Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Regionalno predstavništvo Logitecha je po svom lepom običaju organizovalo svoju godišnju konferenciju na mestu na kojem ranije to ova kompanija nije činila. Ovaj put su novinare iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovina i Srbije doveli u Poreč. Odnosno u turistički kompleks Lanterna na nekih 10ak kilometara od samog grada.

Put je počeo u sredu u 23h ispred hotela (Inter)continental na Novom Beogradu. Do odredišta smo putovali negde oko 10 sati (uz 4-5 zaustavljanja za pauze i 40ak minuta čekanja na granici). U Lanternu smo stigli taman da imamo vremena za doručak, odemo do svojih soba da ostavimo stvari i vratimo se do glavne zgrade odakle smo oko 10:30 krenuli do Poreča. Tamo smo dobili oko sat i po da se prošetamo, vidimo znamenitosti i generalno se opustimo… Svako je to činio na neki svoj način, Ana i ja smo pronašli točeno Karlovačko.

Potom smo se ponovo potrpali u bus i vratili do hotela, te svi odreda otrčali u restoran na ručak. Dok smo završili već je bilo 14h, a za 15h je bila zakazana press konferencija. Taman dovoljno vremena da popijemo po kaficu i pojurimo dalje. Konferencija kao i svaka druga, ali su zato demonstracije proizvoda bile sasvim kul… To je opet Logitechov dobar običaj da sve nove proizvode stavi u situacije koje smatraju tipičnim i pokažu kako rade (i puste novinare da se igraju).

Tako smo u četiri grupe obilazili demonstracije novih proizvoda za kancelariju (fenomenalna Wave tastatura i simpatična Alto postolja za laptope, te web kamere sa Carl Zeiss optikom), igranje (neki nafurani zvučnici, kontroleri, vrlo simpa miš M9 i kulkul tastatura G15 - isto ime ali bolje izgleda), rad/zezanje u pokretu (još malo Alto postolja, wireless miš sa USB predajnikom koji viri 8 milimetara, malo dodataka za iPod i vrlo vrlo lepe torbe i rančevi), te na kraju stvarčice za dom (Harmony 1000 koji je već stara vest i fenomenalni MX Air - miš kojim možete mlatarati kroz vazduh…). Sve zajedno 2,5 sata na nogama što šetajući između četiri celine, što gledajući demonstracije i isprobavajući proizvode, što pijući kafu na pauzi…

Na kraju, u 18h smo dobili šansu da malo više vremena provedemo u sobama… Odmah sam se bacio pod tuš, presvukao i krenuo na večeru koja je počela u 20h. A onda je u 22h krenula zabava… Neki simpatični bend iz Hrvatske svirao je balkanske “standarde” (whatever that means) a bilo je piotrebno da prođe oko pola sata da se atmosfera zagreje te da deo ekipe koja je putovala sa mnom i slovenačka delegacija popune prostor između stolova postavljenih “k’o za svadbu” i da sve zaista uzavre… To je trajalo do oko 2h a onda je bio red da se malo i okupamo (kad smo već na moru) - Kojot, Ana i ja smo skupili hrabrost i brčnuli se u bazenu (odmah ispred mesta gde je bio party) i nismo se smrzli… Mada je izlazak zahtevao brzo brisanje i navlačenje odeće… I tek što smo se vratili na tulum, bend je objavio kraj… U 3h sam konačno bio u krevetu, a u 7:30 na nogama spremajući se za doručak.

Usledila je fina klopica, malo odmaranja u lobiju hotela, brzinsko pakovanje i napuštanje soba pre 10 te odlazak na karting i off-road adventure centar u blizini. Tu smo najpre popili kaficu dok smo čekali da se kolege koje su stigle ranije vrate… A onda su neki od nas posedali na quadove (ono što liči na motor ali ima četiri točka) a neki ušli u džipove. Meni nije bilo do prljanja, pa sam zauzeo pola zadnje klupe u jednoj Ladi Nivi. Strancu iz Logitecha (Michael beše) sam preveo ruske oznake za neke dve ručice (nešto u vezi diferencijala i promene stepena prenosa)… te je on krenuo da nas fino vozika. Doduše išli smo u koloni, ali davao je prethodnici dovoljno fore tako da može silovito prolaziti kroz baruštine… A onda je na pola puta volan prepustio meni

