Sino?? smo se vrteli u krug. Neobi??an pomalo, ali poznat svima. Zove se za??arani. Takvo su mu ime dali. Ne mo??e?? ta??no da odredi?? po??etnu ta??ku po kru??nici, jer je udaljenje svih ta??aka od centra, od su??tine, identi??no i dodala bih jako daleko.
Olovku, koja pi??e srcem, ste mogli da vidite ovde. Lepa olovka, srcem je napravljena, maleno srce je obuklo i pokazalo svetu. Simboliku iste niko nije shvatio. I to nije najtu??nije koje je moglo malenom srcu koje je obuklo da se desi. Razo??arana je, jer nije mogla da odrecituje pesmu svoje sestre, nije mogla da ka??e da je ovim htela da poka??e svim mamama i tatama da je sa vrti??em zavr??eno, da je ona pred??kolac, i da ??e ona, kao i svi njeni drugari pred??kolci, na jesen, uzeti sli??ne olovke u ruke i po??eti sa ozbiljnim obrazovanjem. Ako bih po??ela da pi??em o obrazovanju rasplinu??u se, pa ??u ovoga puta to da presko??im.
Vi??e puta sam bila prinudjena da ??itam i slu??am kojekakve komentare i pitanje ???za??to pi??e?? blog???? i koliko god puta da sam odgovorila na isto, pona??anje i reakcija koju bih time izazvala bilo je totalno nerazumevanje. Kao da me ne ??uju, kao da ne razumeju re??enice koje stoje ipred njih.
I, ne razumeju. To sam zaklju??ila.
Kada bilo ko od nas krene sa nekom promocijom, uvek se postavi pitanje, koji je to na??in, koji najbolje promovi??e nekog ili ne??to. I uvek se ispostavi da je najbolja promocija ???licem u lice???, nama poznatiji ???u ??etiri oka???, sa tendencijom da postane ???u tri??? ili pak ???u dva??? oka, i to je definitivno ono o ??emu ??u sada da napi??em par re??i.
Ako govorimo o ???u ??etiri oka??? , postoji vi??e na??ina da se ovo postigne. Da se sretnete sa nekim, na kafi na primer, bilo gde, i da zapo??nete pri??u. Da napi??ete pismo toj osobi, ili da napi??ete to u svoj javni interaktivni dnevnik, i da sa??ekate da neko od onih koji tu svrati to pro??ita. Efekat je postignut, na ovaj ili onaj na??in. Ovaj poslednji, koji sam navela, je po meni najbolji, od svih elektronskih medija, jer se ne name??e, ne maltretira ??itaoca i mo??e, ukoliko mu ne prija, da iskoristi malo crveno dugme (gore desno) u svakom trenutku.
Taj famozni ??etvrtak, je bio povod za jako dobru raspravu o demokratiji i promenama, zbog ??ega sam sino?? sko??ila na noge sa stolice i mahala rukama kao omamljena, ne bi li me neko razumeo. Sve ono ??to sam uspela da postignem bilo je ???ali niko nije rekao da ti nisi u pravu, jesi, ali je na??in na koji ??eli?? da postigne?? cilj, totalno pogre??an i nije demokratski ve?? radikalan.??? Tu uvredu, ba?? sebi ne mogu da dozvolim, ??ak i kad znam da je stigla od osoba meni jako bliskih i dragih.
Hala Sportskog centra je bila puna, ta??nije zapadna strana. Mi smo bili u uglu te stane. Na??a deca su bila na terenu, slatka, pod maskama, i svako od njih je htelo da ispri??a svoju pri??u ponosno nose??i svoju masku. Bili su poslu??ni, slu??ali su svoje vaspita??e, ??etali bi kad bi ih voditelj pozvao da to urade, i uredno se vra??ali na svoja mesta. Vaspita??i su bili takodje na visini svog zadatka, skidali im maske ukoliko bi im zasmetale, vodili ih u toalet, dr??ali ih za ruke da ne padnu, ma bila je milina gledati ih, i gledati lepotu dobro obavljenog posla.
??ta u stvari nije bilo dobro u svemu ovome? Odmah ??u vam re??i, pojedini roditelji i ja. Za??to?
Rekoh da je bila puna samo zapadna strana, isto??na je bila gotovo prazna. Mesta je bilo i za tih pedesetak, koji su svojim pona??anjem uspeli da iziritiraju i voditelja programa, koja je ina??e jedna jako fina dama srednjih godina, vaspita?? i kojoj je na kraju programa bio potreban neki lek za umirenje. I to je ono ??to sam videla ja, i ??to su videli svi oko mene, i ??to su ??uli svi u sali. ??uli jesu, ali poslu??ni nisu bili.
