Unosi za: Arhiva za 2008/07

VIROVI

(autor: jelenaartpoezija)

Ovogodišnje obeležavanje Nedelje dojenja. Početak je u 18h, i biće svega stručnih saveta, razmena iskustava sa drugim roditeljima, podela nekih nagrada i poklona za posetioce i puno puno druženja. Više informacija ima na sajtu Udruženja RODITELJ.

Potreban materijal:

1 veće pakovanje piškota
100 gr krem šlaga od jagode
100 gr krem šlaga od vanile
4 kašika prah šećera
1 kisela pavlaka
200 gr ribizli
200 gr ogrozda
100 gr mlevenog plazma keksa
100 gr rendane čokolade
450 ml kisele vode
malo soka od ribizli za kvašenje piškota

Priprema:

Piškote kvasiti u sok, pa naređati jedan red na tacnu.
Šlag od jagoda umutiti sa 150 ml kisele vode i 4 kašike prah šećera, kada je umućeno baš čvrsto, dodati 100 ml kisele pavlake i 100 gr mlevenog plazma keksa.
Na piškote poređati ogrozd, predhodno očišćen od peteljki, pa staviti smesu od umućenog šlaga.
Staviti i drugi red piškota kvašenih u soku.
Sada umutiti šlag od vanile sa 150 ml kisele vode i 4 kašike prah šećera. Isto na kraju dodati 100 ml kisele pavlake i 100 gr rendane čokolade.
Staviti malo ribizli preko piškota, premazati tanak sloj šlaga preko, staviti drugi deo ribizli i prekriti ostatkom umućenog šlaga.
Tortu ostaviti da se dobro ohladi i stegne pre sečenja.


Slobode je sve manje,a kontrole će biti sve više.Svi znaju da se sada jedino neka istinita informacija može naći samo na internetu ( koji je dostupan masama 24h. svakoga dana),jer države strogo kontrolišu sve elektronske medije ne bi li manipulisali i kontrolisali ljude pomoću “zvanične istine” i tako ih sve više zaglupljivali i manipulisali njima,gde [...]

Kao svojevrsnu uvertiru pred nastup grupe Cubismo u Nišu, Dirty Dancing Tim se potrudio da u subotu, 2. avgusta, organizuje vatrenu i interesantnu salsa žurku u dvorištu Banovine.

Kao zvanični slogan žurke imamo “Obuci crveno i zavedi ih!“, što znači da će Banovina u subotu predstavljati Koridu, devojke će biti lepršavi crveni plaštovi a momci snažni “bikovi” koji će juriti kao “bez glave”, sa ciljem da “uhvate” neki od prelepih “plaštova” D

Od 21-22h ponovo je organizovano besplatno učenje osnovnih koraka salse, koje vode Dejan Stošić i Sanja Štulić (PK Swing Niš), a od 22h kreće i “crvena” salsa žurka.

Lično me ne interesuje toliko kako će momci biti obučeni, ali bih voleo da vidim što više devojaka u crvenim šorčićima, suknjicama ili haljinicama, kako lepršaju podijumom “Niške koride”, u subotu uveče!

Cekić i Vasić su smenjeni sa čela Radiodifuzne agencije odakle su godinama maltretirali medije i građane Srbije. O incidentu zbog kojeg su smenjeni smo već pisali početkom jula. Ispravna odluka. Sledeći korak bi trebalo da bude ukidanje ovlašćenja RRA koja im dozvoljavaju da praktično vode uređivačku politiku svih medija u Srbiji. Naravno, privatizovanje RTS bi bilo posebno korisno.

/Kafa s pogledom na ravnicu, palićki ”Elit”/

Ja bih
Da te uzmem
Očima
Za večnost
Bih da pitam
Da li postoji
Svetlost
U sred bih da stanem
Sve danas
Za sutra
Da nudim.

Ja bih
S tobom
Da
Postojim
Kroz pesmu bih
Da bude nam
Lepše
Težak je dan
I vreme.

Gordana Vlajić

Pre više godina smo Slaviša i ja vodili jednu polemiku na Katalaksiji o Ronaldu Kouzu i njegovoj znamenitoj teoremi. (ovde, ovde, ovde i ovde)

