Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Došlo doba da se uradi update (ažuriranje) Arch linuxa koga, sa zadovoljstvom, koristim na kućnoj mašini još od juna meseca ove godine. Radio sam ja te apdejtove i ranije u par navrata pošto je Arch rolling release distro (tj. redovno se objavljuju novije verzije paketa koje treba instalirati na sistem sa online repoa), ali sam u tu svrhu morao komp da vučem na posao kako bih iskoristio ADSL priključak. Sve ovo iz razloga što sam kod kuće imao wireless pristup internetu koji sam plaćao po protoku, tačnije, 2GB protoka sam plaćao 1.800 din sa PDV (a verujem da niste svesni koliko brzo može da se potroši 2GB samo pri surfu). Možda je mnogo i nepovoljno, ali to je bila jedina opcija koja je radila kako treba (razdaljina od mene do AP-a je 10km).
No dobro, bilo pa prošlo. Od pre par dana korisnik sam drugog provajdera koji nudi FLAT tarifu 256/64 za 900 din mesečno sa PDV. Znao sam da prelazim sa konja na magarca, ali ovaj mago jede plast sena mesečno dok sam konja hranio kavijarom, pa sam spremno dočekao povremene ispade sa mreže, nemanje neta i očajan protok.
I da ne dužim više sa uvodom, u utorak prepodne odlučim ja da započnem proces ažuriranja, skok u konzolu, uklonim instalirani KDEmod (pošto je default sada KDEmod4, a meni se ne prelazi još morao sam ovako da bih posle instalirao legacy KDEmod od nule sa novih repoa), zatim jedan "pacman -Syu" koji me obavesti da me čeka ukupno 580MB raznoraznih paketa za download. OK, ostavim to sve lepo da se skida, a ja se spremim i odem na posao računajući da će me uveče sačekati apdejtovan sistem... Al' ne lezi vraže... Ne, nije to što mislite, nije net napravio problem. Problem je bio moj ujak koji je "pozajmio" produžni kabal koji služi za napajanje rutera na potkrovlju tako da me po povratku sa posla sačekao... pa, ništa me nije sačekalo... Što je najgore nisam mogao da nastavim download pošto je bilo nemoguće po mraku nameštati taj produžni kabal. Dobro, puštam "Žitije Brajanovo" i odlazim na spavanje.
Sreda. Prepodne. System is up and running. Day 2 updating Arch linux. Remaining download 380MB. Scenario isti, odlazim na posao sa nadom da će me po povratku sačekati apdejtovan sistem... Al' ne lezi vraže... Ne, nije to što mislite, nije ujak navraćao danas, već je update stao na 90MB do kraja (šta je konkretno razlog, nisam siguran, ali tipujem na net). Dobro, po onoj narodnoj "Jutro je pametnije od večeri" ostavljam tih nepunih stotinjak MB za jutranju kafu.
Day 3. Early morning. Hot, black, serbian coffe (mada se ne bih bunio ni da je bila samo vruća crna srbijanka :D) i naravno - nemam net. Skakućem po kući da izbacim negativnu energiju iz sebe i pokušavam da skrenem misli na neke vedrije teme. U međuvremenu ISP odlučuje da me ipak snabde uslugom koju sam platio i download ponovo kreće. 11 sati je momenat kada treba da napustim kuću kako bih na vreme stigao na autobusku stanicu i ja u 11:02 pogledom ispraćam poslednji skinuti megabajt i pacman (arch-ov menadžer paketa) koji me pozdravlja gomilom poruka o tome kako ne može da završi započeti update zbog kojekakvih sukoba fajlova i bla bla bla... Odlazim na posao i u toku dana pretragom Arch bbs-a pronalazim rešenje problema sa updateom. Povratak kući, sređujem zezanciju sa fajlovima i konačno uspešno završavam update sistema. Jeeeee!!! Još samo da instaliram KDEmod i skoro da je gotovo :) Ostao sam do 1 sat po ponoći instalirajući potrebne programe.
Za petak ujutro ostalo je još par manje bitnih stavki za instalaciju i finalno podešavanje izgleda i funkcionalnosti okruženja i time je ovaj maratonski update završen.
Za kraj vas častim sa haosom svog desktopa, morate priznati da je vredno muke :)

Predavanje Milana Ružića o Ulozi Internet medija u promociji prirodnih vrednosti Srbije je bilo pravo osveženje, imajući u vidu fantastične slike koje su prikazivane tokom prezentacije. Naravno, njegovo predavanje neće ostati upamćeno samo po tome, pošto je skrenuo pažnju na vrlo ozbilje stvari - odnosno propuštanje da se naša prirodna baština prezentuje širom sveta putem Interneta.

