Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Razumem da postoji niz razloga zašto autor bloga ne bi želeo da uključi ceo post u RSS feed. Živ saobraćaj na sajtu je ipak bitna stvar za mnoge zbog reklama, statistika, veza ka ostalom sadržaju, proizvodima i uslugama itd. Sve ja to razumem i apsolutno mi je svejedno da li je tekst čitam u RSS readeru ili na samom sajtu, dokle god sam za računarom!

Međutim, kada sam na mobilnoj spravi (za RSS koristim i telefon i iPod) retko kad posećujem članke van RSS readera (mobilni NewsGator). Prečesto je pravo mučenje čitati tekst na mobilnom telefonu bez obzira koliko se Nokia trudila da popegla svoj browser. iPod je malo drugačija priča jer se mobilni Safari ponaša kao pravi desktop browser sa par tweakova za mali ekran i touch interfejs, ali opet - i tu je zbog ograničenog prostora ponekad nezgodno čitati. Plus prečesto nemam wireless pristup pa moram da koristim telefon.

Kako god da okreneš, opet je najugodnije u RSS readeru - čist i pregledan tekst, pokoja grafika i bez okolne “buke”. Mislim da bi domaći autori trebalo malo da razmisle o tome. Mi (čitaoci) nismo ovde da vam krademo sadržaj i umemo da cenimo ako napravite da nam bude pristupačniji.

Čitam jutros Mooshemin post i sad moram da pišem i ja Nije da moram, ali hoću. Sve sam nešto izbegavala da se dohvatim te teme, jer mnogo padam u vatru, ali ajde, pokušaću da dišem duboko i pišem lagano.

Boris Tadić, tako lepo opisan ovde, izgubio je i ono malo poena koje je imao kod mene prošle godine kada nije uradio ono što bih ja i kada je pristao na sve uslove DSS-a i oformio vladu. A za ovih nekoliko godina njegovog predsednikovanja nisam primetila neki njegov bitan učinak u poboljšanju/pogoršanju života. Ali opet, nije radikal.

Što se Tomislava Nikolića tiče, i da nije radikal, za njega ne bih glasala zbog toga što teško podnosi trudnoću i materinstvo uopšte

Sporazum sa Rusijom, neću uopšte da komentarišem već samo da kažem da je najbolje da svi naši političari pročitaju knjigu Čedomira Antića “Kratka istorija Srbije od 1804. do 2004.” i da se tamo podsete (ili nauče ako nisu) koliko su nam i kada “pomogli” Rusi.

Da ne živimo sjajno, ne živimo. Da je 100g švajcarske mlečne čokolade jeftinije u Švajcarskoj nego naše “Najlepše želje” kod nas i to prilično, jeftinije je. Mleko, kifle i ostalo da ne pominjem, ali… Ipak se nešto nadam, dogodiće se neko ili nešto što će osvestiti ovaj napaćeni narod, da shvati da je ta vlada naša i da MI možemo i moramo da je menjamo kad NAMA ne odgovara a ne njima. Nigde ne piše da 5. oktobar može da se dogodi samo jednom u istoriji.

Eto, sad bih mogla ovako do sutra, ali neću, čeka me sedmi deo Hari Potera da pročitam i završim i to i onda samo kažem, izađite na izbore, biće boljih kandidata sledeći put.

Valjda.

Polako ali sigurno Bilja i ja se približavamo završetku radova u našem stanu. Malo više od dva meseca nakon početka radova, sve lagano dolazi na svoje mesto. Nakon prethodno urađenih radova na vodovodnoj i strujnoj instalaciji, ali i postavljanja keramike i renoviranja kupatila došli su na red molerski i parketni radovi. Evo, baš dok kuckam ove redove majstor za parket je u stanu i radi svoj posao :)

