Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Lazne mi puteve pod noge poturaju.
Lazne mi reci u usta guraju.
Pun mi je zivot lazi pune usi.
Do grla u strasnoj lazi sto me gusi.

Sve sto je moje lazni prizvuk ima.
Sve sto je moje ko da je od dima.
Laz je podrzana laznim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laz iz tog sto disem.
Kako da ne lazem u tome sto disem.
Kad me lazima kao pticu pune:
Ko i druge lazi moja glava trune.


Matija Beckovic

Kao reakciju na tekst “Pouke vođenja online novina/magazina - Sutra.hr” Dragan Ugljevičanin je predstavio svoj primer vođenja online poslovanja:

“@dragan: Prija mi čuti pohvale s tvoje strane. Moram da priznam da mi nije lako čuti da je Sutra.hr prestao sa radom.

19 novinara… Ja sam na sličan način ušao u Internet biznis.

Miloje je često puta novodio moj primer, kako sam sa prethodnim ozbiljnim iskustvom i kapitalom stao iza nekoliko uspešnih onlajn projekata. Recimo da je u vreme osnivanja WDA Studio brojao nešto preko 20 ljudi. 3 programera, 3 dizajnera, tehnički sekretar, preko 20 obučenih komercijalista opremljeni laptopovima, konsultanti…

Obzirom na veliki broj komercijalista, posao je krenuo očekivano, 127 oglašivača prvog meseca prodaje na poslovnom adresaru www.surfer.co.yu.

Ubrzo sam otvorio predstavnistvo i u Beogradu. Krediti, novi ljudi, oprema, sajmovi, simpozijumi…

Trebalo mi je 2 godine da shvatim da Internet biznis u Srbiji još uvek ne donosi toliko novca koliko ja očekujem. Na to su mi ukazali moji ljudi iz ekipe, i kao posledica - počelo je osipanje. Znao sam da moram nešto da okrenem i da se obratim profesionalcu što je i rezultiralo pokretanje Poslovnog Magazina i Poslovne Žene.

(more…)

/Moka s cimetom, tople oktobarske večeri u
“Grinetu”/

Da te nisam video
pod kestenom
sklonjenu od ljudi i kiše,
o njega oslonjenu,
ja ne bih zaplakao.

Da se nisam zaplakao
ja bih ti i noćas
šakama lice pokrivao,
poljupcima telo umivao,
u svoju te žudnju sakrivao.

Da te nisam u žudnju sakrivao,
ne bih svoja očekivanja
pred tvoja stopala ispovraćao,
ne bih se opet, i opet, i opet,
pred tebe u gnevu vraćao.

Zato se ljutim na sebe.
Što sam staze skraćivao,
što sam vetru pravac promenio,
što sam u ulicu kestenova skrenuo.

Eh, da te nisam video…

Gordana Vlajić

...ili su uvereni da ih neko posmatra odozgo. [by Art Lebedev]

Tomislav Nikolić osnovao novu partiju i distancirao se od SrBske radikalne stranke! Toma odjednom nije više ni grobar, ni vojvoda od zarđale kašike, ni cinična lažovčina, ništa od onoga što je bio do pre nekoliko dana. Premetnuo se čovek kao golub visokoletač, prestrojio u letu i rečnik i ideje i ciljeve. Mr, Hyde je postao preko [...]

To te ja pitam. Dok se proizvođači mobitela uglavnom baziraju na jednu formu prilikom predstavljanja svojih novih uređaja japanski Fujitsu odlazi još jedan korak dalje. Predstavljaju uređaj koji je moguće rasklopiti u bilo kojem smjeru, pa čak i potpuno odvojiti dvije pomične plohe.
Glavni krivac za ovu neobičnu mogućnost ovog uređaja je sasvim običan magnet, koji je jedina stavka koja dvije plohe uređaja drži zajedno. Što se pak međusobne komunikacije dijela ekrana i dijela tipkovnice tiče ona se obavlja Bluetooth vezom. Domišljato, moram priznati, no cijela stvar je još uvijek debelo u fazi prototipa.
Izvor…

croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2008/09/30/mobitel-rasklopiv-u-svim-smjerovima-pa-cak-i-potpuno/";croportal_title = "Mobitel rasklopiv u svim smjerovima, pa čak i potpuno";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";

