Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Vrlo lako smo se ovde složili da o liberalnim strankama i posebno, kandidatima u Srbiji teško može biti reči, kako u prvom tako i u drugom krugu izbora. Debata se onda okrenula sledećoj temi - šta bi jedan liberal trebalo u smislu glasanja za manje zlo da uradi u II krugu? Čini se da je većina ovde bila za to da se glasa za Tadića. Ja sam bio protiv od samog početka. No, kada je Koštunica izašao sa ucenom Tadiću da mora prekinuti EU integracije ako oni pošalju misiju na Kosovo ili priznaju nezavisnost, a Tadić to glatko odbio, ja sam to smatrao prvim dobrim znakom. I rekao sam da ako se to pokaže trajnom raselinom između njihovih politika onda bi svakako, kao za manje zlo trebalo glasati za Tadića.

Neki komentatori su i dalje bili rezervisani, i skeptični, kao naš lighthouse. Ispostavilo se da su (je) nažalost imali pravo. Prva sumnjiva stvar bila je Tadićevo odbijanje da detaljnije komentariše razlike između svoje i Koštuničine politike, uz naglašavanje njihove zajedničke herojske borbe za Kosovo, i stalno uveravanje da Vlada neće pasti posle predsedničkih izbora. To mi nije zvučalo logično. Ako se on, Tadić, zalaže za bezuslovni nastavak EU integracija, i odbija bilo kakvo Koštuničino relativizovanje te stvari, a Koštunica nepokolebljivo istrajava na priči da nema ništa od SAA i integracija ako pošalju misiju i priznaju Kosovo (kao što će sigurno i poslati misiju i priznati Kosovo) - kako onda Tadić može biti siguran da će opstati njihova zajednička Vlada? Ili ima pouzdane informacije da će Koštunica posle izbora odustati od svoje pozicije, ili on namerava da odustane od svoje. Trećeg nema. Pitam se - šta vama izgleda verovatnije?

Pošto ja ne verujem da će Koštunica odustati od svog plana, jedina mogućnost je Tadić ZNA da će on odustati od svog. Za sada želi da talambasa o Evropi i boljem životu, čak i pomalo da glumi odlučnost i samostalnost ("neće mene Koštunica ucenjivati") ne bi li na prevaru, kao i prošli put, pridobio glasove manjina i LDP-a, a onda posle izbora nastavio sa bespogovornom podrškom Koštunici i njegovoj politici.

U večerašnjem Poligrafu na B 92 mogli ste da čujete i neke od detalja kako će to izgledati. Srbija će, kaže Tadić, one zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova tužiti Međunarodnom sudu pravde u Hagu. A istovremeno će ih moliti za donacije i povlašćen, ubrzan prijem u EU! Dakle, evropska politika koju nam "demokratski" i "proevropski" predsednik nudi jeste perspektiva tuženja SAD, Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, za početak, Sudu pravde. Jednostavan problem - zašto bi oni prili u svoje članstvo zemlju koja ih tuži? Ima li šanse da će primiti zemlju koja ih tuži?

Dalji predsednikov biser je bilo otvoreno priznanje da je naftno-gasni aranžman sa Rusijom bio protivusluga za političku podršku Rusije oko Kosova. Kaže Tadić, on je prvi počeo da razgovara sa Putinom još 2004 oko gasnog projekta, i tada je predlagao da vlasništvo bude 50-50 u zajedničkoj kompaniji. No, dodaje on, Rusija tad nije bila ekonomski jaka kao sada, a nije se, pazite sad, ni tako dosledno zalagala za našu stvar u kosovskoj krizi kao sada!!! Pa smo im zato dali 51% u gasnom aranžmanu (Bugari su uspeli da izdejstvuju fifti-fifti, ali oni nemaju Kosovo) i 51% NIS-a za 400 miliona! Jer su sad ekonomski jači, a nadasve, jer su nam pomagali oko Kosova! Da li ćete glasati za predsednika koji otvoreno priznaje da je učestvovao u poklanjanju NIS-a i većinskog paketa gasa Rusima, kao protivuslugu za rusku podršku njegovoj i Koštuničinoj propaloj politici sprečavanja nezavisnosti Kosova? Šta vam to obećava za budućnost?

Što je mnogo važnije, po čemu se on razlikuje od Tome Nikolića? Da li Toma ima nešto protiv obrazloženja da smo dali NIS i gas Rusima zbog Kosova? Ili protiv toga da ćemo tužiti Ameriku i 90% Evrope Haškom sudu kad priznaju Kosovo?

