Unosi za: Arhiva za 2008/07

Stalno pričam sebi kako je ovo poslednji put da ću pisati o tome, a onda pročitam nešto što me raspameti i prosto poludim.
Znam da ću posle ovoga da trpim kritike i da će mi većina reći “ma ignoriši budale” ali ja jednostavno ne mogu da prećutim.

Dakle, sve je počelo pre dve godine kada je “mali Perica” krenuo sa promocijom sajta Opštine Bor, za koga nije bio registrovan ni domen. Ali tu priču znaju i vrapci na grani, pa neću da davim. Elem od tada, pa do sada na Opštini Bor.COM je objavljeno mnogo tekstova različitih autora koji su ukazivali i dotakli mnoge probleme koji su se dešavali u ovom gradu. Autori su uredno potpisivali svoje članke punim imenom i prezimenom. Iza imena i prezimena je u zavisnosti od sadržaja članka, a i od sposobnosti pojedinca svako bio slobodan da doda kraći opis. Moji su tekstovi kao i teksovi ostalih objavljivani različitim nastavcima, jer se mnogi od nas bave raznim aktivnostima, a sve sa ciljem poboljšanja uslova života u Boru. Mnogi su i članovi LDP-a, DS-a i profesori i književnici i direktori u isto vreme. Komentatori su se uglavnom, čast izuzecima, krili iza nickova kad bi hteli da pljuju bez argumenata i jasne predstave o sebi samima. U ove dve godine je bilo stvarno svega i svačega.

Paralelno sa pisanijama i diskusijama na Opštini Bor, ozbiljne diskusije su se vodile i na forumu bor030, gde je situacija bila još gora. Mogli smo svašta da se naslušamo. Najveće pljuvačine su se mogle pročitati za RTB Bor i LDP.

Kad je raspisan I tender za privatizaciju RTB-a, pojavila se i nova strategija za privatizaciju RTB-a. Po toj novoj strategiji, imovina RTB-a ima daleko veću vrednost od prikazane, ali za one koji su hteli da je pročitaju mogli su da vide da su u imovinu RTB-a uračunati i svi putevi, pruga i svi privatni otkupljeni stanovi u Boru. Na pitanje, ako je tako zašto Opština nije plaćala zakup za korišćenje puteva i pruga, nije bilo odgovora. Pisali su je oni koji su ili nekada bili u poziciji da promene i utiču na poslovanje RTB-a ali definitivno nisu imali pojma kao što nemaju ni sad ili ljudi bliski predsedniku Opštine - radikalu. Neki od njih su bili uvaženi članovi SPS-a, JUL-a ili Radikala.

Kad je propao I tender, za drugi se nisu oglašavali. Valjda su skontali da svoje nebuloze nemaju kome više da plasiraju. Elem sada je na pomolu treći tender i koliko mogu da primetim nema govora da država bude većinski vlasnik u partnerstvu.

Pre godinu dana, vlasnik portala i foruma bor030 je posetio predsednika Opštine Bor i zatražio pomoć za uredjivanje sajtova. Naravno da nije bilo podrške, glatko je odbijen, jer kako je rekao zvanični sajt je napravljan i on će predstavljati zvaničnu prezentaciju Bora. Tako je trebalo da bude, ali ne treba da kažem da od toga ni do sad nije bilo ništa. Na zvaničnoj prezentaciji poslednja vest u aktuelnostima stoji vest iz januara ove godine, kada je promovisana prezentacija Bora u nekoj kafani u Beogradu.

E onda na scenu stupa samozvani “zvanični” predstavnik Opštine, zvaničnu potvrdu niko nije dobio, koji je blizak sa predsednikom Opštine i uspeva kao da dogovori da se ljudima iz bor030 ipak pomogne. Naravno da od toga nema ništa do dana današnjeg.
E, a zatim se krenulo sa glamuroznom Velikom promocijom Bora, gde ništa nije bilo jasno, ni ko vodi projekat, ni čije će pare biti trošene, ni da li se radi iz entuzijazma ili za kintu, ma apsolutno ništa. Samozvani “zvanični” je pokrenuo diskusiju, i u nadi da će da navata one koji će da rade, i da ne pitaju ništa. Šta god da smo pitali, odgovor nismo dobijali ali pljuvanje jesmo. Dobro.

