Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Moram biti licemjeran I u niskim strastima Gledati na svijet Da bih se prodao. O, Bog nije jeftina roba. Slutim da će mnogima biti jasno zašto ne Pišem poeziju Ipak. Neven Mehinagić

Juče ništa nisam pisao, ne stižem iskreno priteglo me sa svih strana i trenutno preživljavam one trenutke koji mi značajno utiču na dalji tok života. No da ne kukam, o tome kad sve prođe tema ovog posta jeste neočekivana poseta jučašnjeg dana. I to najverovatnije zahvaljujući Velikom bratu, u koji je ušao Zeka, jedan od članova Kabeze, organizacije sa kojom često putujem i sarađujem.

Poseta se od ulaska u kuću do kraja dana za neka 2 sata povećala 5 puta i to sve na jednu ključnu reč Kabeza. Zanimljivo je koliko u ljudima koji prate ovaj itekako popularan serijal, tinja taj voajerski duh koji želi da zna sve o svakome i svačemu, proširem i na Internet. Biće zanimljivo pratiti rast traffica na samom sajtu Kabeze kako bude odmicao serijal, kao i na samu popularnost organizacije. Izgleda da onaj mail o tetoviranju učesnika Velikog brata ipak ima realne osnove obzirom na snažni marketinški potencijal ovog serijala. Jedina prepreka je producentska kuća koja verovatno ovako nešto ne bi dozvolila. Videćemo, preneću

update: živo me interesuje kako je Veliki Brat uticao na Burek. Pokušaći da nahvatam Ivana da vidim jel imalo nekog ozbiljnijeg povećanja traffica na ključnu reč Burek. Stay tuned!

Rating: 4 out of 5 stars Vizuelno, Sky DV963 ostavlja kontradiktoran utisak. Neki će dizajn prednje maske smatrati lepim i funkcionalnim, a nekima se izgled iste neće svideti. Neuobičajen detalj, zbog koga se i mogu očekivati različite reakcije je što je donja polovina prednje maske zakrivljena i izbočena. Verovatno je cilj takvog dizajna bio da se [...]

27. septembra 2007. godine umro je gradonačelnik Beograda, Nenad Bogdanović

Grad, ali i cela zemlja ponovo su izgubili Velikog čoveka. Pametnog, obrazovanog i kulturnog. Čoveka sa vizijom za svoj grad i velikom željom da to i ostvari. Ja sam samo jedan od svedoka da je u tome i uspevao. Gubitak je veliki. Najiskrenije žaljenje.

Zbog malog kriminala koji sam napravio pretraživačima sa svojim nadimkom, rešio sam da onima koji traže ključnu reč ENIAC ponudim i pravi odgovor. Inače nadimak datira iz 2001. godine kada datiraju i moji Internet počeci. Zanesen da jednog dana postanem haker kao i sva deca, nadenuo sam sebi nadimak nad nadimcima. Od ENIAC-a je sve počelo i računari su ovo što jesu delom zbog njega, a ja se kao što već i vidite baš i nisam proslavio…

ENIAC, skraćenica od engleske složenice Electronic Numerical Integrator And Computer označava prvi digitalni elektronski računar kog je bilo moguće programirati u cilju rešavanja širokog spektra računarskih problema, mada su i raniji računari pravljeni sa nekim od ovih osobina. ENIAC je dizajniran i izgrađen u svrhu izračunavanja balističkih tablica za američku vojsku. Prvi problemi rešavani na ENIAC-u bili su, pak, povezani sa izradom hidrogenske bombe.

Razvoj

Ugovor je potpisan 5. juna 1943. i projekat PX vodila je Murova škola elektroinženjerstva pri Pensilvanijskom univerzitetu počev od jula 1943. Projekat je obelodanjen 14. februara 1946. na Penu i koštao je skoro 500 000 američkih dolara. Rad na ENIAC–u je prekinut 9. novembra 1946. radi obnove i nadogradnje memorije, i prebačen je u Merilend 1947. godine. Tu je ponovo pušten u rad 29. jula iste godine, i radio je neprestano sve do 23:45 2. oktobra 1955. godine.

ENIAC je nastao po zamisli i dizajnu Džona Vilijama Močlija (John William Mauchly) i Džona Prespera Ekerta (John Presper Eckert) sa Pensilvanijskog univerziteta. Patent na ENIAC-a koji je odobren 1946. je poništen presudom američkog Saveznog suda u slučaju Hanivel protiv Sperija Randa (Honeywell, Inc. v. Sperry Rand Corp., et al.), koja je predstavljala prekretnicu jer je njom izum elektronskog digitalnog računara stavljen u javno vlasništvo.

