Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Cela ova halabuka oko blog381 sistema inspirisala je Viktora da napiše tekst koji je meni mesecima u draftu, vezan za moje iskustvo prvo na Bloggeru, pa i kasnije na sopstvenom tj. ovom ovde domenu. Pre svega hteo bih da se ogradim od te halabuke, i da naglasim da blog nije o tome, niti sam ja nešto u fazonu to da komentarišem. Volim ljude a ne sisteme, i dok je tako, uvek ću voleti i Aurorin blog gde god bio, ali i recimo Ivanin, koja je ponosan član 381 zajednice.

Pre svega treba razdvojiti 3 stvari, blog zajednice globalnog karaktera (Blogger, Typepad, Wordpress), blog zajednice lokalnog karaktera (mojblog.co.yu, blog.co.yu, blog381.com, ali i blogovi kao delovi društvenih mreža myexit.org npr.) i na kraju blog na sopstvenom domenu. Zašto pravim razliku izmedju prve dve stvari. Jer razlika postoji i velika je. Najpre u promociji bloga, kao deo blog zajednice mnogo vam je lakše da izadjete na videlo, da vas ljudi primete i ostave po koji komentar na vašem blogu. Na Bloggeru to baš i nije lako, osim ako ne stavite u 1500 potpisa svoj URL, tako da je on mnogo sličniji samostalnom domenu. Ovo ujedno može biti i mana, jer imate slučaj da blog zajednice bivaju često previše zatvorene, funkcionišu same za sebe, neke se ne pojavljuju ni na blog agregatorima, služe svrsi, ali teško da se mogu smatrati kao ozbiljan elemenat lične promocije, za šta većina ozbiljnijih blogera zapravo i koristi blog (svako ima pravo da misli drugačije, ali ovo je moje mišljenje). Imao sam prilike da testiram prodju istog bloga na sopstvenom domenu, i na myexitu recimo, i moram priznati da je sa strane interakcije mnogo bolje prošao onaj na myexitu, što je i logičnije obzirom da društvene mreže predstavljaju vrhunac interakcije u odredjenoj zajednici, te je i ostavljanje komentara mnogo slobodnije, ali i vrlo često besmislenije. Jer složićete se i komentare neko čita.

Druga stvar vezana za blog zajednice jeste fleksibilnost. Ma koliko jake blog zajednice bile, nikada nećete moći da uradite baš šta poželite, kao na sopstvenom domenu, i uvek će postojati opcija da vas neko ukori zbog toga što radite, što najbolje svedoči gore navedena situacija, čime se sloboda, kao jedan od osnovnih preduslova blogovanja gubi. Znate svi oni čuvenu - don’t hate the media, become the media. Čemu vaše mišljenje ako nije iskreno?

I na kraju sopstveni domen. Činjenica je košta, nažalost 25 eur godišnje, većini ljudi predstavlja luksuz za nešto od čega “nemaju nikakvu dobit”. Uz sve to ide i do skora svima mučni upgrade, pa praćenje zajednice, pa ovo pa ono. Ali (sledi lista, nešto poput top 5 razloga, ako ih skupim 5, zašto pisati na sopstvenom domenu):

1) Isto kao kad sami morate da provalite oblast iz matematike. Mučenje jeste, imate zbirke i svakojake gluposti, ali na kraju dosta toga naučite. Naučite kako funkcionišu blog platforme (wordpress u mom slučaju), kako ih podesiti, kako izmeniti temu, dodati neke nove mogućnosti i sl.
2) Svoj na svome - ne treba previše objašnjavati, ne zavisite ni od kog, platili ste svojih 25 eur slobode i mirno nosite svoje slušalice.
3) Profesionalnije je - imate situaciju da se bavite web dizajnom i neko vam zatraži reference. Vi mu date adresu eniac-junachina.freewebs200.f8.net. Koliko će vas smatrati ozbiljnim ako makar malo imaju dodira sa webom? Ako ste naumili da vaš blog bude VAŽAN elemenat lične promocije, potrudite se oko njega, uložite u sebe i vratiće se, možda ne za mesec ili godinu dana, ali svakako u nekom periodu života vaš aktivizam na blogu će se na neki način valorizovati.
4) Zabavnije je - što je jako povezano sa kecom. Hej pa mene čita 100 ljudi dnevno wow. Zamisli da sa pretraživača dodje još 20% ljudi to bi znatno uvećalo moju popularnost, i svakako nahranilo moju sujetu. Hm pretraživači, ajd da vidimo kako se to radi. I dodjete do SEO-a. Učenje može da bude i jeste zabavno, kada imate konkretan lični cilj i kada se i usto vreme zabavljate.
5) Čisto da ih bude 5, ali mislim da ovde treba dodati ono što uvek volim da spomenem kada pričam o blogovima. Blog je proizvod, kao auto, kao hleb, kao jelen točilica. Vi radite na tom proizvodu sa ciljem da ga ponudite svetu, i da na ovaj ili onaj način taj rad valorizujete. Nije li to srž biznisa. Blog je mala škola biznisa, pogotovu onog na Internetu. Način na koji budete promovisali blog i tražili nove i inovativne načine za to, na koji se budete povezivali sa ljudima iz branše, na koji opet da ponovim se posvetite celoj priči rezultiraće isto tako kao da ste umesto bloga imali deterdžent. Naravno drugačija je niša ali suština je ista. Sopstveni domen je samo lepši način da taj brend približite ljudima, i ma koliko moja mama volela domen eniac-junačina složićete se da je mnogo lepše ovako

