Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

‘Najbolje stvari u životu su besplatne’ - ovako barem tvrdi proizvođač ove eko-naprave, no to baš nije uvijek tako. Ipak, u slučaju Sunca koje nam život daje jest. Upravo dok ovo pišem sunce daje život rotkvicama, mladom luku, špinatu i još pokojoj povrtnoj kulturi u vrtu pod kućom Gadgeterije. Isto to sunce daje život ručnoj svjetiljci koju vam predstavljam.
Što se tehničke strane tiče stvar je prilično jednostavna - minijaturna solarna ploča + akumulatorčić + tri LED diode = privjesak za ključeve u obliku ručne svjetiljke. Potpune dimenzije uređaja iznose 6 x 3.5 x 1 centimetar, svjetijlka stoji 7,99 funti i ako se mene pita praktična je do bola.
Izvor… croportal_url = "http://gadgeterija.net/?p=1341";croportal_title = "Solarna ručna svjetiljka";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal"; Vezani članci

Zbunite zbunjene Čehe svjetlećim loptama by Groovyrider on July 4th, 2007

Suncem pokretana vjetrenjača by Groovyrider on June 20th, 2007

Radni stol za ekološki osviještene gadgetomane by Groovyrider on December 19th, 2007

Solarni mišonja by Groovyrider on August 8th, 2007

Prijenosno solarno napajanje by Groovyrider on July 26th, 2007

U junu zevanjem počinje tvoje godišnje doba
duhovno
pričom odgovarajućeg sadržaja tvome malome
njuhu,
čitanjem lepih doživljaja ljubavnih i tajanstvenih.
Nešto je iza tebe, kad
i sama želiš da sačuvaš pozadinu svojih misli,
kad tvoja sopstvena senka videći te kao proleće
misli da je ona zima.

Ispovedati da je kiša neprijateljica nespokojstva,
reći ''dobro sam'' i uplašiti se glasa svoga,
biti tužan u času kada se otvaraju snovi,
to otkriva tvoju želju da izbrišeš uspomenu svoju,
da uskratiš mojoj tajni svoj život.

Jednostavna je istorija sveta, kao ova priča.
Ali sad počinješ da vičeš u tišini,
bez vatre da pališ cigarete,
da se gledaš bez ogledala.
Kao da ja ne čujem, ženo, kroz tvoje telo
straha tvoga zaglušnu buku.
Kao da ne osećam da nas šiba ona ista slepa
vetruština,
jer možemo
pridržati svojim sklopljenim rukama glavu vremena,
koja pada kao njihanje šetalice,
jer u junu cvetaju uspomene i sazrevaju snovi,
jer već znamo šta stoji između moje snage
i slabosti tvoje,
jer smo iza svojih sopstvenih misli;
doživljaj ljubavni i tajanstveni ponovo čitamo.

Hoakin Pasos

Započelo je kao nemoguća misija. Zaista, kako nazvati to što autobus umesto u 07:00 kad mu je vreme za polazak uputi se prema Palama već u 06:50? Naravno, bez nas. Svašta bih očekivala da se desi, da autobus ne ode uopšte, da kasni sat-dva, možda i dan, ali da ode ranije od predvidjenog vremena to nikako nisam očekivala! Medjutim, to se brzo sredilo, sledeći autobus, sunčano jutro nas ispraća iz Beograda… Ma nema teorije da negde na nekih 300-400 km odavde ima snega! Predubedjenje da svi oni site-ovi ne daju tačne informacije o visini snežnog pokrivača na Jahorini je jos više pojačano činjenicom da smo putovanje dobili na poklon. Ko zna kad stignemo tamo da li će uopste ičega biti… Neću sad reći da sumnjičavost vodi sve dotle da u mislima zamalo i Jahorina nije izmeštena na neko drugo mesto! Za nju sam skoro pa 100% sigurna da će biti tamo. Sve ostalo mi je u glavi pod velikim znakom pitanja.

Nasmejana i mlada ekipa turisticke agencije Kabeza je izašla u susret našim željama i omogućila nam da ipak odemo u terminu kad je prethodno i bila predvidjena realizacija putovanja, kako bismo bili u mogućnosti da se organizujemo s poslom i sve ostalo. Svesno smo pristali i na mogućnost da nas olimpijska lepotica dočeka s visibabama i ljubičicama na stazi umesto snežnog pokrivača!

Put je započeo odlaskom autobusa, mojom sumnjom u postojanje svega, iščekivanjem…a nastavilo se…

Jahorina, mart 2008.godine.

