Unosi za: Arhiva za 2007/11

A strange lady giving an address in Zurich wrote him ‘Shaw’ a proposal, thus: ‘You have the greatest brain in the world, and I have the most beautiful body; so we ought to produce the most perfect child.’ Shaw asked: ‘What if the child inherits my body and your brains?‘ - George Bernard Shaw (1856-1950)

Nikola Fabris i Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu pišu:

Preduzećima koja imaju neku izvoznu konkurentsku prednost devizni kurs treba da bude dugoročno stabilan i predvidiv, dok neuspešnim firmama ni jedna politika deviznog kursa (pa ni npr. 1 EUR = 500 RSD) ne bi pomogla da naprave neku konkurentsku prednost i povećaju svoje izvozne performanse.

Ovo mi izgleda kao da su ukinuli zakon ponude i tražnje. Njihov cilj je da ponude argument da izvoz treba podsticati poboljšanjem poslovnog okruženja, a ne manipulacijom deviznog kursa. Slažem se sa preporukom, ali ne i sa argumentom iza nje. Kao da su rekli da smanjenje cene automobila ne bi doveo do povećanja prodaje. To je apsurdno. Za dati kvalitet (konkurentnost), kakav takav je, svako smanjenje cene bi dovelo do povećanja tražnje za tim proizvodom.

Jednostavo, mora se priznati da bi niži kurs dinara, u odsustvu domaće inflacije, podstakao izvoz. Dobar argument bi bio: da, depresijacija dinara bi povećala izvoz, ali bi imala i druge negativne efekte kao što je porast uvoznih cena i obezvređenje dinarskih prihoda stanovništva. Povećanje izvoza nije cilj vredan veštačke depresijacije.

Dok je ogledala, polutupih makaza i raznoraznih češljeva koji se prstima zovu, ja sam namirena što se tiče estetike na glavi. Dobro, tu još neka krema za kosu i šampon koji dovatim. Jedno vreme sam uporno prala kosu sa šamponom za perut, iako istu nikad nisam imala. Primetila sam to tako što mi prijateljica rekla perući kosu kod mene:

- A od kad ti imaš perut?
- Pa nemam?
- A što će ti onda šampon za perut? Tj daj mi neki drugi!
- Nemam neki drugi!
- A što si kupila ovaj?
- Ne znam. Kao što sam kupila i bilo koji drugi.

Šta ima par cm kose da se nešto sad specijalno tretira i to trista kinti za dvesta mililitara nekog specijalnog spasitelja mojih petocentimentarskih vlasi? Ih bogati, mož za dva meseca u razlici para da kupiš par knjiga.
Jeltakotakoje.

Nisam od onih žena koje idu kod frizera.
Tj idem, kad baš sama toliko userem posao.
A ovih prethodnih dana sam ga baš dokrajčila.

I poseta frizeru se uglavnom završava na desetominutnom šišanju i poravnavanju mojih egzibicija pred ogledalom. To pred ogledalom je zajebano (svi te pokušali to) iako sam seckanje u zrcalu dovela do majstorije. Al samo na onim delovima glave koje vidim.
Nikako ali nikako PORAVNAVATI po temenu i tamo negde iza što se ne vidi!!!

I tako auto-istifusarena odoh do svoje šišateljke da me spasi i pod libelu stavi. Al se odlučih za radikalni move kod frizera:
- Molila bih šišanje, pranje, farbanje i feniranje!!!
- A lažeš!!!
- Da, da, da vidimo kako je dokonim ženama.

Da nije bilo muzike mi u ušima ili bih razbila onaj tranzistor lokalne radio stanice sa još lokalnijom muzikom i sa još lokalnijim voditeljima, ili bih dobila nervni slom, koliko god da sam hedonistički uživala u prčakanju tuđih prstiju po mojoj glavi. (Ako bih nekad morala i da ispišem top deset erogenih zona on the my body, sigurno bi tu ušla glavudža. I to deo od temena ka vratu. I tuda oko ušiju. Baš tuda kuda se šiša!!!)

I rezime je sledeći.
1. Ne moraš nikako da kupuješ nikakve lolakne novine niti žutu štampu. Saznaješ sve informacije iz prve ruke, iako pojma nemaš ko su te FACE o kojima se tako strastno čangriza. Ko koga mrzi, ko koga voli, ko koga bije, ko koga tuca…i što je najvažnije za razliku od novinarskog izlaganja dobiješ i ono ZAŠTO!

