Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
Q: Šta je potrebno da bi muškarac (ili žena), u trenutku kada mu (joj) se dešava nešto neprijatno, pomenuo punjenje puške i rešavanje neprijatnosti ubijanjem?
A: Puška.
U jednom naseljenom mestu izvan grada, u jednoj istoj ulici, iz dve kuće u roku od jednog sata stigla je identična pretnja upućena deci i njihovim psima: Nemoj sad da napunim pušku i da vas sve pobijem. (more…)
Mark Zuckerberg je kralj! Nakon što je odbio ponudu od milijardu dolara (tražio je osam puta više) i angažovao PR agenciju koje ja digla prilično mnogo buke oko nove Facebook platforme (nisam još ukapirao o čemu se tu revolucionarnom radi, srećom nisam jedini), ovih dana su se mnogi raspisali o originalnoj ideji Facebooka. Slučaj je na sudu već tri godine, a priča u ovim razmjerama je aktuelizovala još jednom diskusiju o originalnosti, „konceptu krađe”, moralu, biznisu, idejama i izvršenju.
Zuckerberg se s vremena na vrijeme javi u komentarima na Techcrunchu, njegovo zadnje pojavljivanje i tekst o razlici između nove i stare ekonomije je nešto što bi svako trebao pročitati!
Za kraj, jedan motivacioni momenat iz teksta: „Nisam htio da sjedim po strani i gledam kako mnogi drugi kao Larry Page i Sergei Brin, ona pukotina Jerry Yang i onaj moron Mark Cuban prave nevjerovatno ogroman novac na Internetu.” Trebali vam bolja inspiracija od ovog? Uživajte!
Kao što mnogi znaju imam dva psa koji se zovu Beba i Đole. Đole je Bebin sinak i upravo je napunio dva meseca.
I
nače, u celom mom komšiluku glavna atrakcija su upravo
ova moja dva kera. Đole je poznat po tome da voli tuđe cipele tako da se desi neko jutro da pred vratima zateknemo više pari različitih cipela, patika, papuča, pa čak i gumenih čizama. Ali šta se može, Đole je još uvek dete i mora da se zanima. Dobro je što donosi, ne valja da odnosi. Svu tu obuću mi izlažemo na nastrešnicu iznad podruma, tako da svako može veoma lako da dođe i pokupi ono što je njegovo.
Inače moji kerovi žive isključivo napolju. Đole ima običaj da se ušunja u hodnik i da spava iza vrata sve dok ga keva ne otkrije i ne izbaci napolje.
Beba svog sina trenira za borbu tako da imaju običaj redovno
da se makljaju po terasi i dvorištu. Jednom su tako i kafu prosuli kad su gurnuli sto, pa su onda osetili metlu po leđima. Inače moja keva ne trpi njihovu nedisciplinu a takođe ni moj ćale, koji je ipak malo tolerantniji. Ali to ne znači da ih oni ne vole. Jednoga dana kada su bile velike vrućine ubili smo se tražeći Đoleta. Mislili smo da ga je neko pokupio. Posle dužeg vremena Đole se pojavio iz hladnog podruma gde se sklonio od žege baš u vreme ručka, posle koga je bio obilno nagrađen.
Iako ima dva meseca, Đole još uvek sisa. Svojim rastom je maltene premašio svoju majku za samo dva meseca a i dalje se kao prava beba ne odvaja od sise.
Htedoh da naslovim ovaj post sa ” Vratija se Šime …” ali skapirah da sam to već uradio prošle godine, pa rekoh da budem malo originalniji sa naslovima kad već nisam originalan sa izborom mesta za godišnji odmor :)
Dakle, ponovo odmor u Herceg Novom, ovaj put namerno sam odabrao kraj sezone kako bih izbegao gužve (u špicu sezone je koliko sam čuo tamo bila neviđena ludnica). Iako sam stigao kući još u petak, jednostavno nisam bio sposoban da pišem do sada, ali već sam uploadovao slike na svoj flickr, tako da … koga interesuje može da pogleda ovogodišnji set iz Boke.
