Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Film koji startuje ovog vikenda u USA promovisan je retko uznemirujućim trejlerom http://www.youtube.com/watch?v=wY_1911aUUw

Verujem da su male šanse da ga ikada vidimo na velikom platnu što je šteta jer najlepše je plašiti se u mraku bioskopa.

The Strangers are among us.

MONDO u "Zoni mrtvih": Ubijeno 200 zombija! Petak, 30. maj 2008. 15:27  
Prvi domaći zombi-film "Zona mrtvih" snima se u Pančevu i Beogradu, a internacionalna ekipa filma predstavila se novinarima u bioskopu Takvud.

Scenario filma napisali su Vukota Brajović, Milan Konjević i Milan Todorović. Brajović igra i jednu od glavnih uloga, pored Kena Forija i Kristina Klebe, Konjević i Todorović potpisuju režiju, a radnja filma smeštena je u Pančevo.

U Srbiji pod vojnim vežbama, Pančevo je pod opsadom. Na železničkoj stanici slučajno se oslobađa eksperimentalni biohemijski otrov, koji zaražene ljude pretvara u bezumna bića željna krvi. Agenti Interpola, zajedno sa srpskim snagama, sprovode misterioznog zatvorenika iz Vršca za Beograd. Tu je i strani novinar, koji se naivno uputio ka železničkoj stanici, da bi napravio ekskluzivnu reportažu. Agenti, novinar, misteriozni zatvorenik koji previše zna, svi završavaju skriveni u zgradi policijske stanice, ali ne shvataju da je opasnost između njih samih...

"Svi smo ljubitelji horora, naročito zombi filmova. Pančevo je plodna zona za zombije, zbog zagađenja, pronalazaka leševa umrlih od kuge, i drugih incidenata iz stvarnog života", rekli su režiseri.

Pošto su ovakvi filmovi poznati po nasumičnom ubijanju "sirotih" zombija, zanimalo nas je - koliko će ih stradati u "Zoni mrtvih"?

"Za sada smo ubili više desetina zombija na snimanju, a planiramo ukupnu cifru oko 150. Ma, neka bude 200", rekao je za MONDO režiser Milan Konjević.

"Bio sam oduševljen scenarijem, mislim da je ovo jedan od najboljih horora ikada napisanih. Rad sa srpskom ekipom je pravo zadovoljstvo", rekao je Fori, koji je za MONDO kasnije objasnio svoja iskustva.

Film će, po završetku snimanja, biti poslat u Rim na postprodukciju, a ekipa bi volela da premijera bude na španskom festivalu SF-a i horora, sredinom oktobra.

Poznavaoci horor literature znaju da se zombiji, obično, dele na dve vrste - brze i spore. Kao pravi fanovi, reditelji su odlučili da u film ubace obe!

"Imaćemo i brze i spore zombije, nismo mogli da se odlučimo", rekli su Konjević i Todorović.

Šminku i specijalne efekte jezivih stvorenja uradio je Miroslav Lakobrija. Majstor fotografije prvog srpskog zombi filma je Stiv Bruk Smit, koji je razne aspekte vizuelnih dostignuća radio u filmovima kao što su "Čarli i fabrika čokolade", "Autostoperski vodič kroz galaksiju", "Hari Poter i vatreni pehar", "Da Vinčijev kod" i drugi. Smit nije štedeo reči hvale za srpske kolege.

"Ne znate kako će sve izgledati, dok ne vidite rezultat na platnu. Moram da pohvalim celu svoju ekipu, od čoveka koji radi dim, do šminkera, osvetljenja, zaista su uradili sjajan posao", rekao je on.

Film "Zona mrtvih" snima se pod okriljem novoosnovane producentske kuće "Talking Wolf Productions", a koproducenti su "PFI Studios", "Viktorija film" kao i producentske kompanije iz Italije – "Trees Pictures" i Španije – "ABS production".

