Unosi za: Arhiva za 2008/04

iMac

CUPERTINO, Kalifornija- 28. travnja 2008. - Apple® je unaprijedio svoju ’sve-u-jedan’ iMac® liniju s najnovijim Intel Core 2 Duo procesorima i najsnažnijom grafikom ikada dostupnom na iMac računalima. Svi iMac modeli imaju brže procesore s 6 MB L2 priručne memorije i bržu 1066 MHz prednju sabirnicu, a većina modela ima 2 GB standardne memorije. 24-inčni iMac sada nudi Intel procesor brzine 3,06 GHz i kao opciju, vrhunsku NVIDIA GeForce 8800 GS grafičku karticu, naglašavajući vodeće mjesto iMaca kao najboljeg ’sve-u-jedan’ stolnog računala kako za korisnike kućnih i školskih računala tako i za profesionalne korisnike.”iMacov predivni aluminijsko-stakleni ’sve-u-jedan’ dizajn apsolutni je hit među korisnicima i samo je jedan od razloga zašto prodaja Maca raste tri i pol puta brže u odnosu na prodaju PC-a,” rekao je Philip Schiller, Appleov stariji potpredsjednik Worldwide Product Marketinga. “S najnovijim Intel procesorima, s novim bržim grafičkim mogućnostima i s više memorije, korisnici sada imaju još više razloga voljeti iMac.”iMac sada ima vrhunske odlike u praktičnim ’sve-u-jedan’ kučištu: u svim modelima ugrađeni su brži Intel Core 2 Duo procesi, 1066 MHz prednja sabirnica, do 4 GB 800 MHz DDR2 SDRAM memorije te ‘widescreen flat-panel’ zaslon koji podržava milijune boja. Po prvi puta 24-inčni iMac ima mogućnost ugradnje NVIDIA GeForce 8800 GS s 512 MB video memorije, što do dva puta unapređuje standardne performanse grafički zahtjevnih aplikacija. Kako bi se omogućilo najsuvremenije i najučinkovitije povezivanje radi bržeg i spretnijeg prebacivanja digitalnih fotografija, glazbe i video sadržaja, iMac ima ugrađeno AirPort Extreme® 802.11n Wi-Fi umreženje koje je do pet puta brže od 802.11g, Bluetooth 2.1+EDR, Gigabit Ethernet, ugrađenu iSight® video kameru, ukupno pet USB 2.0 priključka (uključujući dva na novoj Apple tipkovnici) te jedan FireWire® 400 i jedan FireWire 800 priključak.
iMac nastavlja Appleovu zalaganje za proces zaštite okoliša primjenom izdržljivih materijala koji se mogu reciklirati, uključujući staklo otporno na ogrebotine i vrhunski aluminij. Svaki iMac model je klasificiran kao EPEAT Silver, a energetski učinkovit iMac u skladu je sa strogim Energy Star 4.0 zahtjevima za potrošnju energije.
Svaki Mac računalo dolazi s programskim paketom iLife ‘08, najznačajnijom nadgradnjom Appleovog nagrađivanog seta digitalnih lifestyle aplikacija, koja sadrži novu verziju iPhoto® i iznova osmišljen iMovie®, obje aplikacije izravno povezane s novom .Mac Web Galerijom za online razmjenu fotografija i filmova. Svaki Mac također uključuje Leopard®, šesto izdanje najnaprednijeg operacijskog sustava u svijetu koji sadrži Time MachineTM, potpuno lagan i jednostavan način automatskog arhiviranja svih sadržaja na Macu, redizajnirani FinderTM koji omogućava korisnicima brzo pretraživanje i korištenje datoteka sa više Macova, Quick Look - novi način pregledavanja sadržaja dokumenata bez pokretanja aplikacija, Spaces - intuitivnu novu mogućnost stvaranja grupe aplikacija i trenutnog prebacivanja iz jedne u drugu, potpuno novi desktop uz Stacks koji omogućava jednostavan pristup datotekama iz Docka te značajna poboljšanja Maila i iChata. .Mac korisnici mogu se služiti i novom Back to My Mac značajkom koja omogućava pretraživanje i pristup datotekama na njihovom kućnom računalu s udaljenog Maca putem interneta.