Situacija je jasna. Stvar ide ka referendumskoj polarizaciji, ali ne ovoj lažnoj, fiktivnoj o kojoj govori Tadić, da bi dobio glasove liberalnijih birača, a onda nastavio po starom da služi Koštunici, već ona u kojoj će se postaviti opozicija između onih koji žele da nastave ka EU bez obzira na Kosovo, i onih koji žele da odustanu od EU. Tadić može da bude ili ikebana na jasno iskristalisanoj politici Nikolić-Koštunica, ili deo fronta gde su G 17, LDP i manjine koji će da kažu - nek Kosovo lepo ide do đavola, mi imamo pametnija posla. Nema trećeg, nema srednjeg puta. Za Tadića vredi glasati samo ako vas je uverio da će jasno i nedvosmisleno izabrati ovo drugo. Mene nije uverio. Naprotiv. Smatram da je bolje da Tadić izgubi i da onda dođe do velikih lomova i prestrojavanja u strankama, gde će LDP i G 17 da ojačaju, DS da smeni Tadića ili da ga prisili da se prikloni LDP-u, i već na sledećim referendumskim izborima za Parlmenat da "evropska" koalicija pobedi, nego da pobedi Tadić, i onda, da bi opstao na vlasti pristane na Nikolićeve i Koštuničine ideje kako da se reaguje na nezavisnost Kosova, i onda imamo iste posledice kao da je Nikolić pobedio, samo sa Tadićem na mestu predsednika, i sa radikalsko-dss vladom na sledećim izborima, a možda i pre njih.

Evropska komisija, izvršni organ EU, je u izveštaju “Serbia 2007 Progress Report” ocenila napredak koji je Srbija ostvarila (ili nije) u čitavom nizu oblasti, od političkog života, zaštite ljudskih prava, zakonodavstva, svih grana privrede, obrazovanju, administraciji itd, pa tako i u medijskoj sferi.
Pažnja je posvećena samo audiovizuelnim medijima i regulativi u ovoj oblasti, posebno radu Radiodifuzne agencije i dodeli frekvencija.
U izveštaju se navodi:

"In the area of audiovisual policy Serbia has not yet signed the European Convention on Transfrontier Television. The situation of the Broadcasting Agency in Serbia remains a cause for concern. The allocation of national frequencies by the Republic Broadcasting Agency in 2006 is still controversial and continues to raise issues of transparency and accountability. A number of decisions have been contested before the courts. Allocation of regional and local frequencies has been ongoing, with a number of appeals pending. A decision taken by the Broadcasting Agency obliging the RTS to extensively broadcast live parliamentary debates raises concerns about interference with the editorial policy of the public service broadcaster."

I zaključak:

"Preparations in the area of information society and media are at an early stage
and further efforts are needed to meet European standards. The capacity of the
regulatory bodies remains below strength. There are particular concerns in the audiovisual sector."

Činjenica da neko neutralan i sa autoritetom procenjuje ovoliki spektar oblasti, uključujući i medijsku, meni se veoma dopada. Zamagljenja kojima mogu da budu skloni lokalni akteri nekako nestaju iz ove perspektive.

Sinišin post sa tematikom putovanje od pre par dana mi taman lepo legao pred ovaj prošli weekend. Plan je bio da se skokne do nekih frendova u Pariz, rođendanska žurka u pitanju. Sjajna ideja, taman da obavim i neohodan šoping novog mobilnog prijatelja, imam neke svoje radnjice na bulevaru Magenta koje valjaju i do 40% jeftinije od ostalih. Naravno, ni ne pomišljajte da je roba “ispala iz kamiona”, nije moj stil. Polazak je bio u petak uveče..

