Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pročitah juče simpatičan tekst Mome Kapora u Ninu. Iako nisam neki strasni ljubitelj ni Mome ni Nina, članak mi se dojmio vrlo zanimljivim. A specijalno ovaj citat koji potera spregu misli:

“Nikada nisam razumeo zbog čega se intelektualci u najvećem broju slučajeva slikaju u intervjuima ispred polica sa enciklopedijama i drugim debelim knjižurinama, a ne u špajzu ispred tegli sa zimnicom, u kojoj uživaju mnogo češće nego u knjigama.”

Naravno, sva ta moja misaona zavrzlama se pokrenula na WC šolji gde sam i čitala članak.
Jer gde drugde čovek da ima fokus ovih dana!
Pomišljam da ćemo kroz neko vreme stvarno postati ko Japanci i početi da gajimo ogroman kult WC-a. Pošto su oni u deficitu sa prostorom za življenje, WC im je postao jedino mesto u kom mogu da ostanu lepo sami sa sobom, siti se ispričaju, isplaču, regenerišu, prolepšaju…
Ili, počnu da misle.
Ta veza dupeta i glave je već svima odavno poznata.
Kome nije mogu da citiram Spidlorisa: Nemojte da serete!

Tema članka je bila zimnica što za mene ima specijalnu sentimentalnu težinu.
Jer ako postoji simbol zime, porodice, toplog, kiselog, slatkog, zajedničkog, onda je to baš ta konzervirana ljubav.
I mislim se u sebi, od kada su uveli radijatore, od te ljubavi ništa.
Dok si imao lepo jednu vurunu na sred kuće, bivao si u toplom zajedništvu, a ne u WC-u čitajući Nin i misleći o besmislu!?
Lepo si se grejao, smejao, svađao, gledao, mirisao…
Bio na izvoru.
Toplote.

Ova rebrasta ljubav samo dobra za sušenje čarapa!

Ništa od mirisa drenjina. I pekmeza od šipka.
Ništa od kiselih paprika koje su najlepše kad ih probaš vruće.
Ništa od slatkog od dunja. Il kupina.
Ništa od šarene salate.

Ostade samo kiseo život sa rokom trajanja.
I radijatori.

(autor: jelenaartpoezija)

I

Mislim da važim za osobu sa relativno visokim pragom tolerancije na debilizme koji me okružuju. Na dobar deo njih sam odveć oguglala. Štaviše, samu sebe ponekad prijatno iznenadim nedostatkom adekvatne reakcije na kakvu “spoljašnju draž”. Tj napušavanjem osobe odgovorne za narušavanje mog krhkog hrišćanskog mira.

Slučaj od pre nekoliko dana… Gluvo doba noći. Negde između 3 i 4, kada je san najslađi i najzdraviji. Jetra radi punom parom, prečišćava se krv, izbacu se toksini, i to ne samo iz mozga, već i iz ostatka organizma. Uratko, regeneracija. Barem bi tako trebalo da bude… Međutim, u sred regeneracije, budi me signal primljene sms poruke, koji je na mojoj 5610 izuzetno bučan (Hendlov hor koji radosno peva: Haaaaleluja! Haaaaaleluja!), i koji nema šanse da prespavam. Trljam oči, pružam ruke ka telefonu i čitam poruku… “Ova poruka je osveštana u manastiru Ostrog. Pošalji je na 10 brojeva dragih osoba…”

I šta je Džejn uradila? Umesto da dotičnu osobu okrene i “postroji” joj celokupnu užu i širu porodicu, i istu dovede u direktnu veznu sa glagolom čije se značenje često vezuje za reproduktivne radnje, Džejn je sklopila telefon, okrenula se na drugu stranu i nastavila da spava.

Kada sam se probudila, poruku sam pročitala još jednom, tek da bih bila sigurna da nisam sanjala kakvu moru… Zaista, ko je još toliko retardiran da veruje da sms poruka može biti osveštana? Šta, sveštenik je čitao iz molitvenika i prskao mobilni telefon sa originalnom porukom? Pa, to je uvreda za zdrav razum, a i za hrišćanstvo. Uostalom, i vrapci na grani znaju da se takve poruke smišljaju u MTS i Telenoru.

Prvi tidbit završavam javnim upozorenjem: ako mi još neko pošalje sms poruku ovako nebulozne sadržine, ili kakvo ukleto lančano pismo – mejl ili štogod slično, isto će momentalno završiti u Recycle Bin-u, a što se te osobe tiče, javno ću je se odreći posredstvom bloga, FaceBook-a i ostalih sredstava javnog informisanja.

