Ovo je bilo s’ neba pa u rebra, samo da se zna, Crnokosa.
1. objavi sledeća pravila:
2. napiši 8 korisnih ili jednostavno zanimljivih činjenica
o svom art worku - o onome što objavljuješ na blogu
- pisanju proze, poezije, slikanju fotografiji, crtanju, vezenju,
pletenju, kuvanju...
3. na kraju imenuj 8 žrtava
4. idi na njihov blog i u kometaru im reci da su tagovani.
1.
Objavila sam.
Osam korisnih informacija?
Ne vidim ni jednu korisnu, zanimljivu činjenicu. Mućkam glavom, mućkam.
2.1.
Evoooo prve zanimljive činjenice 31-og, januara, biće godinu dana postojanja Srebrnastog Paperja. Kad pre.
2.2.
Nikad ne izlazim iz kuće bez olovke. U slučaju da se istroši,
pišem u mobilnom telefonu. U slučaju da imam olovku , nemam papir, pišem po računima, papirićima iz novčanika, salvetama.
Dešavalo mi se da mi pred san proleti neka pesma, priča kroz glavu, a ja pomislim zapisaću ujutro. Neee, ujutro samo ostanu delići. Zato ustanem i zapišem.
Kako bih ja to rekla zapisem na vreme poučena iskustvom.
2.3.
Najlepše mi je pisati, vajati, crtati, noću, ali piskaram i po danu.
Ostala mi navika zbog srednjoškolskog učenja noću.
Kad dobijem “napad” pisanja, za vreme, recimo kuvanja ručka, doletim do sobe
i zapišem.
Kako pišem? Ne radim ništa na silu: Sad ću to da uradim!
Ne, to samo dođe. Doleti, zapišem, nešto skratim, nešto oduzmem,
a inspiracija dolazi iz trenutka, iz priča drugih ljudi… iz kapi kiše, note……
Nije baš neko objašnjenje. Neke pesme držim dugo na papiru i ne bacam,
tek kad odleze, vratim im se. Obavezno je prisutna muzika dok radim!
2.4.
Ko bolje poznaje moj blog (ne volim reč blog) zna da blog ne smatram blogom nego svojom zbirkom pesama, proze, svojom galerijom ,
a i muzičkom kutijicom. Ovde i recitujem, kad mi dodje.
O fotografijama, ne znam mnogo, tek toliko da ih fotografišem i posle ih
postavim ili kao što u poslednje vreme radim pravim spotove od slika svojih crteža, slika, skulpturica. Ako napravim spot sa tuđim fotografijama, to obavezno naglasim.
2.5.
Pesme pišem od malih nogu, mada ni sada nisu duže.
Ta crta mi je jasna, rasla sam okružena knjigama… Neke dečje pesme su objavljivane u Sarajevskim “Dečjim novinama”, neke crteži u “Kekecu” i mnogo njih u “Tik-Taku” ,Gornji Milanovac. Ništa od toga nisam sačuvala i volela bi da postoji neka arhiva pomoću koje bih mogla doći do njih.
Za crteže, slike koristim kombinovanu tehniku. Najlepši je osećaj kad nešto napišeš , nacrtaš… posle sedneš i posmatraš. Kritikuješ ili odobravaš.
Volim miris olovaka, zvuk olovke dok klizi po papiru, volim prste u bojama, glini…
Jedan prodavac mi je nudio patent za grafit da ne prljam ruke…
Aaah neee
, dok se ne umuljam nije to to, dok se ne igram prstima…
2.6.
Imam kako ih ja zovem “ napade” čas pišem, čas crtam …
sve se to preliva , talas jednog , talas drugog, trećeg.
Ponekad se talasi izmešaju, pa dok vajam nastane pesma, priča.
Postoje i pauze, gde ne radim ništa.
2.7.
Za vajanje, ako nemate peć za keramiku, imate rernu, prvo dobro osušite izvajano i na laganoj vatrici krčkajte u plehu . Pre toga ne zaboravite da izvadite musaku iz rerne. 
2.8.
Imam podršku u mojoj porodici. Razumeli su me dok radim kad nije bilo
objavljivanja na Srebrnastom Paperju, razumeju me i sad.
Ako ste sumnjali da neću pomenuti moju majku, sumnje Vam padoše u vodu. 
Kad sam joj čitala pesmu (njoj posvećenu ) “Jedina” ( preko telefona)
bila je oduševljena i ja sam ponosna na tu pesmu, zbog nje.
I danas je pominje.
2.9.
Alaaa je ovo zanimljivoooo. Ne spavajte.
2.10.
Moja ljubav ka fizici i matematici negde je popustila, a mesto su preuzele
ove stvarčice o kojima pisah.
2.11.
Ovo bi bilo ranije objavljeno da nije pucala veza.
Izazivam ili tagujem ( ako sam dobro prevela): YinYang, Pećinko, Nurlisoul, Juliie, Drvo, Zaratustra, Freeda, Kojak
4. Odleteh da ih obradujem, barum , barum
složićete se da je mnogo lepše ovako 
tako da eto, i ja sam poslovično neprofesionalan, a tu prodajem neku priču 