Detaljnije »

Dodaj komentar »

      - Blago tebi, uživaš!- rekli bi povremeno gosti gospođe Katarine.
      
       Gospođa Katarina je imala prozor sa pogledom na ulicu.
       Prozor na kome su se smenjivala četiri godišnja doba.

       Imala je i stolicu sa četiri točka.

 

       (autor: jelenaartpoezija)

Dan 31. oktobar se obeležava na razne načine. Neko proslavlja datum osnivanja biblioteke, neko Svetoga Luku, neko Noć Veštica (Helloween), neko razbija, neko lumpuje, neko cepa deset s lukom na skari.
Za Noć Veštica se (na Zapadu) deca uveče oblače u razne kostime, uglavnom maskirana u razna čudovišta i duhove, idu po komšiluku i kao plaše narod, pa ko se poplaši mora da im dá slatkiše. Pozvone na vrata, i kada domaćin otvori oni uzviknu "Trick or treat!" (na negotinskom bi to bilo nešto kao "MOŠA!"), i ako se ovaj prestravi onda mora da im napakuje punu kesu bombona, kolača i druge slatkoće. Ako se ne uplaši, nego se to desi deci ... onda posle Holivud snima filmove o tome.
Pa dobro, hajde da vidimo koga su to poplašila danas naša deca, od ranog jutra. To jest, ko su bre ti što se prave da su čudovišta&dusi pa dižu narodu šećer u krvi.

1. Moša! #1

Od ranog jutra cirkus u zgradi Mesne zajednice. Neko je razvalio rešetke, obio vrata i polupao enterijer u prostorijama starih Radikala, da prostite Šešeljona. Policija, novinari, uznemireno članstvo, zainteresovani i nezainteresovani, zluradi, žirafe, počinioci - svi se sjatiše "da vide".
Bre, to obijanje mi postaje sve više sumnjivo, počinje da liči na neka prethodna koja su iskusile demokrate pre par godina kada su im (isto) obijali rešetke i vrata neki bivši članovi uz logističku podršku nekih koji nisu bili nigde članovi a komanduju u svakoj stranci. Kada se to desilo demokratama, Ljubiša Đorđević je nabio kamaru novih brava i katanaca na vrata prostorija DS da ne bi neko ušao ... Pričao se i fazon da je stavio i saksiju na poklopac WC šolje da više ne mogu čak ni tu da se uvuku. A da pozajmi radikalima neku žardinjeru?
Nisam mogao pomenuto da snimim, da ne budem sumljiv organima.

2. Moša! #2

Kada smo već kod ovih i onih kradikala, danas mi u ruke ulete Velika Srbija br.3246 za septembar 2008. godine. Koj' će mi? Pa, ima tu interesantnih tekstova, a naročito onaj izveštaj o glasanju Otadžbinske uprave kada su iz SRS isterani Toma Nikolić i njegova ekipa šešeljomrziteljskih izdajnika i ustaša. Na više od deset strana. A tek slike, čudo jedno.
Prvo su duuuuuboooookooooo razmišljali ...
Onda su glasali, razmišljali ili ne - isto im se hvata.
Stop! Stoj!! Stani!!!
Koga mi to vidimo na malim ekranima naših TFT monitora?! Ma je li to Čika Sloba prerušen u Džordža, glasa da se izbace Tom & Jerry iz Odeljenske zajednice??? Uveličaj bre domaćine tu sliku!
Pa hajde što si glasao, i glavu pritom oborio (ko li te ter'o da sedneš u prvu klupu, tu se obično ugnezde štreberi i uvlakači), nego još pričaš da si glasao da izbace Tomu kako bi on onda formirao novu stranku, pa da bi onda imao gde da pobegneš sa časa.
C, c, c ... Vidanoviću, Vidanoviću, izgoreće ti kesa.