II

U nedavno objavljenom godišnjem izveštaju jednog od o(d)bora za ljudska prava, autori su se založili za potrebu postojanja cenzure u Srbiji, pošto ustavom garantovana sloboda govora izgleda, predstavlja prepreku “evroatlantskim integracijama” Srbije. Kažu, pored Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je posebno izdvojen kao uporište antihaške doktrine (na stranu što je svakome ko ima barem malo pravne škole jasno da je Hag prepun ozbiljnih zakonskih i proceduralnih rupa, na stranu pristrasnost), poseban problem predstavlja i “Politika”, i to navodno, “zbog govora mržnje”. Hmmm… Biće da britke analize političkih dešavanja od strane sjajnog Đorđa Vukadinovića, kao i uvek odmeren i trezven ton tekstova Ljilje Smajlović nije po meri ekipici okupljenoj oko ove NVO.

Vidim, digla se prašina oko tog izveštaja. Nije baš “srećna” okolnost kada se jedna “građanska” NVO zalaže za cenzurisanje i uklanjanje političkih neistomišljenika iz medija.

Ali, čemu tolika frka? Mislim, koga briga šta piše grupica dokonih aktivista? Koji su oni faktor u ovoj zemlji? Nisu industrija, nisu školstvo, nisu zdravstvo, nisu energetika, nisu kultura (a, ponajmanje tolerancija). I? Zbog čega bi onda celokupna srpska javnost uopšte poklanjala pažnju tim žvrljotinama? Who cares? Psi laju, karavani prolaze… Tako je bilo od pamtiveka.

Samo mi je žao Ljilje Smajlović. Žena je carica. Ali, očigledno je da njena uređivačka politika (koja je po meni odlična) nije po volji aktuelnim političkim trendovima koje promoviše srpska politička elita na čelu sa “Žutima”. Egzekutor nije niko drugi nego još jedna od vrlih i čuvenih NVO aktivistkinja.

Svima njima samo jedna poruka: ruke dalje od “Politike!”

III

Na kraju, da ne ispalo da sam sela nadrkana da pišem blog ( ), obojiću ga vedrijim bojama. Danas je Roš Hašana, iliti jevrejska Nova godina. I to 5769. po redu. Kažu, običaj je da se za večeru pojede nešto slatko, da bi cela naredna godina bila slatka. Iako nisam Jevrejka, pridružiću se svim Jevrejima u proslavi time što ću smazati Kinder čokoladicu.
Shana Tova Umetukah, everybody!

Iz skupštinske procedure su povučeni zakoni potrebni za vizne olakšice zbog opstrukcije od strane radikala i ex-radikala. Tj. zbog prepucavanja ko se sa kim švalerisao, ko je kome ljubavnica, kakav je čiji potencijal i sl. Dame i gospodo poslanici sram vas bilo, dozvoljavate sebi da nas zbog banalnosti držite u toru. Jebite se slobodno svi, samo ne preko naših leđa!

Pričajući i pišući o Boru po forumima i blogovima van regiona, doživeh (čitaj pročitah)  bukvalno sve i da ‘prostite na izrazu, svašta. Nekako i nisam nailazio na previše grubih komentara na regionu jer svi smo mi tu na kraju krajeva u istom sranju, ali zajednički imenilac svih komentara koji mi se nisu nimalo svideli, sasvim je sigurno spočitava se u rečenici koja kaže da svako “ima” u svom životu ili regionu ono što zaslužuje.
“VI i niste za bolje” - bila je najuobičajenija, da kažem - svakodnevna.

Kada su početkom prošle godine blogeri Bora svojim aktivnostima počeli da menjaju sumornu medijsku, kao i druge slike grada i nas u njemu,  bio sam siguran da je stvar krenula nabolje i da se na neke gluposti iz prošlosti nikada nećemo vratiti. Naša tradicionalna popustljivost, neodgovornost i usporenost, nikada više - pomislih, a i krajnje vreme je.  Međutim prevario sam se i to toliko da ne mogu da verujem …