Opis

U fizičkom pogledu, ENIAC je bio ogroman u odnosu na savremene računarske standarde. U sebi je sadržao 17.468 vakuumskih cevi, 7200 kristalnih dioda, 1500 releja, 70.000 otpornika, 10.000 kondenzatora i oko 5 miliona ručno zalemljenih spojnica. Težio je oko 27 tona, a dimenzije su mu bile 8 stopa (2,4 metra) sa 3 stope (0,9 metara) sa 100 stopa (30 metara), zauzimao je 1800 kvadratnih stopa (167) i trošio je 150 kW snage. Ulaz je bio moguć sa IBM čitača, dok je IBM bušilica za kartice korišćena za izlaz. Ove kartice su mogle stvarati štampani izlaz koristeći IBM računsku mašinu, verovatno IBM 405.

ENIAC je koristio cilindarske brojače sa deset pozicija za skladištenje brojeva; svaka cifra koristila je 36 elektronskih cevi, od kojih su deset bile dualne triode koje su činile bistabilna kola cilindarskog brojača. Aritmetika je izvođena „brojeći“ otkucaje cilindričnim brojačem i generisanjem nosećih taktova ukoliko bi se brojač „uvio“, pri čemu je ideja bila u tome da se oponaša u elektronici operacija cifarskih točkova mehaničke mašine za sabiranje. ENIAC je imao 20 desetocifrenih memorijskih elemenata koji su koristili metodu komplementa od 10 i mogao je da izvodi 5.000 prostih operacija sabiranja ili odbrojavanja između bilo kog od njih i izvora (npr. drugog akumulatora, stalnog prenosnika) svake sekunde (Bilo je moguće povezati više akumulatora da rade istovremeno, tako da je brzina izvršavanja operacija bila potencijalno mnogo brža zahvaljujući paralelnoj operaciji). Bilo je moguće povezati sadržaj jednog akumulatora sa drugim da bi se izvela aritmetika dvostruke preciznosti, ali tajming kola u akumulatoru je sprečavao povezivanje tri ili više akumulatora radi više preciznosti.

Brzina

ENIAC je koristio četiri od ovih akumulatora kontrolisanih posebnom jedinicom Množioca i mogao je da obavlja 385 operacija množenja u sekundi. Sa pet akumulatora bilo je upravljano naročitom jedinicom Delioca/Izračunaoca kvadratnog korena i mogao je da obavlja četrdeset operacija deljenja ili tri operacije izračunavanja kvadratnog korena u sekundi. Ostalih 9 jedinica u ENIAC – u su bile inicijaciona jedinica (pokretala je i zaustavljala mašinu), ciklusna jedinica (sinhronizovala druge jedinice), glavni programer (kontrolisao „krivudavo“ kretanje), čitač (upravljao IBM čitačem bušenih kartica), štampač (upravljao bušačem kartica), stalni prenosnik i tri tablice funkcija. U inženjere koji su dizajnirali spadaju Bob Šo (Bob Shaw) (tablice funkcija), Čuan Ču (Chuan Chu) (delilac/izračunalac kvadratnog korena), Kajt Šarples (Kite Sharpless) (glavni programer), Artur Burks (Arthur Burks) (množilac), Hari Haski (Harry Husky) (čitač/štampač) i Džek Dejvis (Jack Davis) (akumulatori).

Opis Rohasa i Hašagena (Rojas & Hashagen) pruža više detalja o trajanju operacija, koje se donekle razlikuje od gore navedenih. Osnovni takt mašine je bio 200 mikrosekundi ili 5.000 ciklusa u sekundi za operacije sa desetocifrenim brojevima. U jednom od ovih ciklusa, ENIAC je mogao da upiše broj u registar, pročita broj iz registra ili da sabere dva broja. Za množenje 10 – cifrenog broja d – cifrenim brojem (za d manje od ili jednako od 10) trebalo je d+4 ciklusa, tako da je za množenje 10 – cifrenog 10 – cifrenim brojem trebalo 14 ciklusa, ili 2800 mikrosekundi – dakle, brzinom od 357 po sekundi. Ukoliko bi jedan broj imao manje od 10 cifara, operacija bi bila tim brža. Deljenje i računanje kvadratnog korena trajalo je 13(d+1) ciklusa, gde je d broj cifara u rezultatu (koeficijent ili kvadratni koren). Tako je deljenje ili kvadratni koren trajalo najviše 143 ciklusa, ili 28.600 mikrosekundi – brzina od 35 po sekundi. Ako bi rezultat imao manje od 10 cifara dolaženje do njega zahtevalo bi manje vremena.

