće nego na modelu koji smo ranije testirali (Mustek PL408HM). Ovaj dodatni inč znači mnogo, jer je slika mnogo jasnija i lakša za gledanje. Pravi novitet, bar kad se radi o Musteku, je da se displej nalazi sa spoljne strane plejera. Na prvi pogled ovaj plejer bi se zahvaljujući tome lako mogao zameniti sa tablet PC-jem. Ali za razliku od računara gde se displej može okrenuti i zaštititi kada je poklopljen ovde to nije moguće uraditi. Koliko je ovo mudra odluka proizvođača presudiće vreme. Nama se čini da je displej suviše izložen spoljnim uticajima i da ga je lako oštetiti.

Ispod displeja su postavljeni mali stereo zvučnici očekivano lošeg kvaliteta. Da budemo precizniji, zvučnici ne mogu da “izvuku” tonove niskih frekvencija, pa deluju suviše piskutavo. Problem se može rešiti korišćenjem slušalica. U kompletu se dobijaju “bubice” solidnog kvaliteta, a na plejeru postoje dva audio izlaza u slučaju da želite da pogledate film u društvu. Desno od displeja, na gornjoj strani nalazi se grupa kontrolnih tastera koji pokrivaju najčešće korišćene funkcije plejera. Sa desne strane plejera su postavljeni svi konektori. Osim pomenutih audio izlaza (ili ulaza ako je prekidač postavljen u taj položaj) tu su i video i S-Video izlazi (ulazi), kao i točkić za kontrolu jačine zvuka. Na levoj stranici je postavljen priključak za povezivanje sa ispravljačem, power taster i čitač SD/MMC kartica. Na prednjoj strani (stranica koja je okrenuta ka korisniku kada je plejer položen na sto) postavljen je priključak za eksternu bateriju. Čini nam se da ovo nije najsrećnije dizajnersko rešenje, jer kada se priključi baterija, plejer se ne može postaviti na nogare, kako bi u toku reprodukcije stojao uspravno na stolu ili nekoj drugoj podlozi. Autonomija baterije je nekih tri do četiri časa, a zavisi od tipa diska koji se reprodukuje. Verovatno ste se do sada već zapitali gde se ovde ubacuju diskovi. Odgovor je jednostavan ali ne i očigledan. Mesto za diskove nalazi se u sredini plejera, ispod displeja, do kojeg se dolazi otvaranjem uređaja.

Već na prvom testu naišli smo na problem. PL8A90 je regionalno zaključan. Međutim, pošto smo utvrdili da je na ovom modelu iskorišćen softver koji Mustek ubacuje na skoro sve svoje modele plejera, ali u nešto siromašnijoj varijanti, nije nam bilo teško da pronađemo način za njegovo zonsko otključavanje. Kodove ćete pronaći na našem matičnom sajtu (www.dvd-region-codes.com). Ispratite uputstvo koje je tamo dato i nakon toga plejer će biti u stanju da reprodukuje DVD-ove iz svih regionalnih zona.

Kvalitet prikaza DVD filmova na ovom displeju je, naravno, mnogo niži od stvarnog DVD kvaliteta. Razlog je što je i sama rezolucija displeja niža od rezolucije DVD filma. Ako plejer koristite u kućnim uslovima i u blizini imate neki TV prijemnik preporučujemo da ga priključite na njega i onda će se on ponašati kao klasičan samostalni DVD plejer. Mustek je i na ovom modelu korisnicima dao mogućnost da donekle utiču na kvalitet prikaza podešavanjem odnosa stranica slike i korigovanjem kontrasta i boja. Prikaz titlova u DVD modu je odličan, definitivno bolji nego na mnogim prethodnim prenosnim plejerima koje smo imali prilike da testiramo, što je svakako zasluga većeg displeja. Ubrzanje reprodukcije je dozvoljeno do 32x, dok usporenje i zumiranje nisu mogući, pretpostavljamo zbog nepostojanja odgovarajućih tastera na malom daljincu veličine kreditne kartice.