(MONDO)

--------------------------------------------------------------------------------

Kristina Klebe za MONDO: Sarma i Fredi Kruger Subota, 31. maj 2008. 09:11  
Glumica Kristina Klebe u domaćem filmu "Zona mrtvih" tumači ulogu agenta Interpola, a za MONDO otkriva da li je naučila da koristi pištolj, zašto je sarma bolja od nemačke klope, i kako će raditi sa čovekom kojeg se najviše plaši.

I Kristina (29), koja igra devojku sa "najstripastijim" imenom u srpskom filmu - Minu Milijus, oduševljena je saradnjom sa ekipom filma "Zona mrtvih", i Beogradom.

"Najveći problem predstavlja mi rukovanje pištoljem. Nadam se da ću naučiti da baratam oružjem, do kraja snimanja".

"Ovde sam samo nekoliko dana, ali mi se mnogo dopada. Stigla sam malo i da izlazim, proverim nekoliko barova... Najviše mi se dopada darežljivost i opuštenost ljudi, ali sam primetila da zaista svi izgledaju kao da se zabavljaju! Ovde je mnogo drugačije od, recimo, Los Anđelesa, gde se svaki izlazak svodi na to ko je šta obukao, i koliko para ima", rekla je za MONDO Kristina, koju očigledno još uvek nisu vodili na pozerska "fensi" mesta u Beogradu.

"Oduševljena sam vašom hranom! Pošto su moji roditelji Nemci, navikla sam na tradicionalnu ishranu, kombinaciju mesa i krompira. U Srbiji je hrana super, naročito sarma", rekla je glumica, koja je tokom godina živela u Italiji, Francuskoj, SAD i Nemačkoj, i tečno priča četiri svetska jezika.

Dakle, njen ukus za hranu je jasan, a šta je sa filmskim ukusom?

"Volim dobre filmove, u kojima su i gluma, i radnja, kvalitetni. Omiljeni režiser mi je Stenli Kjubrik, a najviše volim mračnu komediju 'Midnight run', sa Robertom de Nirom".

Sada glumite u hororu, imate li omiljenu knjigu ili film strave i užasa?

"Pa, volim 'Isijavanje', ali ne mogu reći da sam veliki fan Stivena Kinga. Najviše volim priče o duhovima, ili psihološke trilere. Omiljeni takav film mi je '28 dana kasnije', koji je režirao sjajni Deni Bojl, autor 'Trejnspotinga'. Ustvari, to uopšte žanrovski nije film koji bi mi se dopao, ali su gluma, priča i akcija savršeni", kaže zvezda rimejka "Noći veštica".

Volite akcione filmove, a nedavno ste bili u Kanu. Jeste li stigli da vidite novog Indijanu Džonsa?

"Jesam, i jedva sam čekala da ga pogledam! Savršen je! Ima akciju, brzinu, i naravno, Harisona Forda. U filmu igra i Šaja la Buf, koji mi je jedan od omiljenih mladih glumaca".

Ni Kristina se ne plaši srpskih filmskih zombija, ali uskoro će imati priliku da se sretne sa svojom "najgorom noćnom morom" - iz Ulice Brestova!

"Kada sam bila mala, najviše sam se plašila Fredija Krugera. Imala sam noćne more godinama, posle tih filmova. Tek mnogo kasnije, sa oko 18 godina, skupila sam hrabrost da ponovo počnem da gledam horore" otkriva ona.

Kristina Klebe možda će sa svojom "noćnom morom" zaigrati u filmu "The Vij", o svešteniku kojeg zli duh navodi da počini ubistvo, a zatim se zaljubljuje u vešticu.

"Nedavno sam saznala da ću možda sarađivati sa Robertom Englundom, koji je igrao Fredija! Nije mi bilo svejedno" priznala je glumica.

(MONDO - Bojana Zimonjić)

----------------------------------------------------------------------------------

Ken Fori za MONDO: Ne plašim se zombija! Petak, 30. maj 2008. 15:26  
Američki glumci iz hit horor ostvarenja glume u prvom srpskom zombi filmu, a za MONDO otkrivaju šta im se ovde najviše dopada, kako je raditi sa srpskim režiserima, i koja su ih čudovišta najviše plašila, kada su bili mali!

