Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

U narednih mesec-dva ce se odigrati  nekoliko interesantnih desavanja iz IT problematike. Za ljude koje zanima e-poslovanje, blogovanje, IT aktuelnosti i slicne teme, moze biti interesantan kalendar tih aktivnosti u narednih dva meseca.

BizBuzz

24 do 26 oktobar. Niska Banja, hotel Radon. BizBuzz - Internet Marketing, konferencija koja ce se baviti savremenim internet poslovanjem. Neke od temao kojima ce se u Niskoj Banji razgovarati su: tipovi oglasavanja na sajtovima, studije konkretnih uspesnih slucajeva, isplativost korporativnog prisustva, komunikacija sa novinarima, onlajn naplata, e-brendiranje, start-up.

Sajam Informatike - Novi Sad

Od 6. do 9. oktobra u Novom Sadu se odrzava sajam informatike. Ova manifestacija se orjentise (bar po najavi na njihovom sajtu) na software i hardware.

Blog Open

Opet Novi Sad. 10. novembar, u okviru Salona knjiga i medija odrzava se ove godine i BlogOpen, blog festival. Programom su predvidjena predavanja na temu blog-kulture, komunikacije, informisanja, dizajna, a takodje i radionice na temu kreativno pisanje i arhitektura blogova.

27. septembra 2007. godine umro je gradonačelnik Beograda, Nenad Bogdanović

Grad, ali i cela zemlja ponovo su izgubili Velikog čoveka. Pametnog, obrazovanog i kulturnog. Čoveka sa vizijom za svoj grad i velikom željom da to i ostvari. Ja sam samo jedan od svedoka da je u tome i uspevao. Gubitak je veliki. Najiskrenije žaljenje.

27. septembra 2007. godine umro je gradonačelnik Beograda, Nenad Bogdanović

Grad, ali i cela zemlja ponovo su izgubili Velikog čoveka. Pametnog, obrazovanog i kulturnog. Čoveka sa vizijom za svoj grad i velikom željom da to i ostvari. Ja sam samo jedan od svedoka da je u tome i uspevao. Gubitak je veliki. Najiskrenije žaljenje.

A želeo sam da današnji tekst bude o lepoj atmosferi na otvaranju Salona stripa u skc-u, o guzvi koju je napravilo oko 800 strip fanova, o tome kako je lepo na jednom mestu videti izdavače, zaljubljenike i sjajne autore (Janjetov, Gajić), legendu koju nismo videli godinama Igora Kordeja... večeras je program odličan, nemojte propustiti predstavljanje Kordeja i Higinsa...

Ali, centralni događaj je smrt gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića. Nije ga bilo u javnosti već dosta dugo, znao sam da je ozbiljno bolestan ali sam se, naivno verovatno, nadao da će se izvući. Najbolji nekako uvek odlaze prvi, a jedan od najvrednijih i najenergičnijih ljudi na ovdašnjoj političkoj sceni otišao je u 54. godini. Pogrešno je pamtiti ga kao "čoveka koji je pobedio Vučića", prvo zato što dotična radikalska suklata ne zaslužuje da bude ni u istoj rečenici sa Nenadom, a drugo, zato što je ta pobeda, na veliku sramotu "Beograđana" bila prilično tesna, a ja stvarno ne znam šta je u glavi ljudi koji veruju da je Vučić bolji od Bogdanovića...

Iako u Beogradu ima još mnogo toga da se uradi, iako ima dosta stvari koje mi se ne dopadaju, fakat je da je za poslednjih 7 godina postignuto mnogo, a veliki deo zasluga pripada Nenadu Bogdanoviću. Osim toga, gradska vlast, da ne zaboravimo, ne pripada samo DS-u već je delimično u rukama DSS-a i G17 tako da su i oni zaslužni, a činjenica da svo vreme nema vidljivih trzavica, skandala i prepucavanja treba da služi za primer onoj "višoj" vlasti koja često deluje daleko nekompetentnije od mnogih lokalnih u Srbiji.

Mada to ne pokazuje, nadam se da DS ipak razmišlja o Bogdanovićevom nasledniku. Sa jedne strane se vatreno bore da izbori budu održani na vreme, a sa druge ne čine ništa da promovišu novog lidera za Beograd. Tim je ono što je važno, ali svaki tim mora da ima sposobnog i popularnog čoveka na čelu, čoveka koji vuče, otvara vrata i daje lični primer. Takav je bio Nenad Bogdanović, slava mu i hvala.