2. Koliko god da ponekad zavidiš frizerkama, što eto sede, šišaju, odu kući i imaju taj zanat u rukama i baš ih briga za tržišne promene, estetiku, vrednosti robnih marki, postalvjanje brand strategije, izgradnju brand bookova, pisanje silnih brifova (posebno kreativnih), toliko uvek izađeš odatle s olakšanjem dobrog izbora.

3. Jes to prčkanje po temenu prijalo, i jeste to pranje kose odlično za živce. Ali.
NIŠTA VIŠE OD TOGA. For me.

4. Ko mi planira kupiti šta za Novu godinu, neka to budu oštre makaze.

 

http://www.youtube.com/watch?v=-cvrYc4ccd8

Where is Mona?
She’s long gone
Where is Mary?
She’s taken her along
But they haven’t put their mittens on
And there’s fifteen feet
of pure white snow?

Where is Michael?
Where is Mark?
Where is Mathew
Now it’s getting dark?
Where is John? They are all out back
Under fifteen feet of pure white snow
Would you please put
down that telephone
We’re under fifteen feet
of pure white snow

I waved to my neighbour
My neighbour waved to me
But my neighbour
Is my enemy
I kept waving my arms
Till I could not see
Under fifteen feet of pure white snow

Is anybody
Out there please?
It’s too quiet in here
And I’m beginning to freeze
I’ve got icicles hanging
From my knees
Under fifteen feet of pure white snow

Is there anybody here
who feels this low?

Under fifteen feet of pure white snow

Raise your hands up to the sky
Raise your hands up to the sky
Raise your hands up to the sky
Is it any wonder?
Oh my Lord Oh my Lord
Oh my Lord Oh my Lord

Doctor, Doctor
I’m going mad
This is the worst day
I’ve ever had
I can’t remember
Ever feeling this bad
Under fifteen feet of pure white snow
Where’s my nurse
I need some healing
I’ve been paralysed
By a lack of feeling
I can’t even find
Anything worth stealing
Under fifteen feet of pure white snow

Is there anyone else here
who doesn’t know?
We’re under fifteen feet
of pure white snow

Raise your hands up to the sky
Raise your hands up to the sky
Raise your hands up to the sky
Is it any wonder?
Oh my Lord Oh my Lord
Oh my Lord Oh my Lord
Save Yourself! Help Yourself!
Save Yourself! Help Yourself!
Save Yourself! Help Yourself!
Save Yourself! Help Yourself!

Kaže se da da prosječna osoba koja ne tipka sa svih 10 prstiju može brzinu kucanja povečati za 30-50% samo ako nauči pravino kucati koristeći sve prste. Ako dnevno po tipkovnici kuckate dva-tri sata sami izračanajte koliko je to uštedeđenog vremena i da li se za to isplati uložiti dnevno pola sata vježbanja kroz sljedeća [...]
Prvog travnja 2004. Godine Google je izbacio svoj Gmail servis besplatne elektronske pošte i napravio totalnu pomutnju u svijetu elektronske pošte. Svi besplatni poslužitelji do tada su pružali nekoliko megabajta slobodnog prostora koji vam je bio na raspolaganju a Google je nudio za to vrijeme nepojmljivih 1 Gigabayta. Nakon skoro 4 godine Gmail je postao jedan [...]

iMac akvarij

Teško je uopće govoriti o zelenoj elektronici. Pogotovo s obzirom na činjenicu da je polovina materijala ugrađena u bilo koji gadget otrovna i potencijalno smrtonosna kako za živa bića tako i za okoliš. A još uvjeti u kojima se proizvode elektronički dijelovi…
Kako bilo, ako već ne možemo utjecati na njenu proizvodnju pokušajmo utjecati na upravljanje odbačenom elektronikom. Svako reciklažno dvorište besplatno će vam primiti bilo kakav gadget; na žalost ovo nije nikakva garancija da će ga upravo oni na kvalitetan način pohraniti. Drugi prijedlog je izraditi nešto korisno od stare elektronike. Grupa entuzijasta okupila se oko imacquarium.cool-mac.com web odredišta i na njemu su objavili nekoliko vodiča kako od starog iMaca izraditi kućni akvarij. Kao što vidite na slici rezultat je prilično impresivan.
Izvor… Vezani članci

Will it Blend ili kako iPhone postaje iSmoke by Groovyrider on July 11th, 2007

Vidi mama, fora sam. Nosim ajpod na glavi by Groovyrider on August 21st, 2007

Za maškare ću biti… iPhone by Groovyrider on October 29th, 2007

Opremite mobitel melodijama s iPhonea by Groovyrider on July 5th, 2007

Dvogodišnjakinja upravlja iPhoneom by Groovyrider on July 16th, 2007

Posle krace pauze nastavljam pricu o nastanku Suncevog sistema…

 

U veoma kratkom vremenskom intervalu Zemlja je sakupila većinu materijala koji danas poseduje. Materijal koji je rastuća Zemlja zahvatala svojim gravitacionim poljem padao je na njenu površinu, a pri tim udarima kinetička energija oslobađala se u obliku toplote. Ova energija zajedno sa energijom nastalom usled gravitacione kontrakcije i energijom koja je nastajala usled raspada radioaktivnih elemenata zagrevala je unutrašnjos Zemlje.