Nekako u to vreme BITNO dobija Organizaciju BlogOpena 2008. Kao jako važna vest to se objavljuje na lokalnom forumu i tada počinje ludilo. Samozvani “zvanični” za Veliku promociju Bora registruje domen BorOpen. Na šta On i Ja prosto poludimo. To je čini mi se bio vrhunac.

Moj komentar na to (obrisan je sa foruma) ali se “zvanični” još jednom potrudio da ga postavi, u svoju odbranu, pa ću ga postaviti ovde da mu ne fali slučajno.

Vidiš deda, u pravu si kad kažeš da ne treba da se velika promocija BORA odvija na tom domenu boropen, ali samo iz jednog razloga. To je čist plagijat.
On kao takav, BlogOpenu ne može NIŠTA, ni da naudi, može samo da sroza ovaj grad, i da nas pokopa neinventivnošću čelnika ove promocije.

Da li je, obraćam se Mishu pre svega, moguće da ništa pametnije nisi mogao da smisliš?
Da li je moguće da od toliko blogova koje imaš, i posle toliko čitanja ništa nisi naučio?
Popularnost, kredibilitet, autoritet se ne stiču KOPIRANJEM, već inventivnošću i orginalnošću.

Ne mogu da verujem da si toliko Glup, izvini što ovo moram da ti kažem, ali ovim ćeš da oduševiš jedino Rankića koji nije u tim krugovima.
Što se svih ostalih borskih blogera tiče, veruj da će se svi ograditi od ovakve promocije, od takvog internet prikaza.

Sramota za ovaj grad!

Zbog komentara sam uredno nazvana pogrdnim imenima, bolje nisam ni očekivala iskrena da budem.

Nakon formiranja lokalne vlasti i postavljanja Rankića za predsednika Opštine, kreće opšta smena u svim javnim preduzećima, a izmedju ostalog i u ŠRIF-u. Sinoć videsmo i izvesnog potpredsednika, koji je nikao notkuda. Nismo znali ni da postoji funkcija zamenika glavnog i odgovornog urednika TV Bor. No eto načina da se sazna.

Nakon sazivanja konferencije za novinare LDP-a, povodom imenovanja Hadži Dragana Antića na mesto glavnog i odgovornog urednika TV Bor i nakon nedolaska ekipe TV Bor, na sajtu LDP Bor postavljeno je saopštenje za javnost.

U nedostatku materjala za pljuvanje, jedan od familije je morao da oplete, pa naravno po LDP-u, oni su jedini u Boru progovorili, a prosto mi nije jasno zašto smo toliko zanimljivi kad nemamo nijednog odbornika, verovatno što su ostali u dubokom letnjem snu! Sama Opština Bor je još uvek u zimskom.

LDP Bor će, budite sigurni u to, svaku neaktivnost kao i pogrešnu aktivnost itekako osuditi, ali neće par dana nakon smena direktora govoriti o tome šta treba da rade, oni valjda znaju šta će da rade kad su pristali da preuzmu vodjenje preduzeća, a preuzeli su valjda zato što prethodni nisu radili kako treba a ne zbog političkog opredeljenja. Videćemo i ko će biti pozvan na odgovornost od prethodnih a i od budućih ako ne budu radili u interesu gradjana.

A kakve sad sve ovo ima veze? Pa - ima. Sve ove mutljavine potiču od jedne familije, kojima je jedini cilj da se ogrebu neku kintu od Opštine, ne birajući ni sredstva ni način, pa ni po kome će da se pljuje a bogami ni gde. Pošto je “zvanični” banovan sa foruma nema gde, a pljuvati se mora, pa pljujte, evo vam sad i razlog.

p.s. Link do teksta namerno nije postavljen, indeksirao ga je Blog Bor030.

