Unosi za: Arhiva za 2008/06

DiskAid je još jedan programčić koji nam dozvoljava da naše iPhone ili iPod Touch uređaje koristimo kao prijenosne diskove. Za razliku od dosadašnjih rješenja DiskAid je u potpunosti besplatan i radi na Mac-u i na Windowsima. Dovoljno je samo na našim uređajima napraviti direktorij i u njega iskopirati željene datoteke. DiskAid je dovoljno pametan [...]

Jedno od prvih pravila promocije nekog Web sajta jeste da ima ažurne  sadržaje, po mogućnost u formi vesti. Još je bolje ako te vesti nisu praktično novosti o firmi, već da se stvarno radi o vestima iz ciljane oblasti (oblast koja je u vezi sa delatnošću organizacije). Što su kvalitetnije (informativnije) vesti, veća je verovatnoća da će ih početi uzimati agregatori vesti (kao što su Naslovi.net, Vesti.rs i sl.) - naravno, ako ste postavili RSS za te vesti (prosto je neverovatno koliko domaćih sajtova sa vestima nema mogućnost praćenja preko RSS-a - domaći sajtovi sa dnevnim vestima na ovaj način trenutno gube i po nekoliko hiljada posetilaca dnevno!).

Na ovakav način možete značajno da povećate posećenost sajta, pa je to jedan od osnovnih razloga primene RSS-a za vesti.

Dodatno, možete napraviti poseban kod koji omogućuje vlasnicima drugih sajtova da prikažu vaše vesti na sopstvenom sajtu (to je obično za one vlasnike Web sajtova/Webmatere koji ne znaju da direktno dodaju RSS nekog izvora u kod stranice). Ovakav elemenat stranice na nekom sajtu naziva se Widget (vidžet), a čitava oblast promotivne primene widgeta naziva se widget advertising.


Primer widget-a za vesti na temu marketinga - Vesti.rs (more…)

Kao što je Dragan već preneo, pre par dana nekoliko blogera imalo je priliku da prisustvuje konferenciji za novinare i otvaranju nove zgrade Konsing grupacije, što predstavlja pravi iskorak u ozbiljnom shvatanju blogera ali i Interneta kao medija ravnopravnog ostalim mainstream medijima.

Iskreno, prijatan je osećaj kada znate da, zbog toga što pišete nešto i, zbog toga što je to što pišete neko prepoznao,  se nalazite u prisustvu generalnih menadžera firmi poput VIP Mobile, Eriksona ili Telekoma, ili pak ambasadora Amerike. Pogotovu ako je u pitanju neko kao ja, koji je sa 23 god. bio verovatno najmladji član te probrane družine. To vam nekako da motiv da nastavite dalje sa celom ovom pričom i sve to dovedete na viši nivo. Možda ne kao zanimanje, ali recimo kao vrlo ozbiljan hobi.

Konsing grupa nova zgrada

Inače, sama zgrada čijem smo otvaranju prisustvovali zaista fenomenalno izgleda kao što se i može videti sa gornje slike, i po prvi put sam prisustvovao presecanju vrpce prilikom otvaranja zgrade (i ako blago improvizovano unutar same zgrade prilično je simpatično izgledalo). Obzirom da je bio veliki broj novinara, bila je sjajna prilika da se tokom koktela, koji je moram spomenuti bio zaista fenomenalan, upoznati se sa nekim kolegama iz branše koji pišu za neke od poznatih časopisa o Internetu i računarima. Sve u svemu zaista prijatna atmosfera i nešto što verujem neću tako lako zaboraviti.

Konsing se inače kompanija bavi projektovanjem i izvodjenjem radova u oblasti telekomunikacija i IT-a, pre svega su tu u pitanju mobilna telefonija, bežične komunikacije, IT mreže, sistemi nadzora i slično, tako da i ne čudi line-up generalnih menadžera čiji su oni najveći klijenti. Obzirom da se bave i Internetom nadam se da će rast o kome su pričali potpomoći i smanjenje cena i povećanju brzina Interneta kod nas, obzirom da i pored velikog broja broadband priključaka u poslednje vreme koji se pojavljuju nema napretka u smislu povećanja protoka odnosno smanjenju cena. I ako se sam Konsing ne bavi koliko sam shvatio retail sektorom verujem da na neki način utiče obzirom na klijente sa kojima saradjuje.