Cijene i dobavljivost na hrvatskom tržištu objavit ćemo uskoro.

croportal_url = "http://gadgeterija.net/?p=1463";croportal_title = "iMac od sada s bržim procesorom i grafičkom";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal"; Vezani članci

CES 2008: Logitech predstavlja Harmony One by Groovyrider on January 10th, 2008

Pratite riječki karneval internetom by Groovyrider on January 31st, 2008

Vip ima 2,18 milijuna korisnika by Groovyrider on January 17th, 2008

XPERIA – novi brand Sony Ericssona by Groovyrider on February 11th, 2008

MDA Touch Plus u ponudi T-Mobilea by Groovyrider on April 3rd, 2008

Nisаm ni znаo zа аdolfhitlеrovski ispаd Biljаnе Srbljаnović o "džibеrimа i džibеrskim bеbаmа". izgovorеn prе čitаvih tri godinе. Srеćom, аutorkа ovе gnusnosti jе, tokom аktuеlnе izbornе kаmpаnjе zа grаdonаčеlnikа/cu prеstonicе nаm, u mеdijimа ponovo upitаnа o tomе što jе izgovorilа.
Ali, nа tomе sе zаvršilo. - Jеstе li STVARNO to rеkli?
- Jеsаm, pа?

Nаžаlost, nisаm čuo dа sе bilo ko od njеnih protivkаndidаtа, kаo ni mеdijа, posеbno zаbrinuo oko tе izjаvе zbog kojе sе Srbljаnovićеvа nijе ni izvinilа džibеrimа čijа grаdonаčеlnicа žеli dа postаnе. Dа o morаlnoj monstruoznosti svеgа ovogа nе dužimo, kаo ni o zаbrinjаvаjućеm mеntаlnom stаnju društvа kojе, nа ovаkvе ispаdе viđеnih Nеvlаdnikа (u pаuzаmа Morаlizаtorskih Kаmpаnjа u njihovoj rеžiji), rеаgujе vеć pаvlovljеvski istrеnirаno, tj. robovski disciplinovаno. Nеgo, brigа nа vеsеljе. Dobrа vеst jе tа dа sе Pаvlе Ćosić osvrnuo nа Biljаnin mаjnkаmpfovski hаiku. Prеporučujеmo, u iščеkivаnju Lеposаvе II. With the vengeance :).

http://www.youtube.com/watch?v=kl8mpAvTm_Y

Meni je Moloko u devedesetima otprilike isto što i Blondie u osamdesetima, i mislim da je dobro da upravo s Moloko obilježim prebacivanje na novu blog temu. Mrak.org je rockinblue koristio više od godinu dana i kako se mnogo toga desilo, tako je sad vrijeme za malo drugačiju formu.

U slijedećih nekoliko dana doći će do još poneke promjene na mrak.org, ali o tome kada dođe vrijeme.

Misao dana:
And the atmosphere is charged.
In you I trust.
And I feel no fear as I
Do as I must.

Od pre godinu dana kada je puštena priča o tome kako je Microsoft napravio cross-browser platformu (i plugin) za ozbiljne multimedijalne aplikacije (Rich Internet Applications - RIA) - SilverLight, postavlja se interesantno pitanje koliko će ova tehnologija “zauzeti Web prostora”, obzirom da se radi o direktnoj konkurenciji Flash/Flex tehnologiji, koja je vidljiva na pretraživačima! Evo malo poređenja tehnologija - ovde. Nedavno je puštena i verzija MSIE 7.0 sa dodatkom SilverLight-a.

Jedna od prednosti ove tehnologije je postojeći broj programera u .NET tehnologiji (kao i  “Silverlight offers a flexible programming model that supports AJAX, VB, C#, Python, and Ruby“), a ako vas interesuje kako to sve tehnički izgleda, pogledati primere i tutorijale ovde i ovde.

Evo ga i primer implementacije SilverLight-a na Web stranicu, kao i plugin za WordPress (nisam ga probao, ali ima neki problem sa implementacijom samog koda bez plagina, bar u ovoj verziji WP-a).