Toliko o tome… Na povratku smo uleteli direktno na roštilj, a potom je krenulo i takmičenje u vožnji kartinga. To sam lepo odgledao, a poslednju kvalifikacionu trku sam i snimio (postavu su uglavnom činile devojke iz srpske delegacije)… Sve to se okončalo negde oko 16h. Potom smo još jedno posetili Parenzo i oko 18h krenuli nazad ka Beogradu. Devet sati kasnije, na parkingu ispred (Inter)continentala me dočekao brat i odvezao kući… I još uvek se oporavljam, jer sam tokom svih ovih aktivnosti odspavao možda 2 sata u odlasku (ako i jesam bilo je sa prekidima), ona 4,5 sata u hotelu i nekih 20ak minuta na povratku…

A više slika koje opisuju ovo putešestvije očekujte kada ih dobijem od kolega, meni su baterije crkle na početku press konferencije i nakon toga sam samo uživao…

jos dve obrade... omiljeni australijski bend The Lucksmiths na svom aktuelnom izdanju prepunom zaboravljenih snimaka ima i nekoliko obrada, medju kojima i cuveni slager iz repertoara sastava The Bee Gees... ... potom i Natasha Khan sa svojim spektakularnim bendom u jednoj od verzija dve decenije starog hita za Bruce Springsteena. The Lucksmiths - I Started a Joke (mp3) Bat For Lashes - I'm On

MANJE JE VIŠE

Manje je više, čula sam jedno tristo puta u zadnjih mjesec dana, najčešće kada samozvani modni kritičari komentarišu odijevanje današnjih selebritija, odnosno onih koji misle da to jesu.

Možda je na planu odijevanja manje često I više, a da zaista manje nikada neće postati više znaju svi oni koji kod posljednje kašičice Nutele žele još jednu teglu , a isto se može primijeniti na posljednju cigaru preostalu u kutiji.

”NAŠE MALO MOŽE BITI MNOGO ZA ONE KOJI NEMAJU NI MALO”

Imala sam jedanaest godina . Od Požeške ulice I mjesne ”poslovnice” Crvenog krsta na Banovom brdu u Beogradu dijelile su me dvije tramvajske stanice.
Mama je nosila brašno I šećer, a ja sitnice u papirnoj vrećici. Bila 1992. godina I naše prvo izbjegličko sledovanje nakon registracije u Crvenom krstu.
Zbog tereta na duši I u rukama , te dvije stanice vozile smo se tramvajem.
Umjesto u svoju, gledala sam u tuđe kese I na jednoj primijetila gore napisani citat Duška Radovića, ispod je bio logo Crvenog krsta Srbije. Nije mi trebalo puno da shvatim kako I ja nosim istu kesu na kojoj je s obe strane zloupotrijebljen Radović I satkana sva veličina Velike Srbije.

”DECA SU UKRAS SVETA”

U godinama teškog življenja, podići normalno dijete, značilo je permanentno ga ubjeđivati kako materijalno nije bitno.
Da bi dijete to I shvatilo, bitno je isti trend držati kako u miru tako I u ratu, a sve pod geslom babe Jele u zlu se ne ponizi, u dobru ne uzvisi.
U praktičnoj primjeni to podrazumijeva nemanje video rekordera u vrijeme kada je to bio statusni simbol predratne Jugoslavije, objašnjenje djetetu glasi: ”To otuđuje ljude, filmove treba gledati u kinu”.
Kolor televizor smo nabavili vjerovatno samo zato što je prethodni, crno-bijeli, crkao. Bez mogućnostio reanimacije I održavanja života na aparatima. Na aparatima smo ga svakako dugo održavali , jer je imao tzv. stabilizator, isključivali bismo narandžastu puljkicu na stabilizatoru kada god bi vani bila grmljavina I tako produžavali život našem crno-bijelom prozoru u svijet

Mislim da smo jedina porodica na svijetu koja svoj telefon nije mijenjala od dana uvođenja telefonske linije, do danas. Mijenjali smo države, gradove, brojeve, ali telefon je ostao isti. Nismo mu čak ni kabl naštiklali, pa razgovaramo čvrsto privezani za prijemnik, bez mogućnosti da sjednemo. Na vrijeme smo naučili da telefon služi isključivo za dogovor ( posljedica dedine dugogodišnje indoktrinacije) pa nismo zbog višesatnih razgovora zaradili prošireje vena.