Druga stvar, koja me kao FONovca raduje, jeste činjenica da je sve više ovakvih kompanija kod nas, koje su ozbiljne, ostvaruju zavidne brojke na kraju godine a verujem i brinu o zaposlenima obzirom na vidjeno u zgradi. Tokom govora prilikom otvaranja spominjala se i činjenica o povećanju broja zaposlenih koji se povećao za skoro 150 ljudi za godinu dana, i obzirom na rast koji planiraju sigurno je da će trebati još. To samo potvrdjuje činjenicu koja mi se kola u glavi u poslednje vreme, a to je da nikad nije bilo bolje vreme za osobe sa fakultetom da se zaposle. Veliki je broj firmi koji dolaze u Srbiju ili si iz Srbije i imaju snažnu potrebu  da rastu, za to su im potrebni školovani ljudi, čiji je nedostatak Srbiji veći problem od nedostatka radnih mesta. Kako sam ja, a i većina čitaoca ovog bloga uskoro jedan od njih, lepo nam se piše…

Intervju Dušana Stojanovića Politici. Tako razmišlja dobar ekonomista.
Gde god se u Beogradu okreneš neko nekog laže, mulja, petlja... E danas sam pronašao najvećeg lažova u Srbiji. 104,3 kg? Ma nemoj! Toliko ne mogu da imam ni sa dva kreveta. Nema šanse. Ajde da kaže 102 kg ili tako nešto, ali 104,3 kg?! Kad sam jutros kupio ovaj komad stakla rekao mi je 103 kg. Dobro, jeo sam, pijuckao sam i tako pa se nakupilo materijala za gravitaciju u meni. Baš mi je cool
Zanimljivo je posmatrati ideološku evoluciju raznih poznatih ljudi tokom vremena. A kad je ta evolucija još i bizarna i pomalo odurna, eto prave zabave.

Ako čitate kolumne Branka Milanovića U Politici, za vas neće biti dileme - Voja Koštunica je divan čovek, a ni radikali nisu tako loši, naprotiv, pregovore sa EU treba obustaviti zbog Kosova i zato da se "Srbi više ne bi delili". Nacionalno jedinstvo srpskog naroda, odbrana Kosova i teritorijalni integritet su toliko važni da sve ostalo bledi pred tim. Evo samo jednog karakterističnog pasaža: "Osnovni razlog zašto sam protiv jeste zato što pitanje članstva u EU značajno, čak i ključno, utiče na političku destabilizaciju Srbije. Od pitanja oko koga su se skoro svi slagali, Evropa je postala pitanje oko koga se Srbi najviše dele. Ne zbog toga što ne veruju u ekonomske prednosti udruživanja, već što nisu spremni da se zarad Unije odreknu Kosova". U raznim drugim njegovim tekstovima naći ćete slične i gore stvari.

A sad, brzo nazad - godina je 1993, isti autor, časopis Naša Borba:

"Slobodan Milošević sedi i čeka. Objektivno, njegova situacija je očajna. On jeste predsednik nečega što se naziva država, ali ga niko ne priznaje. Sankcije ga sve više stežu. Komanduje i nečim što se naziva Vojska Jugoslavije, a što se posle izgubljena dva rata, istaklo uglavnom bombardovanjem gradova i masakrima civila, i što bi se pod udarom iz inostranstva raspalo za nedelju dana. Ima nešto što se naziva Skupština gde sede samo on i fašisti. Ima grupu građana koju je on izabrao i koja sebe naziva saveznom vladom. A sankcije i dalje traju..." Ili, tek ovo:

"Način govora koji upražnjavaju srpski političari jeste nešto što bih nazvao "balkanskim mačizmom". On ima dve komponente. Prvo, treba govoriti gromoglasno i busati se u prsa da bi se domaćoj publici kao i inostranstvu odao utisak sigurnosti i snage. Ovakvo ponašanje vuče svoje korene iz samoupravnog socijalizma, u kome je, kao što znamo, Armija "bila garant mirnog života svih trudbenika" (dok nije počela trudbenike da bombarduje po gradovima), u kome nas "ništa neće skrenuti sa Titovog puta" (dok on diljem zemlje nije proglašen za najvećeg zlikovca) i u kome je "samoupravljanje bilo izraz vekovnih stremljenja radničke klase" (dok radničku klasu nije dovelo do prosjačkog štapa). Na domaćem terenu, primer busanja u prsa je gromoglasan "patriotizam" gde stvarno angažovanje osobe u odbrani nečega za šta se zalaže, i način govora o tome obično nisu ni u kakvoj vezi. Biljana Plavšić poziva, iz komfornog beogradskog stana, na pogibiju šest miliona Srba. Bilo bi zanimljivo reći joj: "Slažem se. To je odlična ideja. Evo, neka ova pogibija srpstva krene sa vašim žrtvovanjem za srpsku stvar". Momo Kapor i Milić od Mačve, sa bezbednih daljina, bodre druge da idu u smrt. Isto rade i beogradski akademici. U svakom razvijenijem društvu, takav očiti nesklad između ratobornih poziva i udobnog života, potpuno bi oduzeo legitimnost takvim "profesionalnim patriotama". Kod nas to nije slučaj: veće su patriote oni koji su se na narodnoj muci obogatili i narod poslali u pogibelj, nego oni koji su savetovali umerenost, razum i spasavanje života, a posledice opšte nesreće i sami trpe."

Hm, baš me zanima čime se patriotsko busanje u prsa i prazne pretnje Zapadu V. Koštunice i ostalih savremenih naslednika Biljane Plavšić, Karadžića i Miloševića, kao i njihovih akademika, danas delo iz Milanovićevih kolumni u Politici? I da li su radikali za našeg kolumnistu i dalje "fašisti" kao i 1993 godine? Izgleda da nisu; naime kao da su svi ti nacisti, fašisti, profesionalni patrioti- hohštapleri iz 1990-ih odjedared obnoć premetnuli u divne ljude, borce za ispravnu srpsku stvar, nacionalno jedinstvo i žrtve nepromišljene politike svetskih sila.

Još zanimljivije od ovog preumljenja Branka Milanovića po pitanju Naciona je njegovo preumljenje po pitanju ideologije. Kada je otišao u Ameriku krajem 1980-ih on je bio liberalan ekonomista. Koliko sam shvatio, Steve Pejović je bio toliko oduševljen njegovom briljantnošću da ga je predložio za neki high profile posao u Svetskoj Banci. Ali, posle nekog vremena, čovek je prolupao i postao žestoki levičar, i rečeni Pejović se jako pokajao zbog promocije takvog jednog lika. Danas je Milanović ogorčeni socijalista, čija je primarna oblast profesionalnog zanimanja svetsko siromaštvo, tj dokazivanje da kapitalizam nije tako efikasan u iskorenjivanju siromaštva kako se priča i da značajnu ulogu u tom poslu treba da igraju međunarodne ustanove sa svojom "razvojnom pomoći". Njegova ideja za svetsku preraspodelu dohotka je ta da bogate zemlje moraju da daju siromašnima, ali istovremeno mora da se vodi računa da nijedan pojedinac koji dobija ne bude pre transfera bogatiji od onog ko daje, što praktično po Milanoviću znači da bi samo siromašne i vrlo egalitarne zemlje mogle da se kvalifikuju za pomoć (Mugabeov Zimbabve i Severna Koreja najbolji kandidati). I na kraju, transferom nejednakost kao posledica transfera mora da opadne i u zemlji donoru i primaocu. Mora da se spreči "globalno regresivna preraspodela". Amin, druže.