<iframe src=”http://silverlight.services.live.com/invoke/32/SlLogo/iframe.html”
frameborder=”0″ width=”258″ height=”100″ scrolling=”no” />

Ovo je primer SilverLight Aplikacije

U svakom slučaju, videćemo… Čuo sam da će u narednom periodu Microsoft dosta investirati u promociju ove tehnologije… što ovde nije slučaj, bar za sada… )

Znaš,
dugo te nema.
A kad poželim
ponekad
samo zaronim
u ruke
u bore.

A znaš,
pojavile su se.
Jasne su.
Pogledam ih u ogledalo
ponekad
dok čekam.
Volim da vidim
svoj izraz lica
tad
on me otrezni.

Onda,
samo uzdahnem
malo jače
i … prodje.

A stvarno, gde si?

Suzana  Janačković  Živković 

Rogers Wireless, najveći mobilni operater u Kanadi, nedavno je tjekom redovne konferencije vezane za financijski izvještaj tvrtke objavio da je postignut dogovor sa Apple-om te da bi negdje “tijekom ove godine” iPhone napokon došao u Kanadu. Dodatne informacije i detalje ugovora nisu htjeli precizirati, kao ni to radi li se o trenutnoj verziji ili [...]

Sino?? smo se vrteli u krug. Neobi??an pomalo, ali poznat svima. Zove se za??arani. Takvo su mu ime dali. Ne mo??e?? ta??no da odredi?? po??etnu ta??ku po kru??nici, jer je udaljenje svih ta??aka od centra, od su??tine, identi??no i dodala bih jako daleko.

Olovku, koja pi??e srcem, ste mogli da vidite ovde. Lepa olovka, srcem je napravljena, maleno srce je obuklo i pokazalo svetu. Simboliku iste niko nije shvatio. I to nije najtu??nije koje je moglo malenom srcu koje je obuklo da se desi. Razo??arana je, jer nije mogla da odrecituje pesmu svoje sestre, nije mogla da ka??e da je ovim htela da poka??e svim mamama i tatama da je sa vrti??em zavr??eno, da je ona pred??kolac, i da ??e ona, kao i svi njeni drugari pred??kolci, na jesen, uzeti sli??ne olovke u ruke i po??eti sa ozbiljnim obrazovanjem. Ako bih po??ela da pi??em o obrazovanju rasplinu??u se, pa ??u ovoga puta to da presko??im.

Vi??e puta sam bila prinudjena da ??itam i slu??am kojekakve komentare i pitanje ???za??to pi??e?? blog???? i koliko god puta da sam odgovorila na isto, pona??anje i reakcija koju bih time izazvala bilo je totalno nerazumevanje. Kao da me ne ??uju, kao da ne razumeju re??enice koje stoje ipred njih.

I, ne razumeju. To sam zaklju??ila.

Kada bilo ko od nas krene sa nekom promocijom, uvek se postavi pitanje, koji je to na??in, koji najbolje promovi??e nekog ili ne??to. I uvek se ispostavi da je najbolja promocija ???licem u lice???, nama poznatiji ???u ??etiri oka???, sa tendencijom da postane ???u tri??? ili pak ???u dva??? oka, i to je definitivno ono o ??emu ??u sada da napi??em par re??i.

Ako govorimo o ???u ??etiri oka??? , postoji vi??e na??ina da se ovo postigne. Da se sretnete sa nekim, na kafi na primer, bilo gde, i da zapo??nete pri??u. Da napi??ete pismo toj osobi, ili da napi??ete to u svoj javni interaktivni dnevnik, i da sa??ekate da neko od onih koji tu svrati to pro??ita. Efekat je postignut, na ovaj ili onaj na??in. Ovaj poslednji, koji sam navela, je po meni najbolji, od svih elektronskih medija, jer se ne name??e, ne maltretira ??itaoca i mo??e, ukoliko mu ne prija, da iskoristi malo crveno dugme (gore desno) u svakom trenutku.