"Zona mrtvih", film koji se trenutno snima u Beogradu i Pančevu, na spisku glumaca ima i Kena Forija, zvezdu originalnog filma "Zora mrtvih" (1978). Fori (60) je i u rimejku tog filma iz 2004. godine igrao manju ulogu.

U Srbiji, njegova misija je sledeća - ima pet nedelja da snimi "Zonu mrtvih", u kojoj tumači ulogu Rejsa, agenta Interpola pred penzijom.

Fori izgleda mnogo mlađe, a u Takvud je došao kao Morfeus iz "Matriksa". Ne skida naočare za sunce! Kakav je on tajni agent?

"Rejs je kompleksna, skoro suicidalna ličnost. Celog života je vrhunski agent, a sada napušta karijeru i odlazi u penziju. Nažalost, ostao mu je poslednji slučaj, koji na prvi pogled deluje kao nešto što će rešiti za nekoliko sati posla. Međutim, 'kratka i laka' misija pretvoriće se u najuvrnutiji holokaust, koji nije ni zamišljao", objašnjava Fori za MONDO.

"Pored sve obuke kroz koju je prošao, on nema načina da reši haos koji je nastao. Jedino što može da uradi, u celoj toj ludnici, je da učini sve, kako bi ljude koji su sa njim spasio i odveo na bezbedno mesto", dodao je on.

Tu ste već dve nedelje, kako provodite vreme kada niste na setu?

"Takvo vreme ne postoji! Ili sam na setu, ili u hotelu, set, hotel, set, hotel (smeh). Ne smem ni da pomislim koliko prljavog veša imam u sobi. Tek sinoć uspeo sam prvi put da izađem u restoran sa ekipom. Srbija mi se dopada, kao i rad sa vašim režiserima, i rado bih se vratio ovde".

Imate samo pet nedelja za snimanje, da li je to kratko? Hoćete li stići i da uživate malo?

"Pet nedelja nije toliko kratko, za dobro urađen film sa relativno malim budžetom. Ogromne produkcije, kao što je Indijana Džons, zahtevaju po dva ili tri meseca. Prosečan film možete snimiti za dve do četiri nedelje. Mi ćemo taman sve postići na vreme".

Kakvo je iskustvo rada sa domaćom ekipom? Sve vreme ste se kikotali na konferenciji za medije, pa pretpostavljamo da je zabavno.

"Zaista jeste! Super je raditi sa timom koji zaista vodi računa o glumcu. Snimanje jeste kreativni napor, u svakom smislu, ali ova ekipa to čini prijatnim. Kada sam pred kamerom, ako osećam da svaki moj pokret režiseri potpuno podržavaju, slobodan sam da istražim svaku emociju svog lika, a to je veoma važno".

Glumite pravog filmskog agenta, a oni su poznati po "zaraznim" frazama. Koja je najbolja rečenica koju Rejs izgovara?

"Neću to da vam otkrijem (smeh)! Trenutno smišljamo 'tagline', a naravno, imam neke svoje ideje. Snimićemo verovatno dve ili tri verzije, i videćemo koja je najbolja".

Već deceniju unazad, poznati ste kao brendirani horor glumac, iako ste radili i u drugim žanrovima, i na televiziji. Ne plaši se zombija, ali koje je čudovište najviše plašilo Kena Forija, kada je bio mali?

"Uh, Bože, naježio sam se od sećanja! Odmah mogu da vam navedem tri - Frankenštajn, Vukodlak i Drakula", zaključuje 'plašljivi' Fori.

(MONDO - Bojana Zimonjić)