300 km udaljenosti od Beograda, 30 km od Sarajeva, 15ak km od Pala… Svaki novi korak, svako smanjenje razdaljine do cilja otkriva po neku novu prirodnu lepotu, carobnu sliku prirode.

Sunčano jutro koje nas je ispratilo iz Beograda kao da se preselilo na vrhove pokrivene snegom. Jahorina u svoj svojoj lepoti kao da se smejala srdačno nas dočekujući, namigujući iza drveća…Kao da igra se žmurke svakoga trena s neke druge strane je nadjete kako vas dočekuje.

Isto tako nasmejano osoblje vile Olimp nas je dočekalo, smestili su nas u predivan apartman i više zaista nije bilo sumnje da ćemo ovo putovanje pamtiti po lepim momentima…

Acer Heldreichi… Grcki javor

Kumovao je imenu Jahorine. U moru jela, borova, listopadnih šuma, javor ima dominantnu ulogu. U nekoj prošlosti davnoj premetanjem nastade od Javorine Jahvorina, pa od nje i Jahorina. U nekom vremenu sadašnjem, h se odomaćilo u mnogo reči, pa nastaše poneke nove, na momente možda i nezgrapne reči, a negde opet ono nosi onaj sasvim nežan prizvuk orijenta, mističnog i tajanstvenog h-a…

Rekoh… dočekala nas je snežna lepotica okupana suncem , priroda u igri svetlosti i tame, grane savijene pod teretom nežnosti, kao da skrivaju negde kraj korena nežne listove koji će za već nekoliko dana otkriti prolećno cveće ili za ne tako dugo vremena podariti slučajnog prolaznika ili putnika namernika bobičastim plodom jagode ili borovnice, možda i pečurkastom damom zaštitnicom, malom ˝ kišobrančicom ˝ naviklom da pod svoje skute sakrije poneku nežnu lisku.

Dočekale su nas zaposlene žice i vesele staze obučene u šarene skafandere, raznovrsna i raznobojna odela koja se manje ili više uspešno kotrljaju niz padine, elegantno klize ili hrabro prkose, već u zavisnosti od spretnosti figura u pokretu.

Jahorina nudi za svakog po nešto. Od prvih početničkih koraka na skijama i bebi liftovima, do savršenih mogućnosti da ispitate svoj olimpijski duh ukoliko ste vični. Približno 20 km uredjenih staza se smenjuje u težinama, nagibima, izazovima.

Jedan od posebnih užitaka predstavlja noćno skijanje, na jednoj od najlepsih staza Poljice.

Prosečan broj snežnih dana je 175 u periodu od oktobra do maja. Najveći vrh planine je Ogorjelica sa 1916 m nadmorske visine.

* * *

Kult olimpijade održane sada već tako daleke 1984. godine se još uvek neguje, simboli su ostali, dragi lik Vučka i olimpijskog obeležja. Isto to smo mogli primetiti i u Sarajevu. Šetnja basčaršijskom kaldrmom nudi pregršt suvenira na tu temu. Sarajevo koje se razlikuje od Sarajeva tih osamdesetih… Ali o njemu u nekom drugom putopisu… O šetnji kraj Miljacke, o vrelu Bosne, ćevapima kod Ferhatovića i bureku…

* * *

Imali smo prilike da vidimo i osetimo i ćudi Jahorine, u njenom naglom menjanju raspoloženja, gde obasjana suncem i vesela pretvara se u sivu i surovu vučicu što pronosi huk dok se oblaci spuštaju nad njom, a vrhovi nestaju u magli… A ubrzo zatim u borbi prirode opet pobedu odnesu odsjaji na kristalima pahulja zaspalih na tlu…

Jahorina nudi jedan zdravi udisaj, injekciju prirode koja će vas osnažiti, probuditi, naterati na aktivnosti do poslednjih atoma snage kako ne biste slučajno propustili deo lepote i zdravlja. Pitomo i divlje se druži sa svima koji na njoj borave. Odlaskom na Jahorinu sigurno dobijate jednu dragu prijateljicu, biserno belog osmeha, oka gorske boje, od borova vedja igličastih. Planinski raj.

Hvala gDestinaciji i Kabezi…

Ljilja i Marko…

Veselin Jevrosimović, vlasnik ComTrade-a, za Politikin poslovni klub, odgovarajući na pitanje šta bi uradio kada bi bio ministar, kaže:

"Stvarno bih zabranio uvoz polovnih računara."