Taj famozni ??etvrtak, je bio povod za jako dobru raspravu o demokratiji i promenama, zbog ??ega sam sino?? sko??ila na noge sa stolice i mahala rukama kao omamljena, ne bi li me neko razumeo. Sve ono ??to sam uspela da postignem bilo je ???ali niko nije rekao da ti nisi u pravu, jesi, ali je na??in na koji ??eli?? da postigne?? cilj, totalno pogre??an i nije demokratski ve?? radikalan.??? Tu uvredu, ba?? sebi ne mogu da dozvolim, ??ak i kad znam da je stigla od osoba meni jako bliskih i dragih.

Hala Sportskog centra je bila puna, ta??nije zapadna strana. Mi smo bili u uglu te stane. Na??a deca su bila na terenu, slatka, pod maskama, i svako od njih je htelo da ispri??a svoju pri??u ponosno nose??i svoju masku. Bili su poslu??ni, slu??ali su svoje vaspita??e, ??etali bi kad bi ih voditelj pozvao da to urade, i uredno se vra??ali na svoja mesta. Vaspita??i su bili takodje na visini svog zadatka, skidali im maske ukoliko bi im zasmetale, vodili ih u toalet, dr??ali ih za ruke da ne padnu, ma bila je milina gledati ih, i gledati lepotu dobro obavljenog posla.

??ta u stvari nije bilo dobro u svemu ovome? Odmah ??u vam re??i, pojedini roditelji i ja. Za??to?

Rekoh da je bila puna samo zapadna strana, isto??na je bila gotovo prazna. Mesta je bilo i za tih pedesetak, koji su svojim pona??anjem uspeli da iziritiraju i voditelja programa, koja je ina??e jedna jako fina dama srednjih godina, vaspita?? i kojoj je na kraju programa bio potreban neki lek za umirenje. I to je ono ??to sam videla ja, i ??to su videli svi oko mene, i ??to su ??uli svi u sali. ??uli jesu, ali poslu??ni nisu bili.

Neki od tih bri??nih roditelja su sumanuto slikali svoju decu, vukli za rukav profesionalce sa kamerama i fotoaparatima, da slikaju njihovu decu, da obrate pa??nju na njih, i da bi ih lak??e pronalazili stajali bi u redu zajdeno sa decom, umalo nisu hodali sa njima, i mahali fotografima. Pojedini su stajali ispred reda u kome je stajalo njihovo ??edo, a ostali su napravili krug oko njih i spre??avali sve ostale u sali da vide svoju decu. Da bi ih videli roditelji su morali da stoje na svojim mestima, onda su po??eli da silaze i oni i na kraju je bila mrtva trka izmedju u??esnika i posmatra??a na terenu. Uzalud je voditeljica 30 puta zamolila roditelje da se povuku, da sednu, uzalud je obja??njavala da deca nemaju vazduha i da ih ometaju da priredbu privedu kraju.

Uzalud.

Nisam htela da ustanem sa svog mesta. Nisam htela da sidjem i ja na teren, ne bih li videla nagradjene mali??ane, nisam htela da postanem deo njih. Ali sam reagovala. Pasivno, dodu??e, od mene i nije moglo vi??e da se o??ekuje, rekla sam da je sramota, da treba da bude sramota sve one koji ne ??ele da ??uju, koji miniraju organizatore i teraju ih na grube re??i i to sve pred o??ima dece.

Bila sam besna, i bilo me je sramota za tudji sram.

Sino?? smo po??eli diskusiju o politici, o pljuvanju nesvesnih pojedinaca iziritiranih tekstom, o judima koji nemaju ni??ta ljudsko u sebi, koji su spremni da izmisle bilo ??ta i da ka??u bilo ??ta ??to bi moglo da degradira autora. Poznat na??in, jako poznat i efikasan. Efikasan za koga pitala sam i tu je u stvari po??ela ??ustra rasprava.

