Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kako sam već pisao Gradska uprava je ove godine raspisala poziv za predlaganje projekata iz oblasti omladinskih aktivnosti i za predlaganje projekata kulturnog stvaralaštva radi njihovog finansiranja sredstvima budžeta Grada za 2007. godinu i to u iznosu od 3000 do 10 000 KM. Konkurs je završen 31 avgusta i ovih dana su objavljeni rezultati. Što se tiče sufinasiranja projekata iz oblasti

Jedan od saveta u vezi postavljanja Adsense reklama na svoj sajt koji cete cesto naci na internetu je da uklopite boje pozadine adsense jedinice u svoj sajt. A kako pronaci kod za odredjenu boju koju imate na sajtu? Mislim na broj koji oznacava tu boju. Ja za to koristim AdobePhotoshop i to na sledeci nacin.

Najpre otvorite svoj sajt u browseru. (more…)

Danas je poseban dan jer je jednoj posebnoj osobi rođendan…

Vi koji je znate samo online ste u velikom gubitku, jer je jako zanimljivo nju poznavati i van virtuelnog sveta.

Ona je ektra zanimljiva, pametna, slatka (posebno kad se ljuti dok je zajebavam ), šarmantna, lepa, nežna, umiljata, uvek ima sređene nokte…

Ima jako lepe usne, pune, i retke su prilike kad nisu jarko crvene…

Verovatno bi se o njoj mogla napisati knjiga, ali onda ja ne bih bio u prednosti u odnosu na ostale koji je znaju, tako da ću ovde stati…

Šta još reći sem: Wavilonska ribice, SREĆAN TI ROĐENDAN!

Drugar sa jednog foruma je napravio svoj album pod nazivom “Pederi Gadni”. Kako sam kaže, ovim nazivom nije hteo da uvredi nikoga, već mu je to uzrečica koju često koristi, pa je tako nazvao i album. Mislim da će svaki istinski ljubitelj muzike videti ono što sam i ja video i što je mene oduševilo kod ovog remek dela. Obavezno poslušajte sve pesme (i pogledajte spot). Moj favorit je pesma “Mrkva kaže MA!!!”
A evo šta autor albuma kaže o svom projektu:

Evo već jako dugo radim na ovom albumu i sad napokon je dovršen moj prvi solo album “Pederi gadni”.
Ako bih ga trebao glazbeno odrediti to je nekakav noise, pomalo ambientalno i tako svašta teško za odrediti.
Na albumu su i dvije pjesme moga benda “Gomora” koji svira guljoš metal, pank i sve druge vrste glazbe na guljoš način.
U gomori smo zasad Ja pod umjetničkim imenom “Gomez Guljoš” i moj prijatelj pod imenom “Bekstor Stokman” obojica sviramo gitare i pjevamo.
I tako šro se tiče naziva albuma neka nitko ne bude uvrijeđen to ja samo iz estetskih i umjetničkih razloga nemam ja ništa protiv homoseksualaca.
Samo da napomenem da za vrijeme stvaranja albuma nisam bio pod utjecajem nikakvih droga ni ičega drugog i da su sve pjesme moje u cijelosti i ja sve sviram i pjevam i obrađujem osim Gomore.
Tako nadam se da će vam se svidjeti

Evo playlista

Shaman Shandor - Kak te nije stid samo
Shaman Shandor - Gitara u anusu
Shaman Shandor - Pederi su
Shaman Shandor - Di mi je peder gadni
Shaman Shandor - Blok flauta
Shaman Shandor - Ivan
Shaman Shandor - Mali slušaj obe strane
Shaman Shandor - Biljke
Shaman Shandor - Pjesma
Shaman Shandor - Sirovine, materijal i Isus
Shaman Shandor - 12345678900987654321
Shaman Shandor - Pecanje
Shaman Shandor - Prgava Manda
Shaman Shandor - Mrkva kaže MA!!!
Gomora - Death and destruction II
Gomora - Panks nat ded

I evo ga link za download
http://rapidshare.com/files/58795421/Shaman_Shandor_-_Pederi_Gadni.rar.html

Dodatak: Evo pretražih YT i nađoh spot, tako da pre preuzimanja cele arhive možete pogledati spot za  pesmu “Biljke”

http://www.youtube.com/watch?v=6yLiPZC8Tws

Savršeno, zar ne?

Poreska uprava Madjarske je, prema novom planu vlade, objavila da prostitutke te zemlje mogu postati preduzetnici.
Ovaj potez je usmjeren ka povećanju prihoda države, od poreza.

Vlada je preko poreske uprave ponudila pomoć svim porstitutkama koje se žele baviti legalnom svojim poslom. Pomoć bi  trebala podrazumjevati edukacije kako  voditi posao, knjige  i kako ostvarivati svoja prava.