Dakle, ono što je jako bitno jeste da su za ovih mesec dana urađeni skoro kompletni radovi na gletovanju zidova, šmirglanju viška glet mase, ali i postavljanja gipsanog zida za špajz. Takođe, išmirglana je i kompletna drvenarija (spoljna i unutrašnja) i skoro sva je prefarbana osnovnom bojom, pregitovana i ponešto je prefarbano belom bojom. Ipak, najveći iskorak smo napravili, čini mi se, onaj dan kada je majstor došao a Bilja i ja izabrali boje za zidove. Kakav kontrast! Od one očajne roze, preko flekavih i ištemovanih zidova, bledo žutih gletovanih zidova i naravno za kraj - boje koje smo izabrali. Zelena za kuhinju i dnevnu sobu, žuta za hodnik i narandžasta za spavaću. Oduševljenje i osmesi na našim licima! Pogledajte samo u četiri koraka kako izgleda deo kuhinje koji je preživeo najviše promena.

Kuhinjski zid nakon iseljenja prethodnih vlasnikaGoxxy Flickr foto galerija

Kuhinjski zid sa totalno razbijenim pločicama, spreman za vodovodne radoveGoxxy Flickr foto galerija

Sveže postavljen gipsani zid za špajzGoxxy Flickr foto galerija

Konačno okrečena kuhinja i ulazak u špajzGoxxy Flickr foto galerija

Ostalo što je urađeno naravno možete videti u setu na Flickr-u. Stoga nemojte da se zadržavate samo na primeru ove četiri slike ;)

Osim urađenih radova u stanu, počeli smo polako da sakupljamo opremu za naš kutak. Kontaktirali smo majstora za kuhinju i već je čovek prionuo na posao, a Bilja i ja smo od mojih na poklon dobili ugradnu pećnicu, dok smo se za ravnu ploču sami morali otvoriti. Sve polako ide svojim putem i još malo pa ćemo završiti priču sa majstorima za renoviranje stana a počinjemo priču sa majstorima za opremanje stana. I naravno, kupovina nameštaja se podrazumeva.

Lagano, još malo pa smo završili. Jedva čekam dan kada ćemo se useliti i početi zajednički život. Odbrojavam ih, kao vojnik pred završetak služenja. Optimistička procena je da ćemo tačno na početak marta moći da se uselimo u stan. Držite palčeve!

U novom broju magazina Evropa čitajte zanimljiv tekst o organizaciji koja se bori protiv Sajentologa: http://www.evropanedeljnik.co.yu./sh/199/moderno_doba/1846/?tpid=10

Mnogo bure je izazvao i video na You tube-u na kome se Tom Kruz upoređuje sa Gebelsom: http://www.youtube.com/watch?v=EWIPh2WDJec&feature=related

Priznajem da ne znam mnogo o ovoj organizaciji, mada me Tomovi nastupi i plaše i uveseljavaju. Nedostatak informacija često dovodi do brojnih poluistina koje vremenom postanu uvrežene, a kod nas je to naročito problem jer se javljaju brojni "stručnjaci" za Masone, sekte, kultove i sl.

Šta vi mislite? Imate li neka saznanja? Znate li nekog člana ili simpatizera?

Samo bez neproverenih glasina o satanističkim obredima, molim :-)

Od 15 januara do juče bio sam totalno slomljen: tepmepratura, malaksalost. Preostalo mi je jedino da ležim i da pijem dosta tečnosti. I tako prodje ovaj grip. Bilo ne porvratilo se.

Imam nekoliko bisera koji su se događali u posljednjih nekoliko dana. Uvjerljivo najveći (iako je konkurencija velika) je “Petar Croarmy” grafit. Ako bacite pogled na google i vidite tko je sve prenio vijest sasvim je jasno da je jedna glupost hrvatskog časnika i to niti manje niti više nego bojnika Petra Kažimira (po svoj prilici, sumnjam da je bio još koji Petar u Zapadnoj Sahari u to vrijeme) zaokupila svjetske medije. Uopće nemam što za reći na ovu temu, osim očigledne ironije uvaženom mišljenju pa ispada da smo mi (europljani, hrvati, balkanci) uspjeli napraviti nereda usred afrike. Impresivno postignuće.