Kao priprema za puštanje novih usluga i proizvoda ( čitaj Mobile Me, 3G iPhone, AppStore) Apple je sinoć izdao novu iteraciju System Update-a. Novi update sa sobom donosi ispravke bugova, dodatno peglanje samog sistema u vidu stabilnosti i sigurnosti i tko zna što još. Ispravljene su neki “grdni” propusti i nestabilnosti kao što su [...]
Idući iz prodavnice ugledam na ulici sim karticu nekog zadovoljnog korisnika. Bivšeg korisnika! Pokupio sam karticu u nadi da će možda ipak raditi ali ništa od toga. Svi telefoni u koje sam ju stavio kažu "insert sim". Pa insertnuo sam, ali sim dead. Ne mogu reći da me čudi da ima nezadovoljnih korisnika superiorne mreže kojoj ovoga puta nećemo ime spominjati. :-)
Američko Ministarstvo poljoprivrede je potuklo i samog MIlosavljevića: "U.S. asparagus production has been declining over the past decade, while world asparagus production has been increasing. . . . Over the last decade, the U.S. asparagus trade balance has widened ". Izveštaj dalje napominje da američke proizvođače najviše ugrožavaju konkurenti iz Perua i Meksika, koji imaju jeftinu radnu snagu, a pristup tehnologiji. No, ne propušta se naglasiti da je Kina (usual suspect) najveći proizvođač asparagusa na svetu da i da sa tom zemljom postoji izrazito nepovoljan trgovinski bilans u pogledu asparagusa. Možda je pored svećara koje je podržala Hilari Klinton vreme i da proizvođači asparagusa zatraže neku carinsku zaštitu od asparagusnog outsourcinga u Kinu.

U veoma interesantnoj diskusiji na ovom forumu, koju praktično vodi RainDog, postavljeno je jedno veoma često pitanje o razlici između foruma i blogova, od strane osobe koja sa strane posmatra i jednu i drugu varijantu korišćenja Weba.

RainDog:

…Nemaš ti mnogo dodira sa administratorom sistema (besplatnih blog servisa). U principu ti pišeš i baš te briga. Postoje ipak ograničenja. Neki blog sistemi imaju stroga pravila u vezi reklamiranja, pa ne smeš da stavljaš banere i slično, na nekima se vodi računa da ne propagiraš pornografiju, rasizam i slično (što je u principu OK, ali je ipak vrsta ograničenja. Ukusi su različiti).

Ali generalno i na besplatnim sistemima imaš slobodu da pišeš o (skoro) svemu što hoćeš, da postavljaš mp3 ili video fajlove i sve ostalo.

Razlika između bloga i foruma je prvenstveno u tome što samo vlasnik bloga postavlja teme, ostali mogu samo da komentarišu. Takođe, blog ima više stranica (koliko god hoćeš) i na njima mogu da budu tekstovi o autoru ili bilo čemu drugom koji se ne komentarišu. Možeš, dalje, da organizuješ svoju blog stranicu da bude skoro kao sajt, kao lična prezentacija. To je samo tvoje.

Sad, uobičajeno je da blog tekstovi budu ozbiljniji (makar na kvalitetnijim blogovima) i da ne budu uvek povod za neku dugačku diskusiju. Šta više, najbolji teskstovi često ostanu bez komentara jer je ljudima glupo da komentarišu u stilu: “super ti je tekst”.

Predost bloga nad forumom je i to što je dostupan neuporedivo većem broju korisnika zahvaljujući agregatorima kao što je blogodak ili planeta srbija i naročito RSS feedovima koje svaki blog ima. Ja pratim nekih stotinak blogova, ali to zahteva mnogo manje vremena nego što zvuči, zahvaljujući RSS čitaču koji koristim, jer me on upozorava na nove teskstove tako da ne moram da obilazim sve blogove svaki čas. I većina blogera tako radi, što znači da praktično, svi prate sve i uključuju se u diskusije na teme koje ih interesuju bez obzira na kom su blogu.

Razmena informacija je neverovatno brza i kvalitetna, vremenom uhvatiš sistem i za mnoga dešavanja u svetu čuješ pre B-92 Smile i to od nekog ko tog trenutka gleda recimo, teroristički napad ili bem li ga šta…

Druženja koja nastaju iz takvih odnosa su posebna priča. Često se organizuju live susreti, i kad nekog sretneš prvi put uživo, a znaš sve o njemu (već davno ste na “jebi si mater”), onda je to onako… baš super stvar…

Mislim, zaista, “nebo je granica” kad je blog u pitanju.

(more…)

Da, verovatno ste u pravu – naslov je glup! Međutim, to je moj odgovor na hiperglupavi naslov iz dnevnog lista Timok od pre par dana, a koji glasi: DROGA STIGLA I U BOLJEVAC. Nemam ništa protiv našeg dragog novinara Rajčeta, čovek je simpatičan, svi njegovi tekstovi su brdo floskula i hrpe opštih mesta, Boljevac je kod njega UVEK gradić pod Rtnjem, seljaci iz okoline su UVEK kučajski stočari, a Šou je NI MANJE NI VIŠE nego ufolog, ali tvrdnja da je droga stigla i u Boljevac je jedna jako ozbiljna stvar koja se mora raspraviti.

