Unosi za: Arhiva za 2007/11

Manju glavicu kupusa, glavicu crnog luka, 4 manje sargarepe sitno isekati ( najbolje na secku). Na ulju prvo malo proprziti luk i sargarepu, dodati kupus, pa naliti vodom, poklopiti i kuvati. Dodati 4-5 cena belog luka gnjecenog, 2-3 lista lovora, posoliti. Zatim dodati 3 srednja krompira isto seckana sitno i 500gr svinjskog mesa secenog na [...]

Raspjevani Elvis

Naravno da i ja obožavam Elvisa. I da sam bila živa u vrijeme dok je žario i palio svjetskim pozornicama sigurno bih bila jedna od curica u prvom redu koje u histeričnoj ekstazi vrište i plaču u nadi da će ih jedan i jedini Kralj barem okrznuti svojim seksi pogledom. I zato me neki dan totalno šokirala vijest s radija da Elvis više nije na prvom mjestu top liste najnajnajprodavanijih izvođača svih vremena. Pretekao ga neki ucviljeni američki kauboj, čitaj country pjevač, koji ispod ogromnog šešira skriva vjerojatno polućelavu glavu za kojeg nikad nisam čula! Još uvijek ne želim vjerovati u to, jer poanta je jasna - apokalipsa je SADA!
A je li nesretni Elvis otišao k Bogeku ili k vragu? Nema dvojbe, njegovo pohotno mrdanje bokovima od samog je početka proglašeno đavolskim. Znači, već smo odavno otišli k vragu! E pa neka sam i ja prokleta ako Vrag izgleda i pjeva kao Elvis!
Ali ipak, ni sam Vrag/Elvis ne bi me uspio natjerati da za šalicu ili magnet koji mi pjevaju ‘Love me tender’ i ‘Suspicious minds’ potrošim i jedan dolar, a kamoli 86 ili 54 za koliko mi ovo sranje pokušavaju uvaliti na Bim Bam Banana online trgovini. Sigurna sam da se Elvis ne samo okreće - nego roštilja u grobu. Naravno, ako se ipak ne roštilja na nekoj plaži u Miamiju s koktelčićem (tableta?) u ruci?
Izvor… i izvor… Vezani članci

Biti snob – neprocjenivo! By Zla by Zla on November 23rd, 2007

Ženskasti alat za ‘muške’ poslove by Zla by Zla on November 20th, 2007

MP3 player u obliku ruža za usne by Zla by Zla on October 14th, 2007

Uhvati me ako možeš! E pa mogu! Gadget by Zla by Zla on October 24th, 2007

Nakit za bogate ‘zelene’ by Zla by Zla on November 4th, 2007

Tako spretno je tekao dijalog da poželiš da ga nabiješ nekom u guzicu.

A šta radiš?
Sad trenutno ništa, ali imam da obavim par razgovora, da završim par poslova pa možemo da se čujemo.
Aaaa, okej. A jel da ja čekam ili šta?
Pa radi šta hoćeš. Nije dijalog životna opasnost i pod moranje, pogotovo što tim istim ne rešavamo ništa i ne popravljamo svet, neg se eto samo dako dijalogujemo, i to uglavnom pitanjima, a šta ima novo, i tonom objašnjenja zašto je baš to novo.
Pa ne znam!
Šta ne znaš?
Pa ne znam. Mislim. Šta ti u stvari misliš da se meni radi????
Molim?
Pa ništa molim, pitam te ko prijatelj.
Prijatelju, ti zaboravljaš da mi nisi prijatelj.

A onda shvatiš da to ima svoje trajno stanje, da je to recidiv, i da se nikakvim preventivama to sisanje energije ne može sprečiti, sem da prestaneš da je emituješ. Prosto ko pasulj.
Al aj nađi dugme na dupetu, pa si reci off.
Nemoj da živiš. Nemoj da se smeješ jer je oko tebe hodajuća masa, koja samo vapi da se nakači na emitovanje.
Ako postoji slika tih ljudi (sem onih realnih i prilično lažnih koje serviraju o sebi), onda ona uglavnom biva želatinasta. Ni jedno čvrsto telo ne postoji u tom vizuelnom sklopu o tim osobama. Ni jedna osobina, pa makar i ona najpokvarenija im se ne da pripisati, a kamoli da se prema njima tako oblo našiljenima zauzme bilo koji stav.
Ne znaju šta bi, al kad izneseš šta bi ti oni odjednom znaju šta ne bi!

