Žbrljaš u svetu plastike, preispituješ reč prirodno.
Zbunjeno gledaš, nisi sigurna u značenje.
Stiže leto, nosite prirodne materijale! Nosite prirodno dušu!
Nosite prirodno telo od njega postaće plodna zemlja, iz nje će nići travka,
iz gline i plastike ništa ne niče.
Sve što se zalepi za srce boleće, sloj po sloj lepljive trake
potrgaće.
U nedostatku veštačkog srca ostaje lepljivi ožiljak.
Ne možeš ga skinuti.
Od boli pobeći nećeš.
Bol je senka, prati te, ide za tobom, uz tebe
i lepljivost.
Zbunjuje te reč prirodno ili si ti u svađi sa njom: Prirodno je zagrliti.
Izvedi zaključak: Emotivno sam glupa.
Poslušaj racionalni deo:
Ne čekaj zagrljaj, stavi tačku na to. Za tebe ne postoji prirodno je zagrliti.
Ubedi onu glupaču da ne čeka.
Nema, kao što u pustinji nema kiše.
Nema.
Stavi tačku.
Ni u mašti ne možeš imati četri ruke, zagrliti samu sebe.
Ne čekaj ni izvini.
Na svoje izvini ne stavljaj tačku, samo na čekanje - ni to nije prirodno, za tebe.
Neće se nikad izvinuti trgači lepljivih traka
Neće, stavi tačku.
Ako ne vidiš dobro stavi bundevu umesto tačke.
Žbrljaj.
U nedostatku maramica izvuci iz džepa, reklamne papiriće koje dele na ulicama.
Zalepi suzu, napravi avinčić i baci.
Umiješ li se stvorićeš privid da je slatka voda sprala slanu .
Nije i neće - seti se lepljivosti.
Zapali vatru i zaigraj.
Ritam bubnjeva podseća na ritam srca, možda je zato zagrljaj čaroban.
Raduj se: dve su se suze zagrlile. Priznala si sebi da si emotivno glupa.
Stavila dve tačke, konačno! Igrala si u prirodi oko vatre. Uspešan dan, nije loše.
Žbrlj žbrlj… ne bacaj žbrlj, trebaće ti podsetnik.
Sutra je novi
drnbrlj,
kvaliteta šklj.
*Žvrljotina je bolja od žbrljotine