Ne, ozbiljno, poenta teksta u Timoku je u tome da su Boljevčani decenijama odolevali naletu narkotika, ali eto, breše su probijene, pa je došlo do pojave narkomanije u Boljevcu pa stanje postaje neredovno. Tekst je pisan 26. juna 2008 (sic!), dvesta i kusur godina kako je Hajduk Veljko pušio rtanjski čaj direktno iz nargile i onda orgijao sa Čučuk Stanom i 619 godina kako se Marko Kraljević uroljao horsa koji mu je doneo unuk Marka Pola sa proputovanja po Karakorumu i zaboravio da ima zakazan fajt sa Saracenima na Kosovu Polju!

Šalu na stranu, 26. jun je kao datum vrlo bitan na četiri nivoa: (1) za Ujedinjene nacije i njihove birokratske i parazitske agencije to je Dan borbe protiv zloupotrebe droga, (2) za srpske pravoslavce se tad padaju Sveti Visarion i Ilarion, (3) to je Dan nezavisnosti Madagaskara, a (4) za Boljevac je to četvrtak – pijačan dan.

No, kako je Boljevac jedinstvena pojava u kosmosu, došlo je do spoja ružnog i beskorisnog te je naš Crveni krst u okviru kampanje za davanje krvi organizovao skup čiji je lajtmotiv bio borba protiv droge. Jako subverzivno i jako originalno nema šta... Da su organizovali Svetski dan borbe protiv fanova igre Diablo, Svetski dan borbe protiv glasača Radikala, Svetski dan borbe protiv Zdravka Čolića ili Svetski dan borbe protiv Facebooka pa da ih podržim, ovako sam ih ishejtovao sa bezbedne udaljenosti bez da me se te stvari (droga i krv) i najmanje tiču...

Glavna stvar zbog koje je gorespomenuti novinar upotrebio navedenu konstrukciju u naslovu je “istraživanje” koje je sproveo Crveni krst. Ljudi koji me poznaju znaju moju privrženost ultrapreciznoj metodologiji koja treba da se primenjuje u svim istraživanjima na određenom uzorku i zato mogu prilično kompetentno da kažem da ovde nema ni K od istraživanja. Naime, premisa je otprilike bila ta da u Boljevcu do sad nije bilo puno uživalaca narkotika, a onda je anketom utvrđeno da je otprilike trećina osnovaca i srednjoškolaca probala neko opojno sredstvo. Ju, komšinice! Pa to je ogroman talas svežih narkomana! Ne znam, ali podaci su verovatno tačni ako se pod narkotike ubrajaju i Coca-Cola i šapice sa makom iz lokalne pekare...

Beograd ima “samo” 1,2% registrovanih narkomana od ukupnog broja stanovnika, ali ove tendencije u Boljevcu su jako opasne, prejebaćemo mi i Amsterdam i Kopenhagen sa ovako naprednom omladinom... Avganistan i Kolumbija ima da otvore konzulate odmah pored Galićevog lokala! Emisija Znanje imanje će ponovo da dođe u Valakonje da obiđe plantaže patuljaste konoplje, IMT Agromehanika će da prosperira proizvodeći kombajne za mak, a Biznis inkubator centar ima da preplave mali preduzetnici koji proizvode kondome, toalet-papire i papirne maramice sa ukusima i mirisima avganistanske, turske, albanske i trave domaćice...

Ne znam, meni sve to smešno imajući u vidu krajnji individualizam koji zastupam. Prilično je potcenjivanje dece srednjoškolskog uzrasta putem ovog i ovakvog popovanja i proseravanja. Zašto npr. ja nikad nisam ništa od toga probao iako sam imao milion prilika (lažem, pućkao sam jednom travu u nekom coffee shopu, ali on je bio pun nametljivih holandskih rastafarijanaca) i zašto toliki ljudi to nisu probali? Verovatno zato što nisam hteo, a ne zato što su mi popovali roditelji, profesori, Crveni krst, panduri... Zašto svi mi nismo serijske ubice iako podsvesno želimo tolike ljude da vidimo na čitulji? Zašto toliki muškarci nisu serijski silovatelji? Zašto ljudi malo ne prestanu da seru okolo? Neka se Crveni krst bavi vampirizmom i humanitarnim radom, a neka policajci krenu prvo od narko-dilera u Dragiše Petrovića/Kralja Aleksandra!

