Unosi za: Arhiva za 2007/11












„Srbija bi htela ponovo da se ujedini sa Kosovom, što je moguće isključivo u kontekstu EU”, objasnio je u intervjuu za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung” (FAC) slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel suštinu spora između Beograda i Prištine. Nezavisnost Kosova su podržavale sve vlade u Ljubljani tokom poslednjih 16 godina. Slovenački privrednici koji imaju velike investicije u regionu, pak strahuju da biznis ne strada prvenstveno u Srbiji i Republici Srpskoj ukoliko Slovenija i dalje otvoreno protežira Prištinu. Slovenija ima svoje trupe na srpskoj teritoriji u okviru KFOR-a i planira da investira milijarde u Kosovo ali ne pre rešenja statusa i baš im se žuri.

Slovenci gotive Srbe, vole ćevapčiće, rakiju, Guču i Cecu, masovno dolaze u Beograd da sa nama proslave doček Nove Godine. Našu Šljivovicu toliko vole da su je patentirali kao svoj brend. Čak su otkupili i najnovije epizode serijala "Mile protiv tranzicije". To se nekako ne poklapa sa otvorenom anti-srpskom politikom koju Ljubljana vodi još od kada su započeli cepanje zajedničke nam države SFRJ i koje bi sada da krunišu priznavanjem nezavisnog Kosova i pre proglašenja. Slovenci se međusobno utrkuju ko će bolje "da nam zavuče" po tom pitanju. Ne radi se tu samo o politici zvanične Ljubljane prema Kosovu i Metohiji, tako npr. ukupan broj zakinutih slovenačkih penzionih osiguranika u Srbiji iznosi 10.857, od toga 7213 srpskih penzionera, čiji je staž u Sloveniji duži od 12 meseci, već godinama ne može da naplati svoje zarade od Slovenije. Dežela je "kurčevitija" (pardon my french) nego ikada, Sloveniju čeka predsedavanje Evropskom unijom. Na Balkanu je bitniji stav Slovenije o Kosovu od stava Srbije !?! Slovenci seju mercatore po Srbiji ali recipročne mere ne dolaze u obzir...

Ali nema veze, Srbin je Slovencu najbolji prijatelj. Skoro da se ništa nije promenilo još od vremena kad smo svi klicali "op, op, op" Bojanu Križaju. Gorenje velenje, pila se Cockta, Jupi piju glupi, žvakali smo Čunga Lunga (ajme, divni dani kad se u žvake još stavljao šećer i onda bi sećera nestalo a u ustima bi ti ostala tvrda gorka žvaka), mazali indijanček Viki na lebac, brisali se Palomom , kupovali njihov nameštaj i ostalo... i danas radimo sve to isto... pa kažem ništa se nije promenilo: Slovenci su pametni, Srbi naivni... savršena spojka.

"Ne prehitevam, ampak drugi zamujajo."
Predsednik JANEZ DRNOVŠEK, na novinarski konferenci, o statusu Kosova.


related:
Slovenija do Kosova
Zakaj sem proti neodvisnosti Kosova ?
kupujmo domaće
Janezi
Subscribe in a reader
Mirko Cvetković na pitanje zašto se kurs menja ovih dana pametno kaže samo: To je stvar ponude i tražnje. Pretpostavljam da je došlo do pojačane tražnje, i da je ona izazvala rast kursa. Ja bih eventualno dodao: ili pada ponude. I to je sve.

Drugi ekonomisti ulaze u analiziranje zašto se ponuda i tražnja menjaju. To nimalo nije lako proceniti jer previše faktora utiče i na jedno i na drugo. Goran Nikolić ipak kaže: ... Pad kursa... je isključivo posledica psiholoških faktora, odnosno straha od političke krize u zemlji... nije bilo realnih razloga za pad dinara. Politička kriza jeste realan razlog. Da to nije slučaj Srbija bi verovatno imala bolji kreditni rejting nego što ima. Investitori, na žalost ljudi koji investiraju na berzi, vode računa i o političkom riziku.
Još jedna od tema oko koje libertarijanci nemaju jedinstveno mišljenje, a pošto je danas svetski dan borbe protiv smrtne kazne, bio bi red da to pomenemo. Neki libertarijanci (zovimo ih desni ili konzervativni) veruju da je smrtna kazna odlična za sprečavanje izvršavanja krivičnih dela protiv imovine, života i slobode drugih pojedinaca. Sa druge strane (levi) libertarijanci veruju da je smrtna kazna sjajna za manipulaciju od strane autokratskih režima i da je kao produžena ruka države nepoželjna. Zbog ove podele libertarijanska stranka u Americi nema zvanično mišljenje o smrtnoj kazni dok je demokrate i republikanci podržavaju.

