Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ne dade mi Bog dovoljno dara da napi??em ??ta mislim dok te gledam dok te sanjam po telu dok ti prstima ??aram on me vara i ka??e: Pi??i dosta je i to A ??ta bih sve mogao uvio bih te u stihove kao d??em u pala??inku al d??abe D??abe ga preklinjem kunem i molim ne vredi Zamuckujem po papiru unjkam i vrskam lomim srce olovke kao ti ??to moje lomi?? pa le??em kraj tebe golog tela i gole du??e i ne umem da ti ka??em ??ak ni [...]

Jedna od tehnologija koja će definitivno, barem donekle, riješiti probleme energetike u budućnosti su solarni sistemi. Na žalost, dok se vani ugradnja takvih sistema već poodavno udomaćila, na našim prostorima stvari su ne u povojima, nego ono još uvijek u idejnoj fazi. Koga zanima mogu mu ispričati horor proces ugradnje solarnog sistema za toplu vodu kroz koji smo prolazili tijekom prošlog ljeta. Prestrašno.
Kako bilo, pronašao sam solarni kovčeg koji bi mogao biti ispomoć pri napajanju raznih gadgeta u uvjetima gdje vam konvencionalni oblici struje nisu dostupni. Ovaj solarni kovčeg u stanju je napajati laptop do šest sati, omanji hladnjak do četiri sata, a istovremeno može napajati čak 20 mobitela. Loše stvari u cijeloj priči su dvije - težina kovčega od 10 kilograma te prodajna cijena koja se popela na granicu od 1,400 dolara.
Izvor… croportal_url = "http://gadgeterija.net/?p=1353";croportal_title = "Solarni kovčeg za gadgetomane u pokretu";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal"; Vezani članci

BoGo – svjetiljka s greškom i humanitarnim karakterom by Groovyrider on August 21st, 2007

Solarna ručna svjetiljka by Groovyrider on March 31st, 2008

Prijenosno solarno napajanje by Groovyrider on July 26th, 2007

Suncem pokretana vjetrenjača by Groovyrider on June 20th, 2007

Radni stol za ekološki osviještene gadgetomane by Groovyrider on December 19th, 2007

Jučе jе u O.Š. „Rаdojе Domаnović“ u Krаgujеvcu učеnicа 6 rаzrеdа dnеvnikom udаrilа profеsorа Vеronаukе u glаvu, аli, nе bеz rаzlogа!

Nаimе, profеsor jе učеnici zаbrаnio dа u toku čаsа nа svom mobilnom tеlеfonu slušа muziku i timе omеtа ostаlе učеnikе, pа joj jе i oduzеo mobilni i stаvio gа u svoju torbu kаko bi gа prеdаo rаzrеdnom stаrеšini u zbornici. Ali sе uvrđеnа učеnicа usprotivilа ovom gnusnom postupku profеsorа i nаkon otimаnjа o torbu, uzеlа dnеvnik u rukе i njimе mlаtnulа bеzobrаznog profеsorа u glаvu.

Nа rаzrеdnom vеću sе postаvilo pitаnjе dа li jе trojkа iz vlаdаnjа prеoštrа kаznа?

Mojе dеtе nеćе udаriti dnеvnikom u glаvu profеsorа Vеronаukе jеr nisаm žеlеo dа ispаdnеm Vеliki Svrbin smаrаnjеm mog dеtеtа dа nаuči ko i štа jе Bog, vеć mi jе prvo stаlo dа nаuči kаko trеbа dа sе ponаšа i dа poštujе ljudе oko sеbе, а zа popovе i crkvе ćе sе intеrеsovаti kаdа gа to budе intеrеsovаlo.

Uopštе, bаhаtost dеcе uticаjnih i bogаtih roditеljа jе u školskim klupаmа mnogo izrаžеnijе nеgo kаd sаm jа išаo u školu, pа od njihovih mеzimаcа nе trеbа dа strаhuju sаmo drugаri iz školskih klupа, nеgo i učitеlji zа kаtеdrom.

Još jеdnom, ovo jе Srbijа!

Nаpisаo Alеksаndаr Urošеvić zа blog Zаpisi. Slobodnа upotrеbа sаdržаjа u sklаdu sа BY-CC-SA 3.0 licеncom.