Na sajtu Old Applications su programi grupisani po kategorijama. Klikom na željeni Vam se otvaraju sve ikad izdate aplikacije od najmlađih do najstarijih…

OLDAPPS.com

Tek kada sam danas pročitala nečiji post o “dve godine na blogu” shvatila sam da je godišnjica mog blogovanja bila i prošla - 23. septembra. Ne brinite, neću sad udariti po statistikama. I vi i ja imamo preča posla u životu. A Kurt Vonegat lepo kaže u stavci 1 : Iskoristi vreme potpunog stranca tako da on nema utisak da mu je vreme protraćeno. Ako mi već, ovako potpuno nepoznati, posvetite nešto svog dragocenog vremena, potrudiću se da ga ne trošim na statističke podatke.

Nisam imala nikakav koncept na umu kada sam počela da pišem Bisere. Sada gledam listu tekstova i vidim da su se za ovih godinu dana iskristalisale tri teme: politika, književnost & jezik i - tenis. Ova sad već standardna postava prošarana je, kao dobra domaća slaninica mesom, sasvim ličnim pričama o ljudima, mestima, sećanjima, događajima i uopšte, stvarima za koje verujem da imaju potencijal da obogate tuđe iskustvo slično kao što su obogatile moje. Ako ste odavde poneli nešto od toga - drago mi je, ako niste - nadam se da makar niste gubili vreme čitajući moje duge tekstove do kraja. A, ne smem da zaboravim šmilustraciju, moj obračun sa majkom prirodom i svima vama koji imate talenat koji ja toliko priželjkujem

Čini mi se da sam upravo uporedila svoj blog sa slaninom.

Uglavnom, interesantnih godinu dana. Inače, pre više od 3 meseca sam obezbedila lični domen ali sam strašno lenja za akciju prebacivanja tekstova i uređivanja stranice. Biće i to, valjda.

Hvala vam na posvećenom vremenu, budite uvereni da se ono ceni.

Idemo dalje.

Zbog malog kriminala koji sam napravio pretraživačima sa svojim nadimkom, rešio sam da onima koji traže ključnu reč ENIAC ponudim i pravi odgovor. Inače nadimak datira iz 2001. godine kada datiraju i moji Internet počeci. Zanesen da jednog dana postanem haker kao i sva deca, nadenuo sam sebi nadimak nad nadimcima. Od ENIAC-a je sve počelo i računari su ovo što jesu delom zbog njega, a ja se kao što već i vidite baš i nisam proslavio…

ENIAC, skraćenica od engleske složenice Electronic Numerical Integrator And Computer označava prvi digitalni elektronski računar kog je bilo moguće programirati u cilju rešavanja širokog spektra računarskih problema, mada su i raniji računari pravljeni sa nekim od ovih osobina. ENIAC je dizajniran i izgrađen u svrhu izračunavanja balističkih tablica za američku vojsku. Prvi problemi rešavani na ENIAC-u bili su, pak, povezani sa izradom hidrogenske bombe.

Razvoj

Ugovor je potpisan 5. juna 1943. i projekat PX vodila je Murova škola elektroinženjerstva pri Pensilvanijskom univerzitetu počev od jula 1943. Projekat je obelodanjen 14. februara 1946. na Penu i koštao je skoro 500 000 američkih dolara. Rad na ENIAC–u je prekinut 9. novembra 1946. radi obnove i nadogradnje memorije, i prebačen je u Merilend 1947. godine. Tu je ponovo pušten u rad 29. jula iste godine, i radio je neprestano sve do 23:45 2. oktobra 1955. godine.

ENIAC je nastao po zamisli i dizajnu Džona Vilijama Močlija (John William Mauchly) i Džona Prespera Ekerta (John Presper Eckert) sa Pensilvanijskog univerziteta. Patent na ENIAC-a koji je odobren 1946. je poništen presudom američkog Saveznog suda u slučaju Hanivel protiv Sperija Randa (Honeywell, Inc. v. Sperry Rand Corp., et al.), koja je predstavljala prekretnicu jer je njom izum elektronskog digitalnog računara stavljen u javno vlasništvo.

