Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Možda neko misli da je pozivanje Hitne, smešno i da je to bezazlena šala, kad se ne iscenira ceo događaj i lažno prijavi neka adresa. Ali čak i takvi pozivi mogu imati posledice. Pre dosta godina, dispečeri su tada bili na Limanu, jednog vikenda su zvali mladi ljudi, izraženog naglaska ( nisu iz Novog Sada ) i prijavljivali nepostojeće ulice u gradu, kolapsna stanja na opšte poznatim javnim

Kriminal u saobraćaju. Putnike vozi ko i kako hoće. Umesto da Ministarstvo za infrastrukturu to planski organizuje. I hoće, ali 25 republičkih inspektora ne može da kontroliše 3 500 autobuskih lina pa prvo moraju da uvedu pravilo da svaki autobus ima GPS uređaj. Onda će valjda da pohapse i prevozničku mafiju.

Usluge prevoza trebaju da kontrolišu putnici a ne inspekcija. Kome se ne sviđaju kvalitet ili cena tražiće alternativu. Lošiji će sami ispasti iz trke; inspekcija je suvišna. Da potrošači ne žele inspekciju potvrđuje podatak da se na usluge prevoznika uglavnom žali konkurencija. Da inspekciju ne zanimaju potrošači dokazuje odgovor inspektora koji kaže da se po malbrojnim zahtevima putnika ne izlazi na teren jer se žale na čistoću, klimu i sl.

Inspekcija, kao i svako drugo regulativno telo, ustvari vrši distorziju tržišta i otvara mogućnost za postojanje korupcije. Ukidanje regulative u ovoj oblasti bi uticalo na povećanje satisfakcije putnika.

60 odlicnih Photoshop Tutoriala…

Veoma mi je drago kada vidim da studenti kojima predajem u Novom Sadu, Beogradu ili Valjevu, imaju neki vidljiviji rezultat u online okruženju. Naročito u slučaju ako se Webom nisu bavili pre studija.

Povod za ovo pisanje su skorašnje aktivnosti studentkinje Spec. studija Sandre Jakovljević, koje su rezultirale pominjanjima u linkovima za BlogDan, 31.08. Pored bloga Sandre Jakovljević (aktivna je i na različitim forumima), zapaženiji blogovi studenata su i blog Poslovni Softver Miodraga Ranisavljevića (VETŠ, mislim da će upisati i Spec. studije), kao i blog studenta Spec. studija Ilije Šuše.

Studenti koji su poznati po svojim aktivnostima (a da nemaju svoje blogove, ili im blogovi nisu toliko poznati), ili su jednostavno uradili nešto kvalitetno na Webu: Nebojša Đurić (E-trgovina, Spec. studije), Vladimir Ivanović (Selo.co.yu, Internet klub, VES, Spec. studije), Gorana Tomanović (VETŠ, Spec. studije), Dragana Vukajlović (Pogodak.co.yu, VETŠ, Spec. studije), Bojan Rendulić (Pogodak.co.yu, VETŠ), Ivan Dudaš (Ehost.co.yu, VETŠ)… (izvinjavam se ako sam nekoga nenamerno izostavio)

U svakom slučaju, drago mi je da ima dovoljno ljudi koji naon studija nastavljaju da se bave online industrijom, a neki od njih postaju i dosta uspešni i poznati. Već imam najave da u novoj generaciji studenata Spec. studija biće i nekih već veoma uspešnih pojedinaca, ali otom-potom.

Share This

Njujorški bračni par Edlin (74) i Judžin (81) Anđelo je 18. avgusta ove godine po drugi put postao pobednik u natječaju “ubodi glavni loto zgoditak”. 11 godina nakon što su sa još troje dobitnika kući doneli 2,5 miliona dolara sreća ih je opet opalila po džepu - ovoga puta kao jedini sa dobitnom kombinacijom u kućni budžet uneće dodatnih 5 miliona dolara. Novac od prvog dobitka bračni par je uložio u preseljenje iz Bronksa na periferiju Njujorka a najnoviji zgoditak će “podeliti sa porodicama svoja tri sina i uložiti u sopstveno zdravlje i dugovečnost” (o.a. sve izgleda može da se kupi), nastaviće “sa skromnim životom i ritualom nedeljne kupovine loto listića - čisto zabave radi” - budući da je Anđelo poslednjih 29 godina u loto listiće svake nedelje ulagao u proseku 42 dolara čini se i te kako isplative zabave!