Jedna od stvari koje je Slaviša tu pomenuo je dvojnost između "ekonomske" i "vrednosne" kritike Kjoto protokola - može se ukazivati na ekonomske štete od tog Protokola, negativne efekte na ekonomski rast, neefektivnost u smislu uticaja na klimu itd, ali s druge strane i na moralni ili vrednosni status promena koje takve politike nameću, pri čemu je on prevashodno insistirao na ovom tehničkom apsektu. To je tzv. cost-benefit analiza koja je poznata u ekonomskoj teoriji (naravno, povod za tu njegovu generalizaciju je bio spor oko cost-benefit analize kao metoda odlučivanja u slučaju sporova o vlasničkim prava u kontekstu Kouzove teoreme). Moja bojazan je bila opštijeg karaktera - iako sam se slagao i sad se slažem da je ekonomska i ekološka štetnost Kjoto prorokola vrlo važna stvar, na duži rok nije presudno da li bi Kjoto protokol imao negativne efekte po svetsku ekonomiju, a bez vidljivih pozitivnih efekata po klimu (što je danas opšteprihvaćena stvar), već kakav tip institucionalnih i političkih promena zahteva njegova primena; uvođenje jedne vrste centralnog planiranja, arbitrarna procena kolike treba da budu emisije CO2, što podrazumeva promenu tipa društva u kome živimo. Na stranu ogromna korupcija i rent-seeking koji bujaju u trouglu vlada-industrijski lobiji-NGOi, vladi se daju ingerencije da kontroliše i reguliše potrošnju energije i time zapravo ekonomski sistem polako prevodi iz tržišne privrede u režim kontrolisane, planske privrede. Pri svemu tome Kjoto protokol je uzet samo kao cinični izgovor za formiranje globalne nadnacionalne vladavine. Francuski predednik Žak Širak je rekao kako je "Kjoto protokol samo prvi korak kao uspostavi globalne vladavine i da ga treba primeniti i ako ne postoji naučna osnova za njega". Sadašnji britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband rekao je da "klimatske promene pružaju novi osnov za širenje EU, i da je odnos između EU i klimatskih promena odnos između agenta koji traga za idealom za koji će se boriti i ideala koji čeka nekog da ga sprovede u delo". Jasno je da političarima i birokratima Kjoto protokol i takozvane klimatske promene služe samo kao alibi za ono što oni inače žele da urade iz drugih razloga: da uvedu svetsku vladu, globalnu regulaciju ekonomije ili dalji proces centralizacije EU (ili najčešće sve te stvari zajedno kao deo jedinstvenog projekta).

Međutim, nisu samo promene političko-ekonomskog sistema nužna posledica ambicije da se kontroliše emisija CO2. "Promene u načinu života" su jedna od stvari koje takođe postaju stvarnost, i to ne kao privatna kampanja neke grupe već kao državna politika. IPCC u svom poslednjem izveštaju promenu životnog stila u pravcu manje potrošnje energije smatra jednim od načina izlaska na kraj sa klimatskim promenama, a skoro sve ekološke organizacije ultimativno zahtevaju siromaštvo i skromnost kao uslov "spasenja planete".

Kad pogledate ove dalekosežne socijalne i političke promene koje se nameću pod izgovorom borbe s klimatskim promenama, a zapravo iz razloga koji su mnogo stariji - mržnje prema kapitalizmu i slobodnom tržištu i želje da se oni zamene državnom kontrolom naših života - postaje jasno i da ekonomska cost-benefit analiza ima vrlo ogranično dejstvo u oblikovanju javne politike. Nije reč o borbi sa ekonomsko prosvećivanje masa i donosilaca odluka, već o borbi sa opasnim i destruktivnim idejama koje se promovišu pod krinkom humanizma i spasavanja planete. A to je mnogo teža i neizvesnija borba. Ekonomija kao nauka sve više gravitira ka političkoj, pravnoj pa i filozofskoj analizi društva, posebno ona koja se bavi analizom funkcuionisanja tržišta - realni svet a ne cost-benefit matematički modeli pružaju najbolje objašnjenje zašto kapitalistički sistem funkcioniše,a li i opasnost po taj sistem ne potiče usled nerazumevanja detalja tehničkih argumenata u prilog tržištu, već iz atavističkog moralnog protesta proiv individualizma. To su najboji ekonomisti poput Hajeka, Bjukenena ili Pejovića odavno shvatili.

positano-raj.jpg

- Evo, ovde ću!
- E a kad ideš?
- Čim se prvog šengena dočepam!
- Gde, gde daj da vidim!
- Evo, ovde!
- Ajmeeeee. Gde je to?
- U Italiji.
- Jebo te, kad će više ta apokalipsa?!?!?!
- Što bre?
- Ma da pocrka ta gamad već jednom i da nama ko besmrtnima, jer neće grom u komprive, ostane da malo poživimo!

