Ona kaže…
da su zgrade previsoke,
da leptiri umru od ljubavi
jer se zaljube u svoja krila.
Ona kaže…
da su igre na sreću nameštene,
da je Kiš bio jedan običan plagijator
i da se ona uopšte ne nervira oko toga.
Ona kaže…
da se niko bolje od nje
ne razume u preparate za kosu,
da voli knjige na starohebrejskom
i da čovek u životu doručkuje
otprilike dvadeset i pet hiljada puta.
Ona kaže…
da je videla lice boga
u očima nekog deteta u Bogoti,
da je skoro sigurna da voli ”Amarkord”
i da je kao mala htela da bude pilot.
Ona kaže…
ona uvek priča, dok prolazi leto u Beogradu
šarene priče se nižu i ja je slušam,
slušam nju, tako slušam sebe
i znam koliko je volim.
Danilo Lučić
