Doduše, ideja o tome da ćemo "skoknuti" je donekle pokvarena prilično suženim stazama "autoputa", nešto se kao silno radi, tj. većim delom je samo polovina puta raspoloživa, ali na onoj drugoj nema nikoga i nečega...valjda ljudi ne rade subotom, šta li..
A onda ulazak u NS, prilično depresivno jer su "prigradske" ulice (pod navodnicima da ne bi pomislili da je to neka teška periferija, ne, to je svega par kilometara od centra) u očajnom stanju, izbegavamo rupe i džombe, zaobilazimo neku raskopanu ulicu (na kojoj opet nema nikoga ko bi nešto radio), polagano prolazimo centru u kome je takva gužva da bi i beogradski špic bio posramljen. Primećujemo da je dosta zgrada polu završeno ili u lošem stanju, da su autobusi Volvo stari najmanje 20 godina, da Novi Sad kada nismo zaslepljeni letom, Exitom i rekama stranaca u stvari izgleda prilično depresivno, loše, zapušteno i provincijalno.
Obilizak grada smo zbog dosta izgubljenog vremena (2h puta) sveli na centar, šetnju Zmaj Jovinom i Dunavskom, predah u Dunavskom parku koji je zbilja sladak, malo šopinga (zašto u BG-u nema Esprit radnja već samo glupi EDC?) i ručak u slatkoj pivnici Gusan (pasaž iz Zmaj Jovine) gde konobari padaju s nogu da bi uslužili brojne goste koji udaraju po pivu i pilećim krilcima. Obrok završavamo odičnim knedlama sa šljivama, kako i dolikuje. Povratak po mraku ide mnogo brže jer se gužva smanjila, ali je i napornije jer stubići na autoputu uglavnom nemaju svetalca na vrhu (ili ista ne rade) pa je koncentracija neophodna ne bi li se stiglo kući u jednom komadu, ovaj put za manje od sat i po.
Beograd muči svoje muke, prenaseljen je, težak za održavanje, mada prilično profitabilan, u odnosu na stanje od pre 6-7 godina izgleda neuporedivo bolje (setite se gradskog prevoza, džombi na ulicama, socrealističkog izgleda dobrog dela centra..), a Novi Sad mi, konstatujem to sa prilično nelagode, izgleda gore nego pre 4-5 godina kada sam ga relativno redovno posećivao. Ovaj grad zaslužuje bolje, a Srbija zaslužuje lepši Novi Sad.
ekipi sa 
