(autor: jelenaartpoezija)
Unosi za: Arhiva za 2008/09
I
Mislim da važim za osobu sa relativno visokim pragom tolerancije na debilizme koji me okružuju. Na dobar deo njih sam odveć oguglala. Štaviše, samu sebe ponekad prijatno iznenadim nedostatkom adekvatne reakcije na kakvu “spoljašnju draž”. Tj napušavanjem osobe odgovorne za narušavanje mog krhkog hrišćanskog mira.
Slučaj od pre nekoliko dana… Gluvo doba noći. Negde između 3 i 4, kada je san najslađi i najzdraviji. Jetra radi punom parom, prečišćava se krv, izbacu se toksini, i to ne samo iz mozga, već i iz ostatka organizma. Uratko, regeneracija. Barem bi tako trebalo da bude… Međutim, u sred regeneracije, budi me signal primljene sms poruke, koji je na mojoj 5610 izuzetno bučan (Hendlov hor koji radosno peva: Haaaaleluja! Haaaaaleluja!), i koji nema šanse da prespavam. Trljam oči, pružam ruke ka telefonu i čitam poruku… “Ova poruka je osveštana u manastiru Ostrog. Pošalji je na 10 brojeva dragih osoba…”
I šta je Džejn uradila? Umesto da dotičnu osobu okrene i “postroji” joj celokupnu užu i širu porodicu, i istu dovede u direktnu veznu sa glagolom čije se značenje često vezuje za reproduktivne radnje, Džejn je sklopila telefon, okrenula se na drugu stranu i nastavila da spava.
Kada sam se probudila, poruku sam pročitala još jednom, tek da bih bila sigurna da nisam sanjala kakvu moru… Zaista, ko je još toliko retardiran da veruje da sms poruka može biti osveštana? Šta, sveštenik je čitao iz molitvenika i prskao mobilni telefon sa originalnom porukom? Pa, to je uvreda za zdrav razum, a i za hrišćanstvo. Uostalom, i vrapci na grani znaju da se takve poruke smišljaju u MTS i Telenoru.
Prvi tidbit završavam javnim upozorenjem: ako mi još neko pošalje sms poruku ovako nebulozne sadržine, ili kakvo ukleto lančano pismo – mejl ili štogod slično, isto će momentalno završiti u Recycle Bin-u, a što se te osobe tiče, javno ću je se odreći posredstvom bloga, FaceBook-a i ostalih sredstava javnog informisanja.
II
U nedavno objavljenom godišnjem izveštaju jednog od o(d)bora za ljudska prava, autori su se založili za potrebu postojanja cenzure u Srbiji, pošto ustavom garantovana sloboda govora izgleda, predstavlja prepreku “evroatlantskim integracijama” Srbije. Kažu, pored Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je posebno izdvojen kao uporište antihaške doktrine (na stranu što je svakome ko ima barem malo pravne škole jasno da je Hag prepun ozbiljnih zakonskih i proceduralnih rupa, na stranu pristrasnost), poseban problem predstavlja i “Politika”, i to navodno, “zbog govora mržnje”. Hmmm… Biće da britke analize političkih dešavanja od strane sjajnog Đorđa Vukadinovića, kao i uvek odmeren i trezven ton tekstova Ljilje Smajlović nije po meri ekipici okupljenoj oko ove NVO.
Vidim, digla se prašina oko tog izveštaja. Nije baš “srećna” okolnost kada se jedna “građanska” NVO zalaže za cenzurisanje i uklanjanje političkih neistomišljenika iz medija.
Ali, čemu tolika frka? Mislim, koga briga šta piše grupica dokonih aktivista? Koji su oni faktor u ovoj zemlji? Nisu industrija, nisu školstvo, nisu zdravstvo, nisu energetika, nisu kultura (a, ponajmanje tolerancija). I? Zbog čega bi onda celokupna srpska javnost uopšte poklanjala pažnju tim žvrljotinama? Who cares? Psi laju, karavani prolaze… Tako je bilo od pamtiveka.
Samo mi je žao Ljilje Smajlović. Žena je carica. Ali, očigledno je da njena uređivačka politika (koja je po meni odlična) nije po volji aktuelnim političkim trendovima koje promoviše srpska politička elita na čelu sa “Žutima”. Egzekutor nije niko drugi nego još jedna od vrlih i čuvenih NVO aktivistkinja.