Ako mene pitate, biografije ili memoari su najnepotrebniji žanr u literaturi. Ajde vojskovođe, političari ili neko ima nešto suštinski da kaže a da vam se ne ogadi, ali poznate ličnosti i rock n’roll zvezde – to vam samo upopasti nekakav emotivni odnos koji imate prema tom umetniku. Primer za to je autobiografija Salvador Dalija, koji je valjda očekivao da svi popadamo na pod od slobodnih asocijacija, izazvanih „onda sam ja tako šutnuo mlađu sestru po sred lica“. Uslovno rečeno mračna strana umetnika, njihove loše karakterne osobine, infantilnost, razmaženost i sebičnost, se podrazmevaju i imaju mnogo jači efekat, u nekom simboličkom smislu, ako se posmatraju kao deo paketa, a ne nešto u šta se treba preterano udubljavati. Jednostavnije rečeno, hoću da gledam muzičare na sceni, a ne da pijem kafu sa njima.

Pa zašto sam onda kupila knjigu sećanja Marianne Faitfull? Pogotovu posle lošeg iskustva čitanja autobiografije Peggy Guggenheim, koju je mnogo više zanimalo kako da prošvercuje Pikasa, Braka i Ernsta u Ameriku tokom drugog svetskog rata od nekih tamo logora i progona Jevreja. Marianne Faitfull je jedna od mojih omiljenih pevačica, na 12. mestu na Last.fm-u. Ne mogu da se setim ni kako sam počela da je slušam, mislim znala sam za Jagger aferu, to da se dugo borila protiv heroinske zavisnosti, new wave zvuk albuma Broken English, ali mislim da me je najviše privukla saradnja sa PJ Harvey, Nick Caveom i Damonom Albarnom na albumu Before the Poison. Pa sam onda otkrila neverovatno dobre verzije pesama Kurta Weila pod nazivom 20th Century Blues. Ono što sam saznala o njoj samoj, pored pojavljivanja u filmovima (Intimacy, Marrie Antoanette i Irina Palm) mi je samo potvrđivalo utisak da je ona ustvari druga strana popularne kulture 60-ih, ako je prva strana svirka The Rolling Stonesa na rođendanu Billa Clintona. Neko ko je autentičan, odličnog ukusa da izabere ko sa kim će da sarađuje, pa čak i poročna prošlost u svemu tome ima nekakvo mesto.

Na njenu biografiju pod imenom Faitfull sam naišla u IPSu pre nekoliko godina, ali tad je nisam slušala, a posle mi je bilo baš žao što to nisam kupila. Sad mi je žao što sam Memories, Dreams and Reflections pročitala. Jeste ide brzo, može da se pročita za tri dana i to samo u metrou. Istina ja sam mazohista, ja čitam knjige čak i kad mi se ne sviđaju, tek sam nedavno počela da odustajem od knjiga (čitala sam Portret dame Henry Jamesa kad sam imala 13 godina, iako ništa nisam kapirala, možda tek mi se na 300-oj strani knjiga učinila zanimljivom). Daleko od toga da Marianne nema šta da kaže, u svom životu je upoznala najrazličitije ljude, od beat pesnika, Bob Dylana do Kate Moss (sa kojom ide na žurke kod Dontalle Versace). Izuzetno je načitana, stalno citira pesnike od Ovida do Shellya. I ne nedostaje joj drame u životu nikako – od hapšenja zbog droge sa Rolling Stonesima (za koje kaže da daleko više bila osuđivana od njih), pokušaja samoubistva, overdosea, života u londonskom Sohou kao beskućnik. Ali sa druge strane, i kad oduševljeno priča o svojim prijateljima, ne možete a da ne pomislite i za nju i za mnoge od njih da su i pored lucidnosti, humora, neprilagođenosti i nekonvencionalog odnosa prema stvarima, potpuno nezreli ljudi, koji su ostavili svoju decu (to je i Marianne uradila), uništili živote drugima, pored svojim u stalnoj potrazi za novim iskustvima ili narkomanskim uzbuđenjem. Hoću da kažem da me delo Marianne Faithfull ili Williama Burroughsa (koga spominje u knjizi, kao inspiraciju zašto je prešla na heroin, čak ga i pita da li je bio svestan šta je pisao u svojim knjigama, na šta joj je on rekao „pa Marianne nisi to trebala to tako bukvalno da shvatiš“, a onda nastavio da truća nešto o tome kako svako ima svoj put i mora da ga prati) ne navodi ni na kakve moralizatorske ocene, ali fascinacija slavom, sex, drogom i rock n’rollom, spremnost da se priča o detaljima (u krajnoj liniji ona i od toga živi) mi prosto kvari doživljaj same muzike. Banalizuje stvari. „Prošle godine sam napunila 60 godina i konačno sam odlučila da se manem poroka“, ma ako si dočekala 60. nemoj sad da staješ. I molim te nemoj o tome da pričaš .... ili je to kao rock’n roll verzija magazina o tome „kako žive poznati“.