Prostitucija je već legalizovana u nekim zonama u Mađarskoj, a nova vladina mjera trebala bi industriju seksa izjednačiti s drugim poslovnim aktivnostima. Vlasti su u sklopu plana smanjenja budžetskog deficita najavile oštru borbu protiv sive ekonomije, te vjeruju da dio poreznih prihoda mogu povećati i oporezujući prostituciju.
"Oko 20 hiljada ljudi živi u Mađarskoj od prostitucije. Prošle je godine, kako se procjenjuje, u industriji seksa okrenuto oko 180 milijardi forinta (milijardu dolara), na što nisu plaćeni porezi", rekla je predstavnica službe odnosa sa javnošću madajrske poreske uprave.

Predsjednica udruženja prostitutki Agnes Foldi kazala je da se oko 500 žena već prijavilo za dobijanje dozvola, te da je 20 dozvola već izdano.

Foldi je kazala da postoji velik interes među prostitutkama jer one žele raditi legalno kako bi mogle dobiti kredite i koristiti se raznim državnim povlasticama.

"A be batko, vozio si 50km preko dozvolene, 100 leva ili kjiška"
"Auuu, pa mnogo je 100 leva, nisam video znak, mračan vam je put.. kakva knjiška?"
"Vozačka knjiška, a be, mnogu si ga zabrzao...."
"Pa znam, al žurim da stignem u Beograd do ponoći, nemojte 100 leva, jel može nešto manje"
"Ne znam, kolku?" (lagano uzima zapisnik da ga popuni).
"Evo, imam 25 evra, to je 50 leva, a ne morate ništa da pišete, meni to ne treba"

Nekoliko sekundi tišine. Potom brzim pokretom evri nestaju u policajčevom džepu, a zapisnik završava u fijoci.

"Ajde begaj"

Ulazim u kola, uključujem radio, kreće džingl "Radio Vitoša, muzika koj te kara da se dvižuvaš". Nastavljam kroz Bugarsku noć ka 20tak kilometara udaljenoj srpskoj granici.

Ova epizoda koja se mogla desiti u bilo kojoj zemlji istočno od Slovenije (imam korupciono iskustvo ove vrste iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Srbije, a sada i iz Bugarske, a nešto mi govori da ni ostatak balkanskog društva nije imun), to što su neki od njih na ovaj ili onaj način 1. januara uspeli da se probude u EU očito nije ništa promenilo u starim navikama. Zastava sa zvezdicama ne pomaže mnogo, rigorozna kontrola i dobre plate državnih službenika su mnogo bolji način.

Do Sofije se stiže za oko 5 sati vožnje, granica je, od uvođenja viza, gotovo pusta, put od granice do Sofije nešto bolji nego ranije, većina rupa je zakrpljena i sada je gotovo na nivou onog koji je sa naše strane poslednjih 100tinak km, nakon što auto put dođe do svog preranog kraja. U odnosu na Beograd glavni grad Bugarske izgleda relativno provincijalno, kada Bulevarom Slivnica stignete do skretanja za najuži centar grada još uvek ćete imati priliku da vidite čitav niz straćara i ruiniranih kuća, nešto kao onaj grozni deo između Slavije i JDP-a ali mnogo gore i masovnije.

Osim nešto lepih zgrada u centru (uglavnom univerzitetske i religiozne namene) i zbilja raskošnih hotela iz najvećih svetskih lanaca (Radisson, Hilton...) koji nikako da stignu kod nas, Sofija ne ostavlja bog zna kakav utisak i da se obići za par dana. Doduše, nije loša za šoping jer tamošnji trgovci, za razliku od naših, imaju svest od niskom standardu stanovništva (prosečna plata 250 evra) pa su se prilagodili.
Možete jesti jako lepo za relativno malo para, mi smo obilan ručak u prilično fancy piceriji (garlic bread, 2 pizze, supa, 2 Coca Cole, 1 mineralna, 1 cheese cake i 1 kafa) platili oko 1300 dinara, nezamislivo nisko za slične lokale u Beogradu.

Ono što je mnogo drugačije nego u Srbiji je to što tamo može da se napravi dobar posao. Ljudi su voljni da investiraju u projekte, da ih odrade kako treba i da plate kako je dogovoreno. Zato su naši partneri i vrlo uspešni, za razliku od njima sličnih srpskih kolega. Bugari ubrzano uče od stranaca, preuzimaju znanje i stiču iskustvo, baš kao i Rumuni i po tome se razlikuju od nas koji često mislimo da "znamo bolje"...daleko od toga da su zapadnjaci išta pametniji, ali imaju sistem i znanja koja treba preuzeti ukoliko su kompatibilna, a najčešće jesu. Socijalizam na istočnoevropski način je ostavio duboke tragove ali ih Bugari polako brišu, mada će im trebati još mnogo godina. Mi smo svoju bolju startnu poziciju sa početka 90tih upropastili tokom te decenije, a sporošću i življenjem u "dobrim starim vremenima" (koja baš i nisu bila tako dobra, gde ste kupovali farmerke? u Trstu? zamislite da nekome iz Italije kažete da mora da putuje do Beograda da kupi pantalone..) i dalje zaostajemo.