3. Moša! #3

Na današnji dan, 31. oktobra leta Gospodnjeg 1846-ga, episkop Negotinski g-din Dositej Novaković oformi Čitalište Negotinsko, istoga dana kada nastade i Beogradsko. Čitalište kasnije postade Biblioteka "Radmila Novaković". Radmila Novaković je inače bila knjaževčanka, profesorica istorije i dugogodišnji direktor Negotinske Gimnazije. Aktivista SKJ i učesnik NOR-a. O njoj, više ni pomena - nije politički korektno sećati se prošlosti. Kasnije, preimenovaše Biblioteku "R.N." u Narodna Biblioteka Negotin. Konačno, na današnji dan, 31. oktobra leta Gospodnjeg ali 2006-oga, ovaj hram srbske kulture i ribolovačke veštine kuvanja čorbe&gulaša sa alevom paprikom postade Narodna Biblioteka "Dositej Novaković" Negotin. Tradicionalno, drugi put, u to ime slavimo godišnjicu, kao i zaštitnika ove Kuće, Svetoga Luku. Održavaju se prigodne promocije knjiga nekoliko autora, a posebnu pažnju privukla je monografija pod naslovom "Od Dositeja do Radmile, od Radmile do Dositeja" - odličan esej o umetnosti prerušavanja (za Noć Veštica) u cilju pribavljanja što većeg broja jedinica šećera u krvi biračkog tela.
Nego, nikako mi nije jasno što N.B."D.N."N. ne radi u dane 30. i 31. oktobra? Zbog 162. godišnjice osnivanja? Zbog sv. Luke? Zbog deset s lukom u po somuna? Što, kao, niko ne čita - ili ne sme da čita - kada se slavi?
Ili je to ipak možda zbog onih 10+lukac+1/2, da se ne mrsu stranice dok se čitaju knjige. Petak je, da li je slava posna?
Eh, knjževnici moji serbski, od kada se to ime slave piše pod navodnicima - "Sv.Luka" - je li to slava, poliklinika ili vrsta povrća?
A to što ljubitelje pisane reči uporno nazivaju "korisnicima", to je tek poseban bezobrazluk.

4. Moša! #4

Bokcamupoljubim, pa Rijeka je izgleda jedini bukvalno shvatio prerušavanje za Noć Veštica! Pazi ga molim te, deli flajere za novu igraonicu Tweety - opa, reklama! Eto, da i neko iz Građanskog Kruga doprinese nešto konkretno za Helloween.
Deca koja su ga videla večeras u centru - oduševljena!
Ehm, a možda reklamira novo izdanje knjige "IT" Stivena Kinga - crvene mu nešto oči ...

5. Moša! #5

Kad smo već kod maskiranja, Građanskog Kruga i inih, evo još malo priloga večerašnjoj maskaradi za Noć Veštica:
Nataša je maskirala GSS u LDP, a Sunđer Bob se maskirao u Mikija.
Deki je maskirao STV u TVK.
I profesor Korać se pridružio euforiji - BU!
A ovo, e to je neka budala ...

* * *
BU! Trick Or Treat!
Happy Helloween!
Daj bre taj šećer ovamo!!!

Pre par dana pisao sam o spam e-mailu i pokušaju naplaćivanja informacije o kursu evra za naredni dan. Aleksandar Urošević smislio je način kako da ova informacija postane, na lak, način dostupna svima i to besplatno. Detalje pročitajte na njegovom blogu u tekstu Kursna lista i Twitter. Odlično rešenje!

Danas je Nenad Orlić na predavanju zanimljivog naziva - "Radite za klikere" najavio puštanje novog klik.rs Internet marketing servisa.

Detaljnije »

Dodaj komentar »

Jedno od pitanja koje su posetioci postavili nakon prezentacije koju sam održao na ovogodišnjem BizBuzzu je bilo koliko kupaca activeCollaba ima u Srbiji. Moj odgovor je bio 3, ali moram ovo malo bolje da objasnim, da ne bude da su samo 3 domaće firme svesne vrednosti koju alat poput activeCollab daje firmama i koriste sličan softver.

Pitanje je bilo - koliko KUPACA ima iz Srbije. Naša definicija kupca je firma koja je došla na activeCollab sajt i pomoću order forme kupila activeCollab. Po našim statistikama takvih firmi ima 3, ali to ne znači da su to jedini korisnici u zemlji.