Napomena: Za one koji posećuju iz Srbije, ako im ne prikazuje ovaj post na adresi www.eniax.net, imam malih problema jer sam selio blog na drugi server, a domaći DNSovi nikako da se osveže tako da eto, i ja sam poslovično neprofesionalan, a tu prodajem neku priču

....aaa neeee moj je veći za ovooollikooooo.....
....utatataaa....
....aaaa tvoj je manji za onoliko....
....ti ćeš da mi kažeš, pogledaj kako raste.....

I tako bi od prilike mogla da ide rasprava i čikanje do beskonačnosti  kada je u pitanju rejting posećenosti domaćih blog servisa  (a na koju ste Vi veličinu mislili, sram vas bilo :))) )

E da... a hteo sam da pišem baš o posećenosti BlogOya, o rejtingu koji mu iz dana u dan proporcionalno raste, o tome da u proseku imamo po 15.000 jedinstvenih poseta dnevno, da se izlista i do 300 000 strana dnevno, uh koliko bih mogao da Vam pišem o statistici.... A onda odem na Alexu, ukucam 3 najpoznatija domaća blog servisa, prikaže se uporedna analiza i ne budem lenj, pa kao četvrti ukucam hrvatski blog servis blog.hr i dobijem sledeći grafikon. I o kojoj bre posećenosti ja da Vam govorim....



Da da, ovo dole na grafikonu  smo mi, srpski blog servisi, (prepoznajete sajtove po sličicama) isprepletani kao gliste posle kiše,  pa kada bi i sve naše posete sakupili na jednom mestu i pomnožili sa par decimala, teško da bi dogurali do gore pomenutog rejtinga hrvatskog blog servisa. Toliko o popularnosti bloga u Srbiji.

I umesto što stalno imam prilike da čujem, čitam i vidim pakosti pojedinih naših blogera, koji se prosto nadmeću ko će koji srpski blog servis više da ocrni, govoreći kako je mesto na kome on bloguje, najbolje, najidealnije, naj..naj... mnogo bi bolje bilo kada bi se kolektivno uzeli u pamet, i da umesto isterivanja  praznih priča, svako od Vas koji ovo čita, bar dvoje novih ljudi mesečno dovede i uputi na blog, nije bitno na koji, kamo naše lepe sreće...

Ali... OVO JE SRBIJA !
"Samo nek komšiji crkne krava...."

Ili, ipak može drugačije ?

Ah, kad bi leci bilo isto sto i zaspati, zivot ne bi bio ovo sto jeste: smrt bez mira i izvesnosti. Dalji i nedostizniji od najveceg blaga najsmelijeg svetskog rekorda, san je lezao negde u daljini okean sna, a ja sam ginuo za jednom jedinom kapi njegovom. Zasptii,spavati snom bez snova mrtvim snom kom nema [...]

Silovali su mladost

u odbranu ne mogu uzeti

ništa

 

moja je mladost nosila

duge haljine i farmerice.