Opis

U fizičkom pogledu, ENIAC je bio ogroman u odnosu na savremene računarske standarde. U sebi je sadržao 17.468 vakuumskih cevi, 7200 kristalnih dioda, 1500 releja, 70.000 otpornika, 10.000 kondenzatora i oko 5 miliona ručno zalemljenih spojnica. Težio je oko 27 tona, a dimenzije su mu bile 8 stopa (2,4 metra) sa 3 stope (0,9 metara) sa 100 stopa (30 metara), zauzimao je 1800 kvadratnih stopa (167) i trošio je 150 kW snage. Ulaz je bio moguć sa IBM čitača, dok je IBM bušilica za kartice korišćena za izlaz. Ove kartice su mogle stvarati štampani izlaz koristeći IBM računsku mašinu, verovatno IBM 405.

ENIAC je koristio cilindarske brojače sa deset pozicija za skladištenje brojeva; svaka cifra koristila je 36 elektronskih cevi, od kojih su deset bile dualne triode koje su činile bistabilna kola cilindarskog brojača. Aritmetika je izvođena „brojeći“ otkucaje cilindričnim brojačem i generisanjem nosećih taktova ukoliko bi se brojač „uvio“, pri čemu je ideja bila u tome da se oponaša u elektronici operacija cifarskih točkova mehaničke mašine za sabiranje. ENIAC je imao 20 desetocifrenih memorijskih elemenata koji su koristili metodu komplementa od 10 i mogao je da izvodi 5.000 prostih operacija sabiranja ili odbrojavanja između bilo kog od njih i izvora (npr. drugog akumulatora, stalnog prenosnika) svake sekunde (Bilo je moguće povezati više akumulatora da rade istovremeno, tako da je brzina izvršavanja operacija bila potencijalno mnogo brža zahvaljujući paralelnoj operaciji). Bilo je moguće povezati sadržaj jednog akumulatora sa drugim da bi se izvela aritmetika dvostruke preciznosti, ali tajming kola u akumulatoru je sprečavao povezivanje tri ili više akumulatora radi više preciznosti.

Brzina

ENIAC je koristio četiri od ovih akumulatora kontrolisanih posebnom jedinicom Množioca i mogao je da obavlja 385 operacija množenja u sekundi. Sa pet akumulatora bilo je upravljano naročitom jedinicom Delioca/Izračunaoca kvadratnog korena i mogao je da obavlja četrdeset operacija deljenja ili tri operacije izračunavanja kvadratnog korena u sekundi. Ostalih 9 jedinica u ENIAC – u su bile inicijaciona jedinica (pokretala je i zaustavljala mašinu), ciklusna jedinica (sinhronizovala druge jedinice), glavni programer (kontrolisao „krivudavo“ kretanje), čitač (upravljao IBM čitačem bušenih kartica), štampač (upravljao bušačem kartica), stalni prenosnik i tri tablice funkcija. U inženjere koji su dizajnirali spadaju Bob Šo (Bob Shaw) (tablice funkcija), Čuan Ču (Chuan Chu) (delilac/izračunalac kvadratnog korena), Kajt Šarples (Kite Sharpless) (glavni programer), Artur Burks (Arthur Burks) (množilac), Hari Haski (Harry Husky) (čitač/štampač) i Džek Dejvis (Jack Davis) (akumulatori).

Opis Rohasa i Hašagena (Rojas & Hashagen) pruža više detalja o trajanju operacija, koje se donekle razlikuje od gore navedenih. Osnovni takt mašine je bio 200 mikrosekundi ili 5.000 ciklusa u sekundi za operacije sa desetocifrenim brojevima. U jednom od ovih ciklusa, ENIAC je mogao da upiše broj u registar, pročita broj iz registra ili da sabere dva broja. Za množenje 10 – cifrenog broja d – cifrenim brojem (za d manje od ili jednako od 10) trebalo je d+4 ciklusa, tako da je za množenje 10 – cifrenog 10 – cifrenim brojem trebalo 14 ciklusa, ili 2800 mikrosekundi – dakle, brzinom od 357 po sekundi. Ukoliko bi jedan broj imao manje od 10 cifara, operacija bi bila tim brža. Deljenje i računanje kvadratnog korena trajalo je 13(d+1) ciklusa, gde je d broj cifara u rezultatu (koeficijent ili kvadratni koren). Tako je deljenje ili kvadratni koren trajalo najviše 143 ciklusa, ili 28.600 mikrosekundi – brzina od 35 po sekundi. Ako bi rezultat imao manje od 10 cifara dolaženje do njega zahtevalo bi manje vremena.