Pouzdanost

Osnovne komponente ENIAC– a bile su elektronske cevi korišćene u radio-prijemnicima i ostalim elektronskim uređajima tog vremena. Svaka elektronska cev imala je 8 nožica i ove cevi zvale su se oktalne cevi. Prilikom konstrucije korišćeno je 7 različitih vrsta elektronskih cevi:

* elektronske cevi tipa 6SN7 korišćene za bistabilne multivibratore koji su činili dekadne akumulatore - memoriju ENIACa
* elektronske cevi tipova 6L7, 6SJ7, 6SA7 i 6AC7 korišćene za logičke sklopove I, ILI, NE
* elektronske cevi tipova 6L6 i 6V6 korišćene za slanje signala i za pojačavanje signala između delova konstrukcije

Neki stručnjaci predvideli su da će se kvarovi na cevima javljati tako često da mašina nikada neće biti upotrebljiva. Ova predskazanja ispostavila su se delimično tačnim: nekoliko cevi pregorevalo je skoro svakog dana, ostavljajući ga nefunkcionalnim skoro polovinu vremena. Naročite visokopouzdane cevi nisu bile dostupne sve do 1948. Međutim, većina ovih kvarova dešavala se tokom zagrevanja i hlađenja, kada su grejači i katodne cevi bili pod najvećim grejnim pritiskom (termalnim stresom). Zato je uvedeno nekoliko novina:

* ENIAC se nije nikada nikada gasio. Ovim veoma jednostavnim (mada izuzetno skupim) rešenjem inženjeri su smanjili broj otkazivanja cevi ENIAC– a na prihvatljivu stopu od samo jedne cevi svaka dva dana.
* napajanje komponenti je smanjeno 10% od nominalnog – smanjenjem napona smanjivala se opterećenost unutar elektronske cevi i time produžavao radni vek
* sve komponente su bile dostupne na prednjoj strani računara što je omogućavalo bržu zamenu elektronskih cevi, te omogućavalo proveru rada računara po paljenju i gašenju pojedinih cevi.

Prema intervjuu sa Ekertom 1989. godine cevi koje su se neprestano kvarile bile su uglavnom mit: „Čak i kada nam pregori cev, što se dešava tek na svakih par dana, u mogućnosti smo da lociramo problem u roku od 15 minuta.“ 1954. godine najduži period rada bez anomalija bio je 116 sati (blizu pet dana).

Programabilnost

Šest žena koje su se najviše bavile programiranjem ENIAC – a upravljajući njegovim prekidaćima i kablovima primljene su 1997. u Women in Technology International Hall of Fame. Njihova imena su Kej Meknolti (Kay McNulty), Beti Dženingz (Betty Jennings), Beti Snajder (Betty Snyder), Marlin Veskof (Marlyn Wescoff), Fren Bilas (Fran Bilas) i Rut Lihterman (Ruth Lichterman).

Ekert i Močli iskoristili su iskustvo koje su stekli i osnovali su Ekert – Močli Računarsku Korporaciju, koja je proizvela svoj prvi računar, BINAC, 1949. pre nego što ju je kupio Remington Rand 1950. i preimenovao u svoj UNIVAC odeljak.

ENIAC je bio jedinstvenog dizajna i nikada nije ponovljen. Zaustavljanje na dizajnu iz 1943. značilo je da je računar imao veliki broj nedostataka koji nisu rešeni, pogotovu nemogućnost pohranjivanja programa. Ali ideje proizašle iz rada na njemu i inspiracija mnogim ljudima kao što je Džon fon Nojman imale su veoma značajan uticaj na razvoj kasnijih računara, u prvom redu EDVAC, EDSAC i SEAC. Na ENIAC – u je učinjen veliki broj unapređenja, počev od 1948., uključujući primitivni „samo za čitanje“ pohranjen mehanizam za programiranje koji je koristio Tablice funkcija kao programski ROM, što je bila ideja predložena od strane Džona fon Nojmana (John von Neumann). Tri cifre jednog akumulatora korišćen je kao brojilac programa, drugi akumulator je korišćen kao glavni akumulator, sledeći akumulator je korišćen za učitavanje adresa za čitanje podataka sa tablica funkcija, dok je ostatak akumulatora (1 – 5, 7, 9 – 14, 17 – 19) uglavnom bio korišćen kao podatkovna memorija. Prvi put je predstavljen kao računar pohranjenog programa 16. septembra 1948., tom prilikom izvršavajući program koji je napisala Adel Goldstin (Adele Goldstine) po zamisli Džona fon Nojmana. Ova izmena umanjila je brzinu rada za faktor šest i uklonila mogućnost paralelnog operisanja, ali uzevši u obzir da je skratila vreme potrebno za reprogramiranje, koje je inače trajalo danima, na sate, smatralo se veoma vredno iskorišćenim gubitkom performansi. Takođe, analize su pokazale da kao rezultat razlika između brzine računanja i elektromehaničke brzine ulaz/izlaz, skoro svaki praktičan problem iz stvarnog sveta je bio I/0 vezan čak i ako se ne koristi prvobitna paralelnost mašine i većina bi bila I/0 vezana, čak i posle smanjenja u brzini uzrokovanog ovom redukcijom. Jula 1953., proširenje od 100 reči memorije jezgra dodato je sistemu, koristeći kodiranje binarnom decimalom, excess-3 predstavljanje broja. Da bi podržao ovo proširenje memorije, ENIAC je opremljen novim odabiračem Tablica funkcija, Odabiračem memorijske adrese, Kolima za oblikovanje impulsa, a i tri nove naredbe su dodate mehanizmu programiranja.