Rаdi sе o bеtа-tеstirаnju fаjеrfoksа. Mаlo sаm nаdаhnutijе pisаo nа Vokаbulаru, pа kogа zаnimа možе tаmo dа pročitа.

( autor spota: jelenaartpoezija)

Proleće uvek počinje sa rečju Volim. Volim da dišem proleće i volim moje oaze. Jedna od oaza je zagrljaj sa brezama. Ne znam zašto ih volim.

Ovo proleće počinjem sa nadom i radom na ostvarenju snova i to je negde slično igranju lotoa, samo što loto ne igram.  

Život je lep 

 imam neodoljivu potrebu da to napišem. Ne znam zašto.

Pre 20-tak dana, dobijam mail uljudni, o sadržaju neću, ali se svodi na ponudu na koju je trebalo odgovoriti. O ponudi sam razmišljala dva sata, otprilike, i odlučila da ipak predlog ne prihvatim. Da ne bih ispala djubre, tipa, jedno priča, a kad treba zavrnuti rukave onda se izvlači, ljubazno obrazložih moj odgovor. Uslove nisam postavljala, nisam imala pravo na to, ali je tako ispalo.

Pre par dana, nakon velikih promena, i otklanjanja otežavajućih okolnosti, dobih još jedan mail. O sadržaju neću, ali o odgovoru hoću. Razmišljala sam 15 minuta, cirka. Neko je rođen kao pravi dipomata, te koristim priliku da mu i ovog puta čestitam. Ne zezam se majke mi.
U tih 15 minuta razmišljanja, tražila sam razlog da opet kažem NE. Ali, da sam rekla NE
- bila bih đubre - fakat nisam
- morala bih da ćutim do kraja života, jer nisam htela da zasučem rukave - a to ne umem

Dakle, rekoh DA, po drugi put u životu. Nije bilo kao prvi put, nisam imala goste, nisam bila u belom i niko mi nije doneo bombonjeru pa da celu noć istražujem koja je bombonica najbolja, pa da se prejedem, pa da mi bude muka …. Svega toga nije bilo, ali sam ipak dobila grčeve u stomaku, kao i prvi put od bombonjere. I bilo mi je muka. Ishod isti - cele noći oka nisam sklopila.

Dalje priča kreće svojim tokom, kad bi se zezali, ali kako je ovo ozbiljan post, i za zezanje nema mesta, priznajem da stvari nisu krenule svojim tokom.

Dadoh se i ja u lov na čoveci, koji do sad nisu pucali. To je danas vrsta ljudi u izumiranju. Bar kod nas. Mislim da bih bolje prošla da sam tražila, na primer, da mi neko od upitnika bude žirant, oni bar nemaju ograničenje “samo jednom”. Mogu kol’ko ‘oće puta.

Ali, idemo redom.

Za taj moj lov, prvo što sam uradila je bilo to da sam pozvala prijatelje. I to one koji vole lov. Muke žive dok sam im objasnila da ja, iako nikada nisam do sada lovila, rado pratim lovačke poduhvate, i da sam eto i ja, rešila da se oprobam. Važi. Onda je bilo pljuvanje, što nisam ranije rekla, jer su već pucali, a metak je samo jedan ….
I naravno tu bi bio kraj, da sve jelte ide svojim tokom, i da su ti moji prijatelji odmah shvatili da su oni uradili sve što su mogli, ništa ali, da se ja nisam pišmanila prvi put, oni bi … jasno je.

Onda su oni počeli da zovu svoje bliske prijatelje, a koji me znaju jelte i tako krene besomučno silovanje mobilnih telefona, sumanuto trošenje kredita sa istih, i iščuđavanje da su svi već pucali.

A kako i ne bi, kad je kod nas specifična situacija i kad imamo 24 Grupe Gradjana … no, Zoki je to sjajno objasnio čega i koliko, da je ne detaljišem, samo ću iskoristiti cifru, 20 000 čoveka koji su ovih dana iskoristili svoje umeće pucanja. Neki su pucali i više puta, neki za dž, neki uzeli neku kintu, neki neko piće, … i tako, kako se kome zalomilo. Već se naslućuje drastičan rast cena po pucnju. Čudo neviđeno.