 

 

(autor: jelenaartpoezija)

Eh, evo ga i taj spot Jelene Karleuse, o kome se pomalo prica ovih dana zbog svega onog atso se desavalo iza scene…

Odgledah par puta ovo cudo i ne mogu bre da verujem. Sta je bre ovo? Mislim, jer ovo ona priprema portfolio da se prijavu u neki striptiz klub ili je nesto drugo u pitanju? Hm, i kome bre pade na pamet da ovo snima u skoli ?!?! I to ne bilo kojo, vec bas u Karlovackoj gimnaziji. Ej bre ljudi, alooooooooo! Zemlja zove Mars! Zasto? Niti se u onom mraku nesto vidi (a i nema bas NISTA da se vidi u celom spotu), niti ikog od onih koji slusaju ovo (djubre) primecuje sta se nalazi na 80% ekrana (onih 20% prekirva, naravno, Karleusa)… Hm, kad malo bolje razmisli, mozda joj je ovo bila prilika da vidi sta je to gimnazija

A ostalo… pa koje ostalo? Sta uopste reci o ovom? Muzika i pesma to ne postoji, a i spot sam po sebi nista specijalno, par specijalnih efekata prepisanih iz nekog tutorijala, da oduseve neupucene i to je sve.

Tuzno, jadno i glupo….

Bookmark:

Havana.
Habana.
Pohabana.

Sediš u coco taksiju, adaptiranom mopedu nakarabudžene prikolicoidne kabine, napravljene od plastike, epoksida i nekoliko slojeva boje (nakon nekoliko premaza - boja postaje formotvorni materijal, jednostavan postupak), sediš na plastičnim sedištima tik iza vozača koji juri 15 na sat kraj fasada na Malekonu, fasade pamte bogatije dane ali to sećanje je na samoj ivici da se otkine, poput poslednjeg zuba u starčevoj usnoj duplji.



Prolaziš kraj hotela u kojem je Ester odplivala "Bal na vodi". Gledaš u zgradu ambasade SSSR-a, na samom kraju Malekona, fascinantna arhitektura, ogromni mač zaboden u Kubansko tlo, napravljen tako da se verovatno vidi i sa Floride.

Slani, začinjeni vetar leči gorak ukus donoseći miris mora i kiše, iznenada, direktno sa pučine.

Sediš u tom kvazi vozilu, isključiš kameru jer shvatiš dve ključne činjenice, zaredom: ne možeš zabeležiti sve, niti novi aparati uzimaju dušu urođenika, to je bilo samo u vreme dagerotipije i ne moraju baš sva siromaštva biti zabeležena na traci, nećete se od toga bolje osećati ni oni ni ti ni prijatelji kada budu gledali zavaljeni u lazy bags hiljadama milja daleko.

Gledaš, upijaš zvuk motora i znaš da ćeš svaki tren ovog putovanja pamtiti dugo i kroz snove.

Gledaš ljude na zidu korzoa, pecaroše, klince, starce, velike mame i malu decu, bicikle i zastave koje kriju američku ambasadu i odjednom shvatiš da si zavoleo Kubu, iako je zapravo uopšte ne poznaješ. Ili je ona zavolela tebe i to što nisi nasilan prema njenoj deci i daješ za njihove uslove nerazumno visoke napojnice.



Nogu pred nogu, lagano, delom Habane namenjenog turistima. Bez obzira na renoviranja, jasno je da je pravim sjajem sijala pre 1959. Dobro poznati komunizam izbija iz sveže prekrečenih zidova, masna farba i linije, da li je beše Brodski napisao da je ceo SSSR jedna dugačka masna linija u nivou glave, nije zapravo trenutno ni važno.

Ulaziš u čuveni Nacional, predratna tajkunarija u punom sjaju, Las Vegas na Karibima, zlatne ručke i zlatna kazaljka nad liftom koji se zatvara rešetkom, ispred hotela kadilaci u nizu od roze preko svetlo zelene do nežno plave, čudno deluje taj mali geto - parking ispred hotela, jer odmah iza njegovih zidina ponovo počinje pohabani grad, zanosnog ritma, membrane udaraljki pobelelih od crnih palčeva i mulati, belci, crnci - svi stoje u redu za najjeftiniju picu, toliko jeftinu da je turisti čak i ne uzimaju u obzir kao izbor a nekako si siguran da je bolja zabava u tom redu ljudi nego u špaliru iza vodiča.