Nije trebalo da se me??am. Nije trebalo da ka??em ono ??to vidim. Nisam trebala da budem ja ta kojoj ??e da se okrenu oni koji su si??li medju decom, i da joj ka??u da je guska i budala. Trebala sam u tom trenutku da napi??em pismo i spustim ga u neko sandu??e za ??albe. Ali njega nisam nigde mogla da pronadjem, a bila sam direktno ugro??ena. Trebalo je da se utopim u masu, da postanem deo njih. Ja sam ta koja treba da se demokratijom bori protiv anarhije, i da je ono ??to radim trenutno, radikalno.

Na kraju dodjosmo do su??tine i do za??aranog kruga. U kom trenutku i od koga krenuti sa promenama. Od dece. Slo??ili smo se. A da bi deca radila ispravne stvari, da bi po??tovali prave vrednosti, potrebno je da ih mi stariji tome nau??imo. A mi, stariji, smo sve samo ne pravi ljudi za to. Ne dozvoljavamo ni onima koji su za to pla??eni da rade posao kako valja. Vezujemo im ruke, skrnavimo im re??i, ne po??tujemo ih mi kako valja i to nepo??tovanje prenosimo na decu. Ne po??tujemo zakone, koji postoje, ne reagujemo kad treba, i na pravi na??in.

Na kraju, reko??e mi da je ono ??to ja mogu da uradim, da svoju decu vaspitavam kako treba, i da ne dozvolim da me sve ovo ??to se oko nas de??ava promeni. I da naravno napi??em o tome post na blogu, i da ??e neko sigurno to da pro??ita.

Ja se pitam da li je to dovoljno, jer vaspitanjem, koja moja deca sti??u odudaraju ve?? sad od okoline, glupe su jer ne gledaju neki boks, neke borbe, velikog brata … i ne slu??aju Cecu. Njihovi drugari ne po??tuju pravo na izbor, ne pona??aju se demokratski i time im jasno pokazuju, da ako ??ele da budu deo dru??tva, treba prvo da izgube sebe.

Mo??da sam radikal, mo??da sam netolerantna, ali ako tolerantnost podrazumeva moje tupo gledanje u prazan prostor, gledanje KROZ problem a ne NA problem, pre??utkivanje o??iglednog lo??eg, utapanje u masu, jer u ovoj zemlji kvantitet vlada nad kvalitetom, ja ??u priznati. Jesam radikal ali na desnoj strani i nisam tolerantna. Ali nisam slepa, nisam glupa i nisam lo?? ??ovek. I ho??u SAD i ho??u SVE.

I to ??to sam sama, ne zna??i da nisam u pravu. Bori??u se i ???jedan na jedan??? i u 4, 3, 2, 1 oka, kako god kome prija i kako ??eli. Spremna sam na sve, ta??nije, na sve ??to ne podrazumeva da izgubim sebe.

Sinoć smo se vrteli u krug. Neobičan pomalo, ali poznat svima. Zove se začarani. Takvo su mu ime dali. Ne možeš tačno da odrediš početnu tačku po kružnici, jer je udaljenje svih tačaka od centra, od suštine, identično i dodala bih jako daleko.

Olovku, koja piše srcem, ste mogli da vidite ovde. Lepa olovka, srcem je napravljena, maleno srce je obuklo i pokazalo svetu. Simboliku iste niko nije shvatio. I to nije najtužnije koje je moglo malenom srcu koje je obuklo da se desi. Razočarana je, jer nije mogla da odrecituje pesmu svoje sestre, nije mogla da kaže da je ovim htela da pokaže svim mamama i tatama da je sa vrtićem završeno, da je ona predškolac, i da će ona, kao i svi njeni drugari predškolci, na jesen, uzeti slične olovke u ruke i početi sa ozbiljnim obrazovanjem. Ako bih počela da pišem o obrazovanju rasplinuću se, pa ću ovoga puta to da preskočim.

Više puta sam bila prinudjena da čitam i slušam kojekakve komentare i pitanje „zašto pišeš blog?“ i koliko god puta da sam odgovorila na isto, ponašanje i reakcija koju bih time izazvala bilo je totalno nerazumevanje. Kao da me ne čuju, kao da ne razumeju rečenice koje stoje ipred njih.

I, ne razumeju. To sam zaključila.