Koliko ja znam, uvoz polovnih računara je već zabranjen. Pretpostavljam da se reč "stvarno" iz Jevrosimovićeve izjave odnosi na to da se ta zabrana baš i ne sprovodi, ne znam.

Bazelskom konvencijom, koju je Srbija potpisala 2000. godine je regulisana međunarodna trgovina "opasnim i ostalim otpadom". Odluka naše vlade da zabrani uvoz polovnih kompjutera se zasniva na toj konvenciji.

Međutim, problem je u tome što je konvencijom otpad definisan kao "proizvod koji se više ne može koristiti". Činjenica da je u Srbiji zabranjen uvoz dva meseca starog kompjutera, zbog zaštite životne sredine, predstavlja izigravanje Bazelske konvencije, jer se prosto ne radi o otpadu. Da smo članica STO-a, to bi moralo da se ukine.

Prosto rečeno - radi se o staroj, dobroj, zaštiti domaće industrije i ta odluka nema apsolutno nikakve veze sa zaštitom životne sredine.

Da ne bi ova avlija služila za otpuštanje izlučevina,
od sada pa na dalje svi na moderaciji.

Forever.

Nemoj re??i da te nisam upozorio dragi ??itao??e. Znao si da ne smije?? ovo da pro??ita??. Ali opet nisi mogao izdr??ati, jel’ da ? Mnogi su odustali?? i to je bilo kobno za njih, neki su jo?? uz mene i moju pri??u. I oni su bili radoznali, isto kao i ti. ??ta se to krije u tim [...]

Nemoj reći da te nisam upozorio dragi čitaoče. Znao si da ne smiješ ovo da pročitaš. Ali opet nisi mogao izdržati, jel’ da ? Mnogi su odustali  i to je bilo kobno za njih, neki su još uz mene i moju priču. I oni su bili radoznali, isto kao i ti. Šta se to krije u tim [...]

(Nova vest)
ASUS ima u planu da proširi Eee PC liniju računara novim desktop modelima.Oznaka ovih modela će biti E-DT i temeljeni su na Intel platformi. Prvi modeli će imati Celeron CPU, a zadnji dvojezgrične Intel Atom CPU-e.Veći deo specifikacija još uvek nije poznat, na netu su se pojavile slike ASUS Eee PC računara u desktop verziji .Očekuje se da će se E-DT pojaviti tokom drugog kvartala na tržištu, tj. krajem aprila i početkom maja meseca.Cena E-DT će biti između 200 i 300 $.
Izvor:bench-market.com

Slažem se sa izjavama da se ne vrti sve oko Googlea ukoliko su one u pravom kontekstu. Kada se izrađuje web treba se sve vrtiti oko posjetitelja koji će ga koristiti da bude što jednostavniji za korištenje. Nije sve u Googleu kad je u pitanju web, treba paziti i na dosta drugih stvari koje su u tom kontekstu bitnije od samog Googlea. Recimo dizajn, način programiranja, funkcionalost, struktura weba, treba pripaziti na browsere itd. Kada se pripazi na sve to definitivno ćete time dobiti web koji odgovara i tražilicama. Na sve to treba pripaziti na neke osnovne sitnice vezane uz tražilice i web će biti prilagođen i za njih.

Još da dovršim svoj naslov posta, ne vrti se sve oko Googlea, no kad je u pitanju posjećenost i povećanje posjećenosti onda se sve nažalost doslovno vrti oko njega htjeli mi to priznati ili ne. I to je vrlo lako za dokazati, dovoljno je da pogledate nekoliko statistika svojih sajtova ili da pogledate statistike malo posjećenijih sajtova ukoliko imate mogućnosti za to i svi ćemo vidjet isto. Većina prometa je isključivo Google. Ukoliko je brand jak bit će nešto viši postotak za direct bookmark, ukoliko ima dobrih i prometnih linkova bit će nešto jači postotak za referal posjetu, no većina posjete će i dalje biti Google. Bilo plaćena ili neplaćena posjeta. Ja osobno još nisam vidio statistiku u kojoj Google ili ostale tražilice ne igraju glavnu ulogu, neću reći da je to nemoguće jer nije nemoguće nego je vrlo rijetko.

I onda kada želite povećati posjetu, a zaobići Google, to će vam biti jako jako težak posao i jako jako skup posao. Možete povećati direct bookmark i posjetu sa linkova, no to sigurno neće zamijeniti Google u nekom ozbiljnijem postotku. A ostali načini? Nema ih. Posjetitelj isključivo na vaš web može doći preko tražilice, preko linka ili direktno upisom domene.