Mislim da je ovo čudo proizvela Iskra, trenutno im pokušavam naći web stranicu .
Sjetila sam se kako je Gorenje podijelilo nove veš mašine onima koji su po 25 godina koristili istu mašinu.
Nakon ovoga, ja imam pravo na većinsko vlasništvo u nekom telekomu

Tu nije kraj.
Nikada nisam bila oduševljana kuhinjom, ali je pravljenje pite u meni od najranijeg djetinstva izazivalo strahopoštovanje.
Sjedila bih I opčinjeno posmatrala baku. Jednom rukom bi gnječila tijesto, drugom bi iz kutije vadila brašno I dodavala postojećoj masi.
Kutija je bila bež boje, na njoj je bio dječak obučen u kuharsku uniformu.
U istim kutijama, različite veličine, nalazili su se šećer, riža, kafa…

Danas je mama pravila kolače.
Tonom koji ne trpi prigovor saopštila je kako moramo kupiti nove kutije za brašno.
Iznenađena planiranom bespotrebnom investicijom upitala sam je koliko su postojeće stare. Mama reče 47 godina. Baka je potvrdila, dodavši kako ih je donijela u ruhu, dobila u miraz da pojasnim, kaže baka kako iz te ruho kolekcije imamo I jednu tepsiju.
Čak I da utjeram dug u Iskri, kako da nađem proizvođača kutija I tepsije ???

Danas, gledajući 40 kvadrata muzejskog prostora , natrpanog sve samim raritetima, shvatih kako zaista nemam sluha za biznis.
Od danas, ko mi dođe u kuću, plaća ulaznicu. Cijena 1 KM, popust za studente I školarce . U dane vikenda ulaz 2 KM, pa ko voli nek izvoli.
Kažu, moda se uvijek vraća. Od nas, da kucnem u drvo da zlo ne čuje, nikada nije ni odlazila.
Mi se držimo trajnih vrijednosti I pojedine komade odjeće nasleđujemo s koljena na koljeno.
Ima jedna bež rolka, kupio je deda u Trstu, rukavi su mu bili dugački pa ih je demonstrativno vlastoručno skratio, iz protesta sjekirom ( nismo nasilnici, samo malo prijeke naravi) , na silu skraćene baka ih je adaptirala I slučajno suzila, pa više deda rolku nije mogao obući. Prije trideset godina rolka je u skraćenoj verziji došla u mamino vlasništvo, a danas sam ponosna vlasnica ja.
Iz nepoznatih razloga volimo rolke pa imamo tri koje mama I ja naizmjenično nosimo dvadeset godina. Kupljene su u Poljskoj I tek njima ne mogu ući u trag I saznati ko ih je proizveo.
Da ne duljim, a opet da pocrtam da sam ozbiljan kustos porodičnog muzeja, navešću I to da smo vlasnici petrolej lampe iz predelektrifikacijskog perioda.
Lampa, sa sve cilindrom, preživjela je I selidbu I transport u kamionu .

Bosanski ćilim nas, hvala na pitanju, I dalje dobro služi I dio je stalne muzejske postavke.

Sjećam se Kapora iz vremena dok sam ga volila kako je pisao o tome da izvijesna Olja ne smije dokrorirati da joj ne bi pisalo DROLJA.
Moja muzejska građa, kao kamen temeljac mog specifičnog vaspitanja, obavezuje me na to da u životu ništa ne postignem.
Zamišljam stalnu postavku moje radne sobe u Muzeju književnosti I pozorišne umjetnosti u Sarajevu. I već vidim kako nema nikakve razlike između moje sobe I sobe Silvija Stahimira Kranjčevića.

Strašno

Zetezanje čela I podizanje obrva, Klasična, Laser i endoskopska tehnika Ova intervencija podrazumeva korekciju opuštene kože i izraženih bora čela. Koža čela i obrve se sa godinama spuštaju nabirajući gornji očni kapak, što celom licu daje umoran i zabrinut izgled. Zatezanjem kože čela i smanjivanjem naglašenosti bora, ova regija poprima svežiji izgled. Intervencija se izvodi kod sredovečnih [...]

Georgette Vivienne, tako bi bilo moje skraćeno blog ime u dvadesetim godinama prošlog veka.
OK, da pojasnim. Ima kviz. Ukucate svoje ime, i oni vam izbace kako bi ste se zvali u 1920s. U čemu je poenta, ne znam, jel' to znači da su se u 'ludim dvadesetim' davala neka specifična imena (pa još i prezimena), nemam ideju. Uglavnom, ukucala sam 'Lara' oni su izbacili ovaj rezultat. Mogla bih reći da je od gomile testova i kvizova dostupnih na netu, ovaj među besmislenijim.
Čitanje o generaciji pisaca iz 20ih godina 20og veka koje su nazvali Bright Young People i kreatorima posebnog književnog pravca 'the party novel', navelo me na mali reserch o toj dekadi.
Ova ekipa je, u nečemu što je ličilo na manifest, o sebi i svom svetu rekla:

"Masked parties, Savage parties, Victorian parties, Greek parties, Wild West parties, Russian parties, Circus parties, parties where one had to dress as somebody else, almost naked parties in St John's Wood . . ." To su im bile bitne stvari.
Wikipedia ima zanimljivu opservaciju: Da su dvadesete, pedesete i devedesete godine prošlog veka imale nešto zajedničko, posebno u Americi. To je, pre svega, ekonomski prosperitet. No, dok su dvadesete i devedesete bile liberalne, pedesete su bile uglavnom konzervatizvne. U Evropi, dvadesete su bile komplikovanije. Amerikanci su ih nazvali još i Roaring Twenties.
Mi smo ih pominjali u tekstovima o beogradskom privatnom životu, a i o američkom privatnom životu, opisanom kroz knjigu "Nedelja ujutro". I na You Tubu ima raznih filimića, bave se i privatnim i umetničkim i javnim životom, meni je sladak ovaj koji počinje pitanjem: "So granny, what did you do  when you were a girl?"
Ne znam kako nanny, ali moja poseta jednom dekadentnom jazz klubu iz 20ih završila se ozbiljnom sistemskom greškom. Registrovala sam se u Second Life (da vidim kako izgleda i to), Srbiju nisam našla, videla sam samo hram Svetog Save, to mi je bilo dosta. I onda odem do pomenutog kluba, bilo je super dok je trajalo, muzika, ambijent i to, ali trajalo je kratko. A onda je kompjuter shvatio da to prevazilazi naše mogućnosti, i mogućnosti srpskog interneta, i kolabirao. Morala sam da čekam da se baterija isprazni pa da krenem u život broj jedan iz početka. Te bi to i od ludih dvadesetih, i od ludog drugog života bilo sve, barem za sada.
pozdrav,
Georgette

Kao što većina blogera koji koriste WP zna, u administratorskom delu WordPress-a se učitavaju novosti sa WP sajta. Pre 5 dana je izašao novi WP, verzija 2.3, ali ja tako ne volim da upgrade-ujem softver, da je to strašno. Međutim, pročitah na Urketovom blogu da nova verzija WP-a donosi ispravke preko 350 grešaka kao i nekoliko novih opcija kao što su tagovanje unosa, i generalno brži softver od starog, te sam odmah nadogradio svoj b(R)log na novu verziju.

Pocetkom 2006, Money.CNN je napravio predvidjanje koji ce websajtovi, odnosno sturtup-ovi napraviti veliki bum te godine. Na toj njihovoj listi nasli su se: Digg, Trulia, Technorati, JotSpot, Writely, Youtube, … Ocigledno, CNN je bio u pravu kada je rec o navedenim sajtovima. Nisu bas svih 25 napravili neki veliki prodor ali vecina jeste. Februara 2007, CNN analiticari su napravili novu listu. Jos tri je meseca do kraja godine, pa da pogl?edamo listu i vidimo koliko su ovoga puta bili uspesni. A citajuci ovo, mozda i vi dobijete ideju za neki uspesan sturtup.

StumbleUpon

StumbleUpon je pokrenut 2002. Osnovan u Calgariju, sediste je sada u San Francisku. Verujem da je vecina citalaca upoznata sa radom i uspehom StumbleUpon sajta. Trenutno imaju vise od 3.5 miliona korisnika.

Slide

Slide.com , je osnovan 2004. Osnova je prikazivanje fotografija u slajd-sou varijanti. Fotografije sa sajta mogu biti prikazivane na blogovima ili MySpace stranama. Takodje, RSS feed opcija je aktuelna. Zanimljiva opcija na Slide.com je sto se slide-show moze prikazivati i na racunarima korisnika kao skrinsejver. (more…)

Човек је за свога постојања показао и доказао да заиста јесте најсавршеније биће на кугли земаљској, да је захваљујући својој интелигенцији способан да чини чуда, да је успео и да и даље успева да свет у коме живи што више и што боље прилагоди за живот, али је показао и доказао и то да заиста [...]

SVE JE TO ISTO !

U dragim trenucima!

KADA SMO TRODIMENZIONALNI EKRANI
STVARNOSTI

Prepušteni stvarnosti - prepušteni i živi

Voleći vlastitu stvarnost i slobodu

Svetli kao leteći tirkizi što jure kroz meso vremena

Tu u našoj maloj botaničkoj bašti

ZASTAKLЈENOJ