Toliko, iskuliraću sad priču o nebuloznosti izjednačavanja lakih i teških droga u Srbiji, a sve pod firmom “nema lakih droga”, ali neke stvari su takve kakve su – Srbija je lider na Balkanu... Za kraj, za sve iskrene strejtere i sve neiskrene narkomane preporučujem i dva drogiraška filma: Trainspotting i Requiem for A Dream. Skinite ih i pogledajte ili ću vam ih narezati direktno na jetru svojim ultramoćnim čekićem za doznaku koji ima +3 magical attack! E da, svim pravoslavnim vernicima želim srećne Svetog Visariona i Ilariona...
Tisina Get this widget | Track details | eSnips Social DNA Cuti , jer zelim da cujem sebe zelim da cujem svoje misli jer cutnjom ces mi  reci sve Cuti , jer ces cuti sve sto smo zeleli reci jer je izgovorena srebrna jer je precutana zlatna Cuti, jer [...]

USSR 1996 - 40th Anniversary of the October RevolutionOd Oktobarske revolucije sa početka XX veka pa sve do pred kraj, žena je dobijala sve više i više prava na svim poljima, i ravnopravnost je dosegla vrhunac.

Na stranu komunizam, koji je zamenjen čudnom formom kapitalizma, koji je partiju veličao kao jedino telo svesno i sposobno da razmišlja, po pitanju emancipacije pretekao je zapadni svet i demokratiju.

Brojne delegacije i trgovinski predstavnici koji su dolazili u SSSR, kako sa Zapada tako i iz tadašnje Jugoslavije, imali su šta da vide i komentarišu.

Primeri iz životaMаmаеv kurgаn

  • U kapitalizmu proizvod juri novac, dok u SSSR-u novac juri proizvod.
    (prevod: Na zapadu roba cirkuliše i prodaje se ergo novac se kreće, dok u Rusiji moraš platiti trgovce i ostale (mito) kako bi prodavali.)
  • Kako bi impresionirali stranu delegaciju, ruska trgovinska komora je postavila desetine ako ne i stotine aviona na aerodrom Šeremetovo. Prva rečenica biznismena na platformi za silazak na pistu je bila: „Šta će ovi avioni na zemlji?“
    (prevod: Avioni su tu da bi prevozili i pravili pare i mesto im nije na zemlji.)
  • Ne dorečeni čudan osećaj strane delegacije, tokom prvih par dana boravka u Moskvi i drugim većim gradovima SSSR-a, ukazao se jednog popodneva u metrou. „Pa ovi ljudi se ne smeju!“
    (prevod: Nema kreativnosti široke populacije kao ni javne šale. Partija određuje sve i misli umesto drugih.)

Žene, muškarci i međuljudski odnosi

Neverovatna lepota ruskih žena je mnoge ostavila u njihovim naručjima, a nekada je i rasturala brakove. Ali uglavnom je nakon nekog vremena ostavljaka gorak ukus u ustima muževa.

Čest odgovor ruskih muškaraca, na pitanje kakvu bi ženu želeli, bio je:Mother Russia

Ona koja ne pije

Čest prizor koji biste videli u metrou, bio bi prelepa devojka koja u rukama drži otvorenu knjigu ruskih klasika, fiziku ili matematiku višeg reda. Neko bi rekao da je to zbog izbegavanja komunikacije sa KGB-om ili provokatorima, ali je činjenica da je velika većina žena visoko obrazovana.

Promiskuitet je bio prisutan i vidljiv, ali ne i toliko shvatljiv van SSSR-a.

Sve u svemu, sa stanovišta zapada, ruske žene su bile ili jesu lake.

Vraćam se na emancipaciju i ravnopravnost, koja ima veze sa lakoćom.

Najgori zločin pored ubistva i krađe je udaranje supruge. U tom slučaju, osoba bi bila izvedena pred kolektiv pre svih sudova, koji je osuđivao ovakvo ponašanje, primenjivao društvene kazne, verbalno ili pasivno maltretiranje, omalovažavanje, šikaniranje…

Sve u svemu, muškarcu se nije pisala lepa sudbina.

Sumiranje mišljenja muškaraca je sledeće:

Mogu me raditi šta god žele i koliko žele, mogu me razvlačiti po sudovima i odvojiti od dece tokom razvoda, ali me ne mogu naterati da spavam sa tom ženom.

Takođe, zajedničke večere bračnih parova koji bi započele mešanim zajedničkim sedeljkama bi se završavale klonulim glavama muškaraca, proistekle kombinacijom hrane i pića. Preostala muška populacija koja ne bi bila onesposobljena imala bi pune ruke posla ako ne i veliku društvenu odgovornost.