Kada bilo ko od nas krene sa nekom promocijom, uvek se postavi pitanje, koji je to način, koji najbolje promoviše nekog ili nešto. I uvek se ispostavi da je najbolja promocija „licem u lice“, nama poznatiji „u četiri oka“, sa tendencijom da postane „u tri“ ili pak „u dva“ oka, i to je definitivno ono o čemu ću sada da napišem par reči.

Ako govorimo o „u četiri oka“ , postoji više načina da se ovo postigne. Da se sretnete sa nekim, na kafi na primer, bilo gde, i da započnete priču. Da napišete pismo toj osobi, ili da napišete to u svoj javni interaktivni dnevnik, i da sačekate da neko od onih koji tu svrati to pročita. Efekat je postignut, na ovaj ili onaj način. Ovaj poslednji, koji sam navela, je po meni najbolji, od svih elektronskih medija, jer se ne nameće, ne maltretira čitaoca i može, ukoliko mu ne prija, da iskoristi malo crveno dugme (gore desno) u svakom trenutku.

Taj famozni četvrtak, je bio povod za jako dobru raspravu o demokratiji i promenama, zbog čega sam sinoć skočila na noge sa stolice i mahala rukama kao omamljena, ne bi li me neko razumeo. Sve ono što sam uspela da postignem bilo je „ali niko nije rekao da ti nisi u pravu, jesi, ali je način na koji želiš da postigneš cilj, totalno pogrešan i nije demokratski već radikalan.“ Tu uvredu, baš sebi ne mogu da dozvolim, čak i kad znam da je stigla od osoba meni jako bliskih i dragih.

Hala Sportskog centra je bila puna, tačnije zapadna strana. Mi smo bili u uglu te stane. Naša deca su bila na terenu, slatka, pod maskama, i svako od njih je htelo da ispriča svoju priču ponosno noseći svoju masku. Bili su poslušni, slušali su svoje vaspitače, šetali bi kad bi ih voditelj pozvao da to urade, i uredno se vraćali na svoja mesta. Vaspitači su bili takodje na visini svog zadatka, skidali im maske ukoliko bi im zasmetale, vodili ih u toalet, držali ih za ruke da ne padnu, ma bila je milina gledati ih, i gledati lepotu dobro obavljenog posla.

Šta u stvari nije bilo dobro u svemu ovome? Odmah ću vam reći, pojedini roditelji i ja. Zašto?

Rekoh da je bila puna samo zapadna strana, istočna je bila gotovo prazna. Mesta je bilo i za tih pedesetak, koji su svojim ponašanjem uspeli da iziritiraju i voditelja programa, koja je inače jedna jako fina dama srednjih godina, vaspitač i kojoj je na kraju programa bio potreban neki lek za umirenje. I to je ono što sam videla ja, i što su videli svi oko mene, i što su čuli svi u sali. Čuli jesu, ali poslušni nisu bili.

Neki od tih brižnih roditelja su sumanuto slikali svoju decu, vukli za rukav profesionalce sa kamerama i fotoaparatima, da slikaju njihovu decu, da obrate pažnju na njih, i da bi ih lakše pronalazili stajali bi u redu zajdeno sa decom, umalo nisu hodali sa njima, i mahali fotografima. Pojedini su stajali ispred reda u kome je stajalo njihovo čedo, a ostali su napravili krug oko njih i sprečavali sve ostale u sali da vide svoju decu. Da bi ih videli roditelji su morali da stoje na svojim mestima, onda su počeli da silaze i oni i na kraju je bila mrtva trka izmedju učesnika i posmatrača na terenu. Uzalud je voditeljica 30 puta zamolila roditelje da se povuku, da sednu, uzalud je objašnjavala da deca nemaju vazduha i da ih ometaju da priredbu privedu kraju.

Uzalud.

Nisam htela da ustanem sa svog mesta. Nisam htela da sidjem i ja na teren, ne bih li videla nagradjene mališane, nisam htela da postanem deo njih. Ali sam reagovala. Pasivno, doduše, od mene i nije moglo više da se očekuje, rekla sam da je sramota, da treba da bude sramota sve one koji ne žele da čuju, koji miniraju organizatore i teraju ih na grube reči i to sve pred očima dece.