No, dobro.
Ono što mi je bilo onako najzanimljivije u celoj ovoj nesvakidašnjoj pucnjavi, i lovu, je obrazloženje jedne osobe, koja je odbila da puca.
Obrazloženje:
“Znam je odlično. Dobra je i OK je, i razbucala bi ih, ali kud za Čedu?”

Mislim se, verovatno bi Čeda došao da nam rešava probleme na lokalu, ili Dinkić, ili Tadić … ‘bem li ga. I već se vidim, sastanak u toku, krenulo glasanje, da li treba asfaltirati ulicu dužine 1km, ja cimam Čedu, pitam ga i čekam da mi odgovori šta da radim. Ja l’ da pristajem, ja l’ da odbijam?

Srećom, tu osobu nisam pitala ja, i da se nešto pitam, sa takvim nakaradnim razumevanjem politike i korišćenja svog glasačkog prava, ja bi joj to pravo ukinula. Odma’.

Ima li potrebe da kažem kojoj stranci pripada?
Pa naravno da ne, sa parolom “započeo sam - svršiću” - svim srcem radikal!

Samo da vam kažem, ja i dalje lovim … čoveci …. da se zna!

p.s. I ovo mi je prvi i poslednji put, da se zna i to, ič mi se ne sviđa!

Nekad četke moraju i da se odlože.
Ne može uvek out.
Zato.
Prijemno odeljenje otvoreno.

Ovo NIJE prvoaprilska šala :), upravo su mi javili da je nakon uspješno završene beta faze nova verzija iPhoneCroatia portala službeno izašla. Za sve vas koji slučajno neznate o čemu se ovdje radi iPhoneCroatia je portal specijalno prilagođen za pregled na iPhone-u. Pričali smo već nekoliko puta o njima i njihovim naporima i moram [...]

Mozak oprati i odvojiti od opne. Posoliti, uvaljati prvo u brašno, umućena jaja pa zatim u prezle i pržiti na ulju. Ništa posebno što se pripreme tiče- a iskreno da vam kažem, ja to ne jedem ( posto ne jedem glave, ni delove glave ni jedne životinje), ali se moj suprug davi u ovome.. Šta ćeš… [...]

Maksim je jedan od prvih, ako ne i prvi, mitraljez koji je koristila srpska vojska u vreme balkanskih ratova. Moja baba je često koristila izraz lupa ko Maksim po diviziji slušajući moga oca kako priča o politici. Verovatno bi isto rekla i da je čula Mlađu danas:

Odlučili smo da dotiramo sa po 2.000 evra svako novotvoreno radno mesto, čime želimo da ohrabrimo strane investitore da ulažu u Srbiju... jer jedan od naših prioriteta jeste svakako što veća zaposlenost...

Već smo pominjali ovu anegdotu ali nije loše da se podsetimo. Milton Fridman je u jednoj od poseta Kini odveden na gradilište gde je veliki broj ljudi kopao lopatama. Na pitanje zašto ne dovedu tešku mašineriju, kineski političar je odgovorio da se ovako upošljava veći broj ljudi. Milton Fridman je predložio da umesto lopata radnicima daju kašike i zaposle još više ljudi. Na ovom absurdnom primeru je jasno da se poklanjanjem novca poreskih obveznika može povećavati zaposlenost ali ne i produktivnost. Koristeći naš primer, Dinkić će nam svima reći koliko će ljudi biti zapošljeno u stranim kompanijama koje će dobiti ove fine subvencije ali niko neće znati koliko će ih ostati nezapošljeno u drugim firmama koje bi novac od poreza (subvencija) potrošile na proširenje svojih poslova.

Ja mislim da je Dinkić negde pročitao priču o Južnoj Koreji (i Tajvanu) koja je subvencionisala strane visokotehnološke kompanije na početku svog razvoja a takođe se bavila i promocijom izvoza, što je i njegov fetiš, pa planira da primeni isti recept i kod nas. Nažalost, to je samo mali deo priče. Koreja je pre svega smanjila svoje carine i nije se bavila protekcionizmom domaćih kompanija. U suštini, slobodna trgovina je najodgovornija za razvoj azijskih tigrova. Curi mi baterija pa ne mogu da elaboriram, ali evo jedan link.

Ja sam Dinkiću pre par nedelja sve oprostio. Sada je vreme da počnem da vodim novu listu.