Godine 1950. jedan holandski astronom, Jan Ort, postavio je hipotezu o postojanju jednog ogromnog oblaka oko Sunca koji je sačinjen od kometa. Najveća koncentracija kometa u ovom oblaku nalazi se na udaljenosti od 50.000 AU, odnosno 0,8 svetlosnih godina ili 1/5 udaljenosti do najbliže zvezde (daljina Plutona je 40 AU). Ovaj “rezervoar’ kometa dobio je naziv Ortov oblak. Ovaj oblak postao je ključan pojam u svim hipotezama o poreklu kometa.

 Kuiperov pojas i Ortov oblak

Velika većina kometa kreće se isključivo u ovom oblaku, na velikoj udaljenosti od Sunca, kome se nikad ne približava. Gravitacioni uticaj susednih zvezda deluje na oblak i ponekad to dovodi do toga da neke komete napuste ovaj oblak i približe se Sunčevom sistemu. Tek poneka od ovih kometa priđe dovoljno blizu Sunca da bi mogla da bude viđena i zabeležena kao nova kometa. Na osnovu broja zabeleženih “novih” kometa statistički se došlo do zaključka da u Ortovom oblaku mora da postoji oko 100 milijardi kometa, dok je ukupna masa ovih kometa nešto malo veća od mase jedne prosečne planete, kakav je na primer Uran.

Postojanje Ortovog oblaka obično se razmatra u teorijama o zajedničkom poreklu kometa i Sunčevog sistema. Ali, ponekad se pominje i “međuzvezdana” teorija o nastanku Ortovog oblaka, prema kojoj je ovaj oblak, ustvari, nagomilana međuzvezdana prašina koju je Sunce privuklo tokom svog putovanja oko centra galaksije.

Raspad Featona

Ort je smatrao da je njegov oblak nastao raspadom hipotetičke planete Featon1 koja se nalazila na orbiti između Marsa i Jupitera a njen vidljiv ostatak mogao bi biti asteroidni pojas. Ova teorija je od svojih prvih dana imala mnogo protivnika i do danas je u potpunosti napuštena. Najveći problem u ovoj teoriji predstavljao je uzrok koji je izazvao eksploziju planete. Jedan od mogućih uzroka eksplozije može da bude to što se Featon našao suviše blizu Jupiteru pa je usled ogromnog plimskog dejstva došlo do unutrašnjeg pregrevanja planete, a kasnije i do raspada.

Prema jednoj drugoj, i nešto savremenijoj teoriji, Featon je bio 90 puta masivniji od Zemlje. Najveći deo ove planete je nakon eksplozije, u obliku asteroida, jezgra kometa ili meteorida, napustio Sunčev sistem. Jedan deo se zadržao na periferiji kao Ortov oblak, a jedan vrlo mali deo (hiljaditi deo mase) ostao je na staroj putanji. U prilog ovoj hipotezi ide to što se ponekad u asteroidnom pojasu otkrivaju kratkoperiodične komete sa orbitama bliskim kružnim.

Kosmogonija Sunčevog sistema i nastanak kometa

Danas je najšire prihvaćena teorija da su komete nastale istovremeno i zajedno sa ostalim delovima Sunčevog sistema, iz protosolarne magline, oblaka gasa i prašine iz koga su nastali Sunce i planete.

Smatra da su komete sastavljene od najstarijeg materijala koji je postojao u Sunčevom sistemu i koji je vrlo malo izmenjen u toku proteklih 4,5 milijarde godina. Prema tome, one imaju ogroman značaj u našim nastojanjima da otkrijemo istoriju Sunčevog sistema. Po najprihvaćenijoj teoriji mala tela Sunčevog sistema, asteroidi i komete, su ostatci roja tela od kojih su se formirale planete. Asteroidi su kamenita tela unutrašnje zone, a komete ledena tela spoljašnje zone.

Postoji nekoliko hipoteza o tome kako su komete nastale zajedno sa Sunčevim sistemom. Neki naučnici su smatrali da su postojala tzv. “kometna zgušnjenja” od kojih su nastale ne samo komete, već i asteroidi i planete. Oni ovu tvrdnju orbrazlažu sličnostima u hemijskom sastavu kometa i međuzvezdanih maglina. Prema ovoj hipotezi mehanizam nastanka ovakvih zgušnjenja identičan je mehanizmu nastanka protozvezda. Takođe, oni tvrde da je verovatnoća nastanka velikih planeta direktnim zgušnjavanjem mnogo manja od verovatnoće njihovog nastanka u sudarima prvobitnih “kometnih zgušnjenja”.