Koliko je meni poznato, a nisam ekspert, urađeno je mnogo istraživanja na temu da li smrtna kazna sprečava izvršavanje krivičnih dela. Steven Landsburg citirajući neko istraživanje iz četrdesetih godina prošlog veka kaže da smrtna kazna utiče na smanjenje izvršenih krivičnih dela, ali da veći broj osuda utiče još više. Kao i kockari, i kriminalci su skloni riziku. Pre nego što počine krivično delo ili se klade razmišljaju o dve stvari, kolika je verovatnoća da će biti uhapšeni (izgubiti) i koju bi kaznu dobili ako budu uhvaćeni (dobitak). Kada pomnože ta dva rizika odlučuju da li će da počine krivično delo (da se klade) ili ne. Uglavnom, Landsburg citira istraživanje koje kaže da povećanje verovatnoće hapšenja za 1% smanjuje broj počinjenih krivičnih dela za isti iznos. Sa druge strane povećanje kazne za 1% smanjuje broj krivičnih dela za pola procenta. Znači, po njemu, smrtna kazna ima efekat, ali manji nego više hapšenja.

Ono što meni smeta kod smrtne kazne je mogućnost greške. Ako ubijete nevinu osobu tu grešku je nemoguće ispraviti. Mislim, teško je ispraviti i 20 godina na robiji ali tu neka velika kompenzacija može malo da ublaži nepravdu. Sa druge strane, neko bi mogao da kaže da je bolje da jedna nevina osoba bude osuđena na smrt nego da 99 ubica nikad ne bude osuđeno. I pored toga ja sam trenutno protiv smrtne kazne. Nisam siguran da ne bih promenio mišljenje ukoliko bi se još bavio ovom temom.

web’n

Ova dva dana naprosto su me zatrpali objavama za medije.

T-Mobile je svoju ponudu obogatio novim web’n'walk Stickom - trenutačno najmanjim i najjednostavnijim data uređajem na hrvatskom tržištu. Idealan za brz i jednostavan pristup Internetu, e-mailu ili multimedijalnim sadržajima, ovaj uređaj svakom računalu koji posjeduje USB priključak omogućuje spajanje na Internet vezom usporedivom s brzinom ADSL veze, koristeći najnoviju HSDPA tehnologiju za bežične mreže.
Instalacija uređaja vrlo je jednostavna - bez suvišnih instalacijskih CD-ova i dodatnih podešavanja parametara uređaja i softvera. Dovoljan je tek jedan klik za aktivaciju instalacijskog upravljačkog programa koji se nalazi na samom uređaju te T-Mobile SIM kartica.
Web’n'walk Stick USB modem spaja se putem USB priključka tipa A, pa omogućuje povezivanje na Internet računala koja nemaju PCMCIA utor ili računala s Express utorom u koji ne stane Fusion+ PC kartica. Podržava stolna i prijenosna računala s Windows Vista, XP i 2000 te Mac PowerBook OS 10.3.9 i višim operativnim sustavima.
U promotivnom razdoblju do 31.12.2007. ekskluzivno u ponudi T-Mobilea ovaj izvanredan uređaj moguće je dobiti za svega 1 kn (uz potpisivanje novoga ili produljenje postojećeg pretplatničkog ugovora na 24 mjeseca za tarifu Mobile Internet 500 i Mobile Internet 1000).
www.t-mobile.hr

Vezani članci

Philips proizveo milijunti digitalni okvir za slike by Groovyrider on September 5th, 2007

Četiri tisuće tekstova napisano u tjedan dana na novoj WriteSomething stranici by Groovyrider on November 26th, 2007

Microsoft na ‘mala’ vrata gura OOXML by Groovyrider on August 30th, 2007

Nokia 3109 Classic dostupna na hrvatskom tržištu by Groovyrider on September 29th, 2007

Moji najbolji – nova tarifa T-Mobilea by Groovyrider on October 1st, 2007

Naviru kazaljke crno-belih fotografija.

Ispuštam lopaticu, grabuljicu i koficu,

million puta, praveći kule od crnih i belih bisera.

Razmičem duge,

a ostajem negde na vrhu pitanja.

Krećem na putovanja neznana

sa srcem punim tovara.

Ovde će vazduh zauvek imati specificnu boju,

težinu i laganost nestašnog koraka.

 

Reći će mi nadmeno: “Vazduh nema boju!”,

al' ja ću opet odmahnuti

zrelom rukom

sa srcem deteta.

 

 

(autor: jelenaartpoezija)

(autor spota: unatocsvemu)

(napomena: ko propusti spot ne zna sta propusta...)

Omakla mi se misao

u šuplje uvo.