  Roberto Mancini u poslednjih par dana neodoljivo podseća na “escort” devojku koje se klijent zasitio i istovario je na mračnoj strani ulice. Pre dve nedelje, dok je slavio kartonsku titulu zarađenu šibicarenjem i namagnetisanim kockama, rekao sam, u blogu “Drvene lutke”, da će mu Moratti napuniti zadnjicu šimikama. Prosto, zasipali su ga skupim poklonima, izmišljenim penalima, izbacivali su druge klubove u Serie B, ostatak sakatili oduzimajući im bodove. Ostalo mu je jedino da se takmiči sam sa sobom, to je tako uspešno radio da umalo nije izgubio tu neravnopravnu trku. Sećate se basne o kornjači i zecu? U Mancinijevoj verziji ne pobeđuje ni zec ni kornjača, u njegovoj viziji miš prvi stigne na cilj, jer ostale učesnike trke ucene i diskvalifikuju.
   Jasno je da Moratti, uz svu promašenost svog bitisanja, nije slep. Zna da ni Collina nije večan, da se liga pretvorila u svetkovinu koju narod prezire. Loše produciran show, to jest borba hromih gladijatora i plašljivih lavova postala je negledljiva. U Evropi italijanski fudbal se pečatira sažaljenjem, gledaju ga kao afričkog imigranta kome treba pomoći, ali po mogućstvu bez fizičkog dodira. Jednostavno, bogatašu je dosadila razmažena pratilja koja je davno prestala da zavodi i gunđa na bilo kakav pomen snošaja…nema tu strasti. Mancini se prilepio za klupu kao masnoća protiv koje je “Fairy” nemoćan, zbog toga je Max Moratti odustao od tradicionalnih metoda ribanja i primenio alternativne, struganje šmirglom.
   Neka vas ne čude kofe govana kojima se nabacuju ražalovani trener i bivši klub. Uvek je tako kada se raspadne brak iz proračunosti, meri se težina srebrnog posuđa, grabi za bižuteriju i poslednje parče zajedničke imovine. Mancini je dobro prošao ako izuzmemo poslednjih mesec dana, jahao je na plimi osećaja niže vrednosti vlasnika i pribavio titule koje niko normalan ne priznaje. Svesni su toga i u Interu, ali, kako to obično biva, magarac poslednji spozna dužinu svojih ušiju. Moraće da napune Mancinijeve bisage zlatom i isprate ga ka horizontu. Možda mu daju i preporuku, kitnjasto pismo sa detaljnim opisom tehnika kojima se služi…
   TO što su ga igrači oterali, bojim se, ne govori mnogo o njemu. Moralni kvaliteti Ibrahimovića, Vieire, Figa, Materazzija i ostalih gubitnika ujedinjenih u cilju da zaborave prošlost, dopuštaju čak i jednu vrstu simpatije prema Manciniju. Nije da ja ne mislim da je on idealno društvo za tu bratiju, slažu se kao Brad Pitt i Angelina Jolie, ali na kraju u njegovom koferu ima malo više poštovanja.
  Mourinho - special one?
  Zbog čega? Poznaje neku ljubavničku tehniku više od Mancinija? Proučio je “Kama Sutra” bez prevoda na jezik zapadne civilizacije? Diplomirani je čistač biografija ljudi poput Morattija i Abramovicha?
   Jose će biti samo još jedna mirišljava maramica. Sve one izvetre vremenom…a znoj i suze su Interovo prirodno stanje. Uostalom, sačekajte jesen pa ćete videti.

Pojavio se, bar koliko ja znam, prvi domaci surf program za zaradu. U pitanju je PulsMedia. Trenutno je u fazi sakupljanja startnog clanstva, pa kako se na njihovom sajtu navodi, nakon uclanjenja 1000 ljudi pocece i sa radom deo sajta vezan za zaradu surfom. Nije naglaseno hoce li biti maual ili autosurf. Uclanjenje je besplatno, u startu se dobija bonus 5 evrocenti. Za odsurfanu stranicu placa se 1 evrocent, a pola za odsurfanu stranu od strane clana kome ste vi referal. Isplata je na Alertpay, sa kog je inace kasnije moguce dobiti cek unovciv u nasim bankama.
U svetu je veliki broj ovakvih sajtova, moguce je ocekivati da prvi koji krenu na ovim prostorima takodje postignu uspeh. Videcemo. Ja sam pripreman i ocekujem zvanican start Puls Media ubrzo.