Tekst preuzet sa Wikipedije.

domo-kun rules...

Subscribe in a reader

Učestvujte u formiranju drugog broja Zapada:

1. Objava teksta
2. Grafički dizajn
3. Distribucija
4. Doniranje sredstava

(more…)

Internet priključak u Srbiji poseduje svako četvrto domaćinstvo, pokazalo je navedeno istraživanje. Sa 26,3 odsto domaćinstava sa internetom, ove godine Srbija je povećala njihov broj za 7,8 odsto više nego prethodne godine. Najviše internet priključaka ima u Beogradu 39,1%, zatim u Vojvodini 29,2%, a najmanje u centralnoj Srbiji - 16,5%. (more…)

Novine, kao i svi javni mediji, tačno biraju svoju publiku; teško da e-Magazin ima iste čitaoce kao i Svet. Takođe, teško da su “vesti” uvek vesti - pravovremena informacija/komentar na informaciju koji će čitaocu preneti/obogatiti njegov fond znanja - neke “vesti” imaju daleko veću prođu, pa shodno tome i prodaju novina.

Novina kao što su Press i Kurir bilo je i biće; prosto jer je publika tu, traži jevtinu i kratkotrajnu zabavu. No, nekako sam smatrao da čak i takve novine imaju minimum profesionalnog dostojanstva, odnosno crtu ispod koje nisu spremi da padnu. Pogrešio sam, barem za Kurir.

Neko/neka potpisan kao I. Đukić je objavio tekst o Mirjani Karanović, jednoj od naših najvećih glumica; tekst koji je (da oproste čitaoci ovog bloga) gadan, zlonameran, nacionalistički i pre svega glup. Čak i sveopravdavajući izraz “pa mora i taj/ta I. Đukić ‘leba da jede” ovde ne stoji - sigurno postoji nekakav drugi posao, koji bi dao isto para kao i posao u takvoj novini kao što je Kurir; uz to, taj drugi posao sigurno ne zahteva spuštanje ispod svih civilizacijskih minimuma i blaćenje osobe samo zato što je poznata i što će šlajfna od 1/8 strane doneti kratkotrajnu “slavu” nazovi piscu.

Shvatam potrebu tržišta za žutom i žućom štampom; shvatam neophodnost postojanja novina koju ovu potrebu hrane; ne shvatam da ne postoji državna, društvena (socijalna) i na kraju auto-cenzura od ovakvog bolesnog govora mržnje, od ovakvog niskog i prljavog načina skretanja pažnje blateći ljude koji su za ovu zemlju učinili mnogo, mnogo više od bilo kakvih novina.

Ne kupujte Kurir. I svima okolo takođe recite isto. Možda pomogne - odmoći sigurno neće.

Kolеgа kogа svаkog dаnа svе višе poštujеm, Witch-King of Angmar, objаvio jе pеti i zаvršni dеo svog еsеjа o uzrocimа i poslеdicаmа еvropskog odricаnjа od hrišćаnskе civilizаcijе. Nе sаmo dа jе uspеo dа objаsni štа sе dаnаs dеšаvа nа zаpаdu Evropе (аli i u njеnim prеkookеаnskim "kćеrimа" Amеrici i Austrаliji), vеć i kаko sе to odrаžаvа nа "trаnziciju" nеkаdа komunističkih društаvа:

I | II | III | IV | V

Morаm dа priznаm dа sаm po pitаnju opstаnkа Evropе fаtаlistа. Ako sе nе osvеstе, i to brzo, postаćе "EUrаbijа," kаko sе onomаd izrаzilа Bаt-Jеor. Ako ištа prеostаnе od аmеričkе trаdicijе, to ćе vеrovаtno biti u pаrčićimа SAD koji ćе nеkаko dа prеživе nеminovnu imploziju Impеrijе.

Nаjvišе mе zаnimа štа ćе biti sа "trаnzicionim" društvimа, u kojimа nаrod rаspаmеćеn dеcеnijskom mаrksističkom dogmom sаd sluđuju nеo-mаrksisti (vеšto sе zаogrćući "slobodnim tržištеm" i "kаpitаlizmom," s kojimа nеmаju nikаkvе vеzе). Prеd Istokom jе izbor, "vеru zа vеčеru." S tim što аko prihvаtе vеčеru, prе ili kаsnijе ćе dobiti i vеru. Islаm.