U MP3 modu plejer može da prikaže prvih 14 karaktera u imenu pesme, dok ID3 tagovi nisu podržani. Osim pomenutih formata mogu da se reprodukuju VCD, audio CD i JPEG diskovi. Treba pomenuti da u svim slučajevima plejer automatski kreće sa reprodukcijom sadržaja, a ukoliko želite da vidite šta se nalazi na disku potrebno je zaustaviti reprodukciju koja je u toku. Tek tada se na ekranu prikazuje sadržaj diska u formi sličnoj kao kod Total Commandera (u levom prozoru spisak foldera, a u desnom spisak prepoznatih fajlova, dok se nepoznati formati ignorišu). Ako na disku ne postoji ni jedan fajl koji plejer može da prepozna, prijaviće poruku “Wrong Disc”.

Neugodno iznenađenje je bilo da PL8A90 ne podržava DivX standard. S obzirom da su prethodni Mustek prenosni plejeri koje smo testirali imali podršku za to, neobično je da ona nije implementirana i kod ovog modela. Ta činjenica znatno ograničava broj potencijalnih korisnika, jer ste osuđeni samo na prikaz DVD filmova. Ipak, pretpostavljamo da će se uskoro pojaviti sličan model sa DivX podrškom, koja bi ovaj, inače odlično osmišljen plejer, učinila mnogo interesantnijim prosečnom domaćem korisniku.

Informacije o ceni i mestima gde se ovaj plejer može kupiti potražite na www.jeftino.co.yu.

Jedna od udarnih vesti danas u Americi je Michael Vicks. Ovaj poznati sportista (američki fudbal) uhapšen je zbog organizovanja borbi pasa. Priznao je krivicu, izvinio se američkom narodu i po već ustaljenoj proceduri pomenuo kako je pronašao Isusa u ovim kriznim momentima. Njegov fudbalski tim mu je otkazao ugovor a sledi mu i zatvorska kazna između deset meseci i pet godina.

Ovaj slučaj je ponovo pokrenuo raspravu među libertarijancima u vezi sa pravima životinja. Kao što smo zaključili ranije (vidi: Snupijeva prava), generalni stav libertarijanaca je da životinje imaju prava samo kao imovina vlasnika. To u ovom konkretnom slučaju znači da bi Michael Vicks trebalo da imao prava da organizuje borbe pasa ukoliko to želi. Dosta libertarijanaca smatra da, iako je to okrutno i odvratno, ipak ne bi trebalo da bude zabranjeno. Tibor Machan objašnjava zašto životinje ne bi trebalo da imaju prava.

Mises institut je iskoristio priču da se bavi ni manje ni više nego zakonima o zaštiti konkurencije. Naime, ako NFL u Americi zabrani učestvovanje otpuštenom Michael Vicksu, da li kanadski fudbalski savez ima pravo da uvede istu zabranu. Mises institut zaključuje da ima.

Danas sam prvi put na radiju čuo pesmu “Kolo - Ludo luda”, grupe Van Gogh. U poslednjih petnaest godina mogu na prste jedne ruke da nabrojim koliko mi se pesama veoma dopalo na prvo slušanje, a ovo je jedna od tih pesama.

Moje je čuđenje veliko, obzirom da nemam naročito dobro mišljenje o Van Gogh-u, koji svrštavam u žanr tzv. mediokritetne muzike. Zato se slažem sa komentarima u ovom prikazu, a naročito sa delom: “Ludo luda, predstavlja vrlo ubedljivo, moderno uglazbljenje narodnih stihova koje je zabeležio Vuk Karadžić.”

Dodatno sam se začudio kada sam ustanovio da tekst ove pesme predstavlja autorski prepev originalne narodne pesme “Riba i devojka“, gde mi se prepev više dopada od originala!

Svaka čast, potpuno neočekivano u pozitivnom smislu.

Share This

Da li ste znali da na poker aparatima, što jače udarite po dugmetu, to je veća šansa da dobijete?!

Ako niste, eto sad znate. Ja sam došao do tog zaključka posle višegodišnjeg posmatranja iskusnih igrača po lokalnim pokeranama i kladionicama. Biju ko Sveti Ilija po onim dugmićima, sigurno ne bez razloga!