Prema drugoj vrsti hipoteza komete su nastale na rastojanju između 10 i 1000 AJ od Sunca, u spoljašnjoj zoni protosolarne magline i da su zatim izbačene u sferu na rastojanju od 50.000 AJ, tj. u Ortov oblak. Izbacivanje kometa na samu ivicu Sunčevog sistema, pa i van njega, bilo je uzrokovano time što su velike planete u poslednjem stadijumu svog rasta gravitacijom izbacivale značajan broj čvrstih tela izvan granica Sunčevog sistema (masa izbačenog materijala je za red veličine veća od mase koju je planeta prikupila). Jedan manji deo ovog izbačenog materijala ostao je na periferiji Sunčevog sistema i tu formirao Ortov oblak. Najveći deo mase izbacio je Jupiter, ali kometni oblak je uglavnom nastao od materijala koji su izbacili Neptun (oko polovine oblaka) i Uran zbog njihovog vrlo sporog rasta. Po procenama na osnovu ove hipoteze masa Ortovog oblaka trebala bi da bude 3 puta veća od mase Zemlje.

Najveći nedostatak ove hipoteze je taj što ona predviđa da veći deo ovako izbačene materije u potpunosti napušta Sunčev sistem a da procene pokazuju da se u Ortovom oblaku nalazi veoma veliki broj kometa; u tom slučaju neophodno je da broj ovako izbačenih tela bude nerealno veliki. Jedan od najvećih savremenih stručnjaka za kosmogoniju Sunčevog sistema, Kameron sa Harvard – Smitsonovog astrofizičkog centra nudi malo izmenjenu hipotezu. On smatra da su komete nastale tamo gde se i sad nalaze, na mestu današnjeg Ortovog oblaka. Komete su se tu formirale od fragmenata solarne magline koji nisu bili uključeni u prvobitno sažimanje i nastanak planeta. Treba napomenuti da je Kameron, iako je nastanak kometa “izneo” van granica Sunčevog sistema, jedan od utemeljivača planetezimalne teorije nastanka planeta (prema kojoj su planete nastale nagomilavanjem planetezimala, prvobitnih zgušnjavanja veličine od nekoliko milimetara do 1000 km). Teba još reći i to da ne postoji nikakva kvalitativna razlika između planetezimala kometnih dimenzija i “kometnih zgušnjenja” iz prvih teorija.

To koja je od ovih hipoteza tačna, i da li je neka uopšte tačna, moći će da se sazna tek kada bude razvijen potpuno tačan model gravitacionog kolapsa međuzvezdanog oblaka u planetni sistem.

Alfvenova hipoteza

Poznati švedski fizičar i nobelovac Hanes Alfven izneo je početkom sedamdesetih godina prilično nestandardne hipotze o nastanku kometa.

Svima je poznato da meteorski rojevi nastaju od materijala koji kometa gubi duž svoje orbite tokom brojnih obilazaka oko Sunca. Alfven se mnogo godina bavio fizikom plazme i pronašao je neke analogije između pojava u plazmi i česticama u međuplanetarnom prostoru, i na osnovu tih analogija predložio je novu hipotezu o nastanku kometa i meteorskih potoka.

Alfven je našao i analogiju između meteorskog toka u promenljivom gravitacionom polju i snopa elektrona u promenljivom eletričnom polju. Ovakav snop teži grupisanju tako da mu gustina u pojedinim regionima može porasti za mnogo redova veličine. Na sličan način kao što dolazi do grupisanje elektrona u snopu moglo bi doći i do nastanka kondenzacija u meteorskom roju. Prema tome, Alfven govori o procesu obrnutom od prihvaćenog – formiranje kometa iz meteorskih tokova!

Analogije na koje je ukazao Alfven imaju veći principijalni nego konkretni kosmogonijski značaj. Delovanje ovih mehanizama sad se smatra nesumljivim, a njihova zastupljenost, pri formiranju planetarnog sistema, na primer, verovatno značajnom. Naša dosadašnja, još uvek nedovoljna znanja o gustinama meteorskih tokova ukazuju na to da se komete najverovatnije ne formiraju na ovaj način.

