Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
Preselih blog na novi domen. Uopšte mi nije bila ideja da to danas sređujem, ali sam nešto zeznuo sa bazom pa sam morao. Krpljenje stare instalacije ili podizanje nove i import podataka su podrazumevali istu količinu posla pa sam se odlučio da presečem i prebacim ceo sistem na novi domen.
Još treba neke stvari da skuckam (301 redirekcije i linkovi koji pucaju na stari domen unutar tekstova), ali sve ostalo bi trebalo da bude funkcionalno. Prijavite ako nešto negde ne radi kako treba.
Jel prethodni post bio divan likovni tizer, a?
Reko bi čovek, ovaj mlad svet kad ode da šeta subotom samo vidi lepo!
I sve sunce.
I sve likovno, sunce mu likovno i lepo!
Propagando bando!
Da vidimo o čem se radi:
Gosn Trojan mejt glavom bradom i kutijom!!!
Jer, jebo Frušku goru bez kineske robe!!!
Na planinarskoj maratonskoj stazi, ostaci sweet dreams.co pakovanja substituta.
Po odrpanosti kutije, da se zaključiti da su nečiji snovi ispunjeni pre jedno dva tri dana. Posle ove zadnje kiše.
Na suvo, dabome!
Slatki snovi!
Mirnooooooooo spavaj naaaaaaaaanooooooooo…
A uši Trojane, a?
Na bajke se zaboravilo?
Pragmatizam prevladao?
Kopanje rupa postalo suviše naporno?
Al manimo poetiku.
Crkoh od znatiželje!
Cela šetnja mi protekla u zamišljajima…ko s kim, zašto, koji kvalitet, jesu li baterije punjive, al na tom mestu pronalaska nema prostora za kola, tu se mora doći peške, jel nekom list upao u guzicu…
Scenario 1.
Njih dvoje. Potencija u piiiiip.
Scenario 2.
Njih dvojica. Jedna potencija u piiiiiip.
Scenario 3.
Njih dve. Hm. Fali mi jedna kutija!
Scenario 4.
Neka “slučajna” krava natakla na rog, i to u civilizovanijim krajevima u kojima se silikon smatra prirodnim materijalom, pa tako jadna zalutala u šumu. Zasvrbelo je nešto, stala da se češe o obližnje drvo…i hopala, otpade civilizacijski paketić s roga!
…
Sva scenarija mi smrde. Ko i ova kineska plastika!
….
Ani sudžeščn?
Ajmo sablogeri, malo kreativnosti.
Možemo valjda jedan valjan scenario sklepati 
Lagano se uhodavamo. Pogledajte šesti po redu podcast posvećen gadgetima i gadgetolikim pojavama. Omogućile su ga, a čije druge, nego vrijedne ručice Reprodukcije.tv.
Izvor…
croportal_url = "http://gadgeterija.net/?p=1336";croportal_title = "InterNETA, klap, 6. put";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";
Vezani članci
Svakojake stvari na Stvari.net by Groovyrider on December 11th, 2007
Napokon zaživio PhotoSonic.info by Groovyrider on March 17th, 2008
Gadgeterija među 10 naj hr blogova by Groovyrider on December 12th, 2007
eMisija u novom ruhu by Groovyrider on February 22nd, 2008
Uploadao sam sliku na uploadcentar.com by Groovyrider on February 16th, 2008
Tu smo mi, samo je Vanja malo bolesna. Malo kašlja i temperature, ništa strašno.
E to nije strašno, ali nešto drugo u mojim očima itekako jeste.
Juče smo Vanja i ja jedva našle taksi koji je pristao da nas poveze do kuće.
Od kuće zovem taxi telefonom, idemo u DZ (Dom Zdravlja, naravski). Jedno udruženje (koje pita za destinaciju) “nema nikog u blizini, molimo probajte kasnije”. Drugo udruženje posle dužeg čekanja šalje nam vozilo. Pritom, moram da pomenem da smo stalne mušterije, i da se svakog dana vozimo, znaju me već kad kažem adresu.
Odradili u DZ šta smo imali.
Izlazimo. Taksi stanica je neposredno pored DZ. Velika taxi stanica. Imam iskustva od ranije, vrlo neprijatnog, pa i ne pitam prvog, nego idemo do kraja reda, prilazim jednom koji je, po mojoj proceni, 12-15 u redu. Čuje dokle treba da nas vozi, odbija, kaže, pitajte nekog drugog. Pitamo drugog, isto. Tek je treći pristao da nas poveze.
Razmišljam sad, šta je ustvari trebalo da uradim. Da onoj dvojici zapišem brojeve i udruženja i da podnesem prijave? Da podnesem prijave policiji?
Taxi služba je usluga. Ako niste spremni da radite onako kako pravila kažu (a pravila kažu da se ne sme da odbije vožnja - tako sam barem ja razumela ova pravila ovde) onda nemojte ni da radite.
Čisto informacije radi, start je 98 dinara, a iznos na taksimetru do moje kuće 175 dinara.
Šta mislite o ovome? Nije prvi put da se dešava, pa onda sigurno nije ni poslednji. Kako da ubuduće reagujem?
Pritom, vide da imam dete koje slobodno mogu da kažem “jedva hoda”, sapliće se o svaku neravninu, iako je sve vreme držim za ruku.
Zaista, nisam do sad nikog ni za šta prijavila, ali mislim da je vreme da počnem, pogotovo, što mi se na ovoj taxi stanici ovakva situacija desila barem 20 puta.
Zapravo, budem besna u tom trenutku, ali mi je važnije da ono što treba odradim do kraja (u ovom slučaju da se dovučem do kuće) i posle zaboravim koju sam nameru imala.
Sad će moja prijateljica Laluve da me opet opomene da previše pričam o taksistima…
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