Takođe, sigurno ne bez razloga i proizvođači dotičnih aparata su postavili izuzetno izdržljive dugmiće, pa možete i nogom da ih šutirate ako vam je zgodno. Verujem da bi se u tom slučaju mogućnost dobitka još povećala!

No, na stranu to, palo mi je nešto drugo na pamet - mislim da bi bilo fantastično nekako iskoristiti svu tu silnu mehaničku energiju koju "pokeraši" troše sumanuto udarajući po dugmićima, generišući električnu energiju. Pa rešili bi elektroenergetski problem u budućnosti, obustavili iscrpljivanje fosilnih goriva, poništili bi potrebu za atomskom energijom i njenim lošim nusefektima i time bi značajno smanjili problem gladi u svetu, što nam je svima, jel'te primarni zadatak!

Eto, ja sam pronašao način, a neko drugi nek se bavi realizacijom.

Da li itko prati što se događa u Osijeku? Naime u Osijeku su izbore dobili HSP i Glavašev HDSSB koji su koalirali do prije nekoliko dana. Iako je koalicija već nekoliko puta bila na rubu pucanja (primjerice zbog Đapićeve frustracije da napravi ne osobito lijep Starčevićev spomenik, kojeg je uzgred rečeno Starčević oporukom zabranio). No stvar je pukla, čini se, na dvorani za rukomentno prvenstvo koja navodno košta 900 milijuna kuna (skupa dvorana ako se mene pita), a HDSSBovci tvrde da je cijena prenapuhana i iznad Osiječkih platežnih mogućnosti. Košarkaš Anto je odlučio stvar prerezati i ide u investiciju dvorane pa kud puklo, a čini se da će puknuti.

Negdje na ovoj točci se situacija komplicira. Naime, u normalnim uvjetima, koalicija bi propala i potom bi se raspustilo gradsko vijeće (ili kako se već zove) i otišli bi na izbore. Nakon što je shvatio da nema druge i Đapić je krenuo drukati za izbore. HDZ i SDP mirno sa strane promatraju razvoj događaja - SDPu je manje-više svejedno jer u Osijeku i nema neki rezultat, a HDZu svako međusobno razbijanje dobre volje između HSPa i HDSSBa ide u korist budući da su HDSSBovci i HSPovci upravo ono biračko tijelo koje su izgubili nakon HDZovog razlaza s Glavašom, što je pak omogućilo raspored snaga koji je doveo Antu Đapića na gradonačelničku fotelju (ili fotelje, zavisi kako gledate) .
No, u kopernikanskom obratu koji se desio, likovi iz HSLSa predvođeni Zlatkom Kramarićem (koji je uzgred rečeno gradonačelnikovao Osijekom godinama) odlučili pružiti ruku pomirenja HDSSBu (koje su proglašavali lopovima, ubojicama, gospodarima života i smrti i još koješta) kako bi zajedno oformili gradsku vlast. Zlatko Kramarić je pritom čak izrekao i rečenicu koja bi morala ući u anale hrvatske političke gluposti (iste one anale koje će nakon 25. studenog pisati Ivo Sanader):

S Glavašem bih Osijeku vratio urbani imidž (jutarnji)

Mission impossible ako se mene pita ali…

HSP i HSLS imaju puno toga zajedničkoga, za HSLS je to totalno evidentno, za HSP bitno manje, ali obje stranke su prošle svoj zenit i sada su u silaznoj putanji. HSLSova slamka spasa je koalicija s HSSom (ono što se tu u stvari dogodilo je da je HSS uložio svoju slamku, a HSLS svoju pa sada valjda misle napraviti splav od toga) kako bi izronili preko izbornog praga i barem svojim čelnicima dopustili još jednu reinkarnaciju. Podsjećam da imate samo dva-tri HSLSovca koja vjerojatno možete spomenuti napamet, Čehoka koji je kohabitacijski gradonačelnik Varaždina s HNSom (i kojeg će HNS vjerojatno pojesti za doručak u nadolazećim izborima), Đurđu Adlešić (to je ona koja njeguje “probudila sam se prije 5 minuta” frizuru), a koja je načeta već svojim aferama i nejasnim postupanjem s Hrvojem Vojkovićem i naravno osiječki Zlatko Kramarić koji nije shvatio da mu je vrijeme da nestane i valjda skupa s Glavašom piše memoare o Osiječkim ratnim danima.