Teorije o međuzvezdanom poreklu kometa

Ovoj grupi hipoteza pripadaju prve hipoteze Keplera i Heršla, kao i prva teorija koju je dao Laplas. Savremene osnove teorije o međuzvezdanom poreklu kometa postavio je Litlton 1948. godine. Zajedničko za većinu pristalica ovog tipa teorija je to da oni uvođenje Ortovog oblaka smatraju veštačkim i uglavnom ne prihvataju indirektne dokaze o njegovom postojanju.

Teorija Litltona je bazirana na prolasku Sunca sa planetama kroz homogeni međuzvezdani oblak. Privučene od strane Sunca čestice oblaka počinju da opisuju hiperbole sa Suncem u žiži. Sve ove hiperbole se presecaju duž linije paralelne vektoru relativne brzine Sunca u odnosu na oblak kroz koji prolazi. Duž te linije odvija se akrecija koja dovodi do formiranja jezgra novih kometa. Tokom ovog procesa zbog nastajanja neelastičnih sudara čestice gube deo svoje kinetičke energije pa se hiperbolično kretanje može pretvoriti parabolično ili eliptično.

Danas se smatra da bi ovakva akrecija zaista morala da se dogodi prilikom prolaska Sunca kroz neku maglinu, ali nije jasno da li tim putem nastaju baš komete. Takođe, smatra se i da su komete nešto kompaktnije građe (manje i gušće) nego što ova teorija predviđa.

Zbog ovih teškoća poslednjih godina aktuelna je i hipoteza o zahvatamnju čitavih kometa iz međuzvezdanog prostora. Veliki je broj autora koji dozvoljavaju mogućnost postojanja velikog broja kometolikih tela u međuzvezdanom prostoru. Ove komete kreću se duž galaktocentričnih orbita sličnim onima koje opisuju zvezde. One komete koje se nađu u sferi dejstva Sunca (oko 60.000 AU) mogu biti zahvaćene gravitacijom naše zvezde. Po teoriji verovatnoće, najveći broj zahvata odigraće se na velikim udaljenostima od Sunca. Takve komete će se kretati hiperboličnim orbitama i uvek će ostati na velikoj udaljenosti od nas, van domašaja naših posmatranje. Komete koje bivaju zahvaćene na eliptične orbite mogu postati vidljive jedino ako su im putanje vrlo izdužene. Ostale će obilaziti oko Sunca na velikoj udaljenosti, izvan planetarnog regiona.

Prilikom jednog susreta Sunca sa gasnim oblakom moglo bi biti zahvaćeno oko 1015 kometa, i to privremeno, na nekoliko miliona godina. Kao posledica više ovakvih uzastopnih prolaska nastao bi kvazi ravnotežni oblak oko Sunca, na udaljenosti od oko 50.000 AU u kome bi se nalazilo oko 1011 kometa. Ovaj opis odgovara opisu Ortovog oblaka sa tom razlikom što u ovom slučaju oblak nije samo hipotetički uveden već je on prirodna posledica uslova u međuzvezdanom prostoru.

Prije ili kasnije svakome igraču WoW-a zatrebaju razni “addon-ovi” i slična pomagala. Kad njihov broj poraste postaje teško voditi računa o tome koji od njih jesu “up to date“, a koji nisu. Problem posebno dolazi do izražaja kad Blizzard izda update same igre nakon čega je potrebno osvježiti i većinu addon-ova. WoWAceUpdater je aplikacija (samo za [...]

Volim da se probudim sama, bez trzanja i skakanja, naročito kada ne Telefonradim prvu smenu. Zato, najčešće, uveče pred spavanje isključim telefon.

Sinoć zaboravih da to uradim i oko pola 2, kako sam kasnije utvrdila, me probudi dotična naprava. Javi mi se uplakani ženski glas, koji jedva čujno, kroz suze, isprekidano kaže:

“Jaoj, u bolinici sam, sve me boli, …” i na moja uporna pitanja “Ko je to?” (jer sam mislila da je neko u takvoj situaciji promašio broj telefona) ona odgovara, tiho i sa blagim bosanskim akcentom:

“Ništa te ne čujem, evo doktor će sada…”

Javlja se “Doktor”, glas koji bi mogao da pripada muškarcu od pedesetak godina i počinje da me smiruje (”zna on da sam se ja već malo uplašila…”) i da se raspituje za detalje sa kim razgovara.