Što se same Boke tiče, dosta toga je ostalo nepromenjeno kao i prošle godine. I ove godine sam boravio kod predivnih Poznanovića (od mene još jedna zvezdica za babysitting :)), veći deo odmora proveo u HN-u sa par izleta do Kotora, Žanjica, i Plavih Horizonta. Ono što je dole definitivno drugačije ove godine su nekretnine … na svakih 100 metara po jedna agencija za nekretnine sa obaveznim natpisom na ruskom (nedvižimostotlj ili kako već na ruskoj ćirilici). Sve je na prodaju, pa je tako koliko sam čuo prodato čak i ostrvo “Sveti Marko” kod Tivta. Glavni kupci su Rusi a cene nekretnina vrtoglavo rastu.
Takođe ove godine dole je baš poskupelo. Cene hrane i pića su bar za 30% više nego prošle godine, a klasično dranje sa ležaljkama (3.5 eura za ležaljku, 2.5 za suncobran na plaži Rafaelo) bolje da ne spominjem. Možda je to stiglo i kao posledica neviđene posete koja je bila u špicu sezone, čak i krajem avgusta kada sam ja bio dole, “kapaciteti” su bili poprilično popunjeni, većinom turistima iz istočne evrope.
Iako sam nosio laptop, nisam bio zainteresovan da isprobavam mogućnosti crnogorskog Interneta. Moj laptop na Topli nije bio u stanju da pronađe nijednu wireless mrežu, tu i tamo sam proveravao e-mail sa mobilnog, i primio jedan “video call” koristeći Promonetov 3G, i to vrlo obazrivo imajući u vidu Dejanov post o “besplatnom” roamingu. Videćemo koliki će mi Telenor naplatiti to zadovoljstvo. Vreme nas je odlično poslužilo, more je sve vreme bilo kristalno čisto, tako da …nakon 12 dana uživanciranja spreman sam za nove radne pobede, i još puuno postova do sledećeg odmora.
Čitamo se :)
Juče sam dobio informaciju od Maje Vasić o foto-konkursu udruženja “Roditelj” (organizator foto-konkursa, radila je između ostalog i aktuelni dizajn sajta Pretraga.co.yu).
Udruženje “RODITELJ-Novi Sad” povodom Svetske nedelje dojenja, koja se u našoj zemlji obeležava u prvoj nedelji oktobra, organizuje foto-konkurs za izbor najbolje fotografije na temu ‘Dojite s ponosom‘. Cilj foto-konkursa je da se na fotografijama zabeleži jedinstveni trenutak u kome se beba na majčinim grudima hrani najdragocenijom hranom, majčinim mlekom. Na ovaj način će budućim majkama biti poslata poruka koja je upravo i tema ovog konkursa, da s ponosom doje svoje bebe jer je to najbolja i najkvalitetnija hrana i da je sam čin dojenja nezamenljivo iskustvo i za bebu i za majku.
Za konkurs se primaju klasične fotografije minimalnog formata 13×18 na foto papiru ili digitalne fotografije u rezolucijama od minimum 1800×1200 piksela. Pravo učešća na konkursu imaju amaterski i profesionalni fotografi sa teritorije Srbije. Fotografije koje učestvuju u konkursu moraju biti poslate najkasnije do 23. septembra 2007. godine.
Pogledajte kompletne propozicije i rokove za konkurs.
Ovaj post nastao je dok sam citao postove, na tri moja omiljena bloga. Suske, Blago, Aurora. Pa ajde da i ja napisem neke nebitne stvari o meni, inspirisane postovima na navedenim blogovima:
1. Jednu kafu mogu da pijem i po 2-3 sata, a mogu i po dva dana.
2. Ukoliko ne želite da vas udostojim pogledom tipa sad-ću-da-te-razbijem (i da to i ostvarim), ne ulizujte mi se nikada.
3. Mogu da popijem 6-7 votki, i da mi nista ne bude. Mogu i litar votke i 6-7 guarane i da mi skoro ne bude nista.
4. Volim kad me pitaju koje sam godiste, da kazem “ajde pogodi”. Uvek me podmlade…
5. Ne volim ni ja da jedem za stolom kad sam kuci. Obicno to radim za kompom, na stocicu u dnevnoj sobi ili u kuhinji.
6. I ja mogu da dodirnem nos jezikom. Mislio sam da smo jedna osoba i ja jedini koji to mogu, a onda sam upoznao jos jednu.
