Ili u prevodu. Sve što ste mislili da znate o šta-ja-čitam-od-blogova a niste smeli da pitate.
Prvo odmah da prijavim mi je ova lista od pet komada malo. Cenim da su tamo neki stručnjaci procenili da je pet možda zdravorazumski broj, ali jebi ga, meni malo. Jer ima tu mnogo više od 5 duša čije postove dosta strasno doživim. Strasno, kao strast, unutrašnje sagorevanje, a ne kao strašno :).
E sad, pravilo koje pročitah kod Peđe glasi, da su to blogovi različitih “pogleda na svet” od onih koje gajimo u svojoj bašti.
No. Stvari stoje vako.
1. Zijan-ćerka
Jako volim ljude koji uspevaju da me zasmeju a pri tom to rade blogom!!! Gotivim rukopis čiju naraciju u ušima čujem. A postovi su joj ponajmanje narativni. Bistra, brza, luda. Što bi se reklo savremeno i opušteno žensko čeljade. Da sam muško, ženila bih.
Detalj:
…Čovjek koji ne puši, ne pije, ne jede meso i alergičan je na baklavu ne može bit normalan.
(Jaao kako je ova Zijan puna predrasuda…)
Predrasudljiv ti je tetak. Slušaj ovo:…
2. Buditi
Sajt koji je pod privremenim stečajom. Svesnom odlukom njegovog vlasnika. Ali to mene ne sprečava da odem tamo i žvrljam po starim postovima po stoti put. Blog na kom se uči. Na kom se preispitaju stavovi onako za pet, tri minuta. Blog na kom se često ima nešto protiv, a često za. Nako. Ko AD kapi. Za rast i razvoj.
Detalj:
…Kad je u pitanju pitanje Ko sam ja?, mogao bih vam pričati o svojih dvadesetak godina putešestvija, ronjenja po socu i smeću ljudske civilizacije, odnosno letenja na rajskim krilima duhovnih dometa „naličja“ te iste civilizacije koja nesebično časti drzne budaletine što „ne jebu 2% po očima raje iscrtana pravila“… Mogao bih ali neću. Kome to još treba…
3. Rubia
Mislim da je u hr blogosferi njeno ime već nešto. Otkrila sam je dok sam blogovala na hr. Mislim da će isečak dovoljno reći o iskrenosti koja parališe. No čuj, i ako je laž, deluje ko iskrenost koja parališe. A ja sam s tim okej 
Detalj:
…Neću da me više itko ikad zove na fiksni telefon. Nije bežični i ima kratku žicu. Koja se petlja. Shodno tome, ide mi na klitač. Osim toga, imam ravna stopala pa me bole noge kad stojim na istom mjestu duže vremena. I mrzim stajati na jednom mjestu sto godina. To me čini nervoznom pa mi se znoje dlanovi.
Hoću da osoba koja je donijela virus gripe u moju blizinu, umre laganom i bolnom smrću. Imam jebene valunge od posrane gripe. Prvo sam se umotala u debelu vestu a nakon toga oznojila 5 puta. Cijela sam gnjecava i smrdim si i oću iskočit iz kože….
4. Siboney
Pristrasna sam u svojoj blogosferi. I tako je pa je tako. Čovek čije pisanje i meni deluje ko terapija. Gde mi je baš baš prijatno kad čitam. Skopčan avanturizam s potpunom lucidnošću. Tu mi ko kod kuće.
Detalj:
…U zlo doba se probudih, ustadoh. Posle sam video da je bilo 4 izjutra. Prolazim pored kuhinje… i probudi se nagon lovca… Prišunjah se i upalih svetlo… Dole, na pločicama, bila je jedna debela masna bubašvaba.
Ne mrda.
Ne mrdam ni ja.
Polako uzimam papuču u ruku. Nameštam ruku, nišanim.
Baaaam!…
5. Yahtica
“Moj brodić plovi plovi i ribu loooooovi!!!”
Mesto dobre muzike. Zdravog stava. Zdravog pisanja L i K i Lj. Tu saznajem more zanimljivih stvari. Balavim nad receptima. Uživam u fotografijama. Ekipa za primer.
Detalj:
…A urednik magazina People za NYT kaže: “Can you imagine what Diana would have been in this Internet, blogging, Paris Hilton kind of world?”
Hm, šta? Pisala bi blog, vozila prebrzo, snimila album, usvojila dete, napravila modnu kolekciju pod svojim imenom, učestvovala ili kreirala reality show, nastavila sa humanitarnim aktivnostima? Nema tu baš mnogo opcija, kao što zna ceo celebrity world i njegovi hroničari…
Etoooooo ga.
Pošto nije bilo načina da u tekstu spomenem Tehnorati, likovah ga vala vako!
Ostali koje čitam su fini i ludi svet.
Oni su mi nako, svakodnevno. Ko terapija. I tu su na listi.
"She was wearing what fashion editors would later call among themselves "her fuck-you dress," a short, sexy, off-the-shoulder black chiffon number with a scarf panel wafting from the waist, and black silk high-heeled Manolo Blahnik shoes. The dress's previously obscure Greek designer, Christina Stambolian, told the fashion commentator Georgina Howell that the Princess "chose not to play the scene like Odette, innocent in white. She was clearly angry. She played it like Odile, in black. She wore bright red nail enamel, which we had never seen her do before. She was saying, 'Let's be wicked tonight!'