Ako ništa drugo, Marianne je sama izabrala da priča o svom životu. Ne znam da li je još uvek izašla knjiga Vrati unatrag (početkom septembra sam prošla kroz sve beogradske knjižare sa prijateljicom iz Zagreba u potrazi za njom) o poslednjim godinama Margite Stefanović, klavijaturistikinje Ekatarine Velike, ali već na blogovima se pojavljuju utisci o njoj. Kako stvari stoje tamo, izgleda da knjiga nije o njoj ili o EKV-u, nego o odnosu prema narkomaniji, u kojoj autor pokušava da iskoristi nečiju tragičnu sudbinu u didaktičke svrhe ili da osuđuje njene prijatelje zato što joj nisu dovoljno pomogli. Na ovom blogu pročitajte nekoga ko se ne slaže, a na ovom nekoga ko smatra da je autor uradio pravu stvar.

Čitava stvar je aktuelizovana serijom na RTS-u o Ekatarini Velikoj, čiji je neodvojiv deo posvećen potresnom kraju njenih originalnih članova i smrću Sonje Savić i tabloid komentarima koji su je pratili. Pogotovu se tu pokazala „zla“ anonimnost ljudi koji učestvuju na forumima ili ostavljaju komentare ispod novinskih članaka, osuđujući okolinu, društvo i druge umetnike za licemerje ili nedostatak razumevanja, sa neviđenom samozadovoljnošću ili su puni raznih proverenih informacija. Mene kao nekoga ko voli popularnu kulturu, ko je „konzumira“, bez potreba da se tu nekome pomaže, jer je u to u krajnjoj liniji nemoguće, ne zanima ko je koliko puta bio hapšen zbog droge, šta je radio i čija je to krivica. Moje uživanje je rezultat njihovog rada i talenta, a ne biografije i toga kakav je ko u privatnom životu.

Bio sаm dаnаs nа kontroli, ultrаzvuk prеglеd, i rеklа mi jе doktoricа dа jе svе u rеdu. Izglеdа dа sе trаgovi trovаnjа povlаčе. Još dа sе rеšе i drugе poslеdicе i еto mе do NS/BG... :)

(Tаmаn zа godinu dаnа)
Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Nakon što se stišala buka oko nove iPod linije, iPhone-a 2.1 i svih stvari koje je El Jobso predstavio na nedavnom Apple-eventu, ne mogu pobjeći osjećaju da su novi iTunes 8.0 ostali pomalo zapostavljeni u cijeloj toj priči. Istina, novi iTunes nisu donijeli revolucionarnu promjenu, ali ipak smatram da ima nekoliko stvari koje vrijedi spomenuti. Prva od [...]

Evropski Parlament usvojio je izveštaj kojim se traži od EU da pomogne alternativnim i community medijima:

The European Parliament , meeting in Brussels this week for its plenary session, adopted a report by Karin Resetarits (Die Liberalen, Austria) which calls on the European Union to encourage alternative media in Europe in order to promote pluralism and cultural diversity.

Objašnjava se i poreklo i funkcija alternativnih medija:

Stemming from the old family of “free radio” and other pirate broadcasting, alternative media today is often a community media, addressing a certain category of the population for example the Muslim population, senior citizens or young people. They can be distinguished from commercial media by the fact that they are not profit-making but purely social, linked with their community by the service they provide. Mrs Resetarits would like to see this recognised by the European Commission and the Member States.

Iako su nam piratske radio i TV stanice dobro znan fenomen, njihove misije praktično nikad (izuzev B92 tokom 90ih) nisu bile usmerene ka zajednici već su bile komercijalne, političke, ego tvorevine, ili kombinacije toga. Ono što bi kod nas danas bilo najbliže alternativnim/community medijima su blogovi i eventualno neki drugi on-line projekti.




Pre dve godine u Ljubljani je organizovana konferencija "Alternative Media and New Public Settings", na kojoj sam govorila o tome šta su kod nas bili alternativni mediji u protekloj deceniji (među elektronskim, štampanim i online medijima), šta u ovoj, i kakvi bi mogli biti izgledi za budućnost. (Knjiga odaranih tekstova trebalo bi da se pojavi do kraja godine).