7. Nikad nisam bio odlican u skoli (a kamo li vukovac). Kad sam dobio 5 na pismenom iz srpskog (inace do tada najveca ocena mi je bila 3-ka). Hteo sam da ga uramim.
8. Takodje odlicno funkcionisem kad je najgore. Tad sam u stanju da radim i po 20 sati dnevno. (inace toliko radim mesecno).
9. TV mi se ne gasi, sta god da radim on je upaljen. Trenutno je u kvaru mesec dana i ne fali mi bas previse. Cudno?
10. Sto tek meni pare prolaze kroz ruke? Potrosim 1000 evra mesecno, zaradim 200. Odakle mi onih 800 preko, nemam pojma?
11. Skoro nikad ne kasnim na posao, jer nigde i ne radim.
12. Bez muzike ne mogu da zivim. Mogu, ali ne zelim…
13. Kratak mi je dan.
14. Znam da plivam, znam da letim. A boga mi znam i da padnem. (i to cesto).
14. Uvek ustanem posle pada, i nastavim dalje.
15. Nista ne moze da me slomi.
16. I ja sam rodjen u septembru, tri dana posle baksuznog. Nisam baksuz, ali sam tvrdoglav.
17. Volim sneg i snowboarding, a volim i paragliding.
18.Za sve koji me mrze kazem ” Ko me mrzi nek jede gomna” (Gomna je namerno da ne bih bio bas prost i vulgaran)
19. Umem da procenim ljude i situacije na prvu.
20. Dosta sam tolerantan, ali umem i da budem previse agresivan. (Molite boga da nikad ne upoznate moju agresivnu stranu)
21. E da, ljudima uvek dajem 100% poverenja. Njihovo je da li ce da ga zadrze ili izgube. Ako ga izgube, to je zauvek.
Mozda sam malo preterao, mozda se ovde naslo i nekoliko bitnih stvari o meni, al sta ces…
Rating: 1 out of 5 stars
DVD plejer potpisan imenom WEG DivX-2500 spada među najjeftinije samostalne DVD plejere koji se mogu kupiti u našim prodavnicama. U startu smo shvatili da se zbog toga negde moralo zakinuti, ali nismo ni sanjali da je proizvođač ovog uređaja tom poslu pristupio baš toliko revnosno. Ukratko, gde god je bila prilika (a i tamo gde je nije bilo) gledalo se kako da se uštedi.
Ako izuzmemo male dimenzije koje su definitivno u trendu, na ovom plejeru je sve urađeno u minimalističkom stilu. Postavljen je tanak loader, tasteri su smanjeni na dimenzije koje jedva da omogućavaju nesmetan rad itd. Ipak, najveća ušteda napravljena je na zadnjem panelu. Uprkos malim dimenzijama nikad do sada nismo videli veću pustoš na zadnjoj stranici plejera na kojoj postoje samo kompozitni video i stereo audio analogni izlazi. Manje od toga zaista nije moglo da bude. Ako bismo ovo sagledali sa vedrije strane naša konstatacija bi bila da je u pitanju “user friendly” uređaj jer korisnik i da hoće ne može da pogreši prilikom povezivanja audio i video kablova.
Dok se za štednju na hardveru još i može naći koja reč razumevanja, apsolutno nam nije jasno zašto se isti princip korišćen i za softver. Plejer poseduje već pomalo zaboravljeni Smart Navi softver koji je toliko ogoljen da je to prosto sramota. Išlo se čak dotle da nije omogućena ni promena OSD jezika već je jedina ponuđena opcija engleski jezik. Nije neophodno da postoji i srpski, ali Smart Navi je lokalizovan na bar desetak različitih jezika. Jedini razlog koji nam pada na pamet za ovakve, slobodno možemo reći gluposti, je da su zbog uštede smanjili i količinu memorije u kojoj je učitan Smart Navi. Prethodnu rečenicu smatrajte kao glasno razmišljanje autora ovog teksta, ali nakon što smo probali ovaj plejer uopšte nas ne bi čudilo da je zaista to i urađeno.
Ako plejer želite prvenstveno da koristite za gledanje DVD filmova onda možda nećete imati mnogo zamerki na njegovu upotrebljivost (pod uslovom da ne zahtevate 5.1 zvuk). Plejer je regionalno otključan i bez problema je reprodukovao i originalne i narezane DVD filmove. Ubrzanje reprodukcije je dozvoljeno do 16x usporenje do 1/8x, a zumiranje do 4x.