Svima njima samo jedna poruka: ruke dalje od “Politike!”
III
Na kraju, da ne ispalo da sam sela nadrkana da pišem blog ( 
), obojiću ga vedrijim bojama. Danas je Roš Hašana, iliti jevrejska Nova godina. I to 5769. po redu. Kažu, običaj je da se za večeru pojede nešto slatko, da bi cela naredna godina bila slatka. Iako nisam Jevrejka, pridružiću se svim Jevrejima u proslavi time što ću smazati Kinder čokoladicu.
Shana Tova Umetukah, everybody! 
Pričajući i pišući o Boru po forumima i blogovima van regiona, doživeh (čitaj pročitah) bukvalno sve i da ‘prostite na izrazu, svašta. Nekako i nisam nailazio na previše grubih komentara na regionu jer svi smo mi tu na kraju krajeva u istom sranju, ali zajednički imenilac svih komentara koji mi se nisu nimalo svideli, sasvim je sigurno spočitava se u rečenici koja kaže da svako “ima” u svom životu ili regionu ono što zaslužuje.
“VI i niste za bolje” - bila je najuobičajenija, da kažem - svakodnevna.
Kada su početkom prošle godine blogeri Bora svojim aktivnostima počeli da menjaju sumornu medijsku, kao i druge slike grada i nas u njemu, bio sam siguran da je stvar krenula nabolje i da se na neke gluposti iz prošlosti nikada nećemo vratiti. Naša tradicionalna popustljivost, neodgovornost i usporenost, nikada više - pomislih, a i krajnje vreme je. Međutim prevario sam se i to toliko da ne mogu da verujem …
Posle svih demokratskih i onih drugih promena od 5.oktobra na ovamo, gradjani Bora su došli u situaciju u kojoj nisu bili ni u vreme najveće tiranije i diktature, ako se ono onomad, spram svega ovoga, tako više i može nazvati. Na čelo grada pre nekoliko dana je došao nepismeni, samoživi, nekulturni i neobrazovani estradni menadžer koji maltretira čitav grad svojim polupismenim televizijskim saopštenjima, vredja i šepuri se ubedjen da je baš on onaj izabrani koji će grad zauvek dokrajčiti. On komanduje, odlučuje, naplaćuje uz pomoć gradskih vlasti šta i koliko mu se prohte (od svojih usluga - uglavnom , alis e njegove nadležnosti svakodnevno proširuju) - on je jednostavno osoba koja se za “pita”. Njefgovo ime je Saša Mirkovič a njegove prostakluke u prilici smo da gledamo svakoga dana na borskoj televiziji u koju je došao kako bi je unapredio i uzdigao na viši nivo, skinuo zastor sa tabu- tema i pomogao gradjanima kojima treba objektivno i necenzurisano informisanje, a sve što je uspeo je da uništi ono malo ugleda naše medijske kuče, osramoti nas kao i zaposlene u tamo pred normalnim svetom i na kraju da političkim kanalima u istu televiziju uvede privremene mera i zavlada apsolutno kao član gradskog veća zadužen za kulturu.
Neverovatna ali istinita pojava, ( evo i onoga što novinari sa oduševljenjem prihvataju i forsiraju ) je da se povodom proneverea, krivotvorenja , sukoba interesa i drugih zloupotreba niko, baš niko od ne oglašava pa čak ni list “Kurir” koji je bio strašno zastupljen u gradu u proteklom periodu prebrojavajući ljude po kafanama ili švalerske avanture ljudi iz javnog života. Još veći kuriozitet ove priče je da se sve dešava pod okriljem i uz pomoć DS-a i “mutnih” gradskih tipova koji sa uživanjem dele i prekrajaju gradsku imovinu ubedđeni da su napokon na smo korak od završenog posla.
Posle svega što smo preživljavali i doživljavali ovako nešto zaslužili sigurno nismo a pošto se niko ko je zadužen za to ne oglašava ( Osim opštinskog odbora LDP-a Bor , mada i oni u svemu nisu preterano brojni i grupe uglavno stranački neopredeljenih građana) pozvamo nadležne službe, ministarstva i gradjane Bora da stanu na put ovim zloupotrebama i vrate gradu mir i pristojan normalni život.