Posle svih demokratskih i onih drugih promena od 5.oktobra na ovamo, gradjani Bora su došli u situaciju u kojoj nisu bili ni u vreme najveće tiranije i diktature, ako se ono onomad, spram svega ovoga, tako više i može nazvati. Na čelo grada pre nekoliko dana je došao nepismeni, samoživi, nekulturni i neobrazovani estradni menadžer koji maltretira čitav grad svojim polupismenim televizijskim saopštenjima, vredja i šepuri se ubedjen da je baš on onaj izabrani koji će grad zauvek dokrajčiti. On komanduje, odlučuje, naplaćuje uz pomoć gradskih vlasti šta i koliko mu se prohte (od svojih usluga - uglavnom , alis e njegove nadležnosti svakodnevno proširuju)  - on je jednostavno osoba koja se za  “pita”. Njefgovo ime je Saša Mirkovič a njegove prostakluke u prilici smo da gledamo svakoga dana na borskoj televiziji u koju je došao kako bi je unapredio i uzdigao na viši nivo, skinuo zastor sa tabu- tema i pomogao gradjanima kojima treba objektivno i necenzurisano informisanje, a sve što je uspeo je da uništi ono malo ugleda naše medijske kuče, osramoti nas kao i zaposlene u tamo pred normalnim svetom i na kraju da političkim kanalima u istu televiziju uvede privremene mera i zavlada apsolutno kao član gradskog veća zadužen za kulturu.

Neverovatna ali istinita pojava, ( evo i onoga što novinari sa oduševljenjem prihvataju i forsiraju ) je da se povodom proneverea, krivotvorenja , sukoba interesa i drugih zloupotreba niko, baš niko od ne oglašava pa čak ni list “Kurir” koji je bio strašno zastupljen u gradu u proteklom periodu  prebrojavajući ljude po kafanama ili švalerske avanture ljudi iz javnog života. Još veći kuriozitet ove priče je da se sve dešava pod okriljem i uz pomoć  DS-a i “mutnih” gradskih tipova koji sa uživanjem dele i prekrajaju gradsku imovinu ubedđeni da su napokon na smo korak od završenog posla.

Posle svega što smo preživljavali i doživljavali ovako nešto zaslužili sigurno nismo a pošto se niko ko je zadužen za to ne oglašava ( Osim opštinskog odbora LDP-a Bor , mada i oni u svemu nisu preterano brojni i grupe uglavno stranački neopredeljenih građana) pozvamo nadležne službe, ministarstva i gradjane Bora da stanu na put ovim zloupotrebama i vrate gradu mir i pristojan normalni život.

O svemu se detaljno možete informisati na blogovima “Opština” i “Bor-grad INFO” koji svakodnevno obeveštavaju o svemu i gde ćete naći sve potrebno da ovu kratku uvodnu priču oplemenite važnim i neverovatnim detaljima koji će vas verovatno naterati na razmišljenje i pitanje.

Ima li pljački kraja?

Napokon drzavljanin sa crnim dokazom na belom papiru. Lepo danas to podigao, sistem im je radio najnormalnije. Dobio sam odmah i rodni list bez ikakvog posebnog zahteva. O'š ne'š moraš! Odskakutao sam do momaka u plavom da predam te papire za ličnu kartu ali... Naravno da mora biti neka zavrzlama. Kaže šalteruša da dođem sutra pre 8 na šalter 13 kad se dele brojevi. A tad, nešto posle 13 sati

Znate, imam ja jednu ljuljašku. Kupili mama i tata kako bi me u njoj uspavljivali i sebi spasili muka. Bilo je to super dok sam bio mali, ali sada sam to prevazišao. Ne drži me mesto pa se samo vrpoljim u njoj. Pokojna prabaka Kosa (baka moga tate) za tatu je imala jednu rečenicu, koja nije baš za javnost, ali se svodi na to kako nezna da sedi. E, taj sam i ja. Ma, šta ću gubiti vreme sedeći. Ja sam dečko od akcije. Tako sam se pre neki dan glupirao u gore pomenutoj ljuljašci. Radio malo istezanje, jačao mišiće. Na izgled treba misliti od ranih nogu. Neću da imam stomačić i višak kila, ko tamo neki...

Usled mog nedostatka vremena, večeras vam preporučujem samo jedan film – na sreću, u pitanju je solidna komedija.


Put do zrelosti (Movie road trip), 21:05, RTL - Džoš slučajno šalje snimak neverstva svojoj neurotičnoj devojci. Pošto ne želi raskid, zajedno sa tri prijatelja kreće na put preko Amerike kako bi zaustavio tu kasetu – neočekivano dobra ’’road movie’’ komedija

Oktobar 16

Radionica „Izazovi saradnje u oblasti istrazivanja IKT-a između Evropske unije i Srbije“ biće održana 16. oktobra 2008. u prostorijama Privredne komore Srbije, a na njoj će biti predstavljen Nacrt novog radnog programa za IKT za period 2009-2010 (ICT Work Programme 2009-2010).