Prva etapa je bila da pređem 500km u najkraćem mogućem roku. Da bi izbegao aero zagađenje odustao sam od aviona i odlučio se za TGV. Ma serem, izbor je totalno geekovski, morao sam da vidim kako funkcioniše onaj WiFi u vozu :))

Trial Wi-Fi

U početku je bio sjajan osećaj. Voz se polako zaleće, na lokalnom portalu koji se nalazi na serveru u samom vozu gledate trenutnu brzinu kojom se to čudo kreće i tako.. prava egzotika.. Prvi pokušaji konektovanja na spoljni svet ne urađaju plodom. Server mi javlja da je konekcija nemoguća još nekih 100nak kilometara.. dobro, strpljiv sam. Posle tih 100nak kilometara i bolova u prstu od stalnog držanja na F5 tasteru Firefox/Google home page mi se pojavljuje.. Woaww, šta ćeš više za sreću :-))

E pa i nije nešto.. u stvari bolje je bilo da sam čitao neku knjigu nego što sam se zakucao ispred onog ekrana i celih 2 sata i 20 minuta pokušavao da provalim zašto mi veza puca svakih 10 minuta :( Pa se zadesi i ona afera 381 pa ja tu kao nešto pokušavam da kometarišem i govance mi “skuca” komentar. Kakav smor ponovnog pisanja..

To je ipak još uvek samo trial WiFi-a u vozu. Samo da vidiš kako izgleda, da se dobro naložiš i onda ide ona poznata frustracija., nemaaa više.. :(

Sa devojčicom istrčavam iz voza i bez izlaženja sa stanice gare de L’Est ulećemo u metro, pravac 15ti arondisman, ortak nas čeka sa naručenom klopom iz komšijskog japanskog restorana i konzervama japanskog piva. Vraća mi se polako raspoloženje, pravo veče za poslednji radni dan ove nedelje..

HTC Touch Cruise

Celo subotnje pre podne provodim u špartanju 10. arondismanom. Tačnije celom dužinom bulevara Magenta pa sve do Place de la République u traženju nekog telefona koji će mi zamenuti ovu moju već preko tri godine staru Nokiju 6230. U početku sam bio zagrejan za poslednji model N95 8 Giga, ali me je Dinke posle kafe na Platou početkom meseca, slatko naložio na HTC modele.

Posle jedno dva sata sata pešačenja i X obiđenih radnji i šmekanja raznih HTC modela, u ovoj poslednjoj mi prodavac u ruke uvaljuje jedan od poslednjih HTC-a, HTC Touch Cruise. Kako mi je skliznuo u ruku, hemija između njega i mene se desila, što kažu, ljubav na prvi pogled. Pregledan Touch screen ekran koji se u trenutku povinuje zapovestima koje mu dajete. O detaljima telefona ću u jednom od sledećih postova kako je sada jedan od rekvizita od kojih se trenutno ne odvajam ;)

Veče posle koga niste ponosni..

Ručak u malom i poznatom mi restorančiću, i popodne koje užasno brzo prolazi u simpa baru sa nekim licima koje nisam video celih godinu dana. Gledam na displej mog novog HTCa, već je 20h, uskačem u metro i palim na drugi deo grada na rođendan zbog koga sam inicijalno i došao u Pariz.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kao što i sam naslov kaže, od danas vijesti možete pratiti putem e-maila. Sve što je potrebno napraviti je unijeti svoju mail adresu u formu sa desne strane, potvrditi da ste vlasnik navedene adrese i to je to! Sve buduće promjene moći ćete pratiti iz svog virtualnog poštanskog sandučića...

Kad su ga upitali za razlog tako naglog uspeha, objasnjava da je pre nekoliko dana ziveo kao Drugi. Ko je drugi? - pitaju “Drugi je ono sto su me naucili da budem ali sto nisam ja. Drugi veruje da je covekova obaveza da provede citav zivot zaokupljen brigom kako da ustedi novac da ne bi umro od [...]

dugo sam se gnušala politike. iz fazona, ja sam iznad toga. onda sam nastavila da se gnušam, al vidim odno vrag šalu. gnušam se samo ja, a svi ostali jebeni stručnjaci. do mojega.

nama u srbijici se ne da da budemo apolitični jer nas kurvetina dočekuje svuda i to ne u mrežastim čarapama. u samoposluzi (by mišković), u ordinacijama, u prevozu... politika je omni zavladala i svi se nekako naprasno počeli da razumevaju. ja se ne razumem. takoreći, ignoramus najstrašniji.

onda me jednog dana zvali da mi kažu da će mi popisuju stvari jer nisam platila porez. koji bre, porez? pitam, ne vređam. pa lepo, porez, doprinose, neki taj rad (doprinos, koja kretenska reč). al ja sam već u sistemu poreskom, mislim, na svojoj opštini. ma nema veze, i u njihovom sam, kažu. al ja ne stanujem na toj opštini jebenih deset godinica, ja njima. pa što se nisi odjavila, pitaju oni. kako nisam, ima kod pandura crno na belo. eee, kažu oni, nismo mi panduri, mi smo poresko i ako ne uradiš to i to, ima ti uzmemo imovine toliko da zalegne za tvoje doprinose.