Postoji još niz firmi i grupa koje koriste activeCollab, ali nisu kupili licencu, već su je dobili direktno od nas. Licence ne poklanjamo, ali znamo koliko je $399 za domaće pojmove tako da uvek gledamo da nađemo neku Win-Win situaciju gde oni dobiju licencu, a mi nešto što nam vredi približno ceni licence. To su ili reklame na sajtovima koji nam potencijalno mogu doneti prodaju, ili neke dizajn usluge, SEO relevant linkovi, konsalting usluge itd. Firmi koje su na takav način došle do activeCollab licence ima dvadesetak.

U svakom slučaju - hvala svima, nadam se da vas activeCollab dobro služi. Posebno hvala prijateljima koji su kupili licencu i tako nam pomogli da stanemo na noge kao firma. To nam stvarno izuzetno znači.

Opet hvatam zadnji voz za učešće u našem druženju. Tema ovomesečnog blogo-kulinarskog druženja su pinjole, a domaćica je NLO. Osim što znam kako izgledaju i koliko koštaju (2.600 din/kg tj. 30+€) o pinjolama ne znam ništa. Hvala NLO što si me potakla da nešto pročitam i naučim, i naravno da probam ukus pinjola.

Kako ne znam ni jedno jelo sa pinjolama, obratila sam se Google-u za pomoć. Na ključnu reč "pinjole" nema previše stranica na srpskom, ali ipak sam jednu izdvojila. To je tema "Orijentalna pekara i poslastice" sa Ana.rs foruma, a recept koji me je zainteresovao je Fatair sa spanaćem iliti Fatayer bil Sabanigh, i pripada libijskoj kuhinji. Dodatna pretraga po ino stranicama mi daje rezultat koji tražim, a to su još detaljnija uputstva, i fotka.

Iza neobičnog imena krije se neka vrsta pite od kiselog testa sa punjenjem od spanaća. Prema receptu, u fil treba staviti sirup od nara, koji je meni duplo veća egzotika od pinjola ;) te sam potražila recept za sirup od nara i pronašla da sok od nara treba ukuvati sa šećerom, i dodati malo limuna. Iscedila sam 100 ml soka iz jednog većeg nara, i dodala dve navršene kašike šećera, kuvala 15-ak minuta. Nisam limun dodavala, jer je nar koji sam kupila ionako bio kiseo. Na fil je otišlo nepune dve kašike sirupa, a ostatak smo svi pijuckali iz rakijske čašice, deci se jako svideo. Čini mi se da sirup daje baš dobar fazon celom filu.

Trouglaste pite su se pokazale jako ukusnim, zanimljiva je kombinacija gorkastog spanaća, kiselo-slatkog nara i blage ljutine bibera. Pitice nisu preslane, kao što mi se u momentu kad sam sipala jednu i po kašičicu soli na relativno malu količinu spanaća i luka, učinilo da će biti. Pinjole daju lepu teksturu filu, meni se uvak dopadne kad nešto krcne. Svakako nisu dominantni, čini mi se da bi izlomljen orah, stavljen kao zamena za pinjole u cilju ekonomičnosti, dao istu draž.

Jedino na šta nisam obratila pažnju je količina - mere koje sam koristila daju 12 trouglastih pitica, što i nije nešto, naročito ako vas ima više od dvoje. Više posla nego rezultata, tako da bih sledeći put svakako pravila duplu meru.


Sastojci:
40 ml mleka
1/2 kocke svežeg kvasca (20 g)
300 g pšeničnog brašna
pola kašičice soli
160 ml mlake vode
40 ml ulja

200 g spanaća
1 crni luk srednje veličine
1.5 kašičica soli
1.5 kašika maslinovog ulja
1.5 kašika sirupa od nara
pola kašike soka od limuna
malo bibera
2 kašike pinjola
80 g feta sira