U danima "Proslava" na trgu ispred Kapitola nepregledne šahovske table za simultanu igru. Pažljiviji posmatrač će primetiti iskrzane ivice crnih i belih kvadrata, karton, vlagom rastočeno drvo, krive figure. Sve to ne smeta: na tabli je odnos figura takav da je i laiku jasno da ovde igraju majstori, mada retko koji pupkom stiže do ivice stola. Nedaleko od njih, ispod montiranih šatri dele se knjige. Na bini, desno, svira orkestar.

U danima "Proslava", program se sa bine prenosi razglasom u celom gradu. Dok hodamo iza Kapitola tražeći način na koji je iscrtana mapa Habane, odjednom se začuje muzika iz "The Simpsons". Da li Komisija za Moral zna o čemu se radi ili se serija čita kao "antikapitalistička"? Sklon sam mišljenju da je ovo prvo. Ukoliko i nisam u pravu, ne insistiram, ali želim da verujem da je u pitanju prosta subverzija, podmetačina onih koji slušaju dugotalasne radio prijemnike i kriju antene u ispod lošeg crepa, kao u "Bas saksofonu" Škvoreckog, ta misao me raduje iako uopšte nije ni mesto ni vreme.



Loše odsviran ton gotovo da se ne može čuti. Svaki pokret ruke preko žica ili membrane bubnja je na pravom mestu, odmeren, pomalo preterano pozerski, ali sjajan. Na ulicama Habane se muzika zaista može čuti na svakom uglu - veoma retko sa zvučnika, jer oni, gotovo, da ne postoje. Muzičari po kafanama, kafeima i baštama restorana i hotela, ponekad samo pijanista čije note je verovatno slušao i Laski ili Al Kapone, umornog lica ali gipkih prstiju, vozi kroz repertoar prekinut ranih šezdesetih. Često se sretne trio, na ponekom mestu i kao kvintet, zvuči bogovski, nisi gladan, žedan, ne smeta vlaga, ne smeta ništa. Žmarci i vlaga.

Bend Compay Segunda, koji smo imali sreće da čujemo, praši. Iako se oglašavaju kao "Buena Vista Social Club", među njima nema nikoga prepoznatljivog iz filma. No, to nije ni važno. Muzika je zanosna, kao i latino-azijatski par koji je izašao iz publike da igra, opušteno, ne kao atrakcija za turiste.



Miriše na vlagu i voće, beton opran vodom, nedaleku luku i kreme za sunčanje turista i njihove dece.

Obuzeti vlagom, nespremna deca Evrope počinju da mešaju imena koktela, revolucionara, ulica, naselja, hotela, znamenitosti, kuća, cena, ne razlikujemo ni vrste ruma, da li je revolucija pravedna ili je pojela i decu i roditelje. Mislim na Sela Peredajza i Dina Morijartija u Meksiku, iako nije mesto i poređenja nisu umesna. Ali, zar je važno.

Nastaviće se. I biće više slika.

1. Tog?? sam?? se?? davnog?? ljeta?? odlu??ila?? na?? jedan?? od?? onakvih?? bjegova?? o?? kojima?? sam?? vam?? malo?? prije?? govorila,?? ali?? u?? to?? je?? vrijeme?? bilo?? najlogi??nije?? pobje??i?? u?? Ben??ane!?? Ku??a,?? po?? svojim?? dimenzijama?? ku??erina,?? nadomak?? velikoga?? grada?? ali?? ipak?? izolirana?? u?? posvema??njem?? miru,?? gdje?? ??ovjek?? mo??e?? imati?? toliko?? ??eljenu?? slobodu?? i?? privatnost,?? prelijepa?? priroda,?? to?? je?? [...]

1. Tog  sam  se  davnog  ljeta  odlučila  na  jedan  od  onakvih  bjegova  o  kojima  sam  vam  malo  prije  govorila,  ali  u  to  je  vrijeme  bilo  najlogičnije  pobjeći  u  Benčane!  Kuća,  po  svojim  dimenzijama  kućerina,  nadomak  velikoga  grada  ali  ipak  izolirana  u  posvemašnjem  miru,  gdje  čovjek  može  imati  toliko  željenu  slobodu  i  privatnost,  prelijepa  priroda,  to  je  [...]

Petljam danas nesto sa serverima, mrezama itd i trebalo mi je da proverim nesto komandom tracerout. Kada sam video rezultat prilicno sam se zacudio! Jedan racunar nalazi se u AMRES-u drugi, moj kucni, na SBB-u.

