Pomalo smo već zaboravili da je pred predsedničke izbore potpisan pred-sporazum između Vlade Srbije i Rusije o izgradnji gasovoda i prodaji NIS-a Gaspromu. Taj ugovor je
obljavljen na sajtu Vlade Srbije. Juče je potpisan još neki dodatni sporazum, ali o njegovom sadržaju još uvek ne znamo ništa.
Sporno je od početka nekoliko stvari - odredba ugovora po kojoj u kompaniji koja će upravljati gasovodom ruska strana ima 51% učešća a srpska 49%, i drugo - privilegovana prodaja NIS-a bez tendera. Na kraju, kao treća stvar, dok se ne objavi i najnoviji sporazum, mi ne znamo ništa ni o tome ko će arbitrirati u slučaju kršenja sporazuma od strane ruske strane u pogledu investicija ili ekoloških obaveza, ili pak različitog tumačenja odredbi sporazuma. Ako sudimo po analogiji sa kolonijalno-ropskim odnosom koji je do sada postojao između dve vlade, izgleda da će Rusi obavljati i ovaj zadatak.
Što se prve stvari tiče, vlasničkog udela u novoj gasnoj kompaniji, predsednik Tadić je u nastupu iskrenosti pred same izbore saopštio zašto je zapravo prepušten većinski udeo Rusima (što je neuobičajeno, jer su recimo Bugari koji su takođe napravili ugovor sa Gaspromom, obezbedili 50% učešća): on je naime prvi došao na ideju da se gradi gasovod sa Rusima, još 2004, doduše on je tada mislio da srpska strana treba da ima 50% učećšća, ali dodaje Tadić "Rusija nije tada bila ovako ekonomski u usponu kao sada, niti je tako odlučno podržavala našu politiku oko Kosova". Time je predsednik direktno na Televiziji B 92,
emisija Poligraf, (22 min 10 s. snimka i dalje) priznao da je ceo aranžman sklopljen kao uzvratna usluga za rusku podršku oko Kosova, odnosno da je 51% i NIS moralo da bude dato, jer je Rusija u međuvremenu pojačala podršku Srbiji oko Kosova. Da postoji pravna država u ovoj zemljji, predsednik i premijer bi odgovarali za sklapanje štetnog ugovora, a možda i za nacionalnu veleizdaju jer energetsku sigurnost zemlje vezuju za državnu naftnu kompaniju jedne strane zemlje. Video snimak ove emisije bio bi ključni dokaz na procesu protiv predsednika.
Šta sledi iz ovih 51% Gasproma? U istom intervjuu predsednik kaže da je "politika jednako energija". Da tačno tako, i to možemo da vidimo na primeru korišćenja Gasproma prema zemljama kao što je Ukrajina. U sred zime, ili pred izbore, ispostavi se da će Gasprom zavrnuti slavine ako se ne plati dodatnih 500 miliona ili 2 milijarde ili 5 milijardi na ime odjednom nastalog "duga". Koji će biti oprošten ako pobedi na izborima onaj ko treba (neki sprski Janukovič, kojih, dao Bog ima koliko hoćete). Rusija, dakle, koristi prirodne resurse koje ima da bi širila svoje imperijalne političke ambicije kroz subvencionisanu prodaju resursa poslušnim državama i ucenjivanje neposlušnih prelaskom na tržišne (ili češće "tržišne" uslove) uslove. Da li biste volili da odluku o izborima i političkoj orijentaciji vaše vlade donosi jedna strana zemlja, i to ne bilo koja, nego Rusija Vladimira Putina i njegovih saradnika iz nereformisanog KBG?
Eto, "to je nama naša Vlada dala". I predsednik.
No, čak i da se manemo ideoloških procenjivanja ovog što se desilo - šta vama prvo padne na pamet kada neko u ime države sklopi očigledno štetan ugovor o recimo prodaji državnog preduzeća ili ulaska u veliki posao po očigledno vanrednim i nepovoljnim uslovima (kao što je onih 51% Gaspromu koje nije mogao da dobije u Bugarskoj)? Meni prvo na pamet pada korupcija. Kada srpska Vlada sklopi sporazum o izgradnji gasa, i za razliku od recimo Bugarske, ne uspe da obezbedi barem polovinu vlasništva nad zajedničkom gasnom kompanijom, onda ja zaključujem da su ugovarači posla sa srpske strane korumpirani. A ako nisu korumpirani onda su nekompetentni, što je možda još gore.