Verovatnoća za poslednji loto dobitak bila je 22,5 miliona prema 1 a Gardner Gurni, direktor Njujorške lutrije, kaže kako je ovo tek treći put u istoriji Njujorške lutrije da isti dobitnik dva puta “ubode” premiju.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Kаko jе Jеlkе nаjаvio, аli rеtko ko od čitаlаcа vеrovаo, „školski“ dvobroj GNUzilla mаgаzinа jе izаšаo i postаvljеn. Evo sаdržаjа ovog (dvo)brojа:

(more…)

Pre neki dan sam bila na Kalenić pijaci, i iako mi nije usput, svratila do brata. Za mog brata važi pravilo, kao i za mnoge druge koje znam, da je najživahnije povrće koje su videli u poslednje vreme hodalo na 4 noge i groktalo pre no što je zgotovljeno. E zbog toga sam i svratila, jer sam mu kupila neke zdrave hrane... I tako, ručamo zajedno, i na izlasku slučajno sretnemo porodične prijatelje.

Nadam se da neće još dugo skala pokazivati 232 / 47 . Telekom je najavljivao da će povećanje brzine definitivno nastupiti 1.septembra - DANAS! Na pojedinim blogovima su se već pojavile informacije da je brzina povećana, naravno ne u istom mahu svima, ali se nadam ću i ja uskoro doći na red. Na moju veliku žalost, [...]

Krevetac sam sredila, pokazala vam ga, i pisala o njemu, ali mislim da slika nije potpuna ako vam ne pokažem moj kutak, moje parče prostora u našoj sobi. Nekad, kad' sam bila mala mala mala, taj deo sobe izgledao je sasvim obično i baš ni sa čim se nije isticao. Jednostavna komoda za odlaganje posteljine, ulegla polica sa tatinim knjigama, tek po neka sitnica i stari štampač. E onda, kad sam

Kažu da leto traje onoliko koliko ga iskoristiš?! Zato kada god možeš pruži sebi oduška, avanture, vikend ispunjen sadržajem, putuj,putuj…putuj Evropo pevao je Balašević…a ja neću da putuje bez mene!

Iz inata!

Vikend sunčan, lep, prijatan , veseo. Idem na espresso u Trst.

Sećam se da je neko skoro na koncertu napolitanaca u Sava centru jako viknuo u pauzi pesama TRST JE NAŠ! Na šta smo se svi smejali…da li svi od sreće ili neki sa setom..No, nije ni mesto ni vreme da budemo tužni, nego uz ove prelepe fotografije da podsetim neke na vikend u Trstu/kao nekad krajem osamdesetih../ a ovim mladjima da bar malo dočaram atmosferu!

Dakle, kolima autoputem Bg-ZG-Ljubljana-TS ima oko 6 do 7 sati.Zavisi od stajanja, opuštanja, gužvi,carine, zelenih kartona, vremena, ograničenja brzine i slično.To će vas koštati oko 20 eura .Bez benzina.

Od Sežane do Opićine ima otprilike kao od Sava centra do Autokomande. Stižete u najlepšu zemlju na svetu.To je moje mišljenje ali i mišljenje 83% populacije na zemlji!

U prvi mah, pri ulasku u Trst očaraće vas prisustvo mediteranske klime, toplota, palme, zatim, zujanje vespi, nasmejani ljudi, miris kafe i kolača.Trst je stvarno lep grad, šteta što pri pominjanju Trsta svi pomislimo na pijace, švercere, farmerke, i slično.