 

Verovanje i neverica

rvu se po vijugama.

 

Presvlačim bokal pelina

tvojim opravdanjima,

ne osećam med na usnama.

 

Omaklo mi se otkriće

najudaljenijijih galaksija  

Slušati i Čuti.

 

 

(autor: jelenaartpoezija)

Malo poredjenje rezultata sa Web Festa, broja registrovanih clanova na forumima i Alexa ranka:

1. Burek: 22.61% glasova, 505559 clanova, 1379
2. Balkanrock: 16.02% glasova, 447 clanova, 141922
3. Roditelji: 13.65% glasova, 2995 clanova, 121129
4. Srbovanje: 10.26% glasova, na zalost ne vidim broj clanova (mnogo), 54282
5. Benchmark: 0.71% glasova, 19011 clanova, 7722
6. DevProtalk: 0.28% glasova, 1588 cloanova, 18850
7. MyCity: 1.94% glasova, 74771 clanova, 7270
8. Elitesecurity: 5.39% glasova, 164573 clanova, 4042

Sada ce neko da kaze da je glasanje publike realno? I meni je Balkanrock omiljeniji forum i cesce ga posecujem od svih ostalih, cak sam i ovde na sajtu pozvao ljude da glasaju za taj forum, ali ovakav rezultat je totalno nerealan.

Ne bih rekao da su clanovi ES-a, MyCity-ja, Bureka i ostalih nesposobni i da ne umeju i oni da se kloniraju i glasaju sa milion adresa. Da su hteli, siguran sam, da su mogli da naprave haos od rezultata sa par skripti za automatsko glasanje, ali zasto? Jednostavno bili su mnogo ozbiljniji u ovoj decijoj igri.

Oni znaju koliko stvarno vrede, a vrede mnogo,  i nije im potrebna nikakva vestacka reklama.

ps. Izvinjavam se ako sam izotavio neki od vecih foruma koji su bili nominovani, ovo je spisak onih za koje sam smatrao da ce konkurenciju da ostave na hiljadu kilometara.

Naučnici su u štrajku, a izgleda i da je jedan od društvenih konsenzusa ovih dana da država za nauku izdvaja premalo.

Hajde da vidimo koliko treba izdvojiti. Standardno opravdanje za državno finansiranje nauke je to što naučni progres doprinosi opštem boljitku. Pošto niko pojedinačno nema interesa da finansira opšti naučni progres, pre svega fundamentalna istraživanja za koja profitni sektor nije zainteresovan, smatra se da je opravdano oporezovati građane u korist naučnika, jer na kraju su građani ti koji od rezultata nauke dugoročno imaju korist. Drugim rečima, nauka je javno dobro.

To je standardno ekonomsko objašnjenje. Problem je, međutim, što ekonometrijske studije ne pokazuju nikakvu korelaciju između državnog izdvajanja za nauku i ekonomskog rasta po zemljama. Podaci govore da državna izdavanja za nauku po pravilu nemaju nikakvog uticaja na životni standard. Kako onda to objasniti?

Razlog je to što se najkvalitetniji fundamentalni naučni rad odvija u institucijama razvijenih zemalja, pre svega SAD i EU. Izdvajanja ovih zemalja imaju određen uticaj na inovacije i tehnički progres i doprinose opštem napretku. Ali u većem delu sveta to nije slučaj. Bez obzira koliko ih mi plaćali, mala je verovatnoća da će naučnici u Srbiji izmisliti internet. To nije slučaj samo sa Srbijom nego sa gotovo svim zemljama sveta, i to je razlog zbog kojeg u većini zemalja nema korelacije između izdvajanja za nauku i ekonomskog prosperiteta. To znači da je za sve manje zemlje najbolja strategija da ne plaćaju ništa, nego da budu besplatni korisnici naučnog progresa koji se odvija u SAD i EU. To je garantovani besplatan dobitak. Internet kad je jednom izmišljen nije ostao u SAD, kao što neće ni lek protiv raka ako ga izmisle. Oni plaćaju, svi dobijamo.

Koliko je onda optimalno izdvajanje budžeta Srbije za nauku? To je po meni 0%. Nema ni ekonomskih, ni moralnih razloga zbog kojih bi procenat plate svakog rudara išao profesoru X sa instituta za Y.

Još jedan u nizu iz Apple-ove tvronice patenata čije je pogone čini se u zadnje vrijeme pogodila epidemija hiperprodukcije. Ovaj je patent ( za razliku od prijašnjih) usmjeren na popravljanje nekih nedostataka “Mac filozofije” kao što su Slot-loading optički pogoni. Naime kako novija Apple računala dolaze sa “Slot loading” optičkim pogonima koji primaju samo [...]
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37