Do tada sam se već rasanila i posle svakog njegovog pitanja, koja su uglavnom bila usmerena ka tome da sazna što više o meni i porodici koju imam, počela sam da pitam koga oni traže i zbog čega. Kada sam mu jasno i prilično glasno rekla da moja majka ni slučajno nije osoba sa kojom sam prvo razgovarala a onda on počeo da me ubeđuje da je to ipak bio moj brat (!?!) i da je on lekar VMA (koji se, naravno, nije predstavio), već sam počela da vičem. Na moj povišen ton, odgovorio je uvređenim : “Vi mi ne vjerujete?” i naravno, onako preteći: “Pa, provjerite! …” To je bio kraj razgovora.

Dugo posle toga nisam zaspala, ne zbog nekog straha već od besa i osećaja nemoći, jer realno svake noći može neko tako da me zivka a ja nisam sigurna da postoji način da se od toga zaštitim. Nemam identifikaciju na telefonu a i da imam, u pola dva noću, bez naočara i u žurbi da se što pre javim da se ne bi probudili svi u kući, ne znam koliko bi mi značila…

Yahoo je izgledao uspeo napraviti reklamni prostor od običnog dokumenta. Najavio je  reklamiranje unutar PDF dokumenata, a reklame će biti tematski vezane za sadržaj dokumenta. U ostvarenju tog cilja pomaže mu Adobe. Adobe će dopustiti reklamiranje unutar PDF dokumenata. I to je prvi put da Adobe dopušta dinamičke oglase unutar PDF dokumenata. Reklame vezane uz tematiku dokumenta će se pojavljivati pored samog dokumenta. Ono što je interesantno jeste (more…)

Share This

Ovih dana često čitam stručnu literaturu online. I često mi zatreba nešto kao što je Definr.
A šta je definr? Odličan online rečnik koji, pisanjem slova odmah sužava rezultat pretrage. Stvarno je brz i efikasan. Probajte ga, toplo ga preporučujem. Firefox ljubitelji imaju Definr search extension for Firefox.

Share This

Monetarna politika NBS je već neko vreme ekspanzivna. Zbog toga cene rastu i zbog toga je dinar još ranije trebalo da pada. Zato pravo pitanje nije zašto je dinar pao, nego zašto je pao tek sada i zašto je pao naglo.

Do sada se jak dinar održavao velikim prilivom deviza iz inostranstva -- što od doznaka i dolaska turista/gastarbajtera, što od ulaganja. Tako je bilo moguće da se štampanje dinara odražava samo na cene, a ne i na kurs. Ali sada je novembar i ta vrsta priliva je manja nego ikada u godini. Investicije su takođe već neko vreme suzdržane. Beogradska berza uglavnom stoji zato što se čeka rešavanje pitanja Kosova.

Kad se sve to sabere, ponuda dinara je ista, ali je tražnja za dinarom (tj. ponuda deviza) manja. Dakle realni uslovi za pad dinara postoje. Ali zašto se toliki pad (8 dinara po evru ili 10%), desio za samo tri dana, a ne postepeno, u roku od recimo mesec dana, nije jasno. Jedino objašnjenje za to je možda političko -- zaoštravanje situacije oko Kosova, pobeda Hašima Tačija i propast poslednjih pregovora.

Huski - naprava za hlađene piva

Nema ništa gore od tople pive. Zapravo ima, topli gemišt, uuuu ili topla rakija, s obzirom da preferiram potonju tekućinu. Stvari bi se, barem po pitanju problema tople pive, vrlo brzo mogle riješiti. Kad se dvadesetogodišnjak uhvati u koštac s inovacijama to sasvim logično rezultira gadgetom za hlađenje piva u nekoliko sekundi.
Kent Hodgson osmislio je gadget naziva Huski, a naprava radi na principu iskorištavanja snage hlađenja tekućeg CO2.
‘You have plastic cooling cells which are pressed down into the dock which houses the liquid carbon dioxide. The liquid CO2 expands and is pressurized into dry ice in the base of the cooling cells … in a moment. You then pop it into your drink and then proceed from there as you normally would.’ - riječi su čovjeka koji bi mogao revolucionarizirati način hlađenja piva.
Ken je trenutno u procesu patentiranja svoje inovacije, a kada se pojavi na tržištu Huski bi trebao stajati oko 50-tak dolara.
Izvor… Vezani članci

Teta interNETA – powered by Gadgeterija by Groovyrider on October 7th, 2007

Djeca se boje mraka by Groovyrider on September 7th, 2007

Armagedon je blizu – sačuvajte svoje podatke by Groovyrider on November 14th, 2007

Za maškare ću biti… iPhone by Groovyrider on October 29th, 2007

Autobus na baterije by Groovyrider on July 24th, 2007

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37