Kada uradim traceroute iz AMRES-a ka kucnom racunaru… obidjem pola Evrope:

traceroute to 89.216.*.* (89.216.*.*), 30 hops max, 40 byte packets
1 160.99.*.* (160.99.*.*) 0.395 ms 0.366 ms 0.365 ms
2 160.99.*.* (160.99.*.*) 0.313 ms 0.275 ms 0.316 ms
3 rcub-junis-vlan160.rcub.bg.ac.yu (147.91.6.253) 3.419 ms 3.376 ms 3.485 ms
4 sofia-belgrade-if.seeren.org (195.251.4.61) 8.583 ms 8.749 ms 9.057 ms
5 athens-sofia-if.seeren.org (195.251.4.41) 25.494 ms 25.464 ms 25.524 ms
6 grnetRouter.seeren.athens-3.access-link.grnet.gr (195.251.24.45) 25.595 ms 25.334 ms 27.198 ms
7 grnet.rt1.ath.gr.geant2.net (62.40.124.89) 26.178 ms 26.481 ms 25.847 ms
8 * 62.40.112.174 (62.40.112.174) 57.381 ms 57.562 ms
9 so-8-1.car2.Milan1.Level3.net (213.242.65.141) 57.400 ms 57.373 ms 57.863 ms
10 ae-4-4.ebr2.Frankfurt1.Level3.net (4.69.133.138) 66.349 ms 79.026 ms 75.069 ms
11 ae-1-100.ebr1.Frankfurt1.Level3.net (4.69.132.125) 66.602 ms 78.471 ms 74.518 ms
12 ae-6-6.car1.Vienna1.Level3.net (4.69.135.33) 79.310 ms 78.006 ms 78.762 ms
13 212.73.203.6 (212.73.203.6) 48.019 ms 47.501 ms 47.414 ms
14 212.200.227.229 (212.200.227.229) 48.410 ms 47.791 ms 48.140 ms
15 212.200.232.90 (212.200.232.90) 47.974 ms 48.012 ms 47.653 ms
16 212.200.17.9 (212.200.17.9) 47.531 ms 48.203 ms 47.823 ms
17 195.178.33.110 (195.178.33.110) 49.099 ms 48.902 ms 48.222 ms
18 bg-du-m-1-gi9-4.sbb.rs (89.216.5.245) 50.273 ms 48.610 ms 47.891 ms
19 89.216.*.* (89.216.*.*) 96.201 ms 88.414 ms 122.324 ms

Isti pokusaj u suprotnom smeru:

traceroute to 160.99.*.*, 30 hops max, 40 byte pack ets
1 10.112.0.1 (10.112.0.1) 16.240 ms 13.378 ms 43.040 ms
2 * * *
3 89.216.6.73 (89.216.6.73) 43.743 ms 16.011 ms 23.880 ms
4 bg-he-m-1-te4-1.sbb.rs (89.216.6.93) 30.903 ms 23.404 ms 15.764 ms
5 bg-he-r-2-gi-0-2.sbb.rs (89.216.5.2) 13.578 ms 32.232 ms 60.389 ms
6 peer-AS13092.sbb.rs (82.117.193.110) 26.764 ms 61.974 ms 38.560 ms
7 junis-rcub-vlan160.rcub.bg.ac.yu (147.91.6.254) 23.972 ms 34.806 ms 49.51 1 ms
8 * 160.99.57.18 (160.99.57.18) 82.237 ms 92.190 ms
9 160.99.*.* 62.605 ms 66.511 ms 68.632 ms

Nije mi bas najjansije zasto u jednom smeru paketi zalutaju a u drugom sve radi kao sto treba ocekivat. Nisam expert, ali rekao bih da na AMRES-u neke stvari ne funkcionisu bas najbolje?

ps. Sad sam primetio da SBB vec koristi .rs

Bookmark:

Steva Majstorović javlja da je otvoren poseban domen za novosadski OpenCoffee klub. Bilo bi dobro da svi zainteresovani za dolazak (naročito oni koji su već bili na okupljanjima u NS-u) popune anketu, da bi se videlo kakva su razmišljanja onih koji već dolaze i onih koji misle da dolaze na ovaj skup.

Kao što sam već pisao, imam veoma pozitivno mišljenje o ovom okupljanju, veoma je korisno i može se dosta toga čuti i naučiti, a dolazim kada je god to moguće.