Za nekoliko desetina miliona godina Zemlja je bila u otopljenom stanju. Počelo je hemijsko razdvajanje materijala. Teži elementi, npr. gvožđe, razdvajali su se od lakših elemenata, kao što su vodonik i silicijum, i tonuli ka centru Zemlje. Silikati i oksidi su se peli ka površini i formirali su sloj koji okružuje gvožđem bogato jezgro. Najlakši elementi popeli su se do same površine i tu su očvrsli i formirali koru.

Pre između 4,5 do 4 milijarde godina cela Zemlja se hladila, bez obzira što je vulkanska aktivnost na njenoj površini bila veoma velika. Veruje se da je još u to vreme atmosfera, u čiji sastav nije sa sigurnošću poznat, bila formirana. Verovatno je ta atmosfera bila sastavljena od ugljendioksida, ugljenmonoksida, azota, vodene pare, a postoji mogućnost da su bili prisutni i vodoniksulfid kao i sam vodonik. Kako se Zemlja sve više i više hladila ovi gasovi su izlazili iz njene unutrašnjosti tokom snažnih vulkanskih aktivnosti, a dolazilo je i do kondenzovanja vode od koje su postepeno nastajali okeani. Šta se u tom periodu događalo sa Mesecom?

Uprkos svim informacijama koje su dobijene u “Apolo” programu, poreklo Meseca, kao i samog Sunčevog sistema, i dalje je neodgonetnuta misterija. Naravno, ne treba misliti da naporna šetnja kosmonauta po površini Meseca nije imala nikakvog efekta. Čak suprotno, informacije dobijene nakon spuštanja posada na površinu Meseca bile su od neprocenjive vrednosti. Kako stvari sada stoje, nijedna hipoteza o nastanku sistema Mesec – Zemlja nije bez nekih nedostataka.

Pre “Apolo” programa postojale su tri ideje koje su dominirale teorijom o poreklu Meseca. Prvo uverenje bila je takozvana teorija fisije. Prema ovom uverenju dok se Zemlja konstantno okretala oko svoje ona je poprimila zvonasti oblik jer je kora još bila u užarenom stanju. Manji deo Zemljine mase se otkinuo i nastavio samostalno da rotira oko Zemlje zarobljen njenim gravitacionim privlačenjem. Od njega je postao Mesec. Glavni nedostatak ove ideje je taj što Zemlja, po pretpostavci, nije imala dovoljno veliku ugaonu brzinu koja bi mogla da izazove ovakvo odvajanje dela njene mase. Druga primedba je vezana za sastav stena na Zemlji i Mesecu. U poređenju sa Zemljom stene na Mesecu imaju neznatno veću količinu elemenata koji teško isparavaju, a manju količinu elemenata koji lako isparavaju. Ovo navodi na činjenicu da je Mesec morao da nastane od materijala koji je imao veću temperaturu nego što je to bilo u slučaju Zemlje.

Druga hipoteza bila je takozvana teorija sažimanja ili koakreciona teorija. U kasnim 50-tim godinama, prvi put se javila ideja da je oko Zemlje nastao disk čvrstih čestica. Ovaj koncept i danas neki naučnici čvrsto brane. Najjedinstveniji aspekt ove teorije je da se ne oslanja na jedan upečatljiv prostorno-vremenski konstantno promenljiv događaj, događaj koji se ne viđa često ali je ključna tačka potrebna da bi teorija bila podržana. Većina drugih teorija zahteva da se dogodi nešto neobično (na primer, teorija fisije zahteva da Zemlje rotira veoma brzo, što je isuviše brzo za moment impulsa kakav je danas, capture teorija zahteva da je Mesec nastao negde daleko u svemiru, a zatim se približio dovoljno blizu da je Zemlja mogla da ga zarobi). Mogućnost prstena od čvrstog materijala koji se kreće oko Sunca paraboličkom orbitom je nešto što je verovatnije. To je lagani porast malih planetezimala u orbiti oko Sunca u istoj ili bliskoj orbiti Zemljinoj. Ovaj prsten ili disk planetezimala se često zove protomesečevo jato (PMJ)