No da se Petar Kažimir ne bi osjetio usamljenim pobrinuo se Andrija Hebrang koji je izgovorio (i pritom ostao živ) slijedeće:

Ponosan sam što naša Vlada ima problema u pregovorima, jer to znači da ona brani nacionalne interese. Račanova vlada nije mogla imati ovakve probleme jer nije štitila nacionalne interese. Zato je dobro da je došlo do problema u pregovorima i otvorenih razgovora.

Naravno, Andrija kada krene onda to sasvim sigurno nije radi samo jedne rečenice, pa je tako nastavio (ne znam da li u istom slijedu ili nekom drugom, no u Feralu se nalazi na istoj stranici) i nadodao:

Nismo mi govorili da treba donijeti zakon o ZERP-u niti nas je itko pitao. HDZ je dobio od SDP-a vrući krumpir, u prvoj godini našeg mandata trebala je započeti primjena ZERP-a. Taman kad smo morali dobiti status kandidata i otvoriti pregovore s EU. Tu situaciju sebi nismo napravili mi nego oni iz SDP-a. Oni su donijeli ZERP.

I ovo je u stvari srž problema, ZERP je tvorevina prošle vlade, HDZ je tada glasao protiv njega i on je i danas u osnovi protiv njega ali ga eto valjda radi političkog kontinuiteta pretposljednje vlasti održava na životu. ZERP je sjajan jer nam je on kreirao probleme s EU i u ovome času koristi se kao objašnjenje zašto je pristupanje EU zaštekalo. Naravno, svi se slažu da nigdje ništa nije stalo, dapače, radi se kao nikada prije no iz nekog čudnog razloga se ne pomičemo s mjesta. A to nas pak dovodi do jedne od mojih omiljenih ministrica Ane gogo Lovrin. Naime, Ivo Sanader je na sjednici vlade rekao (kaže jutarnji):

Premijer Ivo Sanader prije desetak se dana, na sastanku vodstva HDZ-a, obratio ministrici pravosuđa Ani Lovrin i nedvosmisleno joj objavio da ima rok od šest mjeseci u kojem mora provesti sve najnepopularnije i najbolnije poteze nužne za reformu pravosuđa. Pritom joj je rekao da će joj kao pomoć za državnog tajnika doći Dražen Bošnjaković i time zaključio tu temu.

Naslov članka je “Ana Lovrin dobila 6 mjeseci popravnog“, naravno, u svjetlu svih događanja oko pristupanja EU posljednjih dana očekivani razvoj događaja bi bio zamjena nesposobnih kadrova, no promjena ministra petnaest dana nakon što je odabran ne vodi baš nekom povjerenju prema takvoj vladi pa je stoga Ana dobila popravni (nadam se da će joj netko objasniti što to točno znači). Nino Đula je mudro zaključio slijedeće:

Tu je izvor problema s blokadom pregovora, a ne u kancelariji slovenskog političkog luzera Dimitrija Rupela. Nije Rupel odabrao Anu Lovrin, premda bi to vjerojatno bio učinio da je mogao osobno sastaviti tim koji bi Hrvatsku pretvorio u puža na putu prema EU. Izabrao ju je Ivo Sanader. Njeni su promašaji stoga prvenstveno Sanaderovi neuspjesi. Nitko u Hrvatskoj, ni u Sloveniji, niti u Bruxellesu, nije kriv što Sanader nije našao bolju osobu za provođenje teških i važnih reformi.

Na stranu sad je li pitanje ulaska u EU više politička odluka ili datum ulaska u većoj mjeri ovisi o tome kad ćemo i koliko napredovati u promjenama. Da smo od sveg tog posla koji ćemo na koncu ionako morati završiti, da smo, dakle, napravili barem pola, sada bismo mogli svi naricati kako nas zla Slovenija muči i zaustavlja, kao što to čini novi šef diplomacije Gordan Jandroković, još jedan od kadrova probranih više da slušaju nego da misle.