Kod Dragane u potpisu sam primetio zanimljiv link koji kaže hajde da se igramo! Nije baš da igram igrice, ili je to deo predizbornog PR-a, ali volim svako novo čedo na našem Internetu. Pa krenimo sa igrom…

Na prethodnom FuturADu slušao sam zanimljivo predavanje o ovakvim sajtovima i načinu oglašavanja na istim, veliki broj korisnika x zavidna suma vremena provedenog na istim sajtovima (pogotovu ljudi koji rade u javnim službama hehe :D) predstavljaju dosta dobru oglašivačku priliku, pogotovu ako su u pitanju brand awareness/positioning kampanje.

Da ne detaljišem o samom oglašavanju u pitanju je nova domaća krckalica vremena iza koje stoji naša savršena drugarica Dragana. Biće zanimljivo videti kako i koliko će ovi sajtovi rasti u Srbiji obzirom da u Hrvatskoj recimo imaju dosta solidnu posećenost. Konkurencija, bar ono što sam ja video je užasna, makar vizuelno, a tu su i igrice.karike.com kao deo najveće društvene mreže u nas. Ne znam koliko je posećen taj sektor, pitajte Dejana, ali verujem da će i kod nas obzirom na sve veći broj mladje populacije sa broadband Internetom imati svojih 15 mb slave i doći u sam vrh po posećenosti sajtova u Srbiji. Ostaje da vidimo. Do tad igrajte omiljene Igre Igrice na jednom mestu!

PS. Trenutno se podsecam Sege i Sonica, eh to su bili dani, cekam i SuperMaria. Btw, nadam se da Nemanja neće ovo da pročita

Ovosezonski pozorišni pôst može se reći da smo nadokadili gledajući večerašnju predstavu "Tako je moralo biti", većini nepoznatog melodramskog Nušića, u izvedbi stvarno izvrsne trupe Jugoslovenskog dramskog pozorišta, prikazane u okviru 53. Sterijinog pozorja.



Komad je neverovatno aktuelan i savremen, i govori o dvostrukim standardima, iskrivljenom i isključivo interesima izvitoperenom tzv. građanskom moralu kvazi elite koji "kvari" ljubavni zanos.

Citat:"Tako je moralo biti" je rana Nusiceva melodrama koja je redje izvodjena u odnosu na njegove komedije. Pisana je u vreme kada je Nusic, uz komedije, pisao i drame iz gradjanskog zivota, a prvi put je postavljena na sceni Narodnog pozorista 1900. godine.

Predstava govori o mladom bracnom paru - Djordju i Jeli, koji zive preko svojih mogucosti. Bas na dan Jelinog rodjendana Djordje priznaje da u drzavnoj kasi ima deficit od 20.000 i da ga od hapsenja deli nepunih 24 sata. Jedini ko im moze pomoci je Ljuba Nestorovic, nekadasnja velika Jelina ljubav.



Ono što bih istakao je izvedba glumačkog ansabla (Predrag Ejdus, Anita Mancic, Nebojsa Dugalic, Mihailo Janketic, Vojin Cetkovic, Miodrag Radovanovic, Radica Radovanovic, Jelena Petrovic, Radovan Vujovic, Ana Simic i Jelena Angelovski) koji predvodi Anita Mančić u ulozi nespretne Jele. Savin kao reditelj uspeo da "sklopi sve kockice" tako da večerašnjoj predstavi nije bilo slabog mesta, svi akteri su bili besprekorni, što su i potvrdili dugrotrajni aplauz, trostruki bis i gromoglasne ovacije publike.

Ako nađete vremena, i karata naravno, ne porpustite ovu predstavu ali i ostale sa Sterijinog pozorja koje traje do 5. juna. Ah da, otkrovenje je bilo i mesto izvedbe predstave, a to je odlična, tehnički sigurno najsavremenija kamerna scena u zgradi poslovnog centra NIS-a. Samo je šteta što se jedan takav obejakt izuzetno retko koristi.

Nekada davno je stari Chiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu:

“U svakom čovekua vodi se bitka, kao borba između dva vuka, u svakom od nas.

Jedan vuk predstavlja zlo: predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…

Drugi vuk predstavlja dobro: predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrohotnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosjećanje i veru.

Mali Indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, pa ga zapita:

- Koji vuk na kraju pobijedi?