Pouzdanost

Osnovne komponente ENIAC– a bile su elektronske cevi korišćene u radio-prijemnicima i ostalim elektronskim uređajima tog vremena. Svaka elektronska cev imala je 8 nožica i ove cevi zvale su se oktalne cevi. Prilikom konstrucije korišćeno je 7 različitih vrsta elektronskih cevi:

* elektronske cevi tipa 6SN7 korišćene za bistabilne multivibratore koji su činili dekadne akumulatore - memoriju ENIACa
* elektronske cevi tipova 6L7, 6SJ7, 6SA7 i 6AC7 korišćene za logičke sklopove I, ILI, NE
* elektronske cevi tipova 6L6 i 6V6 korišćene za slanje signala i za pojačavanje signala između delova konstrukcije

Neki stručnjaci predvideli su da će se kvarovi na cevima javljati tako često da mašina nikada neće biti upotrebljiva. Ova predskazanja ispostavila su se delimično tačnim: nekoliko cevi pregorevalo je skoro svakog dana, ostavljajući ga nefunkcionalnim skoro polovinu vremena. Naročite visokopouzdane cevi nisu bile dostupne sve do 1948. Međutim, većina ovih kvarova dešavala se tokom zagrevanja i hlađenja, kada su grejači i katodne cevi bili pod najvećim grejnim pritiskom (termalnim stresom). Zato je uvedeno nekoliko novina:

* ENIAC se nije nikada nikada gasio. Ovim veoma jednostavnim (mada izuzetno skupim) rešenjem inženjeri su smanjili broj otkazivanja cevi ENIAC– a na prihvatljivu stopu od samo jedne cevi svaka dva dana.
* napajanje komponenti je smanjeno 10% od nominalnog – smanjenjem napona smanjivala se opterećenost unutar elektronske cevi i time produžavao radni vek
* sve komponente su bile dostupne na prednjoj strani računara što je omogućavalo bržu zamenu elektronskih cevi, te omogućavalo proveru rada računara po paljenju i gašenju pojedinih cevi.

Prema intervjuu sa Ekertom 1989. godine cevi koje su se neprestano kvarile bile su uglavnom mit: „Čak i kada nam pregori cev, što se dešava tek na svakih par dana, u mogućnosti smo da lociramo problem u roku od 15 minuta.“ 1954. godine najduži period rada bez anomalija bio je 116 sati (blizu pet dana).

Programabilnost

Šest žena koje su se najviše bavile programiranjem ENIAC – a upravljajući njegovim prekidaćima i kablovima primljene su 1997. u Women in Technology International Hall of Fame. Njihova imena su Kej Meknolti (Kay McNulty), Beti Dženingz (Betty Jennings), Beti Snajder (Betty Snyder), Marlin Veskof (Marlyn Wescoff), Fren Bilas (Fran Bilas) i Rut Lihterman (Ruth Lichterman).

Ekert i Močli iskoristili su iskustvo koje su stekli i osnovali su Ekert – Močli Računarsku Korporaciju, koja je proizvela svoj prvi računar, BINAC, 1949. pre nego što ju je kupio Remington Rand 1950. i preimenovao u svoj UNIVAC odeljak.

ENIAC je bio jedinstvenog dizajna i nikada nije ponovljen. Zaustavljanje na dizajnu iz 1943. značilo je da je računar imao veliki broj nedostataka koji nisu rešeni, pogotovu nemogućnost pohranjivanja programa. Ali ideje proizašle iz rada na njemu i inspiracija mnogim ljudima kao što je Džon fon Nojman imale su veoma značajan uticaj na razvoj kasnijih računara, u prvom redu EDVAC, EDSAC i SEAC. Na ENIAC – u je učinjen veliki broj unapređenja, počev od 1948., uključujući primitivni „samo za čitanje“ pohranjen mehanizam za programiranje koji je koristio Tablice funkcija kao programski ROM, što je bila ideja predložena od strane Džona fon Nojmana (John von Neumann). Tri cifre jednog akumulatora korišćen je kao brojilac programa, drugi akumulator je korišćen kao glavni akumulator, sledeći akumulator je korišćen za učitavanje adresa za čitanje podataka sa tablica funkcija, dok je ostatak akumulatora (1 – 5, 7, 9 – 14, 17 – 19) uglavnom bio korišćen kao podatkovna memorija. Prvi put je predstavljen kao računar pohranjenog programa 16. septembra 1948., tom prilikom izvršavajući program koji je napisala Adel Goldstin (Adele Goldstine) po zamisli Džona fon Nojmana. Ova izmena umanjila je brzinu rada za faktor šest i uklonila mogućnost paralelnog operisanja, ali uzevši u obzir da je skratila vreme potrebno za reprogramiranje, koje je inače trajalo danima, na sate, smatralo se veoma vredno iskorišćenim gubitkom performansi. Takođe, analize su pokazale da kao rezultat razlika između brzine računanja i elektromehaničke brzine ulaz/izlaz, skoro svaki praktičan problem iz stvarnog sveta je bio I/0 vezan čak i ako se ne koristi prvobitna paralelnost mašine i većina bi bila I/0 vezana, čak i posle smanjenja u brzini uzrokovanog ovom redukcijom. Jula 1953., proširenje od 100 reči memorije jezgra dodato je sistemu, koristeći kodiranje binarnom decimalom, excess-3 predstavljanje broja. Da bi podržao ovo proširenje memorije, ENIAC je opremljen novim odabiračem Tablica funkcija, Odabiračem memorijske adrese, Kolima za oblikovanje impulsa, a i tri nove naredbe su dodate mehanizmu programiranja.