KRAGUJEVAC, NIŠ, KRALJEVO, UŽICE, VRANJE, BATOČINA - Ako se izuzme varošica Batočina, gde se budućem investitoru kako stranom tako i domaćem u roku od 24 sata izdaje građevinska dozvola i druga dokumenta iz opštinske nadležnosti neophodna za pokretanje biznisa, većina gradova ne pruža takve mogućnosti. Zato i ne čudi što ih ulagači zaobilaze jer su potrebni meseci da bi se završile administrativne formalnosti.
U Nišu investitori, pre dogovora o izgradnji sa gradskim ocima, morali bi da se dogovore sa vlasnicima njiva i placeva o otkupu zemljišta. Prema rečima Jovana Mandića, gradskog arhitekte, Niš nema u vlasništvu zemljište pogodno za izgradnju velikih tržnih, poslovnih ili sportskih kompleksa, a kamoli infrastrukturno opremljenu lokaciju, koju bi investitor mogao odmah da preuzme.
Kada investitor otkupi zemljište, tek tada može da računa na to da će realizacija njegovog projekta teći „odavde do večnosti“ jer ispunjavanje uslova za gradnju ne može se obaviti na jednom mestu.
- Zbog interesa grada u slučaju kapitalne investicije, možemo zadužiti čoveka koji bi umesto investitora prošao kroz celu proceduru, ali i za njega bi to trajalo dugo - ističe Mandić.
Zlobnici bi rekli - bogu hvala pa se u Nišu niko i ne javlja za kapitalna ulaganja.
- U Kragujevcu, na izdavanje građevinske dozvole, raznih odobrenja i rešenja za početak gradnje čeka se od nekoliko dana do nekoliko meseci. Izuzetak je ukoliko je investitor podneo kompletnu dokumentaciju. U tom slučaju se čeka nekoliko dana - objašnjava Bojana Divac, načelnica Gradske uprave za urbanizam i izgradnju grada.
- Investitori se gotovo svakodnevno interesuju za lokacije, posebno nakon odluke porodice Đoković da ovde gradi tenisku akademiju. Došli su „Merkator“, „Tuš“, „Merkur“, „Plaza“, „Supernova“ i izlicitirali lokacije. Zato se uveliko radi na donošenju akata, pripremi atraktivnih lokacija, počev od kasarne „Radomir Putnik“, preko Vašarišta do južne obilaznice - kaže Đorđe Đelić, projekat menadžer u GU za razvoj gradskih resursa, i ističe da je osnivanjem Uprave za razvoj i investicije Kragujevac napravio korak više u odnosu na ostale gradove.
Opština Batočina u roku od 24 sata izdaje građevinsku dozvolu i ostale papire iz svoje nadležnosti, a jedini uslov je da u njima zaposle 80 odsto ljudi iz ove varošice i okolnih sela.
- Procedura izdavanja potrebne dokumentacije za gradnju novih objekata je pojednostavljena kako bismo privukli investitore da baš ovde ulože svoj kapital, a aktuelna vlast ublaži problem nezaposlenosti - kaže Radiša Milošević, predsednik opštine Batočina.
Otkada je otvorena služba za projektovanje i razvoj investitorima voljnim da ulažu u Kraljevu, bez obzira na to odakle dolaze, posao je umnogome olakšan.
Doduše, do potrebnih papira i dalje ne mogu da dođu na jednom mestu, što je sledeća faza u razvoju ove oblasti.
- Od podataka o raspoloživom zemljištu, kadrovima, razvojnim potrebama, kontaktima do toga šta je od dokumenata potrebno i kako najlakše do njih doći sve to investitori mogu da dobiju na jednom mestu - kaže Mira Prodanović, rukovodioc Centra.
Kao što nema velikih investitora koji bi uložili novac u Užice tako u ovom gradu ne postoji efikasan administrativni aparat koji bi ulagačima garantovao ubrzano dobijanje dozvola i svih ostalih papira potrebnih za poslovanje i skratio ustaljenu birokratsku proceduru. Činjenicu da investitori zaobilaze Užice u kancelariji za Lokalni ekonomski razvoj pradvaju geografskim položajem koji ne nudi lokacije na kojima bi se mogli graditi fabrike ili drugi veliki objekti. Prema rečima zamenika gradonačelnika Vranja dr Igora Andonova, u gradskoj upravi radi Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, koja investitorima pruža logističku podršku, kako bi potencijalni investitori što lakše i brže počeli da se bave biznisom.
- Skupštinskim odlukama predvideli smo niz olakšica za domaće i strane investitore. Rok za dobijanje dozvole sa kompletnom dokumentacijom je 45 dana - rekao je Andonov.
Jedna od olakšica je da investitori iz proizvodnih delatnosti ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu prve tri godine. Svi koji zaposle više od 20 radnika ne plaćaju taksu pet godina. Tu su i olakšice kada je reč o naknadama za uređivanje i zakup gradskog građevinskog zemljišta.

Blic

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37