Stari Chiroki odgovori sa smeškom na svom starom licu:

- Pobeđuje uvek onaj kog hraniš…

Legenda indijanaca

(klik na sliku otvara istu u većem formatu)

Inače, ova alienka je posjetila Zagreb u sklopu FAKI-a (Festivala Alternativnog Kazališnog Izričaja). U sklopu istog festivala je prije deset dana nastupio i španjolski glumac Adrian Schvarzstein, sve dok ga nisu pokupile snage reda i mira.

Uz prisjećanje na današnji Dan državnosti (meni će 30. 5. uvik ostat Dan državnosti isto ko što će mi 29. 11. uvik ostat Dan Republike) nadovezale su mi se vijesti o velikom štrajku ribara, poljoprivrednika i kamiondžija po evropskim zemljama. Francuska, Španjolska, Portugal, Belgija, Italija, Bugarska… na prvi glas o poskupljenju goriva u tren su se podigle cijele ribarske flote i stotine velikih kamiona, blokirali su luke i autoputeve, te su tako pokazali da nisu obični pasivni promatrači koji će bespomoćno gledati ovakve odluke moćnih naftnih kartela. Hoće li uspjeti nešto napraviti u svojoj borbi vidjet će se, ali su vlasti u svojim zemljama glasno rekli: Tu smo i čuvajte se.

A gdje smo tu mi? Ponosni hrvatski narod, sukladno svojoj kmetsko-robovskoj tradiciji na sve ovo ostao je miran, šutljiv i staložen. Nama nafta i bujanje cijena i nije razlog izlaska na ulice. Doduše, neke smo bitke u povijesti dobili, ali danas sretna može biti svaka vlast koja ima ovakav narod. Narod kojim dovijeka može manipulirati prodavajući mu stalno jednu te istu demagogiju, te mu nametajući lažna sudbonosna povijesna pitanja. Ovaj narod je i danas spreman ognjenim žarom voditi bitke prošlih stoljeća, ali još nije spreman izaći na ulicu i izboriti se u bitki koja se vodi sad i ovdje. Bitki za ponos i vlastito dostojanstvo. Spremni smo izaći na ulice kad skupina pretplaćenih zvijezdica u kratkim hlačicama uđe u polufinale Evropskog prvenstva, kada heroina nacije osvaja svojim trudom zaslužene olimpijske medalje ili kada petparački pjesnik novokomponovanih budnica održi velebni koncert. Ali nismo spremni izaći i vratiti vjeru u sebe.

Kod nas velike prosvjede okoštali sindikati organiziraju subotom kako se ne bi zamjerili HUP-u i Vladi. Protiv rada nedjeljom buni se samo katolička crkva štiteći svetost nedjelje, a u stvari licemjerno čuvajući vlastite čvrste feudalne pozicije stečene još u mračnom srednjem vijeku.

A mi pokorno gledamo u pod i čekamo da nam sumnjivi likovi iz jurećih crnih mercedesa bace kost u obliku povišenja minimalca za tri stotine kuna. Hvala vam i av, av… Pozdrav od ponosnih Hrvata…

Lako je staviti ruku na srce dok svira himna i reći kako smo ponosni da smo Hrvati. Al pravi patriotski ponos je puno više od toga. I nije potreban rat da bi ga se iskazalo.

Ili pivanje blesavih pismica…

A ja se danas, na ovaj Dan državnosti i ne osjećam posebno ponosno.

Više nekako crno.

 Pera Luković ponovo jaše: TAJNI SASTANAK #1: BORIS TADIĆ & DRAGAN MARKOVIĆ PALMA U BEOGRADSKOM ZOOLOŠKOM VRTU, OKRUŽENI SLONOVIMA: TADIĆ (oprezno): Da ne bude zabune, ovo je privatni, neformalni susret, sasvim slučajno smo se sreli u Zoološkom vrtu. PALMA (opreznije): Ali, vaše je obezbeđenje zatvorilo Zoološki vrt. Samo smo nas dvojica ovde. I životinje. TADIĆ (žovijalno, grleći Palmu sa [...]