Tekst preuzet sa Wikipedije.

Poslovno putovanje u Podgoricu, po ko zna koji put, i uvjek pozitivno iznenadjena. Iako lokalni gradjani skreću pažnju na negativnosti, uglavnom mi se dopalo mi se ono što vidim. U ovom postu nešto o najnovijim gradjevinskim poduhvatima u Podgorici.

Zgrada Maxim…. rijetko kada vidim dobro riješen ugao. To i jeste teško, ali ne vidim zašto je u ovom slučaju arhitekta odlučio da pokaže svoje znanje kako izgleda presjek dva valjka. No možda izvedeno i ne liči projektu… često je tako. Krila objekta izgledaju sasvim ok, čisto i jednostavno. Nadam se samo da stanari neće zatvarati terase.

Zgrada T-Com i Hypo-Adria Banke. Meni se lično ne svidja, no proporcionalna je i ne izgleda ružno. Ne barem dok je još nova i čista. Pomalo ne kontam ove brisoleje na vrhu objekta, koji sigurno ne štite dovoljno od paklenog Sunca, te su tu čisto estetski. Prizemlje lijepo sredjeno, dopada mi se fazon sa rozim kockama koje vise po T-Com standardu. Preko puta - poslovnica Telenor_ProMonte, i veliki poster preko cijele zgrade. Da zaposleni u T-Comu svakog dana gledaju svoju konkurenciju.

Zgrada Vektre sagradjena je još prije nekoliko godina, sva ćoškasta i opasna i zato mi se ne svidja. No zelenilo i popločanje su jako fino uradili. Inače je većina prostora “preko Morače” ozelenjena jako bogato i lijepo.

Moj favorit, stambena zgrada blizu Vektre. Koliko sam čula, radili su je ljudi sa Arh. fakulteta u Podgorici. Čisto, jasno, pristojno. Roletne lijepo uklopljene, mislilo se i o funkcionalnosti. Predvidjeno mjesto za klime, svaka čast. Samo na ćoškovima još uvjek grade neke kule sa kupolama, nešto mi ne izlazi na dobro.

Zgrada Čelebić… spolja ok, ali … skoro nisam vidjela funkcionalno gluplju zgradu. Sa ulice ne možete da vidite gdje se ulazi, nego morate da prodjete kroz cik-cak portun, i onda dodjete do grandioznog ulaza. Kartice, liftovi…. A u kancelarijama instalacioni stup po sred prostorije.

Jedan novi objekat u blizini, ne znam mu namjenu. Jednostavno i bez nekih pretenzija, ali jako efektno i čisto. Ne znam kakvo je unutra, nadam se da je i funkcionalno. Crveni “kostur” - interesantno. Samo … zašto toliko “staklene” arhitekture u tako vrelom gradu, u kom šiba i poprilično jak vjetar ?

I za kraj, veliki poduhvat - izmiještanje toka Ribnice. Jeste da je to jedva recica koja presuši svakog ljeta, i mjesto za smetlište… ali nadam se da će se ovako aktivirati, naročito što terasu velikog hotela okreću ka njoj.

Jedanput sam napisala mail nekom političaru. Bio je to Nenad Bogdanović. Preko opcije 'pišite gradonačelniku' na sajtu Beograda napisala sam nešto u stilu: "Sredite bar malo te fasade, ovako je grozno". Nekako je delovao kao političar kome ima smisla išta pisati. I kao neko ko ima ideju šta bi trebalo uraditi sa Beogradom, i kako. Pre ili kasnije.