Postoji nekoliko teorija u okviru ove teorije. Prvo, nekoliko ljudi misli da je bilo nekoliko različitih i zasebnih PMJ-a u direktnim ili retrogradnim orbitama na približno istim rastojanjima od Sunca kao što je Zemlja danas. Sudari između PMJ-ova su usporili kruženje i izazvali stvaranje mnoštva prameseca. Neki prameseci su pali na Zemlju, a neki su ostali u orbiti oko Zemlje. Kako su se geocentrične orbite prameseca formirale, prameseci su se sudarali i sakupili u male asteroide, prašinu i druge pramesece. Neki naučnici veruju da su dva ili tri od ovih prameseca postala “Mesečevi embrioni” u orbiti oko Zemlje. Ova ideja, da ima više tela u orbiti oko Zemlje povećava količinu materijala koju je sakupio sistem u heliocentričnoj orbiti. Kao rezultat, faktor rasta se povećava i na kraju tri lunarna embriona će se udružiti i formirati Mesec kakav mi danas vidimo. Druga mogućnost je da je udarni talas nastao usled sudara supstance sa planetom veličine trećine Zemlje mogao da izbaci dovoljno materijala u orbitu oko Zemlje da stvori PMJ ili čestice. Na slici 14 je predstavljen porast koji se događa na zajedničkim tačkama paraboličke orbite i kružne orbite oko Sunca. Na ovim zajedničkim tačkama, sudari Zemlje i protomeseca (jednaog ili više), bi skupili dovoljno materijala da formiraju sistem Zemlja-Mesec kakav danas postoji.

Pretpostavlja se da je pre oko 108 godina, grupa planetezimala na rastojanju od Sunca između 0.5 astronomskih jedinica i 1.5 AJ imala ukupnu masu Venere, Zemlje i Meseca i Marsa sa satelitima. Ali, problem je u tome što bi za rast u tom ogromnom prostoru bilo potrebno izuzetno mnogo vremena i energije, da bi se tri planete i njihovi sateliti smestili na orbite gde se danas nalaze. Sa druge strane Jupiter i Saturn mogli su igrati značajnu ulogu u formiranju planeta Zemljinog tipa.

Osnova svih ovih teorija je da je sav materijal morao drastično da smanji svoju brzinu, a kao i u capture teoriji, velika količina kinetičke energije morala je biti rasuta.

Ovaj model ima nekoliko nedostataka. On teško objašnjava razlike u sastavu Zemlje i Meseca. Takođe, on ne obraća pažnju na to kada je došlo do promene momenta impulsa sistema Zemlja – Mesec.

Konačno, prema trećoj hipotezi, tzv. teoriji “zarobljavanja” ili capture teoriji proto-Mesec je kružio oko Sunca i bio zahvaćen Zemljinom gravitacijom. Druga vrsta teorija kaže da je Mesec ušao u Rošeovu zonu oko Zemlje, tj. zonu gravitacionog i plimskog uticaja Zemlje, i bio polako izvučen iz svoje prvobitne orbite u paraboličku orbitu oko Zemlje. Parabolička orbita se polako zaobljavala do svog današnjeg skoro simetričnog oblika. Najprivlačniji aspekt ovih teorija je da su one potpuno saglasne sa činjenicom da Zemlja i Mesec imaju velike razlike u sastavu. Capture teorije su bile veoma popularne 60-tih godina, ali sada je njihova popularnost nestala zog činjenice da je zahvaljujući količini energije koja bi bila potrebna da se uhvati objekat veličine Meseca iz udaljenog dela Sunčevog sistema. Takođe, sličnosti u sastavu Zemlje i Meseca navode na pomisao da su oba tela nastala u istom delu Sunčevog sistema.

Ova činjenica smanjuje verovatnoću da capture teorija bude prihvaćena kao istinita. Satelit može privremeno biti uhvaćen prolaženjem kroz “vrata”, kako je prikazano na Slici 15. Satelit će ući na “vrata” i napraviti sedam krugova oko planete koja ga je zarobila pre nego što uspe da se vrati nazad kroz “vrata”, u ovom primeru. Ova teorija bi u osnovi bila prihvatljiva da postoji promenjivost “vrata”, da vrata postaju sve manja i manja, tj. što je energija tela manja manja su i “vrata”. Da je Mesec uspeo da se probije kroz “vrata” malo pre nego što su se zatvorila, on nikada ne bi uspeo da se vrati nazad. Vremenom bi onda orbita Meseca poprimila današnji izgled. Druge teorije koje proširuju ovaj scenario uključuju masivnu gasovitu atmosferu oko pra Zemlje koja je usporila Mesec dovoljno da ne pobegne kroz “vrata”. Postoje i teorije prema kojima je do gubitka energije došlo usled sudara sa poljem manjih planetezimal-a oko Zemlje, a samim tim došlo je i do smanjenja ubrzanja do tačke zaobljenja orbite.