O svemu se detaljno možete informisati na blogovima “Opština” i “Bor-grad INFO” koji svakodnevno obeveštavaju o svemu i gde ćete naći sve potrebno da ovu kratku uvodnu priču oplemenite važnim i neverovatnim detaljima koji će vas verovatno naterati na razmišljenje i pitanje.
Ima li pljački kraja?
Radionica Izazovi saradnje u istraživanju IKT-a između EU i Srbije
ITdogadjaji.com - 30.09.2008, 17:56:35
Radionica „Izazovi saradnje u oblasti istrazivanja IKT-a između Evropske unije i Srbije“ biće održana 16. oktobra 2008. u prostorijama Privredne komore Srbije, a na njoj će biti predstavljen Nacrt novog radnog programa za IKT za period 2009-2010 (ICT Work Programme 2009-2010).
Posebna pažnja će biti posvećena temama:
1. IKT za javnu upravu i e-uprava: trenutno stanje, trendovi i primeri dobre prakse u EU i Srbiji
2. IKT za poslovanje i e-poslovanje: trenutno stanje, trendovi i primeri dobre prakse u EU i Srbiji
Obe teme biće predstavljene i tretirane u kontekstu Okvirnog programa 7 i novog radnog programa za 2009-2010. Takođe svoj rad i modele podrške za uključivanje u FP7 projekte predstaviće i Konsultativni biro za međunarodne projekte, koji radi u okviru Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.
Radionicu u okviru projekta SCORE (www.score-project.eu), finansiranog od strane Evropske komisije, organizuju Beogradska otvorena škola (www.bos.rs) i Informaciono društvo Srbije (www.e-drustvo.org) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a uz podršku Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Zbog ograničenog broja mesta najljubaznije vas molimo da potvrdite vase učešće popunjavanjem obrasca za registraciju i slanjem, do 26. septembra, na mail iva.vuksanovic@pks.rs ili na natasaradovic@bos.rs
Radni jezik radionice je engleski.
Radionica se održava u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13-15, Sala 1, sa početkom registracije od 08:45h.
Kao reakciju na tekst “Pouke vođenja online novina/magazina - Sutra.hr” Dragan Ugljevičanin je predstavio svoj primer vođenja online poslovanja:
“@dragan: Prija mi čuti pohvale s tvoje strane. Moram da priznam da mi nije lako čuti da je Sutra.hr prestao sa radom.
19 novinara… Ja sam na sličan način ušao u Internet biznis.
Miloje je često puta novodio moj primer, kako sam sa prethodnim ozbiljnim iskustvom i kapitalom stao iza nekoliko uspešnih onlajn projekata. Recimo da je u vreme osnivanja WDA Studio brojao nešto preko 20 ljudi. 3 programera, 3 dizajnera, tehnički sekretar, preko 20 obučenih komercijalista opremljeni laptopovima, konsultanti…
Obzirom na veliki broj komercijalista, posao je krenuo očekivano, 127 oglašivača prvog meseca prodaje na poslovnom adresaru www.surfer.co.yu.
Ubrzo sam otvorio predstavnistvo i u Beogradu. Krediti, novi ljudi, oprema, sajmovi, simpozijumi…
Trebalo mi je 2 godine da shvatim da Internet biznis u Srbiji još uvek ne donosi toliko novca koliko ja očekujem. Na to su mi ukazali moji ljudi iz ekipe, i kao posledica - počelo je osipanje. Znao sam da moram nešto da okrenem i da se obratim profesionalcu što je i rezultiralo pokretanje Poslovnog Magazina i Poslovne Žene.
/Moka s cimetom, tople oktobarske večeri u
“Grinetu”/
Da te nisam video
pod kestenom
sklonjenu od ljudi i kiše,
o njega oslonjenu,
ja ne bih zaplakao.
Da se nisam zaplakao
ja bih ti i noćas
šakama lice pokrivao,
poljupcima telo umivao,
u svoju te žudnju sakrivao.
Da te nisam u žudnju sakrivao,
ne bih svoja očekivanja
pred tvoja stopala ispovraćao,
ne bih se opet, i opet, i opet,
pred tebe u gnevu vraćao.
Zato se ljutim na sebe.
Što sam staze skraćivao,
što sam vetru pravac promenio,
što sam u ulicu kestenova skrenuo.
Eh, da te nisam video…
Gordana Vlajić
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