Neki od tih bri??nih roditelja su sumanuto slikali svoju decu, vukli za rukav profesionalce sa kamerama i fotoaparatima, da slikaju njihovu decu, da obrate pa??nju na njih, i da bi ih lak??e pronalazili stajali bi u redu zajdeno sa decom, umalo nisu hodali sa njima, i mahali fotografima. Pojedini su stajali ispred reda u kome je stajalo njihovo ??edo, a ostali su napravili krug oko njih i spre??avali sve ostale u sali da vide svoju decu. Da bi ih videli roditelji su morali da stoje na svojim mestima, onda su po??eli da silaze i oni i na kraju je bila mrtva trka izmedju u??esnika i posmatra??a na terenu. Uzalud je voditeljica 30 puta zamolila roditelje da se povuku, da sednu, uzalud je obja??njavala da deca nemaju vazduha i da ih ometaju da priredbu privedu kraju.
Uzalud.
Nisam htela da ustanem sa svog mesta. Nisam htela da sidjem i ja na teren, ne bih li videla nagradjene mali??ane, nisam htela da postanem deo njih. Ali sam reagovala. Pasivno, dodu??e, od mene i nije moglo vi??e da se o??ekuje, rekla sam da je sramota, da treba da bude sramota sve one koji ne ??ele da ??uju, koji miniraju organizatore i teraju ih na grube re??i i to sve pred o??ima dece.
Bila sam besna, i bilo me je sramota za tudji sram.
Sino?? smo po??eli diskusiju o politici, o pljuvanju nesvesnih pojedinaca iziritiranih tekstom, o judima koji nemaju ni??ta ljudsko u sebi, koji su spremni da izmisle bilo ??ta i da ka??u bilo ??ta ??to bi moglo da degradira autora. Poznat na??in, jako poznat i efikasan. Efikasan za koga pitala sam i tu je u stvari po??ela ??ustra rasprava.
Nije trebalo da se me??am. Nije trebalo da ka??em ono ??to vidim. Nisam trebala da budem ja ta kojoj ??e da se okrenu oni koji su si??li medju decom, i da joj ka??u da je guska i budala. Trebala sam u tom trenutku da napi??em pismo i spustim ga u neko sandu??e za ??albe. Ali njega nisam nigde mogla da pronadjem, a bila sam direktno ugro??ena. Trebalo je da se utopim u masu, da postanem deo njih. Ja sam ta koja treba da se demokratijom bori protiv anarhije, i da je ono ??to radim trenutno, radikalno.
Na kraju dodjosmo do su??tine i do za??aranog kruga. U kom trenutku i od koga krenuti sa promenama. Od dece. Slo??ili smo se. A da bi deca radila ispravne stvari, da bi po??tovali prave vrednosti, potrebno je da ih mi stariji tome nau??imo. A mi, stariji, smo sve samo ne pravi ljudi za to. Ne dozvoljavamo ni onima koji su za to pla??eni da rade posao kako valja. Vezujemo im ruke, skrnavimo im re??i, ne po??tujemo ih mi kako valja i to nepo??tovanje prenosimo na decu. Ne po??tujemo zakone, koji postoje, ne reagujemo kad treba, i na pravi na??in.
Na kraju, reko??e mi da je ono ??to ja mogu da uradim, da svoju decu vaspitavam kako treba, i da ne dozvolim da me sve ovo ??to se oko nas de??ava promeni. I da naravno napi??em o tome post na blogu, i da ??e neko sigurno to da pro??ita.
Ja se pitam da li je to dovoljno, jer vaspitanjem, koja moja deca sti??u odudaraju ve?? sad od okoline, glupe su jer ne gledaju neki boks, neke borbe, velikog brata … i ne slu??aju Cecu. Njihovi drugari ne po??tuju pravo na izbor, ne pona??aju se demokratski i time im jasno pokazuju, da ako ??ele da budu deo dru??tva, treba prvo da izgube sebe.
Mo??da sam radikal, mo??da sam netolerantna, ali ako tolerantnost podrazumeva moje tupo gledanje u prazan prostor, gledanje KROZ problem a ne NA problem, pre??utkivanje o??iglednog lo??eg, utapanje u masu, jer u ovoj zemlji kvantitet vlada nad kvalitetom, ja ??u priznati. Jesam radikal ali na desnoj strani i nisam tolerantna. Ali nisam slepa, nisam glupa i nisam lo?? ??ovek. I ho??u SAD i ho??u SVE.
I to ??to sam sama, ne zna??i da nisam u pravu. Bori??u se i ???jedan na jedan??? i u 4, 3, 2, 1 oka, kako god kome prija i kako ??eli. Spremna sam na sve, ta??nije, na sve ??to ne podrazumeva da izgubim sebe.