Eh, da, i priroda nam je mnogo lepša, nakon zelenog brdovitog krajolika na kome odmarate oči u Srbiji u Bugarskoj vas sačekuje wasteland sve do Sofije.

epilog: kada sam ušao u Srbiju i krenuo kroz mrak uživao sam u fenomenalnom radio programu lokalnih radio stanica (šššššš...kazanova to tebi treba..šššš...samo na korak je dno...šššššš....dak ti si mrak...šššššš....pođi putem kojim idu kukavice...šššš...premijer Srbije uputio je telegram partiji Jedinstvena Rusija...ššš...rodiću ti sina, kralja kokaina...šššš....da vam se ispuni svaka želja brine butik Ljilja i Velja...šššš...glas za Mejdene...) Jedina stanica koja se bez problema čula od granice do Beograda bio je Radio Index. Ko nije dobar za sebe nije ni za druge, jel' tako Cekiću?

Kasno sinoć, odnosno rano jutros, na Gdestinaciji je objavljen moj prvi putopis. Nastajao je nekoliko nedelja, pisan iz više puta, ali mislim da je na kraju ispao kako treba… Molim za komentare. Posebno negativne.

Crveno zrno se gubi za horizontom, gledam tvoje lice, na površini crne, tečne mase a iznad njega se razigrale ptice koje će uleteti u mene silom. Kako da ti kažem, kako da stignem dovoljno brzo da od dasaka iz ograde napravim most, da stenu ćutanja presečem nožem? Kako da ti kažem? Kako sabiti sva moja čulna sagrešenja, razgraditi plamen do atoma koji me objašnjavaju - da si mnogo [...]

... ili bih bar volela da budem velika. Znam, još sam mala, ali nikako da razumem vreme. Danas sam napunila tri meseca i ne mogu da procenim koliko je to (mnogo ili malo) devedeset dana :-) U jedno sam ipak potpuno sigurna - okružena sam ljudima koje volim i koji mene neizmerno vole. ________________________________________ A za ovih nekoliko dana (mog neoglašavanja na blogu) se desilo dosta

Znate li kako izgleda kada 4 godine (bukvalno) ne odete nikuda na duže od 3 dana opuštanja? Pa čak ne ostanete ni kod kuće i ne radite nište! Izgleda tako da vam je potreban pravi odmor (whatever that means) a za mene će uvek pravi odmor predstavljati odlazak na ostrvo Šipan, najveće u elafitskom arhipelagu kraju Dubrovnika. Ovogodišnji odlazak na Šipan mi je bio “jubilarni” 17. u prethodni 30ak godina. Razumljivo, nakon 15 odlazaka pre raspada Juge, usledila je poduža pauza prekinuta 2003. godine prekratkim odlaskom tamo, a definitivno ostavljena iza ovog jula.

Putovanje do Dubrovnika (pre kojeg se stiže do Šipana) nije jednostavno ovih dana. Postoji direktna autobuska linija, ali se preseda u Mostaru ili nekom od okolnih mesta. Bus kreće svaki dan oko 23h i, ako imate sreće, u Dubrovnik stiže oko podneva narednog dana. U nešto lošijem slučaju, stiže se oko 15h, a jedini način da se putuje znatno duže predstavljale bi ogromne gužve na granici kod Metkovića. Najinteresantniji momenti putovanja se događaju upravo nakon prelaska te granice. Naime, tada se ide hrvatskom obalom južno ka gradu Neumu koji se nalazi u Bosni i Hercegovini što znači da se ponovo prelazi granica i koji 20ak minuta kasnije se opet ulazi u Hrvatsku. Mislim da se na tom delu puta najbolje hvata besmisao 90ih godina.

Autobuska stanica u Dubrovniku nalazi se na nešto više od pola kilometra od luke Gruž odakle kreću redovne brodske linije (kod domaćeg stanovništva često se čuje da lokalne linije nazivaju prugama) ka Elafitskim ostrvima i dalje Mljetu i Lastovu. Osim čisto putničkih linija, postoji i jedan trajekt kojim je mogući prevesti kola na Šipan - što definitivno predstavlja način putovanja koji planiram primeniti sledećeg leta. Više o linijama, njihovom rasporedu itd. pogledajte na sajtu Jadrolinije, Atlantagenta (koji nudi brz prevoz katamaranom) ili Nove (brzi morski taksi koji je papreno skup - 3-4 puta više od druga dva prevoznika). Kada se jednom ukcrate na brod, do ostrva Šipan ćete putovati između 50ak minuta (trajekt) i sat i 30ak minuta (brod). Pritom ćete proći pored nekoliko ostrva elafitskog arhipelaga.