Ali, što je najzabavnije, izgleda da su oba Milanovićeva preumljenja tekla nekako simultano: u početku je bio liberal i kosmpolitski kritičar Miloševićevog nacizma, da bi protokom vremena prerastao u ekonomskog socijalistu, ali istovremeno i u zagovornika kosovskog Zaveta, Srpske Sloge, i apstiniranja od integracija sa zlim i neuviđavnim zapadnim svetom. Nevidljiva ruka, zar ne?

tenk i pogled na muzej
KRALJEVO - Tenk je odnet u kasarnu u Jarčujku, a umesto njega će biti sagrađen amfiteatar u tri nivoa i fontana iz koje će teći raznobojni mlazevi i puštaće se klasična muzika. Za izgradnju samo fontane, opština će izdvojiti oko 60.000 evra!

Popularno sastajalište kraljevčana i park „Kod tenka“ od jeseni više neće postojati. Trg Svetog Save će potpuno promeniti svoj izgled. Na mestu gde je bio tenk biće sagrađen amfiteatar u tri nivoa, kome će podloga biti od „štampanog“ betona.

Na centralnom Trgu će biti fontana iz koje će teći raznobojni mlazevi, i puštaće se klasična muzika. Fontana će opštinu Kraljevo koštati blizu pet miliona dinara, dok će se ostalih 7 miliona dinara, koliko je ukupno predviđeno sredstava iz gradskog budžeta, utrošiti na uređenje Trga Svetog Save.
Radio 996

Veseli spust

KRALJEVO - Tradicionalna manifestacija „Veseli spust“ održaće se u nedelju 29. juna. Devetnaest godina postojanja ove specifične i zabavne manifestacije je broj koji ne bi trebalo posmatrati ravnodušno. Međutim, da li je to baš tako?

Hiljade raznih plovila na Ibru, napravljenih od najobičnijih plastičnih flaša, pa sve do splavova i čamaca, odražavaju sliku maštovitosti učesnika "Veselog spusta". Kao da se „spustaši“ utrkuju ko će napraviti zanimljivije plovilo i sa njim se spustiti niz brzake Ibra, od Magliča do Kraljeva. I tako sa tom zabavom, dođosmo i do broja od blizu 20.000 učesnika koliko ih je prošle godine bilo na „Veselom spustu“.

Ali, kada sve to pogledate malo detaljnije i iz više uglova, shvatićete da svi ti ljudi dođu noć pre ili na dan Spusta i odu kući. Kraljevo nije ni osetilo da je toliko ljudi „prošlo“ kroz grad. Zbog čega je to tako?

Ako uzmemo za primer „Drinsku regatu“, kojoj je „Veseli spust“ itekako bio primer i uzor, a koja postoji tek šest godina, prošle godine je okupila preko 1000 plovila i oko 10.000 ljudi! Naime, „Drinska regata“ je uspela toliko ispromoviše manifestaciju, da sada mnogo više ljudi zna za njih nego za „Veseli spust“ koji postoji 19 godina. „Drinska regata“ ima svoju internet stranicu, prisutni su na svim sajmovima turizma i to kao poseban vid ponude, što „Veseli spust“ nikada nije primenjivao. Osim kraljevčana, njihove rodbine i prijatelja po Srbiji, teško da neko van granica naše države može saznati za ovu manifestaciju.

Zašto niko do sada nije shvatio i napravio instituciju od „Veselog spusta“, pitanje je na koje odgovor treba tražiti pod okriljem gradskih čelnika, koji i dalje ovu manifestaciju gledaju kao jedan vid zabave, a ne kao mogućnost dobre zarade grada!
Radio 996

Svakodnevno slušamo o padu cena nekretnina u Americi i opasnostima koje ta stvar nosi po američku i svetsku ekonomiju. Naravno, to je, po konvencionalnoj mudrosti, "kriza" koju je izazvalo tržište, tj pohlepni špekulanti koji su davali kredite šakom i kapom. Ali, ipak da bismo spasili malog čoveka, trebalo bi otplatiti njihove nenaplative kredite.