HSP se pak našao between rock and hard place; stisnuti HDZovci moraju udarati po HSPu jer im je s lijeve strane SDP dramatično suzio prostor djelovanja, a u slavonskoj četvrtoj izbornoj u kojoj je na proteklim izborima HDZ dominirao sada se politički krajobraz u cijelosti promijenio i to na nepovoljno. HDZov je vitalni interes eliminirati prijetnju HDSSBa (što iz političkih ali i osobnih razloga), a ako pritome strada HSP na uštrb HDZa nema nikakve osobite štete, jer HSP ionako nije osobito poželjan partner na eventualnoj vlasti.

I sada dolazimo do sličnosti između HSLSa i HSPa, naime obje stranke koaliraju na nacionalnoj razini s HDZom i dok su im ostavile vladu i ministarstva netaknute (uz izuzetak uhljebljivanja pojedinaca poput recimo HSLSove Dorice Nikolić), ono gdje HSLS briljira su nadzorni odbori i članovi uprava od čega je najzaslužniji upravo gore spomenuti Hrvoje Vojković koji je na čelu Croatia Osiguranja, tradicionalnoj kravi muzari ekipe na vlasti (primjerice, nitko nije primjetio vrlo skupu i neefikasnu kampanju HSS-HSLSa koja je iznad njihove platežne moći, taj novac je morao doći od nekuda i nemojte misliti da je došao iz stranačkog proračuna ili na neki osobito legalan način). Istu priču, ali daleko suptilnije provodi i HSP čija imenovanja nisu javna ili se barem ne identificiraju stranački. Neke od HSPovih akvizicija već imamo u zatvoru poput recimo Vlade Zeca, no takvih ljudi ima još. HSP i HSLS su shvatili da na vlasti ne mogu za svoju stranku niti blizu toliko priskrbiti kao što to mogu kroz nadzorne i upravne odbore i upravo ta doktrina ih čini sličnima.

Volim ići u Osijek, no srce me boli kada vidim što se tom gradu događa, u njemu rat, ako niste shvatili, još nije završio.

Misao dana:
The Player: We’re more of the love, blood, and rhetoric school. Well, we can do you blood and love without the rhetoric, and we can do you blood and rhetoric without the love, and we can do you all three concurrent or consecutive. But we can’t give you love and rhetoric without the blood. Blood is compulsory. They’re all blood, you see.
Guildenstern: Is that what people want?
The Player: It’s what we do.


Neću praviti istorijski razvoj tipografije. Danas je to sasvim lepo objašnjeno na webu, pa guglanje može pomoći. Znatiželjnici su to već uradili.
Neću ni daviti sa teorijom i podelama. Mnogo.
Baviću se isključivo „vizuelnim“ prijemom reči.

Postoji jedno zlatno pravilo uspešno rešene tipografije u prelomu teksta. Da li u knjigama, novinama, magazinima, webu, svejedno. A glasi:

Dobra izabrana tipografija nikad ne biva primećena!

U prevodu, sadržaj u odnosu na vizuelni doživljaj vodi jedan nula. Čitalac dobro prelomljene knjige ni jednog momenta ne sme da umori svoje oko, jer se u protivnom dešava šta? Odlaganje knjige pored astala/kreveta/poda/krova/wc šolje (gde kome ide jelte) pod često nesvesnim izgovorima: peku me oči, boli me glava, nemam koncetraciju, teška mi knjiga da pratim…i slično. U jako mnogo slučajeva, krivac je isključivo način prezentovanja teksta našim očima. A to nije u cilju, ni jednom piscu, ni jednom pesniku, a ni jednom blogeru!