Posebna pažnja će biti posvećena temama:

1. IKT za javnu upravu i e-uprava: trenutno stanje, trendovi i primeri dobre prakse u EU i Srbiji
2. IKT za poslovanje i e-poslovanje: trenutno stanje, trendovi i primeri dobre prakse u EU i Srbiji

Obe teme biće predstavljene i tretirane u kontekstu Okvirnog programa 7 i novog radnog programa za 2009-2010. Takođe svoj rad i modele podrške za uključivanje u FP7 projekte predstaviće i Konsultativni biro za međunarodne projekte, koji radi u okviru Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.

Radionicu u okviru projekta SCORE (www.score-project.eu), finansiranog od strane Evropske komisije, organizuju Beogradska otvorena škola (www.bos.rs) i Informaciono društvo Srbije (www.e-drustvo.org) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a uz podršku Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Zbog ograničenog broja mesta najljubaznije vas molimo da potvrdite vase učešće popunjavanjem obrasca za registraciju i slanjem, do 26. septembra, na mail iva.vuksanovic@pks.rs ili na natasaradovic@bos.rs

Radni jezik radionice je engleski.

Radionica se održava u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13-15, Sala 1, sa početkom registracije od 08:45h.

Kupovao sam neke knjige preko interneta i nakon kupovine mi je bilo ponuđeno od strane Masmedije da za recenziju knjige Google Adwords (Perry Marshall i Bryan Todd) na blogu mogu dobiti 2 besplatna primjerka, jedan za sebe, jedan za pokloniti. Budući da knjiga ima u naslovu ključnu riječ Google, nisam previše razmišljao i pristao sam relativno brzo na ponudu.  Za knjigu sam znao da je prevedena na hrvatski jezik, no dvoumio sam se da li da ju kupim ili ne obzirom da se Google Adwords promijenio kroz zadnjih nekoliko godina, ali i zadnjih nekoliko mjeseci. Tako da mi je ova situacija dobro došla da ju ipak pročitam.

Nakon što sam ju pročitao definitivno se isplati kupiti ju, jer savjeti koji se u njoj navode vrijede bez obzira koliko su promijenili sami sistem oglašavanja i opcije kroz proteklih par godina. Sami naglasak je na samom oglasu i kako izvući maksimalno iz svakog oglasa bez obzira cijenu, poziciju ili neki treći faktor. 

Ovako ugrubo prvih 100 stranica bavi se osnovnim stvarima kako kreirati kampanje u početku. Najveće greške se upravo rade u startu kada većina oglašivača jednostavno slaže kampanju u 10 minuta i potrpa hrpu ključnih riječi u grupe, stavi neki budžet i neku cijenu po kliku ne razmišljajući uopće koliko to utječe kasnije na samu kampanju. Time sve krene nizbrdo jer se dogodi da recimo 200 posjeta plate 200 kn, a mogli su isti taj broj posjetitelja dobiti po znatno nižoj cijeni, npr. za 100 kn, samo da su u početku kreirali kampanju bez žurbe i po određenim pravilima. Kasnije se počnu događati problemi sa previskom cijenom po kliku, neciljani klikovi itd.

Nakon savjeta kako pokrenuti kampanje ispravno sa što većim učinkom i da se što manje novaca potroši na klikove koji nisu ciljani autor stavlja ogroman naglasak na testiranje oglasa na jedan specifičan način za koji moram priznati nisam niti sam znao, no vrlo često sam ga nesvjesno koristio. Popriličan broj poglavlja se odnosi upravo na testiranje oglasa sa ciljem da za iste ili manje novce po kliku povuče što je moguće više ciljanih klikova. Većina nas nije vjerojatno niti svjesna koliko male promjene u oglasu mogu prouzročiti velike skokove u izvedbi. Ti veliki skokovi uzrokuju upravo pad cijene po kliku što na kraju rezultira većim brojem klikova za manju cijenu po kliku.

I na kraju postoji ogroman broj primjera na koji način pisati oglase, zašto ih pisati baš tako, što će se time dobiti i zašto će ti oglasi rezultirati prodajom.

Ukoliko ne znate apsolutno ništa ili jako malo o oglašavanju putem Google Adwordsa onda će vam ova knjiga definitivno uštedjeti cijeli proces postavljanja kampanja i testiranja. Preporučam.

P.S. Drugu knjigu na poklon će dobiti osoba koja je dosad na seo.hr blogu ostavila najviše komentara, a to je: Toni Aničić :).