Iz ovog ugla gledanja, promiskuitet i neverstva, nisu strašna. I muškarci i žene su u istom stanju (moderno: u fazonu), gde se nesporazumi i problemi rešavaju na jednostavan način: izbegavanjem seksa.

Toliko o spominjanju seksa.

Generalni zaključak je ta, da je pasivnost građana i izbegavanje odgovornosti imala veliki uticaj na pad SSSR-a. Preusmeravanje i prepuštanje odgovornosti partiji i državi, i gledanje samo sopstvene stražnjice, je dovelo do gubljenja tzv „moralnih“ vrednosti.

Ali je doprinela emancipaciji.

Da li smo na već na tom nivou?

Paradoks glasanja je termin koji se koristi u teoriji javnog izbora. Otprilike, pošto je logično da ljudi budu nezainteresovani za glasanje jer je pojedinačan glas irelevantan (jer glasaju milioni) i što su troškovi informisanja o programima političkih partija relativno visoki (utrošeno vreme), onda je relativno nelogično zašto ljudi uopšte izlaze na izbore.

Veliki broj ljudi izlazi na glasanje ali je mnogo i onih koji su nezainteresovani za politiku. Kako je politika često tema, pogotovu oko izbora, nezainteresovani ponekad dolaze u neprijatnu situaciju da ne mogu da ravnopravno učestvuju u političkim diskusijama sa prijateljima što može da ima razne posledice po njihov društveni život. Kao deca koja u školi budu zapostavljena jer ih roditelji kažnjavaju ukidajući im TV privilegije pa ne mogu da prepričavaju avanture snorkijevaca. Ako ste nezainteresovani za politiku ne očajavajte. The Onion nudi kratak kurs koji će vam pomoći da se pretvarate da vas politika zanima.

Mačja večera pod vedrim nebomMirna je, prava letnja noć. Leti noći i nisu zapravo one prave, mračne, puste i nekako depresivne. Leti su noći samo jedna mirnija, prijatnija strana dana, onaj deo dana kada odmaramo od svih onih vrelih letnjih utisaka. Zato mi se u to vreme često ne spava. Nije to nesanica, jer ona sa sobom nosi jedan problematičan prizvuk. To je želja da se ostane budan, jer noć ima toliko toga da pruži.

Mjauuuu… Mauu… Auauuu… Mjuu… Otegao se jedan tužan, usamljen mjauk, koji je iznenada probio tišinu i skrenuo pažnju na sebe, odjekujući među usnulim zgradama. MjauuuuuUuuUuu… kao umiljavanje. MiijuuUuu… kao molba. Mauuuaa… pretnja. Ova mačka je uhvatila svoj ritam, a njena pesma je za mene bila uspavanka. Najzad se smirila. U daljini se čuo samo neki veseli slavuj, u jeku svog malog noćnog koncerta. Sirota maca. Znam da je žensko. Znam. Jer se umiljava. I jer se ne stidi da traži, da zove. Mačke ništa nije sramota, one uvek dođu po svoje. Divim joj se. Meni je i suviše vruće da bi mi bilo do mačora.

Zaljubljene maceI nekako mi je bilo krivo da spokojno ležim u krevetu, već sam izašla na terasu da čujem njenu nevolju, da popričamo kao žena sa ženom. Maca je sedela ispod drveta i mjaukala onako, više za sebe. Gunđala. Frktala. Pa bi opet umilno mjauknula. Već čujem otvaranje prozora, jer neko nije imao razumevanja za njenu priču. Verovatno taj neko misli da mačka preteruje. Ali ona je i dalje mirno sedela i pomislila bih da spava, da se nisu čuli svi oni njeni glasovi. Da, znam, čekaš svog princa. Dozivaš ga. Hej, ne sedi tu pod drvetom, jedino možeš dobiti kofu hladne vode preko svog mekog krzna.

Noćna svetla su se pogasila. I dalje je mrak, ali nebo se polako šara svetloplavim prugama. Jedna po jedna, ptice se javljaju na svoje dnevne dužnosti. Sviće. Dok je još tamno, mačka se nečujno iskrada. Primetila sam samo dva oka kako su blesnula u mraku. Prvi tramvaj je upravo prošao. A mačka je negde nestala. Gde, čućemo sledeće večeri.

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37