Bila sam besna, i bilo me je sramota za tudji sram.

Sinoć smo počeli diskusiju o politici, o pljuvanju nesvesnih pojedinaca iziritiranih tekstom, o judima koji nemaju ništa ljudsko u sebi, koji su spremni da izmisle bilo šta i da kažu bilo šta što bi moglo da degradira autora. Poznat način, jako poznat i efikasan. Efikasan za koga pitala sam i tu je u stvari počela žustra rasprava.

Nije trebalo da se mešam. Nije trebalo da kažem ono što vidim. Nisam trebala da budem ja ta kojoj će da se okrenu oni koji su sišli medju decom, i da joj kažu da je guska i budala. Trebala sam u tom trenutku da napišem pismo i spustim ga u neko sanduče za žalbe. Ali njega nisam nigde mogla da pronadjem, a bila sam direktno ugrožena. Trebalo je da se utopim u masu, da postanem deo njih. Ja sam ta koja treba da se demokratijom bori protiv anarhije, i da je ono što radim trenutno, radikalno.

Na kraju dodjosmo do suštine i do začaranog kruga. U kom trenutku i od koga krenuti sa promenama. Od dece. Složili smo se. A da bi deca radila ispravne stvari, da bi poštovali prave vrednosti, potrebno je da ih mi stariji tome naučimo. A mi, stariji, smo sve samo ne pravi ljudi za to. Ne dozvoljavamo ni onima koji su za to plaćeni da rade posao kako valja. Vezujemo im ruke, skrnavimo im reči, ne poštujemo ih mi kako valja i to nepoštovanje prenosimo na decu. Ne poštujemo zakone, koji postoje, ne reagujemo kad treba, i na pravi način.

Na kraju, rekoše mi da je ono što ja mogu da uradim, da svoju decu vaspitavam kako treba, i da ne dozvolim da me sve ovo što se oko nas dešava promeni. I da naravno napišem o tome post na blogu, i da će neko sigurno to da pročita.

Ja se pitam da li je to dovoljno, jer vaspitanjem, koja moja deca stiču odudaraju već sad od okoline, glupe su jer ne gledaju neki boks, neke borbe, velikog brata … i ne slušaju Cecu. Njihovi drugari ne poštuju pravo na izbor, ne ponašaju se demokratski i time im jasno pokazuju, da ako žele da budu deo društva, treba prvo da izgube sebe.

Možda sam radikal, možda sam netolerantna, ali ako tolerantnost podrazumeva moje tupo gledanje u prazan prostor, gledanje KROZ problem a ne NA problem, prećutkivanje očiglednog lošeg, utapanje u masu, jer u ovoj zemlji kvantitet vlada nad kvalitetom, ja ću priznati. Jesam radikal ali na desnoj strani i nisam tolerantna. Ali nisam slepa, nisam glupa i nisam loš čovek. I hoću SAD i hoću SVE.

I to što sam sama, ne znači da nisam u pravu. Boriću se i „jedan na jedan“ i u 4, 3, 2, 1 oka, kako god kome prija i kako želi. Spremna sam na sve, tačnije, na sve što ne podrazumeva da izgubim sebe.

Po belom oblutku sejem
belo brašno

mleko niz prozore lije

belim konjem jezdim preko voda

uranjam kroz slojeve sebe
do neolitskog doba
u vinčansku kuturu
bez utvđenja,
razgovaram sa tvorcima figurina,
keramičkog posuđa.

Teleport otkucava
java

a ja, još ne bih u prezent
kroz levak vremena,

tamo bih odmorila.

Photobucket Photobucket

 (autor fotografije i pesme: jelenaartpoezija)

Dobro ne radi se baš o “klonovima” nego o još jednom slučaju “hackingtosh” manije. Nakon Asus EEE-a i OpenComputera na red je došao jedan UMPC. Riječ je o OQO subnotebooku na kojem je poduzetni entuzijast uspio pogoniti Mac OS X Leopard. Inače OQO je tvrtka sa debelim Apple zaleđem, oformljena od između ostalih i [...]
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37