ja već vidim ročišta, šta je moja a šta njihova dužnost, čitaj, sve je moja, ništa njihova i odem do pomenute stare gradske općine. tamo ljubazna referentkinja, kaže da joj donesem neke artije, ja donesem i ona me oslobodi poreza, ups, doprinosa na toj opštini. odmah da naglasim da ja nikad ne kršim zakon. čak ni ulicu ne prelazim na crveno. ;)

kako se to odigralo, a ja niz nizinu pa pravo u jednu partiju da se učlanim. ta se partija zalaže za tzv. elektronsku vladu, između ostalog, oću reći, kad se prijavim na jednoj, brišu me iz druge opštine. tako postanem član partije. guess koje. ;)

u pomenutoj partiji sam polu-neaktivna. kad nešto iskaju, pažnju, lepu reč, glas, sitnu kintu, ja dadnem. ne znam mnogo njih poimence i ponaosob, al partija mi simpa, ima neki svet koji je završio moju školu, pa tu partiju i zovu FDU partija. jebiga, ja sam završila pomenuti FDU, pa mi nekako prirodno da sam njen deo. iako mi i dalje degutantno da sam član čak i biblioteke.

ipak. ipak. still. naš je narod malo odlepiška. sad su svi iz partije čiji sam član odjedared krivi ako jebeni radikali dođu na vlast. nije krivo ovo par miliona radikala koji će da glasaju za sebe nego nas par stotina iljada što nećemo uopšte da glasamo. kako bre?



ovo je crvena zvezda. ja sam u duši komunista. ne onaj iz staljinovog, lenjinovog i titovog vremena model, već pravi, esenski komunista. ja mislim da su svi ljudi stvarno jednaki. in the core. iako taj core ne poznaju svi. nisam u fazonu da smo svi jednaki, a neki jednakiji. glasam po savesti, ne glasam protiv. ako mi se ne sviđa nijedan kandidat, ne glasam. sorry. pa vi vidite zašto je toliko besnih radikala namnoženo oko trenutačne vlasti.



i ako treba da se padne do danceta, da ne kažem dna, hvala bogu, posle ima samo up. na gore. at the bottom of the barrel, there's only one way. up. I believe in miracles. al to već znate. :)

politika glasanje dno FDU partija red star eseni

2. ??Breskva???? je,?? naravno,?? nadimak,?? jer?? je?? mlada?? i?? svje??a?? poput?? breskve.?? Ime?? joj?? je?? Marina.?? Sje??a???? se?? Svena,?? dakle?? mala?? je?? bila?? njegova?? ljubavnica,?? on?? ju?? je?? tako?? nazvao.?? Vidjet?? ??e???? da?? je?? mala?? u?? redu. Malo?? je?? ??utljiva,?? smetena?? i?? neuroti??na?? (pa?? tko?? od?? nas?? nije),?? smije?? se?? glasno,?? ali?? cura?? je?? dobra,?? pametna,?? [...]

2. «Breskva»  je,  naravno,  nadimak,  jer  je  mlada  i  svježa  poput  breskve.  Ime  joj  je  Marina.  Sjećaš  se  Svena,  dakle  mala  je  bila  njegova  ljubavnica,  on  ju  je  tako  nazvao.  Vidjet  ćeš  da  je  mala  u  redu. Malo  je  šutljiva,  smetena  i  neurotična  (pa  tko  od  nas  nije),  smije  se  glasno,  ali  cura  je  dobra,  pametna,  [...]

???Hvala i prijatno??? re??e stariji ??ovek odlaze??i sa penzijom. Zgodna plavu??a ispratila ga je pogledom dok je odlazio, a onda se okrenu ka narednom ??oveku u redu. Bio je to jo?? jedan obi??an i dosadan dan u banci, pa ipak, zgodna plavu??a za ??alterom bila je neobi??no vesela. Verovatno je imala velike planove za taj dan. [...]

„Hvala i prijatno“ reče stariji čovek odlazeći sa penzijom. Zgodna plavuša ispratila ga je pogledom dok je odlazio, a onda se okrenu ka narednom čoveku u redu. Bio je to još jedan običan i dosadan dan u banci, pa ipak, zgodna plavuša za šalterom bila je neobično vesela. Verovatno je imala velike planove za taj dan. [...]