Pošto je ovo tek mali uvod u sve što čitamo, navešću onako tek tek male primerčiće da shvatite o kolikoj važnosti je reč. Da silovanje vida u prijemu informacija nije nikome od koristi. I da je eto lepo, uvek imalo svoje mesto, pa čak i u novinskim naslovima.

primera.jpg

Primer A.
Kašće vam se samo.
Što sitniji tekst, a pisan kapitalnim (majuskula) pismom (u prevodu, sve velikim slovima) to slovni znakovi, typefaces zahtevaju prostora „da dišu“.
Prvi red, je otkucan onako po defoultu, što bi se reklo. Bez povećavanja razmaka među slovnim znakovima. Umanjenjem, pogotovo kod loše rešenog izabranog fonta, rađaju se se sve veće šanse da se sve to pretvori u jednu fleketinu.
Srednji redić, dalo se znakovima „da prodišu“. Čak i ako pretrpe velika smanjenja, uvođenjem prostora oko svakog slovnog znaka, veće su šanse da nešto bude pročitano.
Treći redak, pisan malim slovima (minuskula), je najčitljiviji. O tome zašto i kako, videćemo da doprimenesemo u nekom narednom partu. (opštirna tema).

primerb.jpg

Primer B.
Sad idemo obrnutim redosledom.
Kod povećanja slovnih znakova (često novinski naslovi i važni natpisi), važi obrnuto pravilo. „Težina“ napisanog dobija na značaju ako se prostor međ slovnim znakovima malo uskrati. Ovo naravno samo važi za vrlo kratke forme, jer oko ne bi bilo sposobno da ovo prati duže od dve rečenice, a da to ne oseti. Škiljenje, naprezanje i napor čitanja kog ni u jednom slučaju nismo svesni.

primerc.jpg

Primer C/D.
Jedan od vrlo važnih primera.
Sve što se bilo gde, bilo kad, i bilo kako napiše zauzima neki vizuelni prostor. U vreme web razvoja, često se određene informacije, podele, headlajni, pakuju u vizuelne boksove, i samim tim dodaju ili oduzimaju napisanom. Čini se da nije tako, al evo. Oba primera su napisana istom veličinom fonta i sa istim razmakom između slovnih znakova (kompjuterski rečeno Kerning). Razlika je očigledna.

Kao što svakom od nas treba određeni prostor da bi se ispoljili, tako i svakoj napisanoj reči, treba dodeliti taman toliko da bi njen Impact bio onakav kakav stvarno jeste.

 

I nastaviće se.
Kad?
Ne zna se.

ps. Ovo nisu nikakva pravila. Jer se ista u kreativnim momentima mogu oboriti, i to toliko dobro, da font/napisano očas posla postane umetničko delo.

 

 

 

Predrag Petronijević, novi direktor Carine tvrdi: Najveći problem Uprave carina je nedostatak ljudi i profesionalnih kadrova.

Ukoliko niste znali, Carina trenutno zapošljava 2,600 ljudi. Iako direktor tvrdi da je to premalo, pre će biti da je to veći broj zaposlenih nego što je potrebno. Problem je u sistemu. U Srbiji carinici proveravaju praktično svu robu što ulazi a špediteri samo popunjavaju dokumentaciju. U Americi, na primer, špediteri su motivisani da proveravaju šta se šalje. Špediterska firma je odgovorna za sve što je upisano na deklaraciji. Carinici samo vrše povremene kontrole i kontrole sumnjivih pošiljki, ukupno oko 6%. Pošto su svesni da mogu da izgube dozvolu u slučaju da im se deklaracija ne slaže sa pošiljkom, špediteri i te kako vode računa da posluju po zakonu.

Čuo sam da je, po nekoj studiji (valjda Svetske banke, nisam video studiju samo sam čuo za nju, ako neko ima link neka prosledi), da je Srbiji dovoljno 300 carinika. Amerika ima 40,000 zaposlenih u carini i graničnoj zaštiti, što uključuje i policajce koje štite granice, pilote, K-9 jedinice i slično. To znači da ako se uporedi po broju stanovnika, Srbija ima otprilike duplo više carinika nego što Amerika ima carinika i ostalog navedenog osoblja.

Naravno, 2,600 ljudi nije dovoljno direktoru Petronijeviću koji najavljuje obnovu kadrova. Kako su carine sve značajniji izvor prihoda u budžetu siguran sam da će obnova naići na razumevanje u vladi sledeći se logikom više zaposlenih više prihoda. Nažalost, Vlada verovatno ne razmišlja o povećavanju efikasnosti reformom sistema, koji je suština problema.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37