Najpre je tu Daksa, odmah izvan luke Gruž, a potom slede naseljeni otoci Koločep, Lopud i, konačno, Šipan. Koločep ima dva mesta, Gornje i Donje Čelo, udaljena oko 3 kilometra sa oko 150 stanovnika. Kako je najbliži Dubrovniku ima priličan broj turista, ali ipak manje od Lopuda. Ovo je srednje ostrvo i po udaljenosti od Grada i po veličini i po broju stanovnika (oko 220). Ono je i najveći turistički centar Elafita zahvaljujući idealnoj kombinaciji zelene vegetacije i peščanih plaža, od kojih je najpoznatija plaža Šun. Ipak, cilj našeg putovanja je bio nešto severnije. Nasuprot naselju Lopud nalazi se otok Šipan i njegova južna naseobina Suđurađ. Osim u večernjim satima, kada je moguće doploviti redovnim linijama i do Šipanske Luke, brodovi dolaze upravo do Suđurđa odakle se put mora nastaviti Liberasovom autobuskom linijom dugom “čak” 5 kilometara.

Ostrvo Šipan sa svoja dva mesta predstavlja to mesto za pravi odmor. Negde oko 500 stanovnika u koje se “ušunja” možda isto toliko turista (kada je sezona u punom jeku) garantuju da ćete u svakom momentu naći usamljenu plažicu na kojoj vas niko neće uznemiravati. Suđurađ tu stoji nešto lošije, pošto je više izložen južnom vetru i obala oko njega je stenovitija pa nema puno pravih plaža. Zato je Šipanska Luka sušta suprotnost. Najpre, ovo mesto je mirnije od Suđurđa zato što je udaljenije od Dubrovnika, a istovremeno je i veće i nalazi se na dnu duboke uvale koja je zaštićena od svih vetrova osim maestrala koji, doduše, ne smeta puno a i moguće je sakriti se od njega na jedinoj peščanoj plaži (Priježba).

Gledano iz dna uvale, gde je ugodno smešten hotel Šipan, peščana plaža se nalazi na kraju rive sa leve strane, dok je desnom stranom moguće otići, najpre, do kraja betoniranog dela gde se takođe kupa dosta turista i lokalnog stanovništva. Ali, tom obalom je moguće i nastaviti put zemljanim i kamenim putevima koji se prostiru praktično do samog rta Mišnjak udaljenog oko 5 kilometara od hotela. Duž te obale naići ćete na veliki broj prirodom kreiranih uvalica u kojima se možete potpuno opustiti (naturalizam se podrazumeva) kao i na nekoliko molića smeštenih kraj udaljenih kuća. Za koju god lokaciju da se odlučite, šanse da vam neko smeta su minimalne.

Ako volite aktivan odmor i pod tim podrazumevate večernje lumpovanje i spavanje do podne. Šipan i to nudi kroz jedan kafić koji pušta muziku do ranih jutarnji sati, ali to ipak nije suština ovog mesta. Ovde ćete se odmoriti od onoga što čini gradsku sredinu lenjivim odlascima na plažu i izbegavanjem savremenih sredstava komunikacije. Ipak, ako volite i da ponešto novo saznate možete se šetati centralnim delom ostrva - poljem dugačkim 5 kilometara - i brdima oko njega i obilaziti crkve i manastire kojih na Šipanu ima tridesetak (na Lopudu još 24 i na malom Koločepu 7).

Poslednjih godina u Šipanskoj Luci radi i Ronilački klub Geronimo, postoje dve prodavnice, pošta i bankomat Privredne banke Zagreb koji prima sve bitne kartice (Master/Maestro, Visa i American Express). Ima i dva odlična restorana: Kod Marka (koji je jedan od najboljih na Jadranu po izboru časopisa More) i Tauris koji nije toliko na glasu ali ga posećuje ekskluzivna klijentela koje se želi skloniti od javnosti.

Ako ste spremni provesti neko vreme bez interneta (osim preko mobilnog telefona), dugih noćnih izlazaka i stresa gradske vreve, Šipan je idealno mesto. Iskoristite ga dok najavljena izgradnja fensi-šmensi turističkog centra za 1500 duša u zabačenom kutku ostrva (Čemprijesi) ne počne. Plašim se da kada se taj projekat jednom ostvari, ugođaj ovog otoka više neće biti isti.