Velika je šteta...

"BEOGRAD GRAD BUDUĆNOSTI JUŽNE EVROPE
    
 Danas, 17.03.2006

Nakon pobede u prvoj fazi takmičenja „Evropski gradovi i regioni budućnosti“ u 2006/07

U izboru časopisa Fajnenšel tajmsa za „Evropske gradove i regione budućnosti“ u 2006/07 godini, Beograd je posle pobede u prvoj fazi takmičenja, kada je proglašen Gradom budućnosti centralnog dela jugoistočne Evrope, pobedio i u drugojm delu takmičenja i osvojio laskavu titulu Grada budućnosti južne Evrope. Nagradu je na ceremoniji u Kanu juče primio gradonačelnik Beograda, Nenad Bogdanović.
- Nagrada koju smo dobili priznanje je svim građanima Beograda i potvrda da smo u prethodnih pet godina postigli uspeh koji nije uobičajen za tako kratko vreme. Veliki uspeh predstavlja i to što smo se našli u društvu gradova kao što su Pariz, London, Brno i Baku. Od grada koji je bio na svim listama za izbegavanje, Beograd je postao mesto koje se preporučuje za investicije. Za nas je to izuzetno važno, jer samo nove investicije mogu dovesti do otvaranja novih radnih mesta i obezbediti bolji život u Beogradu. A to je bio i cilj svih naših napora u prethodnih pet godina. Želim da se uspeh koji je postigao Beograd prenese i na čitavu Srbiju - izjavio je Bogdanović.
Region južne Evrope, gde je Beograd Grad budućnosti osim Srbije obuhvata i Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i mediteranska ostrva Kipar, Maltu, Siciliju, Korziku, Krit. Osim prestonice SCG u izboru za evropske gradove i regione budućnosti nagrade su dobili i London, Pariz, Brno, Baku kao Gradovi budućnosti severne, zapadne, centralne i istočne Evrope.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA je u saradnji Projektom za razvoj preduzetništva u Srbiji koji finansira USAID, kandidovala Beograd za ovu nagradu. Kako je saopštila ova agencija glavni konkurent Beogradu između dva kruga takmičenja bio je Turski grad Manisa.
Takmičenje za Gradove i regione budunosti organizuje specijalizovano izdanje Fajnenšel tajmsa za strana direktna ulaganja - FDI Magazine, a ova prestižna godišnja nagrada koja predstavlja preporuku investitorima za lokaciju u koju treba ulagati, dodeljuje se za sve kontinente. Kriterijumi koji su bili presudni za dobijanje ove nagrade su ekonomski potencijal, troškovi poslovanja, ljudski resursi, transport, informacione tehnologije i telekomunikacije, kvalitet života za strane ulagače, kao i najbolja promotivna strategija za privlaćenje stranih direktnih investicija. Na jučerašnjoj ceremoniji između pet pobednika regiona London je proglašen Gradom budućnosti Evrope. "

Kada neko kaže “profesor” nekako su ti usta puna, ovo slovo R na kraju pustiš da odzvanja barem još koju minutu, što u ušima slušaoca što u ušima sebe same. Gordo zvuči, nekako stranjski, kao i na njemačkom, tako i na francuskom, pa i na engleskom. A kada kažeš…prosvjetni radnik… ta me fraza uvijek podsjeti na jedan skeč Nadrealista, gdje se prosvjetni radnici nalaze na samom dnu, ispod penzionera i rudara. I onda me uhvati tuga. Provuče mi se dušom tuga kao što mi smrad memle i mokraće se provuče kroz nosnice dok prolazim pored kina Radnik i onog haustora na kojem piše Udruženje prosvjetnih radnika.

Biti profesor je plemenito zanimanje, gdje hiljade i hiljade mladih mozgova dolazi do tebe, do izvora znanja. Stoga je donekle i opravdana arogancija pojedinih sarajevskih profesora, jer oni svaki dan izađu pred stotine očiju koji gledaju u njih kao u sveznadara sa špicastom teget kapicom prošaranom zlatnim zvijezdicama. Oni svaki dan stoje ispred publike, gdje pričaju uhodane, ali nekoć pažljivo pripremane teme, a publika guta i zapisuje svaku riječ. Ili izvrgava ruglu, ali opet, ti su nekako rijeđi.
Ali, biti profesorsko dijete je ponekad više kletva nego blagodet.

(more…)