Činjenica da tokom poslovnih ciklusa u savremenom kapitalizmu tržište nekretnina često biva jedno od najviše pogođenih je davno uočena. Zapravo, kada centralne banke u nameri da efektuiraju politiku jeftinog novca da bi "podstakle rast" snižavaju kamatne stope, to se na biznis reflektuje tako što se znatno uvećava obim investiranja u takozvane zaobilazne (roundabout) proizvodne procese, tj one koji sadrže više faza ma kojima se trguje faktorima proizvodnje. Da bi se neki proizvodni proces koji sadrži više faza pokrenuo i kompletirao potrebna je veća količina kapitala. Niže kamatne stope šalju lažni signal da kapitala ima više, i dolazi do preinvestiranja u zaobilazne projekte. Kada dođe do sloma ili recesije ti projekti za koje se ispostavlja da su zapravo neprofitabilni moraju da budu likvidirani. Stoga kapitalno intenzivne industrije poput proizvodnje kapitalnih dobara, mašina, prerade sirovina ili trajnih potrošnih dobara, poput kuća, doživljavaju najpre najveći bum, a naravno kasnije najveći pad, za vreme recesije.

Međutim, u tekućoj američkoj situaciji, recesije zapravo još uvek nema, pre se može govoriti o usporavanju. A ipak, tržište nekretnina doživljava snažan pad. Ne pretendujem da imam potpuno objašnjenje, ali evo jedne zanimljive okolnosti o kojoj vredi razmisliti. Poslovanje nekretninama je od početka 1990-ih do danas doživelo snažnu državnu regulaciju koja je opravdavana navodnom diskriminacijom manjina od strane kreditora. Otprilike, predrasude koje bankari i kreditori imaju prema manjinskim klijentima (recimo crncima) vode tome da oni teže mogu da dobiju kredite za kuću. Kao lek za ovu "bolest" uvedeno je više sve strožijih regulacija čija je suština bila da se banke i kreditori prisile da pozajmljuju bez uobičajenih kontrolnih mehanizama, poput kreditne istorije klijenta, garancija platežne moći, odnosa dohotka i rate kredita itd. Firmama je dozvoljeno (naređeno) da dele kredite za nekretnine manjinama bez poštovanja ovih uobičajenih bankarskih standarda.

Sada je đavo došao po svoje. Firma Countrywide, najveća iz ove branše u Americi, koju su progresivci uzimali kao svetao primer "socijalno odgovornog bankarstva", a koja se ove godine našla pred bankrotstvom, povećavala je zajmove bez učešća po vrlo niskim kamatnim stopama, i bez primene ikakvih restrikcija i osiguranja, sa oko 1 milijarde $ 1992 na oko 80 milijardi 1999 i oko 600 milijardi 2003. Na kraju je morala da se merdžuje sa Bank of America da ne bi potpuno bankrotirala. Situacija je slična i sa drugim velikim kreditorima.

Nije stoga teško zaključiti da je pritisak na tržište nekretnina koji i inače postoji kod poslovnih ciklusa, u Americi ovaj put bio znatno pojačan "altruističkom" i "progresivnim" reformama vlade kojima su se privatni dobici pripadnika "manjina" povezali sa troškovima koje nema ko da plati, te je došlo do sloma tržišta. Joe Stiglitz bi rekao "informaciona asimetrija", i to klasični primer. Meni se čini da su pre u pitanju - nenameravane ali predvidive destruktivne posledice državnog altruizma prema siromašnima i manjinama. Od strane kreditora imali smo potpunu informacionu simetriju, tj jasnu svest i znanje o tome koji klijent valja a koji ne valja (contra Stiglitz), ali uz dodatak zakonske naredbe da moraju da pozajmljuju lošima, i očekivanja da će iz predvidivog čabra biti izbavljeni bail-out operacijama vlade - tj moralni hazard. Ko ne bi pokleknuo pred takvom kombinacijom?

Dakle, greška države, a ne tržišta!
Kada mališani prohodaju otkriju jedan sasvim novi svet. Sve im je blizu, na dohvat ruke, i sve bi da dotaknu, probaju i istraže u pravom smislu te reči. Igračke kojima ih obasipamo nude samo kratak izvor zabave. Zanimljivije su im stvari koje se svakodnevno koriste počevši od šerpi preko plastičnih ...
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37