Slušam baš Poligraf na HR1 i Jandroković je onako lijepo i pristojno (i ne osobito uvjerljivo) ponovio niz propagandnih poruka koje naša kvazidiplomacija koristi kako bi uvjerila što nas same a potom i svijet koji nas okružuje kako je pristupanje NATOu kritična stvar za Hrvatsku. Zanimljivo da je upravo Srbija (koja je također članica partnerstva za mir) jedan od argumenata zašto bi mi morali u NATO.

HDZova vlada je u posljednje četiri godine napravila puno (ili malo - ovisno o perspektivi) i zahvaljujući/unatoč svemu uspjela je dobiti drugi mandat. Sanaderov brod nezaustavljivo plovi dalje i doista je pitanje da li su ovi problemi koji su nas snašli u proteklih nekoliko dana samo minijaturna stanka ili su oni naznaka problema koji slijede. No, “appearance is everything” pa uživajte u tome, može biti da nam je domet crtanje grafita po šest tisuća godina starim spomenicima - ali barem na tome rade najbolji ljudi koje imamo.

Od danas je (nakon dogovora u vladi) pojeftinio kruh, mlijeko i ulje; koja li je ono definicija planske privrede?

Misao dana:
We are never deceived; we deceive ourselves.

... koji brinete za moj blog, i već dugo iščekujete nešto novo, tata je odlučio da objavi 20ak svežih šarenih fotografija snimljenih jednog hladnog januarskog dana. Ja sedim, sama, mada među jastučićima, a baka mi je vezala maramu oko vrata jer sam neposredno pre toga izlazila. A da, i džempreić mi je malo veći :) Tata nije odoleo :) i ... ostalo ćete već videti (posebno obratite pažnju na treću

Volim efekat iznenađenja kod nekih jednostavnih vijesti kad listam novine. To je Glas Srpske uspio juče objavom da se Pauk služba ponovo aktivira u gradu. Možda je beznačajna vijest, ali istinski sam se joj iznenadio. Zamislite da stara služba više ne postoji i da je vrijeme da dobijemo novu. E, u novoj imaćemo ne jedan, već dva pauka! Pritom će kazna biti 60 KM, a svaki dan boravka na parkingu će vrijediti 10 KM (ne uključuje taksi do Rakovačkih bara ili cimanje prijatelja da te odveze). Ekipa će proći petnaestodnevno obučavanje i ta tričarija će nas koštati 750 000 KM.
Pored novosti o novim radarima kod saobraćajaca, osjećam se tako E ee e e UUUU aaaAAAAA.

Uf, kad bolje razmislim, ova kiša me stvarno baca u čudna raspoloženja :)

Roćko

 

Jelena…

 

Jelena Jelača je rođena, živi i slika u Beogradu.Na fakultetu Likovnih Umetnosti je diplomirala 1998. godine.Godine 2000. magistrira i postaje član ULUS-a.Kolektivno izlaže od 1994.2003. godine je osvojila nagradu za najbolju izložbu u Zadužbini Ilije M. Kolarca – „MEXICO“ – Ulja na platnu.

Za svoj film „U OGLEDALU“ dobila je dve nagrade – 1999. godine Nagradu za najbolju animaciju, i 2000. godine Nagradu za najbolji animirani film. Sa ovim filmom Jelena je učestvovala na mnogobrojnim festivalima u zemlji i svetu.

 

Jelena voli da slika: svoje prijatelje, mexico, jazz muzicare, sebe, svoje dozivljaje, pogled sa svoje terase, clubbing … post-apokaliptično floralne vizije osvezavajuzih koktela…voli da oslikava ramove za ogledala …voli i da vaja.

Trenutno Jelena priprema nekoliko stvari:

 Seriju crteža – intimnih portreta – pod nazivom “Gender Studies”. U pitanju je sociološko-psihološka studija na temu pojavnog i skrivenog u karakteru osoba iz njene šire okoline. Portretisane osobe su predstavljene u svojim karaketrističnim izdanjima, ali su ispod pojasa obnazeni. Taj detalj otkriva delic koji nedostaje integralnoj predstavi o pojedinacnim subjektima  “Dnevnik Kretanja”- samo ime kaze – radi se o dnevničkim beleškama, prizorima dobrog provoda i još boljeg chill-a, sve slikano na malom formatu akrilnim bojama. Tu se nalazi i dobro poznata slika kluba “Bassment”, kao pečat jedne sjajne clubbing epohe. Inspirisana koktelima zapochela je seriju nadrealističnih, post-apokaliptičnih prizora melanholije genetski mutiranih biljo-životinja… 

 

 

Paralelno sa tim, kako bi jednom nogom ipak bila na zemlji, slika pogled sa svoje terase poput impresionista, u razlicita doba dana i noci.