Postupak:
1. Kvasac razmutiti u mlakom mleku. U sud za mešenje sipati brašno i so, pa dodati razmućen kvasac, vodu i ulje. Mesiti testo dok ne postane glatko, ne mora dugo da se mesi. Pokriti i ostaviti na toplom mestu da naraste.
2. Sveže listove spanaća iseckati sitno, kao što bi sekli lišće peršuna za supu. Luk iseckati na najsitnije komade. Spanać i luk staviti u manju posudu, dodati so, sve dobro izmešati i ostaviti 20-ak minuta da pusti sok. Ocediti koliko je moguće.
3. Pomešati maslinovo ulje, sirup od nara i sok od limuna, pa dodati malo bibera. Sipati u spanać.
4. Umešati pinjole i izgnječen feta sir.
5. Testo podeliti na 12 loptica, svaku na brašnjavoj površini razvaljati na krug debljine pola santimetra, sipati navršenu kašičicu fila na sredinu. Ako bi kružnicu podelili na tri jednaka dela, preklapati te tri obline ka sredini, i prstima sastaviti rubove. Kao da se prave mali šavovi štipanjem dva dela testa, da bi se na kraju dobio trougao i šav u obliku slova Y.
6. Poređati na pleh obložen papirom, izbušiti viljuškom na par mesta svaki trougao, premazati maslinovim uljem i peći u rerni zagrejanoj na 200°C, oko pola sata ili dok ne dobiju lepu rumenu boju.

Uticaj američke popularne kulture je „doveo” Helouvin na naše prostore. Zato je lako moguće da slavsku trpezu prekinu mališani s bundevom na glavi tražeći slatkiše

Slaviti Svetog Luku ili Noć veštica, Svetog Trifuna ili Svetog Valentina postalo je više stvar ukusa nego pripadnost pravoslavnoj ili katoličkoj veri. Da li je razlog, „imperijalizam” kulture ili beg iz turobne sadašnjosti svejedno je, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima. Tako, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.

Poreklo ovog praznika datira još od antičke svetkovine „Šaman”. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra, anoć pred Novu godinu slavili su „Šaman”. Verovali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.

Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Odakle onda ovaj praznik na našim prostorima?

– Uticaj američke popularne kulture je Noć veštica „doveo” na naše prostore. Mladi su rasli na sedam filmova „Noć veštica” i njima to nije strano. Takođe, ljudi vole nešto što liči na karneval i na taj način uvode spektakl u svoj život, igraju se mračnih sila koje su strašne, ali od njih ne može ništa da ih se zadesi – kazala je za naš list dr Jelena Đorđević, sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Helouvin (Noć veštica) odavno nije verski praznik, ali još postoje elementi verovanja u natprirodne, mistične pojave, veštice, magiju i vradžbine. Ovom prazniku se posebno raduju deca, koja kostimirana u grupamaidu od vrata do vrata uzvikujući „trik or trit”, što u slobodnom prevodu znači–dajte nam slatkiše ili ćemo vas uplašiti. U proslavu Helouvina uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.

I tako, u potrazi za zabavom, Svetog Luke se sete retki, uglavnom oni čija je to krsna slava. Ovaj lekar, zaštitnik umetnika, prijatelj apostola Pavla bavio se živopisom i smatra se da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ovaj svetac napisao je i treće jevanđelje, Sveto jevanđelje po Luki, i Dela apostolska.

– Ljudi u praznicima vide mogućnost da „iskoče” iz zgloba sumornog vremena, a Noć veštica daje mogućnost da izbegnu monotoniju. S druge strane, imamo povratak praznika koji na neki način predstavlja osvetu ideološkim vremenima. Svakako, život traži praznik, ali je najgore kada je praznik prazan – objasnio je za „Politiku” profesor Fakulteta političkih nauka dr Ratko Božović, sociolog.

I američka ambasada će već tradicionalno obeležiti Helouvin. U izjavi za naš list, Rajan Haris, ataše za štampu, objašnjava da će ambasada SAD u Srbiji organizovati za decu iz zajednice kostimiranu žurku. I pojedine kancelarije biće ukrašene tradicionalnim motivima, među kojima je najpoznatija – bundeva.

V. Dugalić / Politika

*Jedna porcija*

Potreban materijal:

2 kruške
50gr šećera
50gr čokolade za kuvanje
1 pomorandža
50gr prah šećera
50ml crvenog vina
1/2 kafene kašičice đumbira
50ml slatke pavlake

Priprema:

Kuvamo 100ml vode i vino. Dodamo šećer u prahu, đumbir, sok i rendanu koru od pomorandže i oljuštene kruške. Kada kruške upiju sok u kome su se kuvale, vadimo iz šerpe. Sok procedimo, vratimo na šporet, dodamo šećer, slatku pavlaku i čokoladu. Ostavimo preliv da se ohladi. Kruške stavimo na činiju i prelijemo ohlađenim prelivom.