Narode, jedan savet: nikada ne prihvatajte rezervacije za presedanje sa leta na let između kojih nije bar jedan sat. O boravku u Barseloni nemam bog zna šta da napišem, bilo je kao što smo i očekivali, sastanci, prezentacije, ručkovi, sastanci, prezentacije, večere...tek par prilika za sat vremena šetnje bez cilja, tek onako da se oseti grad. Ali je zato povratak bio spektakularan. U želji da se izbegne povratak u ponoć preko Frankfurta išlo se na opciju Barselona-Minhen-Beograd. Ali, ne lezi vraže, samaljot je kasnio u polasku iz Barselone dobrih 15 minuta. Onda sletanje, pa nikad sporiji izlazak putnika iz aviona...ne razumem ljude koji u avion unose 100kg tereta i onda zaguše nas "laku konjicu" koji bi da izađemo što pre. Zatim je usledila vožnja autobusom do zgrade i to je trajalo još dobrih 5 minuta. Konačno dotrčavam do pasoške kontrole (jerbo sledećim letom izlazim iz EU) na kojoj policeman ugodno ćaska sa čovek ispred mene i tih par minuta izgledaju kao večnost. Tik, tak, tik, tak, još minut do polaska mog aviona, razmišljam i o sopstvenom prtljagu koji možda neće stići na avion...konačno dobijam pečat u pasoš, dotrčavam do terminala i ... tamo nema nikoga. Avion je odleteo...tačno na vreme, naravno.

Na šalteru za nas jadnike koji su izgubili let ljubazni Nemac mi pravi novi raspored...nije baš neki izbor, Beograd nije London, iz Minhena se leti tek sutra...i zamislite, dobijam opciju Minhen-Frankfurt-Beograd...sa sletanjem u ponoć!

Tri sata u Mihnenu na aerodromu (da je bar šest pa da odem do grada u blic vizitu) osećao sam se kao Tom Henks u filmu Terminal. Kreten iz istočne zemlje u raspadu zarobljen na aerodromu. Dobio sam čak i vaučer u vrednosti 10 evra da nešto pojedem. Biram najbolji restoran na aerodromu i jedem isključivo nemačke specijalitete (kobasice, kupus, krompir zalivene mutnim pivom). Let do Frankfurta traje 45 minuta (u najvećem avionu kojim sam se ikada vozio, ima skoro 300 mesta), a zatim još 2,5 sati čekanja. Ne moram ni da spominjem da sa silne pare potrošio tokom čekanja, silne prodavnice, kafei, restorani i free shopovi su tamo baš zbog toga. Vreme sam prekraćivao čitajući Wired, Mojo (specijalno izdanje povodom 30 godina novog talasa, obavezno nabavite) i Sorokinov roman "Trideseta Marinina ljubav", a u trenucima očaja sam ležao na stolicama i zurio u giant screen na kome non-stop ide CNN.

U kuću sam ušao u 00:45, tačno 14,5 sati pošto sam izašao iz hotela...inače vrlo slatkog iz Eurostars lanca...eto...whole day adventure.

U subotu smo kupili kola, Ford focus sedan iz 2004, metalik srebrni...valjda će nas služiti kao što nas je služila Nissan Micra ove 3,5 godine...ako je neko zainteresovan da kupi ovog pouzdanog mališu iz 1999. neka se javi.

Uveče bili u Grand Kazinu (ex hotel Yugoslavia) ali ne da bi se kockali već da bi jeli u sjajnom restoranu Ginger. Azijska kuhinja u najboljem izdanju, par desetina jela, all you can eat sistem, po osobi cena 1000 dinara!!! Piće nije uključeno ali su i tu cene korektne. A i vredi videti stotine ludaka koji ostavljaju novac na aparatima i na stolovima. Pripremite se za 10tominutnu proceduru dobijanja kartice (obavezno ponesite ličnu kartu) ali to je samo prvi put. I rade već od podneva, dakle, može se otići i na ručak.

Veče završili u Šipražju, Zoza puštao svoj eklektični play list, bilo simpa ali jezivo zagušljivo i mislim da ću to mesto od sada preskakati bar dok ne ulože neki dinar u ventilaciju. Ipak je ufur 150 dinara i za te pare očekujem da dišem makar jednim plućnim krilom i da ne smrdim na pušionicu kada izađem.

Nedelja je bila super. Šetali pored MSU-a, ležali na travi i gledali u plavo nebo.