 

  

 

photo by jessi

S vremena na vreme očekujte na blogistici tekst o korisnim i inovativnim alatima i servisima (najčešće besplatnim) i, ono što je najvažnije, kako ih iskoristiti u blogerske svrhe. Neki servisi se fokusiraju na video, neki na fotografije, neki na linkove - za početak evo jednog koji se trudi da objedini sve to: tumblr.

Nakon što sam u jednom od prvih postova dao veoma konzervativan opis bloga, sada je red da pogledamo na blog i sa druge strane. Navedeni opis je konzervativan zato što ništa od onoga što je tamo najbrojano ne mora da bude tako - ako vi tako ne želite. Jedina odlika bloga koja ostaje, ma šta vi izbacili ili dodali, jeste ta da se unosi pojavljuju hronološki, jedan za drugim.

Servis tumblr se upravo fokusirao na ovu odliku - nije bitno šta je unos, da li fotka, video, audio ili tekst, nisu bitni komentari, nije bitno da vidimo linkove ka poslednjih par unosa, nije bitno da uopšte postoje fiksne kolone za, recimo, zanimljive linkove ili blogroll (samim tim ni oni nisu bitni) - bitna je samo jedna jedina kolona koja predstavlja neku vrstu toka misli blogera. I bitno je da se ona može pratiti putem RSS-a.

Ipak, i ta jedna kolona nikako nije jednolična, jer se tumblr, pored jednostavne forme, fokusirao i na jednostavnost ubacivanja najrazličitijih medija: slika, videa, muzike i teksta. Stoga i naziv tumblr (od tumblelog) - istumbani ili pretumbani blog, nisam siguran kako bih tačno preveo.

No, primeri se najbolje pokazuju na primerima, kako je to neko odavno rekao, tako da sam otvorio jedan “tumbajući” blog da bih bolje objasnio ovaj servis. Blog se na tumblru, inače, stvarno otvara za 10 sekundi kako oni i tvrde na početnoj strani.

Blogističko tumbanje je primer tipičnog bloga na tumblr-u. Pokušao sam da u prvih nekoliko postova koji se tamo već nalaze pokažem koje su osnovne opcije i koliko je sistem genijalno jednostavan i intuitivan. Pratite ga i u budućnosti, pošto ne nameravam da ga ugasim posle ove pokazne vežbe, već da ga koristim kao “produžetak” bloga. Mnogi blogeri i inače koriste tumblr kao skladište zanimljivih informacija - fotografija, video klipova, muzike, citata, kratkih tekstova i korisnih linkova - koje mogu veoma lako i brzo podeliti sa ostalima. Dragan se, na primer, pre par meseci odlučio da otvori tumbajući blog na sopstvenom domenu, verovatno kako ne bi narušavao dizajn i koncepciju svog osnovnog bloga.

Naravno, tumblr je sasvim dobar i kao prvi, jedini ili osnovni blog.

Zanimljivo je da na tumblru, kao na nekoj društvenoj mreži, možete dodati prijatelje tumbače i pratiti njihove unose u nekoj vrsti feeda. Opcije za promenu izgleda vašeg tumbleloga se dobijaju klikom na zupčanik u gornjem desnom uglu kontrolnog panela. Možete promeniti bukvalno sve, ali i odabrati neku od ponuđenih odličnih tema.

Nadam se da ćete ovde u komentarima reći šta vam se na tumblru sviđa a šta ne (pošto se na mom tumblelogu ne mogu ostaviti komentari), a ako već imate tumblr blog, možete podeliti adresu sa ostalim čitaocima.