Capture teorije bile su često proglašavane za malo verovatne. “Apolo” istraživanja su utvrdila da Mesec nije napravljen od egzotičnih materijala kako se pretpostavljalo, što je opet umanjilo značaj capture teorija. Stalno se pojavljuje sve više detalja i hipoteza koje se tiču capture teorija i oni mogu da učine teoriju ubedljivijom, ali glavna prepreka koju će poborniici capture teorije morati da prevaziđu je ogromna redukcija energije potrebne za hvatanje Meseca. Capture teorija ne zadovoljava neka data ograničenja. Glavni nedostatak je bio i biće fizička prihvatljivost zbog količine energije potrebne za usporavanje Meseca do te mere da Zemlje može da ga primora da kruži oko nje.

Problem u vezi ove teorije je taj što ovakvo zarobljavanje nije lako ostvarivo. Mada je to očigledno moglo da se dogodi, nešto je moralo da se dogodi što bi takvom telu oduzelo deo kinetičke energije, pa da ono pređe sa orbite oko Sunca na orbitu oko Zemlje. Samo prolaz pored masivnijeg tela dovodi do obaveznog zarobljavanja manjeg.

Posle misije Apola uzorci sa površine Meseca nametnuli su čvrste uslove za ove tri teorije o postanku Meseca; sve ove teorije sadržale su neke nedostatke. Za žaljenje je to što uzorci sa Meseca koje je “Apolo” doneo nisu dali nikakve odgovore o poreklu Meseca. Međutim, ne može se tvrditi da su ovi uzorci omogućili samo da postavimo ograničenja našim prethodnim teorijama. Teorija koja je nastala posle misija “Apola” naziva se teorija sudara. Ona pretpostavlja da je planeta veličine Marsa udarila u Zemlju. Jedan njen deo je srastao sa Zemljom a drugi bio izbačen kao oblak materijala na orbitu oko Zemlje. Ovaj oblak usijanog materijala je postepeno hladio i na kraju od njega je nastao Mesec. Osnovna prednost ove teorije je sposobnost da objasni sličnosti, ali i razlike u hemijskom sastavi Zemlje i Meseca. Zamerka toj teoriji je ta što ravan orbite Meseca ne leži u ravni ekvatora Zemlje. Stoga, ova teorija takođe nije u mogućnosti da da sve odgovore na dugo proučavano poreklo sistema Zemlja - Mesec.

New York Times je objavio interesantan članak o privatizaciji braka. Pitanje koje se postavlja je zašto bi uopšte država morala da overava ugovor između pojedinaca, bili oni heteroseksualni ili ne, svejedno. Brakove bi mogle da sklapaju crkve, privatne firme ili rođak Mita ukoliko Vas to čini srećnim. U suštini ovog problema je izbor. Ljudima treba ostaviti izbor da li će tražiti pravnu zaštitu ili ne.

David Boaz objašnjava da bi ugovori, sklopljeni među pojedincima, mogli da budu overavani u sudovima koji bi bili nadležni za njihovo sprovođenje. Ugovorom bi se regulisali i uslovi razvoda upravo onako kako se par dogovori pre potpisivanja.

Državni brak nije antička kategorija. Do 16. veka je u Evropi bilo dovoljno samo obavestiti crkvu da ste sklopili brak koja bi tu vašu izjavu prihvatila. Tek od 16. veka se počelo insistirati na zakonski overenom braku. Osnovni razlog je bio sprečavanje brakova mladih parova bez odobrenja roditelja. U Americi je država tek sredinom 19. veka počela da preuzima više kontrole nad privatnim životima ljudi.

Skoro mi je prijatelj pričao kako se njegov deda, inače član komunističke partije, oženio u crkvi 1946. godine. Kaže da sve do 1951. u Srbiji nije moglo da se venča u opštini već je jedini izbor bila crkva. Ne znam da li je tačno, ali ako jeste, onda državni brak ni u Srbiji nije tako star. Ipak, nisam siguran da li u ovom primeru ima istine.
Stadioni u Severnoj Koreji se izgleda ne koriste samo za boćanje. Direktor jedne fabrike je streljan na stadionu pred 150,000 posmatrača (kolika li je njihova Marakana?) zbog međunarodnih poziva. Zvati inostranstvo iz Severne Koreje je očigledno zabranjeno.

Sada mi je tek jasno zašto su kod nas u firmama direktori stavljali male katance na devetke.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37