Pored DVD-ova plejer može da reprodukuje VCD filmove, JPEG fotografije, audio CD-ove i kompresovanu muziku u MP3 formatu. Ovde smo naišli na još jedan vid nama potpuno nejasne štednje. Naime, Smart Navi softver ima ograničenje u prikazu imena MP3 fajlova u listi, ali dok je kod drugih plejera ono setovano na 11 karaktera, ovde se kod imena foldera prikazuje samo prvih devet karaktera, a kod imena pesama samo prvih osam karaktera. Valjda je jasno da se u takvoj listi teško može razlučiti koja je pesma u pitanju, pogotovo što je uobičajen način imenovanja pesama “ime izvođača – ime pesme”. ID3 tagovi nisu podržani (ovo je već ograničenje Smart Navi softvera). Iako smo već unapred mogli da zaključimo kakav će odgovor biti, ispoštovali smo našu standardnu proceduru testiranja, pa da pomenemo i da DTS audio format nije podržan.
Ponadali smo se da će reprodukcija DivX filmova biti bolje odrađena, ali to se na žalost nije ostvarilo. Da ne grešimo dušu, svi test filmovi su normalno reprodukovani, ali su se problemi pojavili sa titlovima. Plejer prepoznaje SRT i SUB formate titlova koji ne moraju da budu istog imena kao i video zapis, niti moraju da budu u istom folderu. Smart Navi zahteva da se titl učitava pre video zapisa, što znači da ne postoji mogućnost menjanja titla u toku reprodukcije. Prikaz titlova na ekranu je prilično diskutabilan. Veličina titlova još nekako može i da prođe, ali pošto nemaju nikakav okvir (a žute su boje) praktično ih je nemoguće videti na svetlijim površinama. Uz to naša slova nisu podržana, a mesta gde bi trebalo da se pojave su “pojedena”. Nero Digital format takođe nije podržan, ali zato su bez problema reprodukovani XviD filmovi sa uključenim QPEL setovanjima, kao i filmovi snimljeni u DivX 6 formatu.
Konačan zaključak koji smo stekli nakon testiranja ovog plejera je da ne vredi ni toliko koliko košta (a košta zaista malo). Ne možemo ga preporučiti čak ni potencijalnim kupcima kojima je svaki dinar važan. Takvim korisnicima je bolje da se strpe još mesec dana i prikupe par stotina ili hiljadu dinara više i da kupe neki drugi plejer. Koji, apsolutno nije važno, jer lošije od WEG DivX-2500 plejera sigurno neće naći. Bolje da čekaju mesec dana nego da se kaju sledećih godinu dana.
Informacije o ceni i mestima gde se ovaj plejer može kupiti potražite na www.jeftino.co.yu.
Razvlačim se jutros do kasno po krevetu (subota je), pijem kafu i menjam kanale. Naletim tako na vrlo zanimljivu emisiju na History kanalu. Tema su prve kolonije na tlu Amerike u 17. veku ali kao istorijsko-društveno-ekonomski eksperiment. Praktični kakvi jesu Amerikanci su istražili život koji se u to doba vodio u kolonijama pa ga replicirali u 21. veku. Kad se kaže kolonija misli se na selo od nekoliko kuća na brdašcetu iznad zaliva sa dvadesetak žitelja, nešto stoke, usevima, pa čak i Indijancima. Native Americans moliću lepo.
Šta su u stvari uradili? Našli su dvadeset dobrovoljaca, što pojedinaca što porodica i ponudili im da četiri meseca žive životom prvih došljaka u novu zemlju. Bilo mi je jako simpatično što je jedan od njih Azijat, ali nema veze. Dali su im opremu, zalihe (i buriće piva), životinje, seme, alat, čamac, odeću, itd… otprilike sve ono što bi kolonizatori doneli sa sobom. Obezbedili su parče zemlje i komad mora na kome neće biti uznemiravani da bi mogli da se potpuno užive u svoje uloge. Obučili su ih veštinama kojima su tadašnji ljudi i žene vladali i objasnili im kakav je bio poredak u društvu (žena kuva a muž seče drva). Dodelili su im uloge. Neki su čak bili sluge, što je tada bilo uobičajeno. Kada su ih tako pripremili pustili su ih da se snalaze i posle četiri meseca došli da vide jeli kolonija opstala. Da ocene iz vizure finansijera jesu li kolonisti ispunili njihova očekivanja.
Jer o tome se u stvari radilo, kolonije su bile Start Up projekti u 17. veku. Baš ih je tako nazvao voditelj emisije a ulaganje u njih opisao kao ulaganje u internet projekte danas. Moje osnovno i srednjoškolsko obrazovanje sticano u doba socijalizma me učilo da su kolonizatori Amerike bili osobe koje su se sklanjale od verskih progona, protestanti npr. Emisija koju sam danas gledao me naučila da je istina bilo i takvih ali se najčešće radilo o biznis poduhvatima. U novotkrivenoj zemlji je bilo vrednih stvari po koje je neko morao da ode i da vredno radi da ih pripremi za transport i prodaju u Evropi. Na primer krzna koja su se otkupljivala od Indijanaca ili su se lovile životinje. Da bi kolonije bile što pre self-contained, što je osnovni zahtev kada danas aplicirate za sredstva kod investitora, gajio se kukuruz za koju su menjana krzna. Riba je mogla da se lovi u usoli pa izvozi a šume da se seku pa da se trupci pripremljeni za brodogradnju voze u Evropu.
Našli bi se tako sa jedne strane investitori a sa druge avanturisti, snažni, vešti i odvažni pa bi se udružili. Jedni bi ulagali novac a drugi vreme, znanje, trud i naporan rad. Neizvesnosti je bilo i na jednoj i na drugoj strani baš kao i danas kada VC ulažu u momke iz garaža.
Kako su prošli naši kolonisti? Uspeli su! Istina kupili su koža vrednih 6 nečega za robu vrednu 20 tih istih nečega ali im je to obezbedilo mir sa indijancima. Ulovili su samo 4 haringe ali su zato pripremili više od 100 trupaca za gradnju brodova pa su njihovi investitori povratili uloženi novac. Sem toga seme kukuruza su posejali i dobili ga 50 puta više (na savremenim farmama se dobije 200 puta više). Njihove kokoške su nosile prosečno 20 jaja dnevno a jedan krmača je oprasila 12 prasića pa su postavili osnove da prezime zimu i da kolonija opstane pa se ovaj youtube svog vremena pokazao uspešnim.
Na kraju su poklali patke i ćurke i napravili gozbu pa popili zadnje zalihe piva, koje su inače dobijali jednu čašu nedeljno posle nedeljne službe božije, pa krenuli kućama. Meni se jako dopala scena kada su posle 4 meseca onako prljavi, jer su zaista živeli kao u 17. veku, i u odelima iz tog doba došli u Wall Mart na čuđenje prisutnih a posle u motel na kupanje i spavanje u pravim krevetima.
Amerikanci ne bi bili Amerikanci da ih nisu snimili i posle 6 meseci, kako u božićnjem raspoloženju analiziraju svoje iskustvo. Naravno da je krenula priča kako ih je sve to iskustvo promenili. Klinja od 11 godina je pokušavao da nabroji koliko je kofa vode doneo a njegova majka koja je sve vreme provela iznad ognjišta kaže da od tada naručuju hranu. Lik koji je otvoreno gay je pričao o jezivom iskustvu kada je shvatio da bi ga zbog opredeljenja tada verovatno ubili i opisivao strahote života u zajednici u kojoj morate da krijete svoje opredeljenje. Meni je najzanimljiviji bio lik koji je bio toliko iziritiran deljenjem piva kao na recept da je otišao na Tajland i zaposlio se kao barmen.
Ono što mi je ostalo kao impresija je poštovanje za sistem u kome su ljudi pokretali Start Up-e zasnovane na razmeni krzna za perle a danas njihovi potomci po istom principu prave Amazon. Veoma poučna emisija za sve one koji hoće da krenu u vode preduzetništva, pogotovo za online preduzetnike, jer zaboravio sam tačno koliko ali znam da me iznenadio podatak koliko se kolonija ugasilo posle prvih godinu dana kada su investitori shvatili da nisu profitabilne. To naravno nije sprečilo druge investitore da rizikuju a koloniste da pokušaju i tako danas imamo Ameriku.
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