Boje, mirisi, autentične zgrade, trgovi, pešačka zona, izlozi, poslastičarnice, male prodavnice suvenira i razglednica, mali restorani sve nekako malo a tako lepo upakovano može vam se urezati u pamćenje da pamtite ceo život/ tratoria “Del Pepe” od 1897!/.

Zamislite , ako je Trst tako plemenit i lep, kakava je Firenza ili Roma?No comment.

Dakle, parkirate kola na Lungo Mare/ parking 1 sat 1 euro, 8 sati 6 eura/.Ni ne pokušavajte da prevarite sebe ili parkig servis jer su kazne veoma velike! Samo je za pričanje preko mobilnog dok vozite oko nekoliko stotina eura, a za ostalo ne znam.

Prednost parkinga na rivi je blizina centra, siguran parkig, uvek možete da produžite, niste ograničeni vremenom, dakle nije zona i slično, i jako brzo ćete posle izaći iz Trsta…puni utisaka.

Ovi stariji putnici možda se sećaju samo farmerki, robnih kuća i Bate/ pri tom da podsetim BATA je nemačka firma- vlasnik nemac, pa je stvarno glupo doći u Italiju i kupiti” nemačke cipele”! /ali niko ne može da mi ospori lepotu, ma kakvu lepotu, SAVRŠENSTVO espresso kafe u Italiji. Ko voli, naravno! Postoji više vrsta kafe, u Trstu piju ILLY jer je on iz Trsta.Dakle samo neke informacije:

ristretto je vrlo jak kratak espresso

corto je kratak espresso

normale je normalan, srednji

lungo je produženi, malo vodnjikav po Italijanima

macchiato je mali espresso sa malo tople mlečne pene

cappuccino je espresso sa više tople mlečne pene.

Savršenstvo Italije čini savršena italijanska cipela,/nero giardini, cinti, dea../ i onaj pravi sladoled od mleka/ razne ali baš razne vrste- nešto slično možete probati u Sremskoj, Bgd/, zatim dizajn automobila, boje i oblici, trgovi i fontane, fasade, istorija, moda/ preuzeta “vlast” od francuza sedamdesetih godina/. Lepotu Italije čini i jezik, melodičan i pričljiv, i ljudi njihova srdačnost/ obavezno svuda recite da ste iz Srbije jer nas mnogo, ali MNOGO više vole nego…ove druge, i daće vam popust i popričati o starim dobrim vremenima kada su živeli bogato zahvaljujući nama/.

Opet seta…eh, idemo dalje.

Stvar je ukusa a hvala bogu ukusi su različiti šta ko želi, može i hoće da kupi u Trstu.Primaju sve naše kartice, tj viza master i slično svih postojećih banaka kod nas. Bez ikakvih problema, u hotelu, restoranima, kafićima, radnjama, auto putu…Svi daju fiskalni račun, koji vam preporučujem da uzmete jer finansijska kontrola može da vas sačeka po izlazu iz radnje i traži fiskalni!

Jedno vreme, dok smo išli u Trst znali smo da noćimo u Sežani, a onda da ujutru idemo do Trsta. Nije loša varijanta/ hotel Tabor Sežana/ za male novce, ali ovaj put je postojala želja za pravim užitkom.

Izbor je pao hotel TRE NOCI-Sistiana-Duino-Aurisina TS/, 85 eur za 2 osobe sa doručkom.

Preporučujem da probate Vino frizzante Veneto Villa degli olmi Chardonnay, indicazione geografica tipica. Nije skupo a ima i po radnjama da se kupi. Fino, svetlo, pitko, lagano, vrlo malo sladi i prija hladno, naravno.

U povratku iz Trsta setila sam se italijanske izreke MEGLIO UN GIORNO DA LEONE CHE CENTO DA PECORA/Bolje jedan dan kao lav nego sto kao ovca/ i sve više verujem da ima istine u